Први састанак градског Актива наставника биологије Београда у 2019.
28. јануар 2019. 18:36 Школа „Дринка Павловић“
Нови председник Актива наставника биологије основних школа Београда, Марина Дрндарски, поздравила је присутне на првом састанку Актива у 2019. и трећем у овој школској години.
На почетку састанка је др Јелена Кризманић са Катедре за алге, гљиве и лишајеве одржала интересантно предавање о класификацији живог света, где је представила и историју поделе живог света у царства, домене итд. и најновију поделу. Присутни су добили и хендауте са презентацијом.
Друга тачка састанка биле су пропозиције такмичења из биологије за ову школску годину. Прво су презентоване пропозиције, односно на следећи ниво такмичења прелазе ученици који су освојили прва три места. Такође на окружно такмичење прелази и 20% ученика са тог округа (а та листа се добија тако што се споје листе свих општина и одреди горњи квантил).
Установљено је да постоје следећи могући извори неслагања: а) прелазак на следећи ниво такмичења ученика из малих општина који су имали много мање поена од деце из већих градова; б) критеријуми за издавање диплома ученицима и в) неучествовање ученика шестог разреда на такмичењу ове године.
Представници Српског биолошког друштва задужени за организацију такмичења, др Синиша Ђурашевић и др Драгана Миличић, упознали су присутне са проблемима организације: Биолошки факултет је прошле године после такмичења објавио да неће бити организатор ове године. До краја децембра све остале институције у Србији које би могле да буду организатори су одустале, па је Биолошки факултет одлучио да ускочи као организатор како би такмичења ипак било. Међутим, капацитети факултета су веома мали па је одлучено да се такмиче само седми и осми разред основне и трећи и четврти разред средње школе.
Такође је наведено да је одзив наставника за предлагање задатака за такмичење био екстремно слаб и да се из Београда пријавио само један наставник. Марина је подсетила да се и на самом активу више пута апеловало на наставнике да предложе задатке али да нико није дао ниједан задатак.
Синиша Ђурашевић је напоменуо да би наставници сами требали да локалном нивоу да анализирају резултате школских такмичења да се види који је логичан распон броја поена за прво, друго и треће место, јер 70-80, 80-90 и 90-100 не дају логичне резултате: током ранијих такмичења 2/3 до 3/4 учесника је добијало дипломе чак и на постигнућа од 70 одсто, па многи сматрају да су такмичења из биологије превише лака. Ово су потврдили и неки присутни наставници.
Што се тиче преласка на следећи ниво такмичења ученика из малих општина који су имали много мање поена од деце из већих градова, Биолошки факултет жели да учествују деца из целе Србије јер би иначе целе општине и окрузи били ускраћени за искуство учешћа на једној државној смотри овог типа. Сем повећања диверзитета на самом такмичењу, ти ученици би стекли реалну слику свог познавања биологије у поређењу са ученицима из других средина и у случају да је резултат скроман почели би озбиљније да се припремају за будуће студије.
Драгана Миличић је обавестила присутне да ће за време републичког нивоа такмичења бити организована трибина где ће се дискутовати о начину организовања будућих такмичења.
Иако је било још доста тема за дискусију, морали смо да завршимо састанак у 20:50.
У Београду, 28.1.2019.
Записничар
Жељко Станимировић
Фото
Дејан Бошковић
Спонтано људско сагоревање наводно је редак феномен, први пут описан у 17. веку и од тада је документовано још неколико случајева у којима је углавном описано како су људи изгорели и претворили се у пепео без очигледног спољашњег извора.
