Нас занимају стране од 89. до 98. Тамо ћете пронаћи циљ наставе биологије, опште и специфичне предметне компетенције, исходе за сваки разред и, напокон, од 94. стране ревидиране стандарде. Немам информацију да су они званично усвојени, али они јесу направљени као побољшана (и скраћена) верзија претходних и вероватно ће се о њиховој „судбини“ одлучивати. Занимљиво је да се у овим стандардима не појављују царства, која су, очигледно, нешто што смо у биологији превазишли. Добро, макар Биолошки блог неће бити скоро превазиђен. 🙂
И да резимирамо…
Којих смо 5 ствари урадили данас?
Сазнали смо ко треба да буде пример;
такође смо сазнали колико вреди наше ауторско дело;
наставили смо са читањем књиге о еволуцији и креационизму;
Дакле, друго питање за вас је да ли радите по старим или овим ревидираним? Колико је мени познато, завршни тестови се раде према овим старим стандардима. Да ли ће се и када ће се ти стандарди мењати, тешко је рећи. Али зато знамо да ће нам се мењати плата.
Сада се то код нас, наставника, зове испит за лиценцу. А лиценца нам је теоретски обновљива, а практично необновљива. Или беше супротно, но свеједно, теорија и пракса нису усаглашене и стиче се утисак да је код извора енергије то боље дефинисано – који су обновљиви, а који не. Ево једног занимљивог чланка о необновљивом:
Нафта наноси страшне ударце животној средини када се деси хаварија на некој бушотини, рецимо. Године 2010. пријављен је случај када је једна нафтна бушотина експлодирала у Мексичком заливу и тада је погинуло једанаест људи, а чак 650 милиона литара нафте почело је да отиче у море. У питању је била дубинска бушилица која копа, да тако кажемо, на дубини од 1,5 км, што је велика дубина и евентуалне хаварије чини практично незаустављивим. Иако је компанија хтела да ублажи ствари, стручњаци са Универзитета у Санта Барбари пронашли су да је загађено тло океана величине 3200 квадратних километара, а да се чак 40% изливене нафте нашло заробљено на дубини од 1000 до 1300 метара.
Компанија „Гринпис“ се бори против нафтних компанија, пре свега против компаније „Shell“ (шкољка) која угрожава природу Арктика. Зато је „Гринпис“ тамо послао шест храбрих добровољаца и да бисте видели како напредују, можете пратити таг на Твитеру #thecrossing (енглески the crossing значи „прелаз“). Иначе, на сличан начин можете пратити (али и постовати линкове) у вези са еколошким проблемима:
И ево га још један еколошки проблем и опет је у питању несрећни морски живаљ. Осим што се боре са нафтом, засипамо их и пластиком. То је приказано у 3D анимираном филму сјајном за час, а који носи назив „Да ли једете пластику за вечеру?“:
А шта Спајдермен једе за доручак? Суперјунак спајдермен има моћ да производи паучину, а којом се бори против неваљалаца. Логично је (научно) закључити да је и његов доручак богат протеинима, како би могао у толикој мери да ствара једну такву протеинску супстанцу:
Ето питања којим можемо наше ђаке, преко њима блиских и занимљивих јунака, да заинтересујемо за учење о здравој исхрани и тако обрадимо онај део стандарда који су у вези са њом. Зашто поменусмо стандарде?
Надлежни у Министарству просвете можда се и не би добро показали на полагању ових испита. За наш (комбиновани) тест нисмо сигурни, али према ономе што пише у следећој објави види се да „шкрипе“ и математика и српски (неправилно је „везано за исплату зарада“, а правилно је „у вези са исплатом зарада“):
Синдикати се, очигледно, не предају. За разлику од девојчице из Сирије чија је фотографија обишла свет и поприлично уздрмала јавност. Погледајте зашто:
Један од коментара на ову фотографију је да је „човечанство на рубу пропасти“. Да ли је заиста, видећемо, а за сада сигурно знамо да болоњски систем на нашим факултетима јесте:
Човечанство је на рубу. У Србији пољопривреда је на издисају, факултети на поправном испиту, култура на најнижем могућем ступњу, а просвета… Волели бисмо на крају да вам кажемо априлилили, али не ове године.
Стандарди су у наставу биологије у основној школи уведени поодавно и не само да смо их научили, већ и увелико радимо по њима. Сигурно сте приметили да Биолошки блог свако мало прати стандарде, а овај пут ћемо то урадити и транспарентно. Данас ћемо обрадити област „Особине живих бића“, а на начин Био-блога.
Основни ниво
БИ.1.1.1. уме да наведе основне карактеристике живог света
Једна од основних карактеристика је и исхрана. Животиње се хране хетеротрофно, што значи да једу оно што је већ неко други направио. И то важи за све представнике животињског царства, али и даље неки од њих умеју да нас изненаде неким својим специфичним прехрамбеним навикама. Рецимо, хоботница која је главни јунак следећег кратког филма:
БИ.1.1.2. разликује живу и неживу природу у непосредном окружењу и у типичним случајевима
Овај стандард звучи једноставно и некако примереније за млађе разреде основне школе, али променићете мишљење када видите следећу галерију. Она приказује „33 предмета који потајно желе да нас убију“. 😀
БИ.1.1.3. препознаје основне сличности и разлике у изгледу и понашању биљака и животиња
Већ смо рекли да су животиње хетеротрофи и то јесте једна добра разлика од (махом) аутотрофних биљака. Но, како то у биологији бива, ниједно правило није без изузетака, па се тако међу животињским светом нашао и створ способан да врши фотосинтезу! Смарагдни морски пуж, који иначе подсећа на лист са дрвета, присваја гене алги којима се храни, а који су иначе одговорни за одвијање поменутог процеса фотосинтезе. То му омогућава да месецима живи попут биљке, (само) уз помоћ Сунчеве светлости:
БИ.2.1.2. познаје и користи критеријуме за разликовање биљака и животиња и примењује их у типичним случајевима
Способност комуникације би могао да буде један критеријум, али нисмо сигурни колико добар. Извесно је да биљке не могу да причају, мада је прича коју смо одабрали заправо разговор између два семена:
БИ.2.1.3. познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују на основу њихових својстава до нивоа кола/класе
Торбари нису баш класа, већ инфракласа, али довољно је близу. Следи филм о њима:
БИ.2.1.4. уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и промена које се дешавају код живих бића у околностима када делује мањи број чинилаца на типичне заједнице живих бића или организме
Веза између снега и појединих животиња веома је једноставна – смета им. 🙂 Међутим, не и лукавој лији:
БИ.3.1.1. примењује критеријуме за разликовање живог од неживог у граничним случајевима и у атипичним примерима (вируси, делови организама, плодови и сл.)
Вируси су заиста нешто посебно, а то доказује и следећи научно-популарни чланак. Многе бактерије имају нановирусе на својој површини налик длачицама, који заправо помажу бактеријама да се закаче на неке површине, па чак и једна уз другу. Током последње деценије, научници су били фасцинирани тзв. електричним бактеријама, које имају длакасте наставке путем којих одашиљу електрицитет као да су у питању микроскопски ситни електрични каблови. С обзиром да ови наставци јако личе на оне прве, логично је било претпоставити да су у питању нановируси. Но, ипак нису, већ продужеци спољне мембране самих бактерија, опремљени протеинима (цитохромима) који врше пренос електрона. Можда су научници разочарани зато што нису потврдили своју тезу, али ми смо и даље фасцинирани и бактеријама и вирусима:
БИ.3.1.2. уме да објасни зашто је нешто класификовано као живо или као неживо
Уметничка дела: слике, књиге, скулптуре, музика… нису жива бића и то је лако објаснити због чега. Међутим, како објаснити када су уметничка дела сачињена од живих бића? Погледајте следећу галерију:
БИ.3.1.3. разуме критеријуме по којима се разликују биљке и животиње и уме да их примени у атипичним случајевима
Иако лови животиње, Utricularia gibba је ипак биљка и са својим вакуумским подводним замкама, занимљива је сама по себи. Ипак, оно што је научнике много више заинтересовало су њени гени. Она има значајно мањи геном од многих других биљака, попут винове лозе, али на хиљаде гена више од ње. Заправо, број њених гена једнак је норвешкој смрчи, која је 250 пута већа! Како је то могуће? Па, код ове врсте тек 3% укупне ДНК не кодира протеине (поређења ради, код нас је 90% ДНК некодирајуће), што је веома необично за биљку цветницу. Пре бисмо очекивали да видимо активно тек толико гена довољних да створе једно једноставно биће као што је биљка. Објашњење за ово је да се комплетан геном неколико пута у историји дуплирао и да су се сви сувишни, некодирајући, гени некако временом – изгубили. Оно штоје осталојеврлокомпактангеномпрепунразнихпобољшања, који садржи бројнегенекоји олакшавајумесоједниначин живота. На пример, ту јеобиљегеназаензимекоји помажубиљци да разградимесо.
БИ.3.1.4. познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују на основу њихових својстава до нивоа класе/реда најважнијих група
Гекони нису баш ред, али су инфраред у оквиру класе гмизаваца, што је довољно близу. Следећи текст бави се њиховом особином да успешно избегавају гравитацију и трчкарају по плафону и зидовима:
БИ.3.1.5. уме да објасни везу између промена у просторном и временском окружењу и промена које се дешавају код живих бића у комплексним ситуацијама у сложенијим заједницама
Неки пси уопште нису исти у време када долазе гости и када их нема. Текст за крај објашњава зашто:
Да би ђаци уопште стигли не само до сестринства, већ и до других факултетских смерова, морају да заврше основну и средњу школу и то учећи тако да могу да постигну стандарде у образовању. Како за сада стоје ствари?
Уморни од тзв. хејтера (људи, у овом случају наставници, који критикују све и свакога, па су добили надимак по енглеској речи hate, што значи „мржња“, прим.Метод) неколико наставника одлучило је да направи групу за наставнике добре воље. Преносимо речи Снежане Марковић, једне од оснивача и админа те групе:
Мука нам је од тролова (за оне који не знају, назив „тролови“ користи се за учеснике на друштвеним мрежама који углавном нису заинтересовани за тему разговора, већ наступају агресивно са жељом да привуку пажњу, направе раздор у заједници и усмере дискусију у непродуктивном правцу, прим.Метод) на оне две отворене групе (доминантне групе на Фејсбуку на којима просветни радници размењују мишљења; једна је „Просветни радници на ФБ“ и друга „Запослени у просвети“, прим.Метод) од „хејтова“ не можеш да приметиш добре вести. Направљена је затворена група где ћемо се међусобно информисати, хвалити и кудити, планирати, подстицати, сарађивати, али нећемо дозволити неконстурктине јадиковке и кукумавкања. Група је општег типа – није везана за неки посебан предмет већ за опште просветарске теме и новости. Придружите нам се!
Ова група има само три правила: да чланови буду позитивци, да су просветари (или бар животно заинтересовани да просвети буде боље) и да свој идентитет не крију од групе. Лепо је да знамо са ким комуницирамо, али и коме можемо да се обратимо за помоћ, да други знају за шта се могу обратити нама. Па, драги пријатељи, молим вас, представите се…
На Фејсбук групама наставници често наступају чистог срца, што бисмо рекли и износе своје ставове не слутећи да заиста тамо постоје тролови које је Снежана поменула. Тролови себе мудро крију иза лажних имена и (наместо фотографије) аватара који не откривају лик и дело праве особе и самим тим могу да пишу шта желе и против кога желе. Наставници који се у тим дијалозима придружују не схватају да нису у истој позицији, јер се претходно нису потрудили да свој идентитет сакрију. А интернет све памти. 🙂 И људи који читају (а ми не знамо ко све они могу бити) стичу слику о нама (интернет отисак је управо то што остављамо иза себе, попут еколошког отиска). Иначе кажу да смо оно што пишемо. Следећи текст тврди и да смо оно како пишемо. 🙂
Креатори Глогстера (мултимедијалног онлајн паноа), што и сами у наслову можете видети прогласили су ову веб-алатку стандардом у учењу. А „Зелена учионица“ за нас је приредила стандарде које свака школа мора да задовољи и још критеријуме за добру наставу, приде:
Генерације из овог века још увек нису довољно стасале да буду наставници, а наставници из прошлог века припадају различитим деценијама. Ево нешто за оне који се сећају (слатких) осамдесетих и (горких) деведесетих:
Оно што важи за све данашње наставнике, без обзира којој декади припадали, свакако је то да су листом рођени у тадашњој Југославији. О томе следећи текст:
Једна од ствари које се свакако сећамо из школе јесте да смо учили српско-хрватски језик. Данас, у школама се учи српски, али не можемо, а да се не запитамо:
Па и старије генерације нису баш на висини задатка, да не кажемо језика. Чак и наставници, што може лако да се види на друштвеним мрежама. Шта је ту заиста проблем, казаће нам Јеца:
И док поједине наше колеге траже изговоре како се не би трудиле да правилно пишу матерњи језик, иноземци подвлаче значај учења (како их називају) критичних речи, а ради богаћења речника и уз то дају једанаест савета како да се буде успешан у таквом једном подучавању:
Позивају се сви заинтересовани наставници биологије да присуствују првом Стручном активу у овој школској години. Одржаће се у ОШ „Дринка Павловић“ у петак 13. (надамо се да неће бити несрећан :)) у 18. часова. Сви присутни добиће потврду председника и записничара Стручног актива, како би на основу ње добили сате стручног усавршавања унутар установе.
Дневни ред:
1. Блог и Фејсбук страна намењени биолозима
2. Пословник о раду актива
3. Израда табеле за оцењивање ђака
4. Планови из Годишњег програма, Школског програма и ШРП
5. Портфолио наставника
6. Разно
Као што видите из предложеног дневног реда, теме су разноврсне и актуелне, а данас ћемо се бавити још једном која је актуелна ових дана, а то је (иницијално) тестирање. Заправо, овом темом ћемо се бавити посредно и површно, јер морамо да се „сачувамо“ за Актив. Пре тога, још једна најава:
Ови стандарди биће главна водиља и за композитни тест, који ће од ове године бити део завршног испита матураната. На друштвеним мрежама постоји некаква иницијатива против оваквог теста, а као аргументи се наводе разне потешкоће, пре свега у вези са тежином задатака и организацијом. Занимљиво је и да Ребека Шмит (Rebecca Schmidt), наставница из Америке, наводи неке потешкоће које прате њихове тестове који се такође раде по стандардима. Као што смо много пута закључили, никоме не цветају руже (осим, можда, Финској :)).
Ево и једне иностране протесне ноте из иноземства, а која је врло надахнута и инспиративна, па можда таква буде и домаћим поборницима да композитног теста ипак нема:
Можда би противници композитног теста променили мишљење када би питања више наликовала ПИСА тестирању, а можда и не би. Углавном, ево сајта посвећеног оваквом тестирању, који вреди имати запамћеног у омиљеним:
Јасно је да ће противника било каквог тестирања увек бити, што је у реду, посебно ако су аргументи ваљани. Међутим, увек треба сагледати и досадашње стање. А какво је оно, лепо описује текст нешто старијег датума, који смо оставили за крај:
Јуче тестирање успело није због „проваљених“ тестова, што су медији знали прекјуче, а ми смо у просвети сазнали дан касније. Додуше, ђаци из Пирота сазнали су да су и рецимо регуларан тест из српског језика радили погрешно. Часопис „Њуз“ је у свом препознатљивом маниру направио и текст (а успут дао и оцену):
Надамо се да ће данас осмаци завршити са тестирањима, па ћемо колико (толико) имати увид у то да ли смо радили добро са њима, пошто тестови из српског језика и математике јесу једини показатељи да ли су циљеви школства остварени. Када год размишљамо о процесу наставе, најпре би требало да одредимо ка чему је усмерена. Назвали ми то циљевима, исходима или стандардима, правили или не разлику међу свима њима, тек њихову важност не можемо побити. Или ипак можемо? У сваком случају, вреди прочитати и другачија мишљења:
Аутор текста тврди да ће се на крају курикулуми читавог света – стандардизовати. Тешко је сада замислити да је такав исход уопште могућ, но време ће показати. За сада постоје стандарди за храну:
Верујемо да ипак нису потребни стандарди како бисмо знали шта јесте, а шта није здрава храна. То још само треба научити и ђаке. Добар пример можете наћи на следећем сајту:
У сваком случају треба много радити на томе да ученици стекну свест о правилној исхрани и избаце из ње све оно што може довести до поремећаја и болести. Следећи текст говори о томе како је свињска маст избачена из исхране.
И ово може да се направи, а иначе је у питању жива(II)-тиоцијанат.
Наравно, подразумева се да оно што наставници раде сами јесу припреме за часове. Ипак, развој технологије је донео и промене од „уради сам“ до „уради тимски“ или макар „препиши од другог“. 🙂 За присталице ове последње не много етичке, али свакако лаганије методе рада, имамо сајт са преко 4,5 хиљаде лекција:
Можда ћете лето, између осталог, искористити и за израду неких нових, свежијих припрема или ћете то ипак оставити за крај августа, али вас свакако препуштамо разгледању овог сајта.
За почетак једна најава – изложба најбољих фотографија птица коју организује Фондација за заштиту птица грабљивица у Галерији Арт центра у Београду од 10. до 16. марта:
Још једну најаву смо дознали од колеге Владана Младеновића:
Обавештавамо Вас да ће се у РЦ Ниш у четвртак 14.03.2013. одржати стручни скуп на тему: Инфомационо-комуникационе технологије у настави. Учешће на скупу је бесплатно. Трибина је намењена свим запосленим у образовању. У прилогу је летак који садржи све информације о том скупу и пријавни лист:
Ми увек пратимо ове технологије, јер нам омогућавају да будемо у току, а и да дођемо до неких издања на бржи и ефикаснији начин, а при томе да не платимо. 🙂 Једно од њих (које ће вас свакако занимати) јесте публикација Уније синдиката просветних радника Србије која се бави свим оним погрешним у настави:
Обимно издање, јер и грешака има много. Врло често нам се деси да хоћемо да делујемо из најбоље намере и испостави се да смо много погрешили. О томе говори изрека и уједно наслов следећег чланка:
Према новијим истраживањима, кратки прекиди када нешто радимо (рецимо, да бисмо утишали мобилни телефон) повећава грешке у нашем раду тако да их буде чак дупло више!
Једна од најчешћих грешки у настави је планирање наставне јединице „наопачке“; почевши од садржаја (па се накнадно и у складу са њима осмишљавају циљеви) наместо да циљеви које треба да постигнемо буду први. На следећем сајту можете да пронађете читаве табеле са циљевима намењеним практичном изучавању наука.
Осим практичног рада (на часу), стандарди су нам донели и додатну администрацију. Пишемо их у годишњим и месечним плановима и у припремама. Међутим, према неким изворима, то је непотребно (да не кажемо погрешно):
Међутим, дошло је до великих „злоупотреба стандарда” па су наставници, сасвим погрешно, уписивали стандарде у оперативне планове и дневне припреме (а довољно би било да само приложе листу стандарда у годишњи план рада, нпр. у шести разред, и да само маркирају оне стандарде који ће им бити приоритетни исходи учења у том разреду, мада су сви иcходи предвиђени за крај читавог цикуса).
Очигледно грешимо чак и када мислимо да не грешимо, али ко ради тај и греши. 🙂 А да тај рад нимало није лак, може нам посведочити и следећи чланак који смо оставили за крај:
Данас ћу почети са два питања. Прво је:
Био-блог 