Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „стандард“

Актив, стандарди, вебинар и још мало сунца

У уторак, 5. фебруара, у 18.30 у ОШ „Дринка Павловић“, одржаће се састанак Стручног актива наставника биологије у Београду.

okruglisto

На активу ћемо се дружити и разговарати о озбиљним темама које море све нас наставнике биологије, па је добро да се појавимо у што већем броју. И док ми будемо бистрили наше основношколске теме, наше колеге из средње школе имају домаћи задатак да размишљају о (за њих) новом предлогу образовних стандарда за крај средњег образовања:

Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања: Предлог образовних стандарда за крај општег средњег образовања

brainstormingДобро је да што више колега учествује својим коментарима, како би се видело мишљење људи из базе, како се то обично каже, али нажалост, немогуће је видети шта су друге колеге написале, коментарисале или замериле. Зато је отворен форум на Мрежи просветних радника који има за циљ размену мисли у вези са том темом:

Професионална заједница просветних радника: Стандарди за крај општег средњег образовања | Форум

Професионална заједница је најавила и нови вебинар, али пре тога још један текст за колеге средњошколце, којима иначе посвећујемо премало простора, па да то колико-толико надокнадимо:

Лични блог – Валентин Кулето: Опште образовање и/или стручност у средњем стручном образовању?

А сада најава вебинара:

rocks

15. вебинар заједнице

Тема: Пројекат Интернест – више од медијске писмености

smart-classroom1

Садржаји:

  • историјат, носиоци и замисао образовног пројекта
  • циљеви, садржаји и намена
  • фазе рада и Фестивал креативности
  • услови и начин учешћа

Предавач: Ранко Стојиловић (области деловања: библиотека + меаџер за комуникације и пројекте)
Модератор: Славица Јурић
Време: четвртак, 31. јануар 2013. године,  20.00
Трајање: 1 сат
Приступ: слободан, на линк

Упутство за регистрацију на сервис Биг-маркер, придруживање Вебинар-клубу и укључење у виртуелну конференцијску салу:  линк
Предвебинарска активност:  погледајте веб-сајт Интернест

Учаните се у Клуб љубитеља финих вебинара!
Чланови Клуба добијају потврду о учешћу на вебинару (1 радни сат) од Друштва школских библиотекара Србије.

Информације преузете са сајта Образовно окружење – професионални развој.

blogging-school

Видимо се на активу и вебинару, а до тада, уживајте у сунцу на ове зимске дане:

b92: Учионица у којој сија сунце

Извештај са форума наставника биологије у Београду

Синоћ од 18 до (отприлике) 20.30 у гимназији „Свети Сава“ одржан је форум намењен наставницима биологије на којима је присуствовало неколико представника из разних београдских општина. Форум је покренуло Педагошко друштво Србије, али уз подршку Института за психологију и Завода за унапређење образовања и васпитања. Водитељке овог форума су биле Биљана Радосављевић, директор ОШ „Мирослав Антић“ и Биљана Митровић, директор ОШ „Аца Милосављевић“. Две Биљане нису биле овде у својству директорки, како су саме рекле, већ као педагог и биолог, што је идеална комбинација за тему овог форума, а то су образовни стандарди за биологију.

Пре него што вам пренесемо утиске (оба београдска уредника овог блога била су присутна), да вам пренесемо пар најава које смо тамо (на)чули. Једна је да ће овакав форум бити организован (ако већ није) за све предмете који „подлежу“ стандардима и то не само у Београду, а друга је да ће се мишљења присутних чланова вредновати при ревизији, односно измени плана и програма које ће уследити.

Форум је био замишљен као радионица са фронталним и групним облицима рада. Чланови су приметно били активни и учествовали у разговору који је све време био динамичан и конструктиван. Разговор је почео питањима каква су искуства у примени стандарда у раду и да ли стандарди помажу у планирању. Мишљења присутних наставника су била подељена. Неки су сматрали да помажу, мада су указали и на неке проблеме, а други су сматрали да не помажу и да планирање иде тако да се најпре направе годишњи и оперативни планови и да се стандарди уносе накнадно. Много већа практична вредност стандарда је (једногласно) уочена приликом одабира метода.

Већ при почетку су излистани неки проблеми. Рецимо, хоризонтална подела у биологији на области које се обрађују током једне године (ботаника, зоологија, антропологија и екологија) одмажу у имплементацији стандарда и због процеса заборављања. Такође, корелација са другим предметима је пожељна како би се стандарди остварили, али ју је тешко постићи. У нижим разредима ђаци нису довољно зрели да би неки стандрад могао да се реализује, те има смисла говорити о остварености стандарда тек на крају осмог разреда. Бесмислено је писати стандарде у дневним припремама, тим пре што нам ни сва одељења нису иста. Коначно и као највећи проблем је наведена неусаглашеност стандарда са једне, плана и програма са друге и уџбеника са треће стране. Иначе је и уџбеницима посвећена прилична пажња на форуму.

Исто је и оцењивању била посвећена пажња и ту су мишљења била подељена. Према некима, оцене би требало изједначити са стандардима, чиме бисмо се решили многих проблема, као што су неусаглашеност критеријума оцењивања (не радимо сви исто) и незадовољства родитеља. Према другачијим мишљењима, стандард би био тек део оцене, јер треба оцењивати и труд, активност, практичне радове…

Један део радионице је био посвећен лошим странама стандарда, о чему смо већ писали. Додали бисмо и запажање да стандарди нису прецизни. Када кажемо да ученик треба да познаје основну унутрашњу грађу организама, веома је дискутабилно шта ко под тим подразумева. Томе у прилог иду и различити садржаји различитих уџбеника. Зато би решење било набројати појмове (кључне речи) које ученик треба да усвоји. То би умногоме олакшало посао. Неки стандарди су окарактерисани и као „висећи“, што значи да се у плану и програму не помињу. Занимљиво је да су ту млађи наставници били најактивнији и да су решење тражили у давању више слободе наставницима, да сами осмисле распореде наставних јединица (то би решило и проблем корелације међу предметима). Свака част младости, од које се и очекивало да буде прогресивна. Иначе, извесне корекције програма могу да се ураде кроз стручни актив за развој школског програма и стручна већа.

Да не буде забуне, групе су излистале и добре стране стандарда, којих је било чак и више. На пример, да олакшавају израду тестова, процену напредовања и (само)евалуацију, те усмеравају на функционално знање. Подсетили смо се и да су образовни стандарди део многих школских система у свету. Један део радионице био је посвећен стручном усавршавању и једно од мишљења је било да би користан семинар био у вези са применом стандарда кроз примере добре праксе у настави биологије.

Иначе, на форуму смо видели добру цаку употребљиву за радионичарски рад. Како би све групе пратиле (што се некада не дешава – док једна извештава, чланови друге довршавају своје или напросто ћаскају), свака група чита по једну тезу, па тако у круг док све групе не прочитају све. Тако се избегава и понављање онога што је претходна група већ дала као идеју. И због тога и због свега другог, похвалили бисмо наше водитељке да су биле веома професионалне и пријатне, а ми смо провели квалитетно време у размени искустава са колегама.

Епидемија алкохолизма

Јуче је на В92 једна од вести била и ова – да је Србију захватила епидемија коју не изазивају ни вируси ни бактерије, већ психички проблеми:

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=04&dd=08&nav_category=12&nav_id=598549

Институт „Батут“ је обелоданио резултате који су, најблаже речено, застрашујући. Готово половина Србије конзумира алкохол свакодневно! У чланку ћете видети још неке алармантне и шокантне податке, а једна реченица која је на нас оставила утисак је:

„Алкохол тешко нарушава и физичко и ментално здравље, а живот скраћује и до 15 година. Упркос томе, у Србији још увек није развијена свест да је алкохолизам болест.“

То би значило и да ми, наставници, а посебно наставници биологије, треба да радимо на развијању те свести. Уосталом, неки стандарди у биологији су посвећени управо томе. На срећу, можемо да вам понудимо гомилу чланака не само о алкохолизму, већ и о другим болестима зависности, па чак и о здравственим аспектима кафенисања. Па да почнемо…

  • Да ли забране у црвеним круговима на ТВ-у имају оправдања? Тешко, када се одређени програми забрањују у сред белог дана. 🙂 Свако ко има елементарног искуства у раду са децом, никад неће стављати „забрањено воће“ надохват руке и при томе викати „но, но!“ Да ствар буде још смешнија, челници телевизија се ваљда надају да деца то неће гледати. Или што је извесније, уопште их не занима да ли ће. А требало би, јер нека истраживања указују да на понашање тинејџера веома утиче када виде сцене конзумације алкохола на филму: http://www.eakademik.com/medicina/konzumacija-alkohola-u-filmovima-utice-na-tinejdzere
  • Баш у Мексику, земљи иначе познатој по проблемима у вези са трговином дроге, научници развијају вакцину која би могла да умањи зависност од хероина. Права једна „трка у наоружању“: http://www.eakademik.com/medicina/meksicki-naucnici-patentirali-vakcinu-za-heroin
  • Цигарете чине да бели зуби пожуте и то је опште позната ствар. Међутим, оне раде још нешто – ремете равнотежу бактерија у устима и то у корист оних лоших, које рецимо изазивају гингивитис (упалу десни): http://www.scientificamerican.com/podcast/episode.cfm?id=smoking-messes-mouth-bacterial-comm-12-02-21
  • Американци имају сличне проблеме са алкохолизмом као и ми, па експерти саветују доношење нових закона. Алкохолизам убије више од 2,5 милиона људи годишње, чиме  „престиже“ сиду, маларију и туберкулозу: http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=deadly-alcohol-needs-glob
  • Нова истраживања показују да возачи који су пушили марихуану неколико сати пре вожње имају два пута веће шансе да изазову фаталне сударе. Марихуана напросто слаби моторику. Нама то није баш нешто невероватно, али у Америци се у појединим државама марихуана користи у сврху лечења. Статистике проистекле из испитивања јавног мњења такође нису баш охрабрујуће; чак десет милиона људи је признало да им се дешава да возе под утицајем неке од илегалних дрога. Неке државе су зато поред алко-теста, увеле и, па можемо да га назовемо – нарко-тест: http://blogs.scientificamerican.com/observations/2012/02/09/smoke-and-mirrors-driving-while-on-marijuana-doubles-ones-chances-of-a-serious-car-crash/
  • Већ смо поменули да се марихуана користи и у медицини. Међутим, познато је њено негативно дејство на меморију. Научници су пронашли место у мозгу где се то негативно дејство дешава и одвојено је од позитивног дејства – умирења болова: http://www.foxnews.com/health/2012/03/01/future-rx-marijuana-without-forgetfulness/
  • Како марихуана уопште утиче на меморију? Заправо, она омета ону краткорочну, тзв. радну: http://www.nature.com/news/how-marijuana-makes-you-forget-1.10152
  • Често пијемо кафу да бисмо остали будни или избегавамо да је пијемо касно увече како бисмо могли да спавамо без проблема. Права истина је да кофеин утиче само на оне који иначе нису ноћобдије: http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=caffeine-disrupts-sleep-f
  • Прекомерна доза легалним и илегалним дрогама узима животе и то не само оних који их уживају. Многе саобраћајне несреће су изазване управо тиме. За ово постоји лек налоксон који ће изгледа почети широко да се продаје и употребљава: http://healthland.time.com/2012/02/17/lifesaving-overdose-antidote-should-be-made-more-widely-available/?iid=hl-main-lede
  • У неким земљама се врло озбиљно боре са проблемом зависности од цигара. Зато се у Уједињеном краљевству деле бесплатни никотински фластери и омогућена је стална телефонска веза са службама које се баве овим: http://www.sciencecodex.com/research_sheds_new_light_on_extra_help_for_smokers_trying_to_quit-88419

И за крај, представљамо вам неке занимљиве чланке са наших блогова.

Добро јаје и суперхрана

Ускршњи празници нам се ближе; неки одбројавају дане, други школске часове. 🙂 Наравно, још мало па ће нам у исхрани јаја бити главна намирница, што већ не можемо да тврдимо да је сјајно решење за наше здравље, али традиција налаже. 🙂 Ипак, то нас не спречава да повремено причамо ђацима о здравој исхрани (уосталом, неколико стандарда из наше области налаже управо то).

Један чланак који нам даје не баш нове (већ смо о томе писали), али искористљиве информације је онај у вези са инсектима од којих се добија црвена боја за прехрамбене производе:

http://blogs.scientificamerican.com/guest-blog/2012/04/05/cochineal-dye-bugs-starbucks-customers/

Међутим, верујемо да ће од много веће помоћи бити пројекат који се бави здравим доручком. Пројекат носи поетичан назив „Добро јаје“. 🙂

http://educationstation.discoveryeducation.com/

Дакле, ако сте баш желели да урадите неки школски пројекат у вези са здравом исхраном, ово ће бити прави сајт да видите и добијете неке идеје. Међутим, увек се поставља питање шта је здрава храна? У времену многоструких информација шта јесте, а шта није, јако је тешко одлучити се. Тиме се управо бави чланак под називом „Борба суперхрана“.

http://shine.yahoo.com/getup/battle-superfoods-173500495.html

Да се вратимо на тему јаја. Научници тврде да су одгонетнули стару мистерију; шта је старије – кока или јаје јој (било добро или не). 🙂 Прочитајте.

http://designtaxi.com/news/352077/Scientists-Have-Solved-The-Chicken-Or-The-Egg-Mystery/

А завршавамо опет – храном. Галерија која следи не виђа се сваки дан, а намењена је гладницама и осталима. Уживајте. 🙂

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Ред, рад и пет, десет ствари

Да постоје ванземаљци и да су интелигентни, те да смо их срели, али заиста, а не у научно-фантастичним остварењима, сигурно би било занимљиво чути како нас оговарају. Наравно, постоји и могућност да у ултра-мега-хипер великом свемиру заиста и постоје. Ипак, питање је и да ли, ако је то истина, знају за нас, те да ли имају ту навику да оговарају друге врсте. 🙂 На једном од научних сајтова појавио се занимљив текст о томе којих су то десет ствари које би они рекли за нас.

http://science.discovery.com/top-ten/aliens/10-things-aliens-say.html#mkcpgn=twsci1

Да се „вратимо“ на Земљу и да причамо о сасвим „приземних“ десет ствари. Ради се о саветима како да водимо наставу, како да користимо новитете у мултимедијима итд, а све у издању сајта „Едутопија“.

http://www.edutopia.org/classroom-guides-downloads

И да закључимо са чувеном реченицом нас наставника: „Рећи ћу вам једну ствар, а то су две ствари: ред, рад и дисциплина!“ 😀 То преведено на математички језик значи да са десет савета прелазимо на пет карактеристика стандарда. 🙂 Ми таквих стандарда имамо много и они у наше школске животе улазе мање-више безболно. У САД такође имају стандарде, назване Common Core standards (рецимо да би превод био – заједнички основни стандарди), усвојене, за сада, у 45 држава. По својој природи, не разликују се значајно од ових наших домаћих; то су напросто очекивања од образовања, а кроз постигнућа ђака, тако срочена да буду разумљива свима (наставницима, али и родитељима). Сајт „Teacher Experience Exchange“ се бави критичком анализом ових стандарда и издваја пет карактеристика које су важне (па ви упоредите да ли оне важе и за наше стандарде):

  1. Повезаност са технологијом – многи стандарди укључују технологију у процес учења. Рецимо, од ученика се очекује да ће умети да употребљавају мултимедије (попут музике или филма) како би презентовали своје идеје или да коришћењем интернета креирају и публикују текстове, али и да сарађују са другима. Осим ових специфичних стандарда у којима се технологија експлицитно помиње, она се подразумева и у великом броју других, који на први поглед нису у вези са технологијом.
  2. Учење кроз пројекте – неки стандарди подржавају овакво учење директно, али према ауторима текста, сви стандарди могу да се остваре кроз њега.
  3. Развој креативности – ово је и у складу са Блумовом таксономијом, а јесте веома важан циљ коме образовање тежи. При томе, стандарди теже да се код деце развију вештине, али не диктирају начине како да се то оствари.
  4. Интердисциплинарни приступ – стандарди су тако писани да се овакав приступ охрабрује. То значи да се могу остварити кроз више предмета. На пример, један од стандарда тражи да ђаци умеју да напишу текст на тему и ослањајући се на мишљења јавног мњења (аутори чланка тврде да је ово могуће постићи чак и кроз математику, рецимо тако што ће да представе економски утицај жена у радном процесу).
  5. Последња наведена карактеристика је можда нама биолозима, најзанимљивија. Ти стандарди су још увек у развоју и за сада не укључују посебне стандарде за историју, друштвене науке и природне науке. Стандарди за те области су заједнички. Док се не уведу посебни стандарди, ови општи захтевају и неке опште вештине попут истраживања, закључивања и представљања доказа.

Ми нисмо још погледали како њихови стандарди изгледају и самим тим можемо за сада само да (не)верујемо ауторима текста да су дали добру анализу. Овако гледајући, добро звучи. Углавном, пратићемо, јер је увек јевтиније учити на туђим искуствима. 🙂

Ресурси нам насушни

Дунав нам је у опасности, а због економског пројекта који ће му изменити лични опис. Због тога је организација WWF организовала потписивање онлајн петиције још крајем фебруара. Ми смо за петицију сазнали недавно, али је, на срећу, још увек могуће допринети својим гласом. Више о овоме имате на сајту:

http://wwf.panda.org/sr/?203663/Potpisite-peticiju-za-ocuvanje-Dunava

Дакле, постоје два гледишта. Према једном, Дунав је искористљив у циљу стицања профита, а према другом, Дунав треба користити одрживо. Није потребно посебно наглашавати које од та два је паметније, а заједничко им је да оба посматрају Дунав као ресурс. Данас причамо управо о томе – о ресурсима, али не еколошким, већ наставним.

Пошто је нама биолозима слика веома важна и често је користимо, како у настави, тако и за састављање тестова, многи едукативни сајтови нуде популарне клип-артове које можемо слободно да користимо. Један од њих је и Discovery education:

http://school.discoveryeducation.com/clipart/category/scie.html

Још бољу понуду даје Clipart ETC:

http://etc.usf.edu/clipart/sitemap/biology.php

За заљубљенике у информационе технологије, а уз то жељне и да напредују у звањима, те су одлучили да се прихвате писања стручног рада, имамо праву „посластицу“. Ради се о тексту који је издала Европска комисија, а који је систематично урађено истраживање под називом „Онлајн истраживање научних информација у дигиталном добу“. Овај рад може да послужи и као узор и као извор информација и као референца:

http://ec.europa.eu/research/science-society/document_library/pdf_06/survey-on-scientific-information-digital-age_en.pdf

Немојмо заборавити да је вредан ресурс у раду сваког наставника – колега. Зато су форуми идеално место да се размене идеје, али и стекну знања. Многи сајтови нуде управо овакву врсту услуге, па тако и Education Week Teachers. Тема коју смо изабрали за вас носи назив „Да ли наставници не постижу неке више мисаоне вештине?“, пошто је прилично интригантна, али ви свакако можете да изаберете и неку другу тему.

http://www.edweek.org/forums/education-forums_teaching-profession_teachers-behind-higher-order-thinking-skills_.0

Наравно, најчешће се на интернету као ресурс помиње одређена онлајн алатка. Верујемо да се колеге информатичари неће сложити са нашом дефиницијом, али ми ћемо ипак покушати да објаснимо шта је то, онима који не знају. Дакле, алатке које на нету можете наћи би били програми или сајтови које можете да користите за сопствене потребе, уносећи разне материјале (без обзира да ли се ради о тексту, слици или филму, на пример). Такав је и Едмондо. Колега Ричард предлаже 15 начина за коришћење овог сајта намењеног баш настави:

http://www.freetech4teachers.com/2011/12/15-things-teachers-students-can-do-with.html?m=1

Није новост да и игрице могу бити искоришћене у едукативне сврхе. У следећем чланку, детаљно су описана чак четири начина.

http://edudemic.com/2012/02/mmorpg-classroom/

Представљамо сајт који нуди методично решење за увођење одређених појмова. У питању је сајт Biology Questions, који се користи дијалошком методом како би кроз питања и одговоре презентовао сва потребна знања о некој појави или процесу. Издвојили смо четири теме, од којих је последња занимљива и због стандарда који је новитет у основношколском учењу биологије: БИ.2.2.7. познаје термин хомеостаза и зна да објасни шта он значи. Теме су:

И коначно, уколико сте одлучили да се придружите акцији „Сат за нашу планету“ (о којој смо писали пре неки дан) коју је покренула организација WWF, материјале можете добити на руке, а од Марине Дрндарски, наставника биологије у ОШ „Дринка Павловић“. Довољно је да дођете до школе и потражите Марину. 🙂

Крвава недоумица :)

Пре неки дан је нас неколико наставника биологије отпочело једну расправу о којој можда и нисте толико размишљали. Наиме, сви знамо да су људски еритроцити занимљиви по томе што не садрже једро. Међутим, да ли то значи да немају и ДНК? Одмах су се „развиле“ две „струје“; једна је тврдила да чим нема једра, нема ни ДНК, док је друга тврдила да ако нема ДНК, онда ћелија нема „управљача“, као ни онога ко би синтетисао све потребне протеине. Па где би онда била ДНК? Расута у цитоплазми, као код бактерија. Обе тврдње звуче логично, али је само једна тачна. 🙂

Наравно, препирком не бисмо решили проблем, па смо се „бацили“ у потрагу и одиста, пронашли што-шта занимљиво и верујемо корисно.

Један од стандарда за крај обавезног образовања, а означен шифром БИ.3.3.3. каже да ученик треба да зна функцију генетичког материјала и његову основну улогу у ћелији. У вези са тим, на сајту Newton, који је замишљен тако да научници одговарају на питања, један од њих упозорава да се улога ДНК врло често погрешно интерпретира. Дакле, ДНК није ни мозак ни „директор“ ћелије, она не управља процесима и многи процеси не захтевају активну улогу ДНК. Рецимо, ћелијско дисање, односно сагоревање глукозе је један од њих. Чак, када би се ДНК удаљила из ћелије, ова не би умрла, макар не одмах. Процеси би се одвијали, али таква ћелија не би синтетисала протеине, нити би могла да се дели. Еритроцити су живи пример тога. Тиме се објашњава и кратак век ових ћелија.

Поменути научник на том сајту чак даје предлог како би се аналогијом могао у настави објаснити утицај ДНК на живот ћелије. Уколико ћелију посматрамо као зграду коју граде радници, ДНК би била план градње. Гледајући у њега, радници ће саградити добру зграду. Међутим, без плана, они би свакако и даље могли да раде, ништа их не спречава (хемоглобин везује кисеоник без утицаја ДНК). Међутим, временом, грешке које би правили, а које су неминовне без плана, довеле би до урушавања зграде. Такође, без плана не би могли да отпочну ни градњу нове зграде, као што ни ћелија без ДНК не би могла да се подели и да још једну ћелију.

Закључак је да зрели еритроцит нема ДНК. Има га док је млад, а тада се ствара сав потребан материјал, па чак и РНК, што су показала новија истраживања (референца за њих је: Kabanova S, Kleinbongard P, Volkmer J, Andrée B, Kelm M, Jax TW. Gene expression analysis of human red blood cells. Int J Med Sci 2009; 6(4):156-159. доступно са http://www.medsci.org/v06p0156.htm). Еритроцити не садрже ни митохондријалну ДНК, јер не садрже митохондрије. Ове органеле би трошиле кисеоник за сопствене потребе и еритроцит не би могао да га преноси другим ћелијама. Зато је дисање у еритроциту, наравно, анаеробно.

У трагању за одговором на питање зашто је уопште еритроцит изузетак, односно зашто нема једро, пронашли смо два објашњења. Оба објашњења приказују као предност то да је на тај начин ослобођен „баласта“, велике структуре какво је једро. Према једном од њих, оваква ћелија је еластичнија, толико да и мења облик, па може да прође и кроз најуже пролазе у сваки део тела (извор: American Society of Hematology). Према другом, тако се добија више места за хемоглобин (Blurt.it и ThinkQuest).

Уколико имате ви неку недоумицу коју бисте поделили са нама, пишите нам на блогу или на мејл-адресу (имате је на страни о ауторима).

Облак ознака