Ђаци колегинице Владиславе Солаковић свакакве лепе ствари праве:
Владислава каже да „тако изгледа када се удруже младост и искуство“. Међутим, није свака младост једнака, а богами ни искуство. 🙂 Према анкети која је приказана у следећем тексту нису све године живота добре за све. Другим речима, неке године су за поједине ствари најбоље. Рецимо, 22. година живота је најбоља да памтите имена. У 23. години девојке су најатрактивније момцима, а и тада је за све задовољство животом – највеће. 🙂 Има и за нас, малко старије. 😀 У 43. години имаћете највећу способност да се фокусирате на посао. Ако сте премашили 40. смањили сте себи шансе да направите откриће вредно Нобелове награде.
У том тексту се још каже да најбољу плату жене могу да очекују у 39. години, а мушкарци у 48. 🙂 Колико ћемо година имати 2040. године? Много, али ће тада бити и много дрвећа.
Сви знамо да су рибозоми структуре које можемо наћи на ендоплазматичном ретикулуму, задужене за израду протеина. Међутим, много тога о њима не знамо, па је уследило једно обимно истраживање тродимензионалне структуре рибозома код људи, квасаца, бактерија и археја. Очекивано је да је пронађено да су све ове структуре код различитих група такође различите, али је и утврђено да је то зато што су се различити додаци појављивали током еволуције, а на истоветном језгру, које потиче од последњег заједничког претка и које се, очигледно, до данас није мењало:
Можда такође очекивано, али занимљиво је и то да су ти додаци на истоветном језгру сложенији што је и организам сложенији. Људи тако имају веће и комплексније рибозоме у односу на оне у квасаца. У истом часопису објављено је да је још крајем прошле године секвенциониран готово цео митохондријални геном наших предака, а најстарији који се могао пронаћи. Наиме, датира од пре 400.000 година и потиче од пећинских људи чији су остаци нађени у северној Шпанији. И пронађено је да је веома сличан геному денисовијанаца, азијских рођака неандерталаца:
Надамо се да оне неће, као (можда) у случају неандерталаца, изазвати масовно изумирање једне стране, али последица свакако има. И то највише по децу. О томе и другим проблемима, следећи коментар:
Ауторка следеће галерије искористила је различита станишта не за израду задатка већ како би направила занимљив спој тих станишта и уметничких фотографија људи:
Један (полу)анимирани кратки филм, окарактерисан као „спој традиционалног и модерног“ инспирисао је аутора следећег текста да се критички осврне на наше школство:
Можда би најбољи промотери овакве културе могла да буду надарена деца, као узори другима, а ми такве деце имамо. Један млади Краљевчанин свакако се издваја:
Да ли нам је потребан вртоглави IQ (као што га има дечак из претходног чланка) да бисмо били сјајни наставници? Верујемо да може да помогне, али би то била тек једна од 25 ставки. 🙂 Погледајте:
Некада (ако не и увек) нам је потребно више од једног пара очију да бисмо пропратили шта се све дешава у бројном одељењу и колико ко је од наших ђака постигао, а сви су међусобно различити. Брилијантној деци постане досадно чим задатак није довољно изазован, незаинтересованима је потребно кроз акробације привући пажњу, а о онима са слабијим постигнућима – говори текст који смо изабрали за крај. 🙂
Часопис „Washington Post“ направио је језиву статистику и пригодну табелу која иде уз њу, на тему шта најчешће убија Американце према животној доби. Према тој статистици, испоставља се да је критичан узраст за њих између 15. и 34. године, када највише страдају од ватреног оружја. Онда су „мирни“ до 65. након које је највећа стопа самоубистава и то поново уз помоћ ватреног оружја.
Наравно, не можемо рећи да су друштвене мреже попут Фејсбука лоше, зато што се злоупотребљавају. Оне су настале због доброг циља и вишеструко су искористљиве, па тако и за наставу. Уосталом, следећи сајт нуди десет најбољих (према мишљењу аутора чланка) Фејсбук едукативних страна и то из различитих земаља:
Ево једног текста на Фејсбуку, који је написао колега Никола Танкосић. Текст је објављен у групи „Просветни радници на ФБ“ и ето прилике да се придружите и дознате свакакве корисне информације које објављују разни наставници:
Када год поменемо Фејсбук, увек помињемо и Твитер, мада реално, ове две друштвене мреже мало тога имају заједничког. Једна од заједничких карактеристика је та што су обе популарне. Рецимо, према једном истраживању, 75% светских шефова држава твитује:
Оно што нас више занима јесте како наставници да што ефикасније користе Твитер. За оне које то занима и посебно за новајлије на овој друштвеној мрежи, препоручујемо следећи сајт:
Оно што ми тренутно користимо за потребе наставе је блог. Наша колегиница, Вера Милићевић, направила је за Наставничко веће сјајну презентацију, коју је поделила и са нама:
Блог има ограничене могућности, мада нама очигледно врши посао. 🙂 За оне који би волели да праве онлајн тестове, што преко блога не може да се изведе тако лако, права ствар је Мудл. Постоји читав приручник који ће вам разјаснити све тајне ове интернет платформе за учење:
Дакле, могућности има заиста много, а којој ћемо се приклонити, зависи од много чинилаца, као што су наше знање (за које видите да има много могућности да се унапреди), спретност (која се стиче вежбањем), маштовитост (која не фали нама наставницима) и сврха – шта желимо да постигнемо. У вези са овим последњим, следи текст како нови веб-алати могу да обогате израду домаћих задатака:
Из Српског биолошког друштва стигло је питање да ли се наставници слажу да се почетак општинског такмичења помери на 12 часова, како би ђаци могли да изађу и на ово и на такмичење из српског језика (ако то желе). Молимо наставнике биологије да гласају.
Најпре да кажемо да је ова година веома значајна јер је прва како смо отворили овај блог и све се надамо да ће потрајати још дуго, дуго, а и да ће имати све више пратилаца и уредника.
Што се првих тиче, има их укупно 110. Што се других тиче, има нас седморо из шест различитих градова. Као што сте (промућурно) претпоставили, Методичар је писац текстова, а уз редовну помоћ Марине, Бојане и Јелене П. (има их две), те уз нешто мање редовну осталих. Уосталом, ред налаже, да каваљер има и највише посла. 🙂
До сада смо имали преко 47500 прегледа из 34 земље са свих континената, осим Африке. Највише смо имали посета, очекивано, из Србије, али онда следе и САД, Босна и Херцеговина и Црна Гора. Земље из којих смо имали преко сто прегледа су још и Украјина и Исланд.
Одакле сте нам пристизали? Највише сте нас проналазили преко претраживача, па потом са форума „Биологија за средњу школу“ (таман да се захвалимо колегиници Нени на помињању), па електронске поште (yahoo – ето коју пошту наставници највише користе) и онда са свих других разних страна. У претраживач се највише укуцавало или варијанта назива нашег блога (био блог и биолошки блог са цртом и без, уз наставак вордпрес итд.) или нешто што је у вези са такмичењем из биологије, а на свим нивоима. Много ређе су биле неке друге кључне речи, попут мапе ума.
До сада смо написали (закључно са овим чланком) кнап 200 чланака (јубилеј, очекујемо честитке :)), а коментарисали сте нас укупно 377 пута, те најактивнији сте били 23. априла. Сећате се, тада је било градско такмичење из биологије. И Методичар се сећа тог дана веома добро – тада је био најзапосленији око блога. 🙂 Највише коментарисани чланци су били:
Очигледно су такмичења оставила највећи утисак. Што се тиче посећености, ситуација није много другачија. Осим главне стране, која се као прва по посећености подразумева на сваком блогу, најпосећеније су биле:
Иначе и дан када смо имали највише посета (2788), био је 22. април, када су се чекали резултати са градског такмичења. И што се кликова тиче, такмичења су била убедљиви приоритет. Највише се кликтало на разноразне тестове, потом на сајт ОШ „Раде Драинац“ (домаћин градског такмичења) и на трећем месту, на линк за сајт београдског факултета на страну где су информације о такмичењима.
Што се тиче популарних „лајкова“, ситуација је драстично другачија. Обично „лајкују“ блогери, тако да би број ових признања на неки начин био пандан наградама стручног жирија. Ево како је гласао стручни жири :):
Занимљиво је да су два чланка тик иза (са по 14) „Блогодиверзитет“ (ми се досетили речи :)) и „А сад мало он(а)… директор(ка)“ (ко каже да директори нису омиљене личности у школи? :)).
Ето, то би било за ову школску годину толико од нас, а вама желимо да се лепо одморите и проведете. Посећујте нас и током лета ако желите, а од 20. августа крећемо у нове и надамо се, још боље, радне победе. 🙂