Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „статистика“

Тежак задатак

meiosis-and-mitosis-evelyn-collins (Small)Сви знамо да су рибозоми структуре које можемо наћи на ендоплазматичном ретикулуму, задужене за израду протеина. Међутим, много тога о њима не знамо, па је уследило једно обимно истраживање тродимензионалне структуре рибозома код људи, квасаца, бактерија и археја. Очекивано је да је пронађено да су све ове структуре код различитих група такође различите, али је и утврђено да је то зато што су се различити додаци појављивали током еволуције, а на истоветном језгру, које потиче од последњег заједничког претка и које се, очигледно, до данас није мењало:

Phys.org: Evolution of life’s operating system revealed in detail (30.6.2014)

Можда такође очекивано, али занимљиво је и то да су ти додаци на истоветном језгру сложенији што је и организам сложенији. stock-footage-abstract-animation-of-dna-heat-signature-scanЉуди тако имају веће и комплексније рибозоме у односу на оне у квасаца. У истом часопису објављено је да је још крајем прошле године секвенциониран готово цео митохондријални геном наших предака, а најстарији који се могао пронаћи. Наиме, датира од пре 400.000 година и потиче од пећинских људи чији су остаци нађени у северној Шпанији. И пронађено је да је веома сличан геному денисовијанаца, азијских рођака неандерталаца:

Phys.org: Oldest hominin DNA sequenced (4.12.2013)

dna-predisposition11Злосрећни рођаци наших предака, неандерталци, можда су били управо жртве рођачких несугласица. Нека истраживања указују да то ипак није било тако:

Richard Dawkins foundation: Neanderthals were not inferior to modern humans, study finds (27.6.2014)

Много актуелније несугласице, које су нам, верујемо, значајније, свакако су оне описане у следећем тексту:

Зелена учионица: Најчешће несугласице између родитеља и наставника (27.4.2014)

Надамо се да оне неће, као (можда) у случају неандерталаца, изазвати масовно изумирање једне стране, али последица свакако има. И то највише по децу. О томе и другим проблемима, следећи коментар:

Вечерње новости: Коментар: вуковци (1.7.2014)

10491266_873707922657646_8546888613916617268_nТврдње у овом коментару подржава и статистика, која је сурово реална:

Данас: Вуковцима претешки задаци (30.6.2014)

Можда им задаци не би били претешки када би били постављени на забаван начин:

Зелена учионица: Осмосмерка – станишта (7.12.2013)

Ауторка следеће галерије искористила је различита станишта не за израду задатка већ како би направила занимљив спој тих станишта и уметничких фотографија људи:

500px.com: Катерина Плотникова

body_gestures (Small)Један (полу)анимирани кратки филм, окарактерисан као „спој традиционалног и модерног“ инспирисао је аутора следећег текста да се критички осврне на наше школство:

Блогос//из другог угла: Спојио је традиционално и модерно. Резултат је одушевио милионе људи (25.6.2014)

Уколико желите да испитате да ли припадате традиционалном или модерном типу наставника, одговорите на питања у тексту који смо одабрали за крај:

Блог – Облак знања за учитеље: 21 знак да сте наставник за 21. век!!! (20.6.2014)

Култура учења

1452266_10201642565240192_74435696_nПретпостављамо да ће некоме следећи документ бити користан:

Приручник за наставнике: е-портфолио као наставна активност

Да ли ће сви наставници направити свој портфолио, не знамо, али много је важније што не знамо колико ђака заврши школу:

Политика: Не зна се колико ђака не заврши школу (23.2.2014)

Право је време за „промоцију културе учења“ о чему говори следећи чланак:

Edutopia: Promoting a Culture of Learning (14.2.2014)

Можда би најбољи промотери овакве културе могла да буду надарена деца, као узори другима, а ми такве деце имамо. Један млади Краљевчанин свакако се издваја:

РТС: Генијалац из Краљева (22.2.2014)

1491760_678816242150017_1848811156_nДа ли нам је потребан вртоглави IQ (као што га има дечак из претходног чланка) да бисмо били сјајни наставници? Верујемо да може да помогне, али би то била тек једна од 25 ставки. 🙂 Погледајте:

Зелена учионица: Како да будете сјајан наставник (15.9.2013)

Наш образовни систем далеко је од сјајног. И то је, па, очигледно. Ипак, има и таквих који се двоуме:

b92: Треба ли мењати образовни систем? (22.2.2014)

tumblr_mmmnhhdExD1r9bfqro1_500У једном делу Кине одлучили су да промене клупе и то тако да помогну ђацима да не кваре вид:

Блог – Ризница златних идеја: Шипке које основцима чувају вид (22.2.2014)

Следећи сајт, иако носи назив „Око“ нема везе са видом, али га свеједно од срца препоручујемо:

Виртуелна академија око

Некада (ако не и увек) нам је потребно више од једног пара очију да бисмо пропратили шта се све дешава у бројном одељењу и колико ко је од наших ђака постигао, а сви су међусобно различити. Брилијантној деци постане досадно чим задатак није довољно изазован, незаинтересованима је потребно кроз акробације привући пажњу, а о онима са слабијим постигнућима – говори текст који смо изабрали за крај. 🙂

Edutopia: A Case for Student-Centered Learning (13.2.2014)

О као онлајн

Ако сте се „наоштрили“ да објавите стручни рад, биће вам потребно и нешто статистике:

Фејсбук страна: е-статистика

На сајту Инфостуда можете пронаћи бројне статистике урађене пре пар година које ће вам колико-толико указати на стање код нас:

Послови.Инфостуд: Резултати истраживања о слободном времену након посла

thumb_big_normal_754dc0da86c603f2e7538ae7c8a5acf6

Часопис „Washington Post“ направио је језиву статистику и пригодну табелу која иде уз њу, на тему шта најчешће убија Американце према животној доби. Према тој статистици, испоставља се да је критичан узраст за њих између 15. и 34. године, када највише страдају од ватреног оружја. Онда су „мирни“ до 65. након које је највећа стопа самоубистава и то поново уз помоћ ватреног оружја.

PopSci: What Kind Of Violence Kills Americans? [Infographic]

Ово је тек један од примера колико је насиље узело маха. Сведоци смо да оно и те како постоји у школама:

Још један, новији вид насиља, настао је уз развој технологије:

Слободна зона: Дигитално насиље

13864612-learning-and-education-concept-in-word-tag-cloud-on-sphereНаравно, не можемо рећи да су друштвене мреже попут Фејсбука лоше, зато што се злоупотребљавају. Оне су настале због доброг циља и вишеструко су искористљиве, па тако и за наставу. Уосталом, следећи сајт нуди десет најбољих (према мишљењу аутора чланка) Фејсбук едукативних страна и то из различитих земаља:

eLearning Industry: The 10 Best Facebook Pages About eLearning

Ево једног текста на Фејсбуку, који је написао колега Никола Танкосић. Текст је објављен у групи „Просветни радници на ФБ“ и ето прилике да се придружите и дознате свакакве корисне информације које објављују разни наставници:

Фејсбук: Прича из паралелног универзума

И новости са Фејсбука, у вези са овом друштвеном мрежом:

Red Orbit: Facebook Begins Testing Voice Feature In The Messenger App

Када год поменемо Фејсбук, увек помињемо и Твитер, мада реално, ове две друштвене мреже мало тога имају заједничког. Једна од заједничких карактеристика је та што су обе популарне. Рецимо, према једном истраживању, 75% светских шефова држава твитује:

TechCrunch: Study: 75 Percent Of The World’s Heads Of State Are Now On Twitter

Оно што нас више занима јесте како наставници да што ефикасније користе Твитер. За оне које то занима и посебно за новајлије на овој друштвеној мрежи, препоручујемо следећи сајт:

Sophia.org: Twitter for Educators

И још (чак) 60 идеја како да се Твитер искористи за наставу:

Teach Thought: 60 Ways To Use Twitter In The Classroom By Category

А где су савети за коришћење Твитера, ту су и савети за коришћење Пинтереста:

Teacher Experience Exchange: Five tips for using Pinterest in education

Оно што ми тренутно користимо за потребе наставе је блог. Наша колегиница, Вера Милићевић, направила је за Наставничко веће сјајну презентацију, коју је поделила и са нама:

Блог – Надградња: Блог у настави

Блог има ограничене могућности, мада нама очигледно врши посао. 🙂 За оне који би волели да праве онлајн тестове, што преко блога не може да се изведе тако лако, права ствар је Мудл. Постоји читав приручник који ће вам разјаснити све тајне ове интернет платформе за учење:

Један од аутора овог уџбеника, Срђан Вербић, на свом блогу дао је и пет опција за учење за оне који користе Андроид.

Блог – С. Вербић: Кад већ масираш так #андроид, искористи време и научи нешто

Дакле, могућности има заиста много, а којој ћемо се приклонити, зависи од много чинилаца, као што су наше знање (за које видите да има много могућности да се унапреди), спретност (која се стиче вежбањем), маштовитост (која не фали нама наставницима) и сврха – шта желимо да постигнемо. У вези са овим последњим, следи текст како нови веб-алати могу да обогате израду домаћих задатака:

MIT News: New online learning tool brings ‘the crowd’ into homework assignments

Као закључак (рецимо) данашњег чланка, текст који се бави онлајн учењем:

Connected Principals: Technology Embedded Pedagogy

и најава за семинар који ће вас научити како да учите друге путем интернета:

е-писмен: „Електронска школа за почетнике– креирање курсева за учење на даљину путем Интернета“

И за крај, кућни биоскоп; снимљен вебинар о веб-алатима у настави:

Гласање за почетак општинског такмичења

Из Српског биолошког друштва стигло је питање да ли се наставници слажу да се почетак општинског такмичења помери на 12 часова, како би ђаци могли да изађу и на ово и на такмичење из српског језика (ако то желе). Молимо наставнике биологије да гласају.

Да резимирамо за школску 2011/2012.

Најпре да кажемо да је ова година веома значајна јер је прва како смо отворили овај блог и све се надамо да ће потрајати још дуго, дуго, а и да ће имати све више пратилаца и уредника.

Што се првих тиче, има их укупно 110. Што се других тиче, има нас седморо из шест различитих градова. Као што сте (промућурно) претпоставили, Методичар је писац текстова, а уз редовну помоћ Марине, Бојане и Јелене П. (има их две), те уз нешто мање редовну осталих. Уосталом, ред налаже, да каваљер има и највише посла. 🙂

До сада смо имали преко 47500 прегледа из 34 земље са свих континената, осим Африке. Највише смо имали посета, очекивано, из Србије, али онда следе и САД, Босна и Херцеговина и Црна Гора. Земље из којих смо имали преко сто прегледа су још и Украјина и Исланд.

Одакле сте нам пристизали? Највише сте нас проналазили преко претраживача, па потом са форума „Биологија за средњу школу“ (таман да се захвалимо колегиници Нени на помињању), па електронске поште (yahoo – ето коју пошту наставници највише користе) и онда са свих других разних страна. У претраживач се највише укуцавало или варијанта назива нашег блога (био блог и биолошки блог са цртом и без, уз наставак вордпрес итд.) или нешто што је у вези са такмичењем из биологије, а на свим нивоима. Много ређе су биле неке друге кључне речи, попут мапе ума.

До сада смо написали (закључно са овим чланком) кнап 200 чланака (јубилеј, очекујемо честитке :)), а коментарисали сте нас укупно 377 пута, те најактивнији сте били 23. априла. Сећате се, тада је било градско такмичење из биологије. И Методичар се сећа тог дана веома добро – тада је био најзапосленији око блога. 🙂 Највише коментарисани чланци су били:

  1. Помоћ такмичарима – такмичење високи старт 🙂
  2. Градско такмичење из биологије 2012. – за сада
  3. Општинско такмичење из биологије

Очигледно су такмичења оставила највећи утисак. Што се тиче посећености, ситуација није много другачија. Осим главне стране, која се као прва по посећености подразумева на сваком блогу, најпосећеније су биле:

  1. Помоћ такмичарима – такмичење високи старт 🙂
  2. Општинско такмичење из биологије
  3. Општинско такмичење из биологије 2. део

Иначе и дан када смо имали највише посета (2788), био је 22. април, када су се чекали резултати са градског такмичења. И што се кликова тиче, такмичења су била убедљиви приоритет. Највише се кликтало на разноразне тестове, потом на сајт ОШ „Раде Драинац“ (домаћин градског такмичења) и на трећем месту, на линк за сајт београдског факултета на страну где су информације о такмичењима.

Најбоље оцењен чланак (број оцена и просек) је „Општинско такмичење из биологије 2. део“, а потом равноправно следе три чланка: „За оне који су пропустили, преспавали или нису знали 🙂“, „За бацање погледа“ и „Пут око света у сопственој кући“. Потом следи много њих који су заслужили треће место, али занимљиво је да имамо и последње место; најслабије оцењен чланак је „Велика завршница и други догађаји“ (чак је и то о такмичењу :)). Са једним од наведених првенаца смо били чак и на првом месту на топ 100 најбољих чланака у нашој земљи.

Што се тиче популарних „лајкова“, ситуација је драстично другачија. Обично „лајкују“ блогери, тако да би број ових признања на неки начин био пандан наградама стручног жирија. Ево како је гласао стручни жири :):

  1. Мозак на светло (17 „лајкова“)
  2. Заљубљени квасац и друге приче (16)
  3. За бацање погледа & Шампиони као инспирација (по 15)

Занимљиво је да су два чланка тик иза (са по 14) „Блогодиверзитет“ (ми се досетили речи :)) и „А сад мало он(а)… директор(ка)“ (ко каже да директори нису омиљене личности у школи? :)).

Ето, то би било за ову школску годину толико од нас, а вама желимо да се лепо одморите и проведете. Посећујте нас и током лета ако желите, а од 20. августа крећемо у нове и надамо се, још боље, радне победе. 🙂

Поздрав од чланова ауторског тима!

Облак ознака