Гласајте за Штребера

Као што знате, за ђаке је, у току прошле године, почео да ради сајт „Штребер“ који има циљ да промовише науку и школу међу ђацима. Лекције рађене на овом сајту су такве да приволе ђаке старијег узраста основне школе да раде. Тај пројекат је у полуфиналу супер конкурса. Сада је потребно да прикупи што више гласова. Молим колеге и ђаке и све заинтересоване да подрже овај пројекат, чији сам и ја део.

Линк за гласање је овде.

Потребно је да:

1. се пријавите на сајт, то је горњи десни угао и текст „Ћао, улогуј се“ (преко било ког од три понуђена налога);

2. скролујте до краја странице, и изнад видеа постоји дугме „подржи пројекат“.

Гласање траје до 11.4.

Ако су школарци расположени да почне Игра Знања, нека гласају.

А уколико нас пронађу и запрате на Фејсбуку и Твитеру и ти гласови се рачунају.

Још једном пројекту треба наша помоћ јер конкурише на истом конкурсу, а у питању су птице на длану. Гласа се на исти начин као и у случају претходног пројекта.

Супер сте: Птице на длану (до 11.4.2017)

Пошто је сутра у мојој школи један школски пројекат – Дан науке, а прекосутра прослављамо Дан школе, неће ме бити до понедељка. Видимо се и дружимо следеће недеље.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Промовисали смо сајт „Штребер“;
2. гласали смо за тај сајт на супер конкурсу;
3. открили са постоји игра знања на друштвеним мрежама за ђаке;
4. подржали смо пројекат о птицама;
5. пустили смо блогера на продужени викенд.

Трибина у САНУ

Данас сам (Методичар) био у САНУ као део публике на трибини (а која је у ствари била конференција) под називом: „Истраживачки приступ у образовању за одрживи развој – ресурси за наставнике развијени у оквиру пројекта Рука у тесту, EU-FIBONACCI и EU-SUSTAIN и искуства наставника у школама Србије“.

Уводне речи

На самом почетку обратио нам се академик Зоран Поповић, потпредседник САНУ. Поздравио је госте и посебно представницу Француског института у Србији, јер са поменутом институцијом САНУ је и направила сарадњу на пројектима поменутим у наслову трибине: EU-FIBONACCI и EU-SUSTAIN. Потом је говорила управо представница, односно аташе за сарадњу Француског института, Виржини Малфрони. Она је најавила конкурс „Рука у тесту“ (LAMAP) 2016, који носи назив „Чувајте климу и сачувајте своје здравље“. Све детаље пронаћи ћете на следећем линку:

Француски институт у Србији – Наука за све: Конкурс „Рука у тесту“ (LAMAP) 2016. (до 15.6.2016)

Рок је кратак, али не очајавајте ако не стигнете да саставите пројекат, јер то није једина активност у којој можете учествовати са својим ђацима. Дана 20. септембра биће отворена изложба која ће повезивати климу и здравље, а у оквиру те изложбе биће организовани атељеи (како их је назвала), сваког уторка почевши од 27. септембра. То у ствари подразумева интерактиван рад са децом, а у вези са разним темама, као што је исхрана и све ће бити применљиво у настави. За овај атеље (који је заправо радионица) потребно је само најавити се, пошто ће бити бесплатне.

Потом нам се обратио академик Милосав Марјановић, председник академијског Одбора за образовање, који је, у складу са својом функцијом, управо о образовању говорио. И о природним наукама, којима, сматра он, треба дати право место у систему образовања. На крају уводне речи говорио је др Стеван Јокић, руководилац пројекта „Рука у тесту“, EU-SUSTAIN, који је и водио трибину. Професор Јокић говорио је и уопштено о образовању, те је приметио да смо ми образовани по једном систему, те да савремено образовање захтева сасвим другачији систем, а говорио је и о самом пројекту. У оквиру пројекта ресурси за наставнике постоје (а биће их још), чак и за рад са децом ометеном у развоју. Колико сам разумео ове ресурсе могу да користе и наставници у регуларним школама, па је то можда и искористљиво за инклузију, са којом вечито кубуримо.

Трибина

Неки мој општи утисак са ове трибине је да је била поприлично ужурбана. Чини ми се да ни на једном скупу нисам видео тако прецизно темпирано време за сваког говорника, о чему се прилично старао професор Јокић. Тако да бих овај скуп могао да назовем Твитером уживо, јер оно што смо добили су само кратке информације. Зато ће и моји поднаслови бити управо такви. 🙂

Приказ модула за храну у оквиру пројекта EU-SUSTAIN

Ову презентацију је приказала др Драгана Миличић, доцент на Биолошком факултету БУ, а уз помоћ сараднице Марине Дрндарски, наставника биологије из ОШ „Дринка Павловић“ у Београду. Уз њих, на раду је и Бојана Молнар, наставник биологије „2. октобар“ у Зрењанину.

У модулу за храну у оквиру пројекта EU-SUSTAIN учествују четири учеснице пројекта, међу којима и Србија као једина земља ван ЕУ. Остале су Словачка, Немачка и Аустрија. Модул садржи четири одабрана примера хране: хлеб, млеко, мед и сезонско воће и поврће. За сваки од ових производа развијена су четири сета активности комбиновањем метода ИБСЕ (Inquiry-Based Science Education) и ЕСД (Education for Sustainable Development), које се односе на карактеристике хране, специфичности процеса производње и дистрибуције, као и на продају и потрошњу. То пројекту даје ширину, јер су укључене друштвене науке, економија на пример. Истраживање хлеба је пример погодан за рад са млађом децом, а мед, млеко и сезонска храна су примеренији старијим ђацима. Драгана је почела да објашњава пројекат на примеру хлеба, а колико то добро изгледа стећи ћете идеју ако завирите у следећи ПДФ:

Презентација за трибину у САНУ – др Драгана Миличић (1.6.2016)

Марина је завршила излагање о пројекту. Занимљиво је да су кроз креативне активности успешно савладали чак и осмозу, која се у оквиру основношколског градива не помиње.

Тестирање неких делова модула за енергију и свакодневне објекте са студентима Учитељског факултета у Београду

Др Сања Благданић, доцент на учитељском факултету БУ већ неко време ради са студентима овакав, практичан вид наставе, јер има за циљ да се што више учитеља одлучи за предмет „Рука у тесту“. Према неким подацима у Србији овај предмет предаје мање од 10% њих. Такође, потребно је променити систем рада у школама у корист практичних активности.

Кратак приказ докторске дисертације урађене у оквиру пројекта „Рука у тесту“ и EU-FIBONACCI о примени истраживачког приступа у настави

Др Марија Бошњак Степановић, доцент на учитељском факултету у Сомбору представила је своју тезу. Њен докторат је показао да је истраживачки рад повећао и квалитет и квантитет знања четвртака, али су уочени и неки недостаци. Један од њих је време, кога је изгледа потребно више одвојити за овакав начин рада. Потом, овакав приступ захтева и увежбаност, као и промену образовне парадигме, јер учитељ више није „чувар истине“. Другим речима, не испоручује готова знања, већ до њих ђаци долазе самосталним радом. И напокон, на тестовима може бити непријатних изненађења, јер ђаци који су навикли да уче напамет неће постићи добре резултате.

Минипројекти у настави интегрисаних природних наука и математике – реализација пројекта „Вода је драгоцена“

Овај пројекат ми је баш привукао пажњу, јер је овде било и прилично биологије, уз друге природне науке, али и математику. Теме су биле, рецимо „запремина течности“, али и „човек и вода“. Др Маријана Горјанац ранитовић, доцент на учитељском факултету у Сомбору објаснила нам је ток пројекта. На почетку је била уводна активност – филм који су пуштали ђацима, а потом дискутовали о њему. Идеје ђака, али и њихова питања, прикупљена су, како би се кроз теме које су обрађивали, одговорило на њих. Нека питања су била заиста интересантна. Зашто људи не иду тамо где има воде? Да ли ће они људи који немају воду имати, ако је ми штедимо? У току рада ђаци су показали један озбиљан приступ и били су прилично прецизни у мерењима. Учитељице су сматрале да је истраживачки рад претежак захтев за четвртаке, али су их ђаци демантовали на крају када су презентовали своје радове.

„Чувајмо енергију, енергија је живот“, награда на конкурсу пројекта „Рука у тесту“ и Француског института, (LAMAP) 2014

Др Гордана Хајдуковић-Јандрић, професорка у ОШ „Мирослав Антић“ из Футога испричала нам је о активностима у њеној школи. Од децембра 2013. до априла 2014. на сајту њихове школе постављали су, једном месечно, проблемски задатак за ђаке. Ђаци су овај проблем решавали на практичан начин, са тим да су имали извесну слободу у осмишљавању експеримента, али су рад достављали тако што су га писали према протоколу (који је подразумевао да се напишу материјал и методе, као и други потребни подаци, али и да се доставе видео-прилози). Пројекат је био широк, па су могли и креативно да презентују свој рад, кроз музику и ликовне радове. Огледе су радили из две области: уштеде енергије (рецимо, један задатак је био да упореде количину утрошене воде за купање и туширање) и добијање енергије из обновљивих извора. Пристигло је било више од 450 радова. Сваке године мењају тему и ове године се баве буком.

Примена истраживачког приступа у подучавању наука – Летња школа науке у Шапцу, награда на конкурсу „Рука у тесту“ и Француског института, (LAMAP) 2015

Ово је иначе пројекат Канцеларије за младе и у њему је учествовало 30 учитеља (мада се тај број осипа), 400 ђака и 100 родитеља (мисли се активно). Пројекат је представила мр Татјана Марковић-Топаловић, професорка физике у Медицинској школи у Шапцу. Подразумевао је неке радионице, од којих је нама, биолозима, најзанимљивија пета под називом „Свет чула“ (тема је иначе „протерана“ из прва четири разреда, каже Татјана), где су уз помоћ материјала правили аналогије за бубном опном и испитивали чуло слуха.

Уз овај пројекат, Татјана је представила још један – израду биолошких пасоша за стабла у Шапцу. Ову активност подржало је неколико институција, а ради се о томе да се методама које неће оштетити стабло измери старост стабала како би се спречила њихова исхитрена сеча, што је данас често. Нисам успео да забележим формулу, али се помиње 2π, мере се висина и обим и множи се са фактором који се разликује од врсте до врсте и поднебља где та врста живи. Грешка мерења није страшна, тако да за стабло старо шестдесет година износи око четири године плус-минус.

Оптичка клупа за сваког ђака

Добро нам познати Владан Младеновић, професор у ОШ „Иван Вушовић“, Ражањ, изнео је став да наставници налазе изговор да не раде истраживачке задатке са ђацима у недостатку средстава. Међутим, показао је и доказао да буквално уз помоћ штапа и канапа (конкретније, метле, столице и канапа) могу да се изведу огледи који тек наизглед захтевају скупу опрему. Испричао нам је да када је једном мењао колегиницу у млађим разредима, да ђаци нису желели ни да раде на компјутерима, ни да иду напоље, већ да имају „руке у тесту“. „Навукли су се на науку“, закључио је Владан. 🙂

Закључак

Да полако закључујем и ја. 🙂 Одслушао сам још две учитељице које су пренеле своја добра искуства у раду са ђацима како у редовним, тако и у комбинованим одељењима, али сам онда морао да идем и нисам успео да чујем нашу колегиницу Зорицу Лазић из ОШ „Филип Кљајић Фића“ у Београду која је причала о фарми кишних глиста. Зато је била љубазна да пошаље презентацију.

И док ви листате презентацију, да завршавам мудрим речима које сам чуо на трибини, а пре много векова изговорио их је Марко Тулије Цицерон:

Није довољно само стећи знање, треба га и применити.

Хероји за будућност

Данас почињемо распевано:

Oво је нови хит певача Паула (Paul Van Haver) познатог под надимком Stromae, који је дао своје виђење популарне птичице, а заштитног знака Твитера, што кроз песму, што кроз помало језиву анимацију. А сама израда анимација биће једноставнија него икад:

Кликер ТВ: Сада можете скицирати 3D објекте из природе машући вашим смартфоном око њих (1.4.2015)

Ово би нама, биолозима, могло да буде веома практично, рецимо током теренског рада са ђацима. Наравно, док те иновације не дођу до нас, ту је увек стари, добри, фотоапарат. Следи фото-прича о необичном пријатељству између аустралијске породице Блум (Bloom) и свраке, која им је постала кућни љубимац од када су је „усвојили“ док је пиле била. 🙂 То је било 2013. и она сада слободно лети по околини, али се свакодневно враћа онима који су је одгајили. Обавезно погледајте.

Тhis is colossal: A Photographer Lovingly Captures the Unlikely Bond between His Family and an Orphaned Bird (31.3.2015)

Следи још једна (романсирана) прича о, овог пута, обичном љубимцу, али великог срца:

Животиње.рс: Повређени јелен мучио се уплетен у жичану ограду. Погледајте ко га је избавио из невоље! (31.3.2015)

Ако животиње могу да покажу то своје срце огромно, тек за нас нема оправдања да то не учинимо, а данашњи дан нас подсећа на то.

Дечји кутак: Светски дан аутизма (2.4.2015)

Ми, наставници, требало би да будемо људи великог срца и то сигурно показујемо. Међутим, да ли смо уз то и срчани, друга је прича. Они који о томе могу да причају, свакако су колеге из Чачка.

Данас: Солидарност чачанских просветара (2.4.2015)

Кад већ зборимо о томе:

Блиц: Почели разговори синдиката и Министарства просвете уз помоћ миритеља (2.4.2015)

Иако покушавају да се помире, синдикати су припремили и документа за оне наставнике који би тужили школу:

Зелена учионица: УСПРС: Ново упутство – тужбе (1.4.2015)

Увек некако дођемо до врућих тема, али ни близу врућих колико је било на Антарктику 24. марта. Кажу да је тада била рекордно највише измерена температура и износила је 17,5 степени Целзијусових.

IFL Science: Antarctic Temperatures Reach Record Highs (30.3.2015)

Кликом на слику добићете интерактивну

Климатске промене узимају свој данак, али помаци постоје. Најновија вест је да су се јогунасте Сједињене америчке државе обавезале Уједињеним нацијама да ће смањити загађивање за 26% до 2025. у односу на ниво који је детектован 2005. Чак, да ће пробати да тај проценат буде и виши, односно 28%.

Scientific American: U.S. Submits Climate Plan as Paris Pact Takes Shape (2.4.2015)

Одувек је било јасно да су проблеми животне средине уједно и економски, а и политички проблеми. Они су уједно и проблеми којима би требало да се баве и наши ђаци. Следећи конкурс намењен је средњошколцима:

РТВ: Научно такмичење за средњошколце „Хероји будућности“ (2.4.2015)

И носорозима су потребни хероји који ће их спасити. И појавили су се заиста, као активисти непрофитне организације „Носорози без граница“. Ипак, ови носорози ће морати да пређу границе и то летелицама, јер челници поменуте организације размишљају да преселе ове несрећне животиње из јужног дела Африке, где их бесомучно лове, у сигурнији део, Боцвану. Да подсетимо, од седамдесетих година прошлог века, број црних носорога се са 16000 јединки свео на четвртину. Од тог броја у плану је да се пресели њих стотину.

IFL Science: Conservationists Plan To Airlift 100 Rhinos To Save Them From Poaching (31.3.2015)

Желимо много успеха овој организацији чији напори за очување врста свакако граница немају.

Дан неслане шале

Пошто је данас Светски дан шале, ред је да почнемо једном таквом:

Укључени или не, тек бесплатни уџбеници побрали су велику пажњу:

Вечерње новости: Гужва на списку за бесплатне књиге (31.3.2015)

Гужва је и на државним испитима, а ево и зашто:

Данас: Више од 12 милиона динара за испитиваче (30.3.2015)

Сада се то код нас, наставника, зове испит за лиценцу. А лиценца нам је теоретски обновљива, а практично необновљива. Или беше супротно, но свеједно, теорија и пракса нису усаглашене и стиче се утисак да је код извора енергије то боље дефинисано – који су обновљиви, а који не. Ево једног занимљивог чланка о необновљивом:

Блог – Тиометар: Енергија нафте и производи од ње – анимација (31.3.2015)

Нафта наноси страшне ударце животној средини када се деси хаварија на некој бушотини, рецимо. Године 2010. пријављен је случај када је једна нафтна бушотина експлодирала у Мексичком заливу и тада је погинуло једанаест људи, а чак 650 милиона литара нафте почело је да отиче у море. У питању је била дубинска бушилица која копа, да тако кажемо, на дубини од 1,5 км, што је велика дубина и евентуалне хаварије чини практично незаустављивим. Иако је компанија хтела да ублажи ствари, стручњаци са Универзитета у Санта Барбари пронашли су да је загађено тло океана величине 3200 квадратних километара, а да се чак 40% изливене нафте нашло заробљено на дубини од 1000 до 1300 метара.

IFL Science: Huge “Bathtub Ring” Left By Oil Spill  (29.10.2014)

Компанија „Гринпис“ се бори против нафтних компанија, пре свега против компаније „Shell“ (шкољка) која угрожава природу Арктика. Зато је „Гринпис“ тамо послао шест храбрих добровољаца и да бисте видели како напредују, можете пратити таг на Твитеру #thecrossing (енглески the crossing значи „прелаз“). Иначе, на сличан начин можете пратити (али и постовати линкове) у вези са еколошким проблемима:

Тwitter.com: Environmental Problems

И ево га још један еколошки проблем и опет је у питању несрећни морски живаљ. Осим што се боре са нафтом, засипамо их и пластиком. То је приказано у 3D анимираном филму сјајном за час, а који носи назив „Да ли једете пластику за вечеру?“:

National geographic: Are You Eating Plastic for Dinner?

А шта Спајдермен једе за доручак? Суперјунак спајдермен има моћ да производи паучину, а којом се бори против неваљалаца. Логично је (научно) закључити да је и његов доручак богат протеинима, како би могао у толикој мери да ствара једну такву протеинску супстанцу:

IFL Science: What Does Spider-Man Eat For Breakfast?  (5.2.2015)

Ето питања којим можемо наше ђаке, преко њима блиских и занимљивих јунака, да заинтересујемо за учење о здравој исхрани и тако обрадимо онај део стандарда који су у вези са њом. Зашто поменусмо стандарде?

Ало: Проба мале матуре заказана за 24. и 25. април (1.4.2015)

Надлежни у Министарству просвете можда се и не би добро показали на полагању ових испита. За наш (комбиновани) тест нисмо сигурни, али према ономе што пише у следећој објави види се да „шкрипе“ и математика и српски (неправилно је „везано за исплату зарада“, а правилно је „у вези са исплатом зарада“):

Зелена учионица: Допис из Министарства о смањењу плата (1.4.2015)

Углавном, како је кренуло, испунићемо ми све стандарде осим животног. Ипак, нешто се покушава да се и то поправи:

Н1: Министарство просвете позвало синдикате на састанак (1.4.2015)

Синдикати се, очигледно, не предају. За разлику од девојчице из Сирије чија је фотографија обишла свет и поприлично уздрмала јавност. Погледајте зашто:

b92: Прича о „девојчици која се предала“ (31.3.2015)

Један од коментара на ову фотографију је да је „човечанство на рубу пропасти“. Да ли је заиста, видећемо, а за сада сигурно знамо да болоњски систем на нашим факултетима јесте:

РТС: Болоња на поправном испиту (1.4.2015)

На рубу је, односно на „издисају“ наша пољопривреда такође, кажу произвођачи кромпира.

Искра: Два дана после вести да Србија увози кромпир из ЕУ: На Златару и Јавору бациће стотине тона, купаца нема (30.3.2015)

Купаца нема, али гледалаца свакако има, те се због њиховог све већег броја ниво телевизијског програма срозао до црте испод које више не може:

Петиције 24.ком: Захтевамо забрану „Парова“!

Човечанство је на рубу. У Србији пољопривреда је на издисају, факултети на поправном испиту, култура на најнижем могућем ступњу, а просвета… Волели бисмо на крају да вам кажемо априлилили, али не ове године.

Читајте нас и даље. 🙂

Образовање испод површине

У Србији, наставници су вишак.

Биз лајф: Вишак од 5.000 до 20.000 наставника (15.10.2014)

Да ли у нашој просвети има и мањкова? Има, а уочила их је Европска комисија у свом извештају. О томе:

Пећко пиво: Просвета у очима Европске комисије (14.10.2014)

Да не би било мањка доктораната, од сутра почињу занимљива предавања којима може да присуствује ко жели, а која имају за циљ да мотивишу средњошколце и студенте да уписују постдилпомске студије:

Научни клуб Центра за промоцију науке: Циклус предавања – моја наука (од 16.10.2014)

Но, да прво ти студенти заврше студије, а није баш да немају проблеме. За сада, доставили су своје захтеве, а што су пренели практично сви медији у земљи.

Студио b: Студенти дали захтеве Министарству (15.10.2014)

Видећемо да ли ће министарство ово решити у корист студената, а за сада, једно решење је у корист најсиромашнијих.

Актер: Најсиромашнији ће добити бесплатне уџбенике (15.10.2014)

Са смањењем плата ни ми се баш нећемо сврставати у богатије, а ево шта на ту тему каже, вечито без длаке на језику, Форум београдских гимназија:

Форум београдских гимназија: Шерифовица Удовички незаконито смањила плате (4.10.2014)

Овај Форум преноси да је у суботу у Београду одржана трибина у организацији сва четири репрезентативна синдиката, под насловом „Образовање у Србији  – поглед испод површине“. Ево и извештаја:

ФБГ: Поглед испод површине: нико из Владе РС није дошао! (13.10.2014)

Ми не морамо да идемо „испод површине“, а ни да путујемо до Лондона да бисмо видели шта раде тамошњи заточеници зоо-врта и то управо сада. На следећој страни имамо пренос уживо.

National geographic: New TV “Channels” to Broadcast Live Stream of Otters, Meerkats (14.10.2014)

Интернет заиста не зна за границе. Да бисмо ову тврдњу поткрепили, представљамо вам географску карту, али твитерашку.

Твитни ме: Т-мапа: Колико твитераша има твој град

За границе не зна ни уметност, чак ни где је граница највећег или најмањег. Ликовни уметник из Турске (Hasan Kale) померио је границе ка веома ситним објектима где ствара своје слике. При томе користи и природне материјале – жива бића (крило лептира, трн кактуса, чак и покорицу црног лука), али и разне намирнице, попут кришке банане и тестенину. Не знамо колико ће вам се његова дела допасти, али мора му се признати оригиналност.

Science dump: Art on very very tiny canvases (7.7.2014)

И на малим и на великим објектима, природа је за нас, биологе, непревазиђен уметник.

National geographic: Top 25 Photographs from the Wilderness #21 (12.10.2014)

Ипак и нажалост, грешке се дешавају.

Science dump: 25 times Nature short-circuited (12.10.2014)

На грешкама се учи, кажу. Не знамо да ли је мушкарац, који је звезда следеће галерије, научио нешто из свог пропалог брака, али је пронашао 101 начин да искористи венчаницу своје бивше драгане.

Vibe wow: This Guy Found 101 Ways To Use His Ex-Wife’s Wedding Dress

Веома оригиналан начин да се искали срџба. Заправо, сваки начин је добар ако не дође до насиља. Мушкарци умеју да буду агресивни и то не само у свету људи. Рецимо, чак и у свету мајушних и наизглед нежних воћних мушица.

Science dump: Why are males aggressive? (8.2.2014)

Још мања жива бића (ако то уопште и јесу) умеју да буду још опаснија. Рецимо (актуелни) вирус еболе. Ипак, могуће је заштитити се.

е-како.хр: Како се преноси ебола?

Докле се стигло са вакцином за ову болест, одговара следећи текст:

National geographic: Long Quest for Ebola Vaccine Slowed by Science, Ethics, Politics (14.10.2014)

А ако се питате докле се стигло са протистологијом у нас, можемо да вас известимо да је написана књига, а рецензент је наша драга колегиница Снежана Трифуновић (која нас је о овоме и известила).

Research gate: Општа протистологија

Помињали смо микросвет, а помињали смо и уметност, па да спојимо то у јединствен чланак. Може ли да се слика ћелијама?

Science dump: Turning living cells into Art (4.9.2014)

Интервју са Зораном Милојевићем

Зоран Милојевић је човек који „руши зидове“, а иначе наставник рачунарства и информатике у Економско трговинској школи у Бору. Он је и „двоструки“ директор, али не школе, већ центара који се баве образовањем. Вама је сигурно познат Образовно креативни центар из Бора који прави фантастичне семинаре, а који су допринели да се добар број добрих наставника окрене интернету као ресурсу за подучавање и стицање знања. То није једино што је Зоран радио и што ради, али је и то било довољно да га ја (Методичар) позовем на виртуелну кафу. 🙂

Моје лично мишљење је да си направио једну мини-револуцију у образовању својим семинаром „БТФ у настави“, јер је он био „окидач“ за настанак бројних блогова колега (па и овога). Да ли си поносан?

Поносан јесам, али не на тај мој успех, већ на успех наставника који су направили своје блогове. То је очигледан пример стручног усавршавања наставника, пример који има конкретан производ на коме наставници раде ево већ неколико година након семинара. Да бисте написали један квалитетан блогпост, треба ипак да одвојите неко време и да мало истражујете, а то и те како доприноси усавршавању наставника, јер сурфујући нетом наилазимо на стварно корисне ствари које нам значе. „БТФ“ је био револуција, која је мени отворила један потпуно нови свет. Након тих семинара моји налози на друштвеним мрежама били су богатији новим образовним ресурсима које су креирали и дан данас креирају наставници. Семинар „БТФ у настави“ је заслужан за многе ствари, а једна од њих је и та да је извукао на интернет велики број наставника, пре свега како би се стручно усавршавали.

Да ли сматраш да се до сада накупила „критична маса“ образовних блогова, да већ можемо да говоримо о некаквој категоризацији на добре и лоше?

Да, можемо да говоримо о добрим и лошим блоговима. Није потребана велики број блогова за такву поделу, јер данас просечан конзумент интернета нема превише времена и углавном посећује оне странице за које сматра да су квалитетне. Ма колико примамљиво звучао наслов блогпоста као објава на Фејсбуку или Твитеру, не кликћем на њега, јер ме је аутор у претходних неколико пута разочарао. На нету се поверење веома брзо губи, али није тешко и да се изгради, јер се квалитет стварно брзо прошири.

Шта би, по твом мишљењу, било мерило успеха једног блога? Посећеност?

Посећеност никако. То може и те како да значи, али није никакво мерило. Успех блога је да „своје“ текстове може да материјализује. Под овим уопште не мислим на новац, већ на то да може да окупи људе са истим размишљањима, идејама, да покрене на акцију, да оно о чему блог пише буде реализовано ван интернета. Блог је само начин да мишљења аутора прочита већа публика, то је као огроман мегафон. Посета је добра да вас чује више људи, али шта након тога? Прочита, лајкује или подели и оде даље. Док са друге стране, ако након прочитаног блог поста „скине“ презентацију коју сте поставили или радне листове или се одушеви методом и убаци је у припрему за час, па све то примени на свом часу, е то је успех блога. А посебно је добро када се све то лепо примени у учионици и онда долазимо до квалитетнијег часа, наставе, образовног система – то је успех блога. Ако имате блог са 10 000 посета, али ниједну акцију након тога и блог са 100 посета али су 2-3 наставника искористила знање са блога и применила у учионици, очигледно је који блог је успешнији.

Које грешке аутори образовних блогова најчешће праве?

Основна грешка је та што нису аутори. 🙂 На самом семинару, а и касније, стално инсистирамо на ауторству и оргиналности. То је оно што ће вас издвојити од осталих. Наравно, није ништа лоше ако се неки текст преузме са неког страног блога, преведе и објави уз навођење извора. То је сасвим у реду. Може се преузети и пост на истом језику, али то никако није блог. Постоје такви системи, али они се називају агрегатори блог постова. Један од таквих агрегата је „Едублогодак“, који сакупља чланке скоро свих образовних блогова у Србији. Посета је огромна, али тај систем нема свог аутора, то је машина. Блогови који преносе чланке других блогова и сајтова су такође такви системи, само што нису аутоматизовани, не ради то софтвер као код „Едублоготка“, већ то ради човек, односно тзв. аутор блога. Да ме не бисте погрешно разумели, немам ништа против таквих система, одлични су јер ми можемо да пратимо само једну адресу и да добијамо све информације о некој теми, али то нису блогови; блогови морају да објављују постове својих аутора.

Имати блог и само копирати друге текстове није циљ образовног блоговања.

Имати блог и само копирати друге текстове није циљ образовног блоговања. То је одлично за све стране, аутори копираних блог постова добијају на популарности, а постови на читаности и то је сасвим у реду, јер је мегафон још већи. 🙂 Онај ко то ради добија посету на свом сајту, јер дневно може да сакупи велики број таквих текстова, много више него што сам може да напише, тако да је и он у добитку. Сви су на добитку, али на губитку је креативност и даљи развој блогосфере, јер делује нам да имамо пуно блогова, а у ствари мало блог постова, који се међусобно деле. Много је боље за развој блогосфере да аутор седне и напише квалитетан блог пост, него да преузме други.

Какво је твоје мишљење о Фејсбук групама намењеним наставницима?

Уууууу… то је феноменалан ресурс који се појавио. Не само код нас, него уопште у наставничком свету. Фејсбук групе су такво оличење наше просветне сцене, да они који се баве анализом наставника у Србији са лакоћом из било ког кафића могу да направе анализу какву год желе. Не морате да улазите у школе, буквално све је исто као у тим ФБ групама. Као и у зборници имате неколико категорија наставника. Најгласнији су они који најмање вреде, јер морају некако да дођу до изражаја, буквално на све што се дешава у зборници имају коментар, по правилу негативан и критичан. Када им се супротставите, удружују се јер су појединачно слаби и онда подржавајући једни друге врше притисак. Исто као и у зборници имате и оне наивне који мисле да ће се њихова реч чути, који у ствари лепо и паметно причају, али буду угушени од контраша. Нађе се ту и неки синдикалиста, који по неком неписаном правилу мора да се јави, иако више не верује свом синдикату, а и није сигуран у руководство, но ипак зна да може да изађе из анонимности ако каже нешто против било које мере директора, односно система. Није битно да ли је добра или лоша, битно да је против. Такође имате и оне настанвике који су баш равнодушни, ништа их не интересује, у зборници, тј. ФБ групи су чисто да прочитају нешто ново, углавном питања око смањења плате. И највећи проценат као и у зборници чине они који су квалитетни наставници, имају шта да кажу, да аргументовано продискутују, дају конкретне и сврсисходне предлоге, коментаре, али убрзо виде да то све нема ефеката па одустану. Повуку се и понекад испрате нешто, ретко кад прокоментаришу, оду да се баве својим послом. Фејсбук групе су супер. 🙂

Твитер је изгледа нашим наставницима најмање близак. Које је твоје тумачење, зашто је то тако?

Твитер је сервис који своју пуну снагу добија путем паметних телефона, не преко рачунара. То је један од разлога зашто се није „примио“, а други је тај што Фејсбук задовољава све комуникативне потребе наставника. Твитер је најбржи алат за пренос информација, али на нашим конференцијама, састанцима, округлим столовима и разним седницама образовних тела нико не твитује. Тога нема, а наставницима није неопходна тренутна информација, већ је довољно да то касније прочитају на Фејсбуку или сајту МП. Како знам да наш министар чита блогове, претпостављам и овај „биолошки“? Он је твитераш био и пре ове функције. Можда ћемо ускоро моћи да добијамо и неке брзе инфорамције из кабинета. 🙂

Да те не питам само на тему твог првог семинара, пошто радиш и друге. Па, ипак, семинари Образовно-креативног центра нису прошли акредитацију, иако сам лично чуо много колега који хвале те семинаре. Како би ти коментарисао тренутно важеће критеријуме за избор и да ли би их и како променио?

Семинари ОКЦ-а нису прошли акредитацију зато што Завод и ја немамо исту слику о онлајн семинарима. Ми радимо само онлајн семинаре, да не наводим разлог зашто је то бољи вид стручног усавршавања од офлајн семинара, али ЗУОВ уопште не интересују онлајн семинари. У садашњем Правилнику о стручном усавршавању нема ни слова о онлајн стручном усавршавању, једино се помињу у Конкурсу за акредитацију. Наша визија се није поклопила са њиховом и нису желели да нам акредитују семинаре. Али занемаримо ту чињеницу, не ради само ОКЦ онлајн семинаре; има и других организација, само је велика штета што имамо једну институцију која уопште нема жељу да развија наш образовни систем. Не знам шта они мисле да у називу значи „унапређивање“, али за мене то много значи, много очекујем од неког ко се бави унапређивањем. Ми смо дошли у ситуацију да учесници наших семинара две године за редом добијају награде на конкурсу који организује управо тај Завод. Конкурс се зове „Сазнали на семинару и применили у пракси“. Учесници наших семинара су у првих три и добију награде баш од тог Завода. А онда не акредитују те семинаре за које су они дали награду ?!?!? Ја знам да свашта има у овом образовном систему, али ово је невероватно. Па баш је циљ семинара да се научено примени у учионици и сви наши семинари су такви… Али нису по правилима (који за онлајн семинаре не постоје). Да не дужим, једноставно је чудно да имате једну организацију као што је ОКЦ, која је издала око 6500 Уверења за око 4000 наставника, која има стално запослене раднике који се баве стручним усавршавањем, ауторе и модераторе семинара који су о онлајн стручном усавршавању учили од наставника из Немачке, организацију која је развила своју интерну школу за креирање квалитетних онлајн семинара и као тавку је не позовете и макар питате: како сте то урадили? Хајде да заједно омогућимо наставницима квалитетно стручно усавршавање. За мене је то унапређивање, када видите да неко нешто добро ради… Питајте га како – може да помогне.

Наши семинари нису прошли акредитацију у Србији, али нам је десет онлајн семинара акредитовао Национални Савјет за образовање Црне Горе. Сва срећа па интернет нема границе. 🙂

Што се тиче система стручног усавршавања, то је много комплекснија прича него што сада делује. Једноставно не може се никаквим репресалијама или условљавањем, бодовима, лиценцом вршити стручно усавршавање. То није начин, није природно, јер ако желите да неко у нечему буде бољи, не можете га натерати, он то мора сам да жели. Овај систем је потпуно погрешан, јер се заснива на покушају казне лоших, а не на награђивању добрих. Није лоше да лош буде кажњен, али је код нас то немогуће. Прост пример је тренутна ситуација: шта ће се десити са наставницима који немају довољан број бодова у петогодишњем циклусу? Ево, 31. августа је истекао тај рок, видећемо ко ће остати без лиценце.

Једном смо ти и ја причали о мотивацији наставника да похађају семинаре. Да ли бодови које добијамо имају улогу због које су и уведени?

У образовном систему Србије има наставника којима бодови нису битни. Скоро сам писао о томе на блогу, на нашим семинарима су били такви наставници, а сигуран сам и на осталим. То су светле тачке и такви наставници треба да буду модели за стручно усавршавање. Ми из ОКЦ-а имамо такву базу и покушаћемо са тим наставницима да остваримо неку сарадњу да покушамо да нађемо најбољи модел који ћемо представити министарству. Нажалост има и оних наставника који иду само на семинаре због бодова. За такве наставнике то је потпуно бачен новац, али буквално. Ја сам сигуран да сви надлежни то знају али да немају решење, да ћуте и правдају се извештајума реализатора семинара да су ти наставници били, седели, одслушали и потписали се. Бодови буквално ништа не говоре, а поготову не о квалитету стручног усавршавања наставника. Примери су невероватни, али ево једног свежег: на нашим семинарима да бисте стекли услов за Уверење треба да имате 60% тачно урађених тестова, задатака, радионица. Било је случајева да наставници нису освоји 60, већ 40 или 45 и нису добили Уверење. Ти су људи нешто радили, читали и решавали тестове и задатке, али нису добили Уверење. Са друге стране имате ситуацију да су наставници дежурали на завршном испиту за осмаке и да су добили Уверење са неколико сати. Па ко се више стручно усавршавао? Бодови су буквално неефикасни.

Учесници наших семинара су у првих три и добију награде баш од тог Завода. А онда не акредитују те семинаре за које су они дали награду ?!?!? Ја знам да свашта има у овом образовном систему, али ово је невероватно.

На жалост ми се морамо прилагођавати Правилнику, па ћемо и на нашим неакредитованим семинарима издавати Уверења, која неће моћи да се рачунају у акредитоване бодове, али ће моћи у остале облике стручног усавршавања, јер штета је да их наставници не добију. Мада сам сигуран да ће сви доћи првенствено због знања, а не због Уверења.

Моје мишљење је да бодове са семинара треба избацити. Шта би ти радо избацио из нашег образовног система? 🙂

Не знам колико меморије имаш на хостингу где хостујеш блог, јер ако бих ти детаљно одговорио на ово питање, било би проблематично. 🙂 Шалим се, наравно. Можда бих више ствари убацио него што бих избацио, али прво што ми пада на памет, избацио бих оцене и предаваче. За квалитет наставе су оцене погубне, много више одмажу него што помажу, а предаваче бих заменио модераторима наставе. Те две ствари квалитетно уведене у наш образовни систем дефинитивно би довеле до побољшања знања и вештина ученика.

И пошто је ово Биолошки блог, морам да те питам да ли и ти мислиш да је биологија најбоља наука? 🙂

Моја прва асоцијација на биологију је час из основне школе. За време одмора ушли смо у кабинет биологије, па како сам ја био редар, реших да обришем таблу пре него што наставница дође. На табли је био цртеж ћелије листа, баш лепо и све детаљно нацртан; онако лист, па као увећана ћелија. Ја не обратим много пажњу на то, видим неки цртеж, али га свеједно обришем. Када дође наставница, ухвати се за главу и пита ко је обрисао. Ја се јавим и она закука како је то цртала 4-5 сати и да ми неку књигу да ја то поново нацртам. Наравно да сам се мучио цео дан, толико брисао да умало таблу нисам истањио и наравно на крају ни на шта није личило. Наравно да је биологија најбоља наука!!!

Схватићу ово као потврдан одговор, а теби хвала Зоране на овој (недељној) виртуелној кафи.

Негде иза границе

Деца са посебним потребама пре неки дан скренула су пажњу јавности на себе на један креативан и јединствен начин:

Књажевачке новине: Иза границе етике (18.12.2013)

Ово је пример који показује да је жеља да се направе лепе ствари довољна и да уз сасвим мало (добре воље), можемо да добијемо много. Уосталом, следећи текст нас учи како да уз комад најобичнијег сапуна добијемо оригиналну декорацију за божићне празнике:

Магазин.ба: Обичним сапуном направите најљепше украсе на прозорима (18.12.2013)

Оно што такође можемо да направимо јесте блог. Зашто бисмо га уопште правили? Одговара Недим Прелић:

Блог о настави: Зашто блог? (18.12.2013)

Пошто је овај наш, Биолошки блог настао као последица семинара „Блог, Твитер и Фејсбук у настави“, некако увек уз блогерске теме везујемо и оне које су у вези са преостале поменуте две друштвене мреже. Најпре да представимо један пројекат који ће се одвијати путем Твитера:

Blog – Twitterova družina: #ETWION (16.12.2013)

Најављени разговори су били прекјуче, али смо ипак линковали ову веб-страну јер даје занимљиве идеје како искористити ову друштвену мрежу, а и пружа обиље информација о Твитеру. Што се Фејсбука тиче, немамо баш неке значајне вести у вези са овом друштвеном мрежом, али је колега Дејан Крецуљ открио једну која веома личи на популарни Фејсбук и можда вас заинтересује да је истражите:

vk.com: Welcome!

Не знамо да ли ће ова мрежа ући у првих сто веб-алата за учење, али на листи коју вам приказујемо Фејсбук је девети, блог на Вордпресу осми, а Твитер је – први:

C4lpt: Top 100 Tools for Learning 2013

И за крај, још један сајт са публикацијом која нуди и описује четрдесет занимљивих веб-алата који се могу искористити за учење. Остављамо вас читању:

Scribd: 40 Must-know Web 2.0 Edutools (2013)

Прича о речима, уз понеку слику

Наше колеге странци посебну пажњу поклањају тзв. социјалном и емоционалном учењу. И сматрају да постоји (свега) пет кључних начина да се такво учење постигне:

Edutopia: Five Keys to Successful Social and Emotional Learning

А да ли је било какво учење у нашим школама успешно, утврдиће екстерна евалуација. Или је, можда, боље рећи – спољашње вредновање:

Блог – Разредна настава: Екстерна евалуација или спољашње вредновање

Заиста, „борба“ да се и у школама и за потребе школа прича српским језиком не престаје, иако чак и управљачке структуре наново пласирају иноземне називе, а како би (ваљда) уозбиљиле ситуацију, јер од када је света и века, те овог нашег народа, увек су стручније звучали људи који употребљавају енглецизме и друге цизме, без обзира што сама употреба таквих речи није гаранција ичега. Упоредо са поменутом борбом, води се (можда још тежа) борба за ћирилицу. Ситуацију у овом другом случају компликују информационе технологије које нису увек захвалне за ово писмо. Па ипак…

Блог – Луди научник: Поруке на ћирилици на Андроид телефонима

Уколико сте набавили овакав телефон, те поменуту апликацију, немојте се много фалити, јер каже Јеца:

Како Јеца каже: Ко се ФАЛИ, њему нешто ХВАЛИ!

Да нам ништа не би хвалило, морамо да се стално усавршавамо што се матерњег језика тиче, а нико не каже да треба запоставити и стране језике. Напротив, треба их учити, а следећи сајт открива како да то учинимо – бесплатно:

Интернет занатлија: Како бесплатно научити страни језик преко интернета?

Када већ зборимо о страним језицима, да ли сте знали да европска и азијска група имају заједничко порекло од пре 15 000 година?

The Guardian: European and Asian languages traced back to single mother tongue

Ово је заиста занимљиво откриће, тим пре што кинески знаци нису ни налик било ком европском алфабету. Неким људима онлајн издања нису ни налик задовољству читања правих књига. Ми нећемо да намећемо сопствено мишљење која од та два је боље, али је неоспорно да треба читати. Колегиница Маја сликовито даје и разлоге зашто:

Блог- Српски лако: Зашто читати?

Некако нам је најчешћи разлог за ову активност – богаћење речника. Богат речник није довољан да бисмо и нешто мудро изрекли, а некад је најмудрије – оћутати:

Блог – Агроекономија: Говор тишином

Тишина и те како уме да буде лепа, а то ми, наставници, најбоље знамо. 🙂 Ипак, следећи чланак и филм приказују како и звуци могу да буду лепи, односно да обликују песак у невероватне геометријске слике:

Science dump: Awesome sound patterns in sand

Ово би могло да се користи и као тајна шифра приликом неког поверљивог разговора, али би тешко било запамтити све те божанствене слике. Ево нечег много једноставнијег:

Блог – Извиђачи града Бора: Морзеова абецеда

Ево одмах да применимо знање из претходног чланка и најавимо следећи: .__. ___ ._. .._ _._ . _. ._ _ …_ .. _ . ._. .._:

b92: Поруке на Твитеру откривају ваше године

И да Твитером и завршимо и то његовом „мрачном“ страном:

Блог – Твитер људи: Без икаквог увода, право у суштину

Проблематични зомби

Већ увелико се говори о реформама у школству и у процедури је чак пет нових закона:

Политика: У скупштинској процедури пет нових закона

Да ли ће бити усвојени, не знамо, али знамо да је макар једна политичка партија изнела нека неслагања:

ДСС: Стратегија развоја образовања

Оно што наставнике брине свакако је повећање технолошких вишкова. Ево шта на ту тему каже министар Обрадовић:

Танјуг – Обрадовић: Технолошки вишкови неће остати без посла

Између осталог, нови закони предвиђају и другачију концепцију велике матуре:

Политика: Пет фаза увођења велике матуре

Све су ово биле глобалне промене које се тичу свих школа у нашој земљи, а следи и једна значајна промена за једну школу, која ће, ко зна, можда прерасти у глобалну:

I Zrenjanin: Школа „Др Јован Цвијић“ прва у Србији добила геотермални систем

Дакле, уштеда енергије се предвиђа и у школама, што је и логично с обзиром да нам је императив из области екологије да научимо ђаке како се живи одрживо. Кад смо већ код еколошких тема,следи једна таква, али која је и те како у вези са кршењем људских права. Наиме, у Турској већ дуже време људи протестују против уништавања паркова како би се изградили тржни центри и због тога трпе тортуру полиције. Има и људских жртава:

Academics for Gezi: Our Call

Није којот, али је опак. 🙂

Којоти су такође жртве бахатих људи, односно честа су мета (криво)ловаца, али се њихова популација ипак повећава:

Science line: Taking shots in the dark

Наслов чланка је у (слободнијем) преводу „сликање у мраку“.  То је и слика са следећег линка, мада је названа сликом дана (додуше не баш овог, већ једног из јануара ове године), а приказује галаксију са четири језгра, што је необично с обзиром да их већина има по једно. Да ли су то заиста четири језгра или нешто друго, објашњава текст испод слике:

Red Orbit: Cloverleaf Quasar

Погледајте и остале (неког) дана, које приказују чуда свемира, а следећи чланак са сајта намењеног наставницима носи назив „шта ћемо учити овог месеца“:

We are teachers: What we’re teaching this month

Колега Ендру (Andrew Miller) досетио се (последњег месеца школе) да подучава о – зомбијима. 🙂 Ово учење назвао је зомбијевска настава (Zombie-based learning), као шаљива асоцијација на проблемску наставу (Problem-based learning) и пројектну наставу (Project-based learning).

Edutopia: Zombie-Based Learning — „Braaaaaaains!“

Ендру је ово учење замислио као интердисциплинарно и искористљиво за часове језика, математике и природних наука, односно биологије. У овом последњем случају, ђаци би имали задатак да истраже које вирусне и бактеријске болести би могле довести до настанка зомбија (што је у филмовима најчешћи мотив), и како да се болест излечи или ублажи. Чак, могу да пробају да на научни начин објасне биолошку основу зомбија. Занимљива идеја, а када поменусмо и проблемску наставу, много тога о томе имате у следећа два чланка:

• Teachers net Gazzete: Problem based learning – 1,2,3
• Cool cat teacher: Problem based learning – A Terrifying Journey

Један проблем којим се ми наставници бавимо, а којим ћемо се тек бавити јесте да ли треба свеске и уџбенике заменити – интернетом? Верујемо да увелико постоје две „чврсте“ струје; једна која сматра да је то природан процес за технолошко време у коме живимо и друга, која мисли да нема ‘леба без традиционалних, већ опробаних вредности (сећате се, сличну ситуацију смо имали са активном наставом др Ивана Ивића пре неких десетак и више година). У име ове прве струје говори Зоран Милојевић:

Школа без зидова – Твитоманија: Образовање и друштвене мреже

А ево и снимка:

Странци мисле да није довољно да само наставници буду ти који ће користити технологију и подучавати. С обзиром да клинчурија некада и боље научи од својих вршњака, требало би да имају нешто што се зове лично образовно онлајн окружење (personal learning networks).

Education week: Do Our Students Have PLN’s?

Можда прво треба направити добро окружење у самој учионици и за ученике и за нас саме? Текст који следи даје практичне савете за поправљање опште климе:

Edutopia – Climate Control: Six Ways to Improve Your School Environment

И још један текст на ту тему са истог сајта:

Edutopia: To Improve School Climate, Examine Recess

Већ у самом наслову савет је да ако желимо да видимо да ли је клима у школи добра, треба посматрати – одморе. Ипак, постоје мишљења да је најбоље каналисати дечје понашање непрекидним осмишљавањем занимација. Нама биолозима то не би требало да буде проблем, јер природа и теренски рад су неисцрпан извор:

Блог – Дејана Ковачевић: Деца истраживачи природе

Можда би боље истраживали када би се опрема прилагодила њиховим интересовањима. Шта мислите о микроскопу који је истовремено и телефон? 🙂

The Scientist: Mobile Microscopes

Pterospora floridiensis

И за крај текст управо из микросвета. Научници тврде да су успели у томе да искористе ћелије коже како би се надокнадило коштано ткиво:

Nature world news: Skin Cells Used To Create Personalized Bone Substitutes

Лоше и добре активности

Да је политика изнад науке, говори и најновија одлука светски познатог физичара Стивена Хокинга да ипак не прихвати позив на конеференцију израелског председника и тако подржи бојкот палестинских колега:

The Guardian: Stephen Hawking joins academic boycott of Israel

Зато је министар Обрадовић присуствовао састанку Западнобалканске платформе за образовање и обуку и очекујемо значајне закључке пре свега у вези са високим школством:

Права прича: Министар Обрадовић на састанку Западнобалканске платформе за образовање и обуку

Очигледно се о проблемима школства озбиљно размишља и надамо се да ће се предузети неке значајније и што је битније, добре промене, а ми не морамо да чекамо политички врх како бисмо променили своју праксу и знање. У томе нам могу помоћи и вебинари, посебно ако су бесплатни. Врло лепе и корисне семинаре наћи ћете на линку које нам је проследила Анита Јанковић:

Tempus BLATT open webinars

Промене које су неопходне су и у односу према природи Србије. Онлајн часопис „Зелене новине“ извештава нас о лошим дешавањима са разних страна:

Зелене новине: Куршумлија: Ваде флаше из канала и поново их бацају у исти & Ивањица: Мештани огорчени због загађења из фабрике „Шпик иверица“ & Пожега: Концентрациони логор за псе & Међувршје: Масноћу из печењаре просули у језеро & Зелени отпор: Против ГМО хране устало 48 општина

О лошим дешавањима извештава и часопис „Зелена Србија“:

Зелена Србија: Пречистач отпадних вода једино решење за Зрењанин

Отпадне воде угрожавају Зрењанин, а отпад угрожава Јужну Мораву:

b92: Јужна тужна Морава – плови само смеће

Закључак је да свакако нешто мора да се мења. О томе говори и следећи конкурс, али је већи акценат на друштвеним променама:

Делегација Европске уније у Републици Србији: Буди активан

Већ можете погледати неке предлоге на Твитеру када у претраживач укуцате: #budiaktivan, а када помињемо укључивање у ову друштвену мрежу, увек некако поменемо и Фејсбук страну. Једна од њих, занимљива и нама, наставницима биологије, јесте страна коју су основали учитељи за потребе предмета природа и друштво и свет око нас:

Фејсбук страна: Учитељи ППД/СОН

Када зборимо о тим предметима, ОШ „Жарко Зрењанин“ из Новог Сада има чиме да се похвали:

Блог ОШ „Жарко Зрењанин“ из Новог Сада: Мали еколози

Још једна мрежа (додуше иноземних наставника) која ће се оформити ускоро и где смо и ми добродошли:

tes Connect: Your new Community – launching soon

Није баш мрежа, али група свакако јесте – тренутно јој припадају полицајци, припадници безбедносних служби, државни функционери, тужиоци и судије. Погађате, реч је о службеним лицима и просветни синдикати најављују да ће тражити да и наставници добију овај статус:

Вечерње новости: Наставницима звони и због батина

Као што рекосмо на почетку, промене су очигледно потребне. 🙂