Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „стандард“

Дан неслане шале

Пошто је данас Светски дан шале, ред је да почнемо једном таквом:

556-sc00l (Small)

Укључени или не, тек бесплатни уџбеници побрали су велику пажњу:

Вечерње новости: Гужва на списку за бесплатне књиге (31.3.2015)

Гужва је и на државним испитима, а ево и зашто:_10206376737205055_468365335_n

Данас: Више од 12 милиона динара за испитиваче (30.3.2015)

Сада се то код нас, наставника, зове испит за лиценцу. А лиценца нам је теоретски обновљива, а практично необновљива. Или беше супротно, но свеједно, теорија и пракса нису усаглашене и стиче се утисак да је код извора енергије то боље дефинисано – који су обновљиви, а који не. Ево једног занимљивог чланка о необновљивом:

Блог – Тиометар: Енергија нафте и производи од ње – анимација (31.3.2015)

Нафта наноси страшне ударце животној средини када се деси хаварија на некој бушотини, рецимо. Године 2010. пријављен је случај када је једна нафтна бушотина експлодирала у Мексичком заливу и тада је погинуло једанаест људи, а чак 650 милиона литара нафте почело је да отиче у море. У питању је била дубинска бушилица која копа, да тако кажемо, на дубини од 1,5 км, што је велика дубина и евентуалне хаварије чини практично незаустављивим. _wwf017 (Small)Иако је компанија хтела да ублажи ствари, стручњаци са Универзитета у Санта Барбари пронашли су да је загађено тло океана величине 3200 квадратних километара, а да се чак 40% изливене нафте нашло заробљено на дубини од 1000 до 1300 метара.

IFL Science: Huge “Bathtub Ring” Left By Oil Spill  (29.10.2014)

Компанија „Гринпис“ се бори против нафтних компанија, пре свега против компаније „Shell“ (шкољка) која угрожава природу Арктика. Зато је „Гринпис“ тамо послао шест храбрих добровољаца и да бисте видели како напредују, можете пратити таг на Твитеру #thecrossing (енглески the crossing значи „прелаз“). Иначе, на сличан начин можете пратити (али и постовати линкове) у вези са еколошким проблемима:

Тwitter.com: Environmental Problems

_757174207647351_2651893226412590825_nИ ево га још један еколошки проблем и опет је у питању несрећни морски живаљ. Осим што се боре са нафтом, засипамо их и пластиком. То је приказано у 3D анимираном филму сјајном за час, а који носи назив „Да ли једете пластику за вечеру?“:

National geographic: Are You Eating Plastic for Dinner?

А шта Спајдермен једе за доручак? Суперјунак спајдермен има моћ да производи паучину, а којом се бори против неваљалаца. Логично је (научно) закључити да је и његов доручак богат протеинима, како би могао у толикој мери да ствара једну такву протеинску супстанцу:

IFL Science: What Does Spider-Man Eat For Breakfast?  (5.2.2015)

_niz3kr9MB01u8lp6eo2_1280 (Small)Ето питања којим можемо наше ђаке, преко њима блиских и занимљивих јунака, да заинтересујемо за учење о здравој исхрани и тако обрадимо онај део стандарда који су у вези са њом. Зашто поменусмо стандарде?

Ало: Проба мале матуре заказана за 24. и 25. април (1.4.2015)

Надлежни у Министарству просвете можда се и не би добро показали на полагању ових испита. За наш (комбиновани) тест нисмо сигурни, али према ономе што пише у следећој објави види се да „шкрипе“ и математика и српски (неправилно је „везано за исплату зарада“, а правилно је „у вези са исплатом зарада“):

Зелена учионица: Допис из Министарства о смањењу плата (1.4.2015)

Углавном, како је кренуло, испунићемо ми све стандарде осим животног. Ипак, нешто се покушава да се и то поправи:

Н1: Министарство просвете позвало синдикате на састанак (1.4.2015)

_mnl23z4ruQ1s3ggdno1_500 (Small)Синдикати се, очигледно, не предају. За разлику од девојчице из Сирије чија је фотографија обишла свет и поприлично уздрмала јавност. Погледајте зашто:

b92: Прича о „девојчици која се предала“ (31.3.2015)

Један од коментара на ову фотографију је да је „човечанство на рубу пропасти“. Да ли је заиста, видећемо, а за сада сигурно знамо да болоњски систем на нашим факултетима јесте:

РТС: Болоња на поправном испиту (1.4.2015)

На рубу је, односно на „издисају“ наша пољопривреда такође, кажу произвођачи кромпира.

Искра: Два дана после вести да Србија увози кромпир из ЕУ: На Златару и Јавору бациће стотине тона, купаца нема (30.3.2015)

a5PV17V_700bКупаца нема, али гледалаца свакако има, те се због њиховог све већег броја ниво телевизијског програма срозао до црте испод које више не може:

Петиције 24.ком: Захтевамо забрану „Парова“!

Човечанство је на рубу. У Србији пољопривреда је на издисају, факултети на поправном испиту, култура на најнижем могућем ступњу, а просвета… Волели бисмо на крају да вам кажемо априлилили, али не ове године.

Читајте нас и даље. 🙂

Стандарди – особине живих бића

tumblr_moe234pDug1suclb3o1_r1_500 (Small)Стандарди су у наставу биологије у основној школи уведени поодавно и не само да смо их научили, већ и увелико радимо по њима. Сигурно сте приметили да Биолошки блог свако мало прати стандарде, а овај пут ћемо то урадити и транспарентно. Данас ћемо обрадити област „Особине живих бића“, а на начин Био-блога.

Основни ниво

БИ.1.1.1. уме да наведе основне карактеристике живог света

Једна од основних карактеристика је и исхрана. Животиње се хране хетеротрофно, што значи да једу оно што је већ неко други направио. И то важи за све представнике животињског царства, али и даље неки од њих умеју да нас изненаде неким својим специфичним прехрамбеним навикама. Рецимо, хоботница која је главни јунак следећег кратког филма:

БИ.1.1.2. разликује живу и неживу природу у непосредном окружењу и у типичним случајевима

_10152166680217641_538916233_nОвај стандард звучи једноставно и некако примереније за млађе разреде основне школе, али променићете мишљење када видите следећу галерију. Она приказује „33 предмета који потајно желе да нас убију“. 😀

Pulptastic: 33 Things That Secretly Want To Kill You

БИ.1.1.3. препознаје основне сличности и разлике у изгледу и понашању биљака и животиња

0halloween-pumpkin-carvings-villafane-studios-15 (Small)Већ смо рекли да су животиње хетеротрофи и то јесте једна добра разлика од (махом) аутотрофних биљака. Но, како то у биологији бива, ниједно правило није без изузетака, па се тако међу животињским светом нашао и створ способан да врши фотосинтезу! Смарагдни морски пуж, који иначе подсећа на лист са дрвета, присваја гене алги којима се храни, а који су иначе одговорни за одвијање поменутог процеса фотосинтезе. То му омогућава да месецима живи попут биљке, (само) уз помоћ Сунчеве светлости:

Рhys.org: Sea slug has taken genes from algae it eats, allowing it to photosynthesize like a plant (3.2.2015)

БИ.1.1.4. уме да наведе називе пет царстава и познаје типичне представнике истих

Царство које смо одабрали да упознамо је царство протиста и то на једном божанственом блогу:

Блог – Божанствена природа: Праживотиње (29.9.2012)

БИ.1.1.5. зна да постоје просторне и временске промене код живих бића и познаје основне чињенице о томе

safe_image.phpШто се временских промена тиче, јасно је да активности животиња неће бити исте у лето и у зиму. Тако и код жаба. 🙂

Блиц: Ове жабе могу нешто што је са научне и логичне стране потпуно невероватно (15.2.2015)

Средњи ниво

БИ.2.1.1. примењује критеријуме за разликовање живог од неживог на карактеристичном биолошком материјалу (препаратима, огледима)
microscopic tequila

Текила под микроскопом. 🙂

Следећа галерија приказује не баш биолошки материјал, али како и сасвим обични предмети могу изгледати чудесно под електронским микроскопом:

Science dump: Putting ordinary things under an electron microscope (22.12.2014)

БИ.2.1.2. познаје и користи критеријуме за разликовање биљака и животиња и примењује их у типичним случајевима

Способност комуникације би могао да буде један критеријум, али нисмо сигурни колико добар.  Извесно је да биљке не могу да причају, мада је прича коју смо одабрали заправо разговор између два семена:

Balkanspress.com: Smelost… Priča koja ruši nametnute granice!

БИ.2.1.3. познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују на основу њихових својстава до нивоа кола/класе

Торбари нису баш класа, већ инфракласа, али довољно је близу. Следи филм о њима:

БИ.2.1.4. уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и промена које се дешавају код живих бића у околностима када делује мањи број чинилаца на типичне заједнице живих бића или организме

_lw1gxnieO81r7dj3mo1_500Веза између снега и појединих животиња веома је једноставна – смета им. 🙂 Међутим, не и лукавој лији:

Science dump: Fox hunting under snow in an incredible way (6.12.2013)

Напредни ниво

БИ.3.1.1. примењује критеријуме за разликовање живог од неживог у граничним случајевима и у атипичним примерима (вируси, делови организама, плодови и сл.)

Вируси су заиста нешто посебно, а то доказује и следећи научно-популарни чланак. Многе бактерије имају нановирусе на својој површини налик длачицама, који заправо помажу бактеријама да се закаче на неке површине, па чак и једна уз другу. Током последње деценије, научници су били фасцинирани тзв. електричним бактеријама, које имају длакасте наставке  путем којих одашиљу електрицитет као да су у питању микроскопски ситни електрични каблови. BacteriophageT4С обзиром да ови наставци јако личе на оне прве, логично је било претпоставити да су у питању нановируси. Но, ипак нису, већ продужеци спољне мембране самих бактерија, опремљени протеинима (цитохромима) који врше пренос електрона. Можда су научници разочарани зато што нису потврдили своју тезу, али ми смо и даље фасцинирани и бактеријама и вирусима:

Рhys.org: Bacterial nanowires: Not what we thought they were (18.8.2014)

БИ.3.1.2. уме да објасни зашто је нешто класификовано као живо или као неживо

Уметничка дела: слике, књиге, скулптуре, музика… нису жива бића и то је лако објаснити због чега. Међутим, како објаснити када су уметничка дела сачињена од живих бића? Погледајте следећу галерију:

Science dump: This man makes art with smallest life forms on Earth (21.9.2014)

БИ.3.1.3. разуме критеријуме по којима се разликују биљке и животиње и уме да их примени у атипичним случајевима

_393371927506582_5797580298489631740_nИако лови животиње, Utricularia gibba је ипак биљка и са својим вакуумским подводним замкама, занимљива је сама по себи. Ипак, оно што је научнике много више заинтересовало су њени гени. Она има значајно мањи геном од многих других биљака, попут винове лозе, али на хиљаде гена више од ње. Заправо, број њених гена једнак је норвешкој смрчи, која је 250 пута већа! Како је то могуће? Па, код ове врсте тек 3% укупне ДНК не кодира протеине (поређења ради, код нас је 90% ДНК некодирајуће), што је веома необично за биљку цветницу. Пре бисмо очекивали да видимо активно тек толико гена довољних да створе једно једноставно биће као што је биљка. Објашњење за ово је да се комплетан геном неколико пута у историји дуплирао и да су се сви сувишни, некодирајући, гени некако временом – изгубили. Оно што је остало је врло компактан геном препун разних побољшања, који садржи бројне гене који олакшавају месоједни начин живота. На пример, ту је обиље гена за ензиме који помажу биљци да разгради месо.

IFL Science: Carnivorous Plant’s Jam-Packed Genome Intrigues Scientists (24.2.2015)

БИ.3.1.4. познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују на основу њихових својстава до нивоа класе/реда најважнијих група

_mk5ao8qY3j1qa6nhao1_250Гекони нису баш ред, али су инфраред у оквиру класе гмизаваца, што је довољно близу. Следећи текст бави се њиховом особином да успешно избегавају гравитацију и трчкарају по плафону и зидовима:

Рhys.org: Geckos use toe hairs to turn stickiness on/off (12.8.2014)

БИ.3.1.5. уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и промена које се дешавају код живих бића у комплексним ситуацијама у сложенијим заједницама

Неки пси уопште нису исти у време када долазе гости и када их нема. Текст за крај објашњава зашто:

Животиње.рс: Зашто неки пси уринирају када долазе гости? (18.1.2015)

Испунили смо све стандарде из прве области, али се надамо да смо испунили и ваше стандарде. 🙂

_nftggodArc1u2kqmao1_1280 (Small)

Братство и сестринство

_tumblr_mr4stedFuC1qzd7w7o2_500 (Small)Научници кажу да свемир не би требало да буде овде. Па где би требало да буде? Не знамо, питајте њих. Заправо, прочитајте. 🙂

Yahoo news: Universe Shouldn’t Be Here, According to Higgs Physics (23.7.2014)

Био ту или не, тек од 4. до 10. октобра очекују нас занимљиве радионице баш у вези са свемиром. О чему се ради, прочитајте у следећој најави:

Кућа добрих вести: Придружите се Светској недељи Свемира (30.9.2014)

Иако смо биолози и ми имамо једну занимљивост на ову тему, а као допринос овој недељи:

Знаност: Како знамо да се догодио Велики прасак? (30.1.2013)

За велики прасак знамо, али вероватно не бисмо ни сазнали за дешавања у Првој београдској гимназији да пажњу јавности нису скренули њени ђаци:

24 сата: Ванредно стање у Првој гимназији: Ученици не дају да легендарни професор оде у пензију! (30.9.2014)

10592825_10203011678593131_525695700941607791_n

Дакле, гимназијалци се буне, а наставници ће свој бунт показати током првог часа прекосутра:

Зелена учионица: У четвртак штрајк упозорења (29.9.2014) & Јужне вести: На првом школском часу без наставе у четвртак (30.9.2014) & JugMedia: И нишки просветари штрајкују 2.октобра (30.9.2014) & иКрагујевац: Штрајк упозорења у свим основним и средњим школама (30.9.2014)

Наставници ће исказати свој протест због смањених зарада које ће имати. С друге стране, министар просвете сматра да треба:_tumblr_nca192pPad1qiiufio1_500 (Small)

b92: „Улагати у предшколско образовање“ (30.9.2014)

Са предшколског правимо баш велики скок и прелазимо на факултет. И то Медицински у Београду, где ће се студирати и – сестринство:

Ало.рс: Први пут у Србији – факултет за медицинске сестре! (21.9.2014)

Да би ђаци уопште стигли не само до сестринства, већ и до других факултетских смерова, морају да заврше основну и средњу школу и то учећи тако да могу да постигну стандарде у образовању. Како за сада стоје ствари?

b92: Колико наши ђаци (не) знају (30.9.2014)

_tumblr_n9ql5kiby91s3tom2o2_1280 (Small)Још један, али стручнији текст о стандардима:

Часопис „Доситеј“: Стандарди квалитета у настави (Quality Standards in Teaching) (13.8.2014)

И уџбеници подлежу некаквим стандардима, али ово није баш прича о томе:

Форум београдских гимназија: Тмушић „пао“ на уџбеницима (27.9.2014)

Ми се надамо да нисмо пали у вашим очима, односно да смо и даље актуелан и занимљив извор информација, те да ћете наставити да нас пратите. 🙂

Позитивна група

Уморни од тзв. хејтера (људи, у овом случају наставници, који критикују све и свакога, па су добили надимак по енглеској речи hate, што значи „мржња“, прим.Метод) неколико наставника одлучило је да направи групу за наставнике добре воље. Преносимо речи Снежане Марковић, једне од оснивача и админа те групе:

tumblr_n4v07zbuYb1t0kh8ro1_500Мука нам је од тролова (за оне који не знају, назив „тролови“ користи се за учеснике на друштвеним мрежама који углавном нису заинтересовани за тему разговора, већ наступају агресивно са жељом да привуку пажњу, направе раздор у заједници и усмере дискусију у непродуктивном правцу, прим.Метод) на оне две отворене групе (доминантне групе на Фејсбуку на којима просветни радници размењују мишљења; једна је „Просветни радници на ФБ“ и друга „Запослени у просвети“, прим.Метод) од „хејтова“ не можеш да приметиш добре вести. Направљена је затворена група где ћемо се међусобно информисати, хвалити и кудити, планирати, подстицати, сарађивати, али нећемо дозволити неконстурктине јадиковке и кукумавкања. Група је општег типа – није везана за неки посебан предмет већ за опште просветарске теме и новости. Придружите нам се!

Ова група има само три правила: да чланови буду позитивци, да су просветари (или бар животно заинтересовани да просвети буде боље) и да свој идентитет не крију од групе. Лепо је да знамо са ким комуницирамо, али и коме можемо да се обратимо за помоћ, да други знају за шта се могу обратити нама. Па, драги пријатељи, молим вас, представите се…

Дакле, представите се, а најпре и придружите:

Фејсбук група: Позитивна просветарска група (Стоп троловима)

tumblr_n4vb4zqyir1tr9utgo1_500На Фејсбук групама наставници често наступају чистог срца, што бисмо рекли и износе своје ставове не слутећи да заиста тамо постоје тролови које је Снежана поменула. Тролови себе мудро крију иза лажних имена и (наместо фотографије) аватара који не откривају лик и дело праве особе и самим тим могу да пишу шта желе и против кога желе. Наставници који се у тим дијалозима придружују не схватају да нису у истој позицији, јер се претходно нису потрудили да свој идентитет сакрију. А интернет све памти. 🙂 И људи који читају (а ми не знамо ко све они могу бити) стичу слику о нама (интернет отисак је управо то што остављамо иза себе, попут еколошког отиска). Иначе кажу да смо оно што пишемо. Следећи текст тврди и да смо оно како пишемо. 🙂

Блог – Наш кутак: Какав си – тако и пишеш (20.2.2014)

У жељи да откријемо какви смо заиста, понекад решавамо и (онлајн) назови психо тестове. Следећи нам открива каква је наша аура:

Quiz social: What Color Is Your Aura?

Blenda TyvollЗа нас биологе свакако је занимљивији тест који показује која смо птица:

Quizony: What Bird Are You?

Не знамо да ли сте пожелели да будете врана, али не би било лоше; оне важе за изузетно интелигентне птице. То доказује и следећи пример:

Huffington post: This Crow Is The Smartest Bird You’ve Ever Seen (6.2.2014)

1017129_616044238464646_1312232188_nЗа сове важи да су мудре (макар у баснама). Да ли сте знали и да су смешне?

Pet flow.com: I Promise You’re Going To Laugh When You Watch This Video About Owls. I’m Dying. So Funny!

Други један летећи створ, слепи миш, послужио је за дизајнирање робота:

Popular science: Modeling Bat-Mobility To Build Better Robobats (19.2.2014)

Технологија је отишла толико далеко да се винула у висине. Буквално. 🙂 А све је кренуло од аудио касета:

Мондо: Касете су некад биле кул, данас више нису! (8.3.2014)

Некад је и пано био кул, а и данас је. Међутим, некако је више кул онлајн пано. Оваквих паноа у изобиљу можете пронаћи, а и сами направити на:

Glogster.edu: The standard for learning

tumblr_lfjweeIIq91qamjl2o1_500Креатори Глогстера (мултимедијалног онлајн паноа), што и сами у наслову можете видети прогласили су ову веб-алатку стандардом у учењу. А „Зелена учионица“ за нас је приредила стандарде које свака школа мора да задовољи и још критеријуме за добру наставу, приде:

Зелена учионица: Стандарди који су кључни за вредновање рада школе (29.1.2014) & Инструменти за праћење наставе (8.2.2014)

Путовање кроз време и правопис

pjerkaУколико урадите следећи онлајн тест, сазнаћете која вам деценија прошлог века највише одговара:

Buzz Feed: Which Decade Do You Actually Belong In? (22.1.2014)

Генерације из овог века још увек нису довољно стасале да буду наставници, а наставници из прошлог века припадају различитим деценијама. Ево нешто за оне који се сећају (слатких) осамдесетих и (горких) деведесетих:

Домино: Како знаш да си одрастао осамдесетих (и деведесетих)

Оно што важи за све данашње наставнике, без обзира којој декади припадали, свакако је то да су  листом рођени у тадашњој Југославији. О томе следећи текст:

Домино: Како знаш да си одрастао у Југославији

530551_629822100391654_468972064_nЈедна од ствари које се свакако сећамо из школе јесте да смо учили српско-хрватски језик. Данас, у школама се учи српски, али не можемо, а да се не запитамо:

Блог – Креатива српског језика: Којим то језиком говоримо? (22.9.2013)

Наравно, питање обично поставимо када слушамо млађе генерације:

Блиц: Зашто су нам деца неписмена. све им је „кул“, „екстра“, „супер“… (8.9.2012)

Па и старије генерације нису баш на висини задатка, да не кажемо језика. Чак и наставници, што може лако да се види на друштвеним мрежама. Шта је ту заиста проблем, казаће нам Јеца:

Блог – Како Јеца каже: Граматика и правопис (16.12.2013)

999934_261802483978407_1200054223_nИ док поједине наше колеге траже изговоре како се не би трудиле да правилно пишу матерњи језик, иноземци подвлаче значај учења (како их називају) критичних речи, а ради богаћења речника и уз то дају једанаест савета како да се буде успешан у таквом једном подучавању:

Edutopia: 11 Tips on Teaching Common Core Critical Vocabulary (18.9.2013)

Следећи текст даје (отприлике) упола (не дупло) мање, дакле пет савета како написати есеј уз помоћ расположиве документације:

Free technology for teachers: 5 Tips for Writing DBQ Essays (22.2.2013)

За крај, нешто слично, али различито:

Блог – Речима о речима: Како одговорити на тему школског састава? (22.10.2013)

970483_10151695327783282_690652319_n

Позив на први актив

aerial-photos-506Позивају се сви заинтересовани наставници биологије да присуствују првом Стручном активу у овој школској години. Одржаће се у ОШ „Дринка Павловић“ у петак 13. (надамо се да неће бити несрећан :)) у 18. часова. Сви присутни добиће потврду председника и записничара Стручног актива, како би на основу ње добили сате стручног усавршавања унутар установе.

Дневни ред:

1. Блог и Фејсбук страна намењени биолозима
2. Пословник о раду актива
3. Израда табеле за оцењивање ђака
4. Планови из Годишњег програма, Школског програма и ШРП
5. Портфолио наставника
6. Разно

Као што видите из предложеног дневног реда, теме су разноврсне и актуелне, а данас ћемо се бавити још једном која је актуелна ових дана, а то је (иницијално) тестирање. Заправо, овом темом ћемо се бавити посредно и површно, јер морамо да се „сачувамо“ за Актив. Пре тога, још једна најава:

Први позив на фестивал екотуризма у бањи Русанди (пдф)

А сада најављена тема – тестови. Као што знате, потребно их је ускладити са образовним стандардима. На следећој страни ЗВКОВ-а имате све о томе:

Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања: Примена образовних стандарда у свакодневном образовном раду

Ови стандарди биће главна водиља и за композитни тест, који ће од ове године бити део завршног испита матураната. На друштвеним мрежама постоји некаква иницијатива против оваквог теста, а као аргументи се наводе разне потешкоће, пре свега у вези са тежином задатака и организацијом. Занимљиво је и да Ребека Шмит (Rebecca Schmidt), наставница из Америке, наводи неке потешкоће које прате њихове тестове који се такође раде по стандардима. Као што смо много пута закључили, никоме не цветају руже (осим, можда, Финској :)).

Education week teacher: How About Raising Standards in Areas Besides Testing? (19.2.2013)

rascros

Ево и једне иностране протесне ноте из иноземства, а која је врло надахнута и инспиративна, па можда таква буде и домаћим поборницима да композитног теста ипак нема:

Blog – nytechprepper: Thank A Teacher (14.4.2013)

Можда би противници композитног теста променили мишљење када би питања више наликовала ПИСА тестирању, а можда и не би. Углавном, ево сајта посвећеног оваквом тестирању, који вреди имати запамћеног у омиљеним:

ПИСА Србија – научи ме да мислим, научи ме да учим

Јасно је да ће противника било каквог тестирања увек бити, што је у реду, посебно ако су аргументи ваљани. Међутим, увек треба сагледати и досадашње стање. А какво је оно, лепо описује текст нешто старијег датума, који смо оставили за крај:

Политика: Ми пуцамо из пушкица (30.10.2011)

631

Стандардно добро

Јуче тестирање успело није због „проваљених“ тестова, што су медији знали прекјуче, а ми смо у просвети сазнали дан касније. Додуше, ђаци из Пирота сазнали су да су и рецимо регуларан тест из српског језика радили погрешно. Часопис „Њуз“ је у свом препознатљивом маниру направио и текст (а успут дао и оцену):

Њуз: Њузов специјал о процурелим тестовима из математике

Надамо се да ће данас осмаци завршити са тестирањима, па ћемо колико (толико) имати увид у то да ли смо радили добро са њима, пошто тестови из српског језика и математике јесу једини показатељи да ли су циљеви школства остварени. Када год размишљамо о процесу наставе, најпре би требало да одредимо ка чему је усмерена. Назвали ми то циљевима, исходима или стандардима, правили или не разлику међу свима њима, тек њихову важност не можемо побити. Или ипак можемо? У сваком случају, вреди прочитати и другачија мишљења:

Блог – Образовање: Зашто очекивани исходи?

leave

Аутор текста тврди да ће се на крају курикулуми читавог света – стандардизовати. Тешко је сада замислити да је такав исход уопште могућ, но време ће показати. За сада постоје стандарди за храну:

Codex alimentarius: International food standards

tumblr_mihoyxGFWM1rbllmfo1_500Верујемо да ипак нису потребни стандарди како бисмо знали шта јесте, а шта није здрава храна. То још само треба научити и ђаке. Добар пример можете наћи на следећем сајту:

Homeroom: Kicking Off ED’s Let’s Read! Let’s Move! Summer Series

У сваком случају треба много радити на томе да ученици стекну свест о правилној исхрани и избаце из ње све оно што може довести до поремећаја и болести. Следећи текст говори о томе како је свињска маст избачена из исхране.

Matrix world: Kako je svinjska mast nestala iz prehrane?

Једна друга маст, јазавчева, према неким изворима, има лековита својства:

Зелене новине: Лек је у јазавчевој масти

Исти онлајн часопис нуди занимљив текст о пестицидима које можете направити сами:

Зелене новине: Органски пестициди из кућне радиности

И ово може да се направи, а иначе је у питању жива(II)-тиоцијанат.

И ово може да се направи, а иначе је у питању жива(II)-тиоцијанат.

Наравно, подразумева се да оно што наставници раде сами јесу припреме за часове. Ипак, развој технологије је донео и промене од „уради сам“ до „уради тимски“ или макар „препиши од другог“. 🙂 За присталице ове последње не много етичке, али свакако лаганије методе рада, имамо сајт са преко 4,5 хиљаде лекција:

Teachers net: Free Lesson Plans

Можда ћете лето, између осталог, искористити и за израду неких нових, свежијих припрема или ћете то ипак оставити за крај августа, али вас свакако препуштамо разгледању овог сајта.

Облак ознака