Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „твитер“

Прича о речима, уз понеку слику

tumblr_mmwpoprDcN1qaikbio1_500Наше колеге странци посебну пажњу поклањају тзв. социјалном и емоционалном учењу. И сматрају да постоји (свега) пет кључних начина да се такво учење постигне:

Edutopia: Five Keys to Successful Social and Emotional Learning

А да ли је било какво учење у нашим школама успешно, утврдиће екстерна евалуација. Или је, можда, боље рећи – спољашње вредновање:

Блог – Разредна настава: Екстерна евалуација или спољашње вредновање

Заиста, „борба“ да се и у школама и за потребе школа прича српским језиком не престаје, иако чак и управљачке структуре наново пласирају иноземне називе, а како би (ваљда) уозбиљиле ситуацију, јер од када је света и века, те овог нашег народа, увек су стручније звучали људи који употребљавају енглецизме и друге цизме, без обзира што сама употреба таквих речи није гаранција ичега. Упоредо са поменутом борбом, води се (можда још тежа) борба за ћирилицу. Ситуацију у овом другом случају компликују информационе технологије које нису увек захвалне за ово писмо. Па ипак…

Блог – Луди научник: Поруке на ћирилици на Андроид телефонима

Уколико сте набавили овакав телефон, те поменуту апликацију, немојте се много фалити, јер каже Јеца:

Како Јеца каже: Ко се ФАЛИ, њему нешто ХВАЛИ!

thanks2Да нам ништа не би хвалило, морамо да се стално усавршавамо што се матерњег језика тиче, а нико не каже да треба запоставити и стране језике. Напротив, треба их учити, а следећи сајт открива како да то учинимо – бесплатно:

Интернет занатлија: Како бесплатно научити страни језик преко интернета?

Када већ зборимо о страним језицима, да ли сте знали да европска и азијска група имају заједничко порекло од пре 15 000 година?

The Guardian: European and Asian languages traced back to single mother tongue

Ово је заиста занимљиво откриће, тим пре што кинески знаци нису ни налик било ком европском алфабету. Неким људима онлајн издања нису ни налик задовољству читања правих књига. Ми нећемо да намећемо сопствено мишљење која од та два је боље, али је неоспорно да треба читати. Колегиница Маја сликовито даје и разлоге зашто:

Блог- Српски лако: Зашто читати?

Некако нам је најчешћи разлог за ову активност – богаћење речника. Богат речник није довољан да бисмо и нешто мудро изрекли, а некад је најмудрије – оћутати:

Блог – Агроекономија: Говор тишином

Тишина и те како уме да буде лепа, а то ми, наставници, најбоље знамо. 🙂 Ипак, следећи чланак и филм приказују како и звуци могу да буду лепи, односно да обликују песак у невероватне геометријске слике:

Science dump: Awesome sound patterns in sand

Ово би могло да се користи и као тајна шифра приликом неког поверљивог разговора, али би тешко било запамтити све те божанствене слике. Ево нечег много једноставнијег:

Блог – Извиђачи града Бора: Морзеова абецеда

545118_179546715501251_2001599940_nЕво одмах да применимо знање из претходног чланка и најавимо следећи: .__. ___ ._. .._ _._ . _. ._ _ …_ .. _ . ._. .._:

b92: Поруке на Твитеру откривају ваше године

И да Твитером и завршимо и то његовом „мрачном“ страном:

Блог – Твитер људи: Без икаквог увода, право у суштину

Advertisements

Проблематични зомби

524175_463892247014389_1047607087_nВећ увелико се говори о реформама у школству и у процедури је чак пет нових закона:

Политика: У скупштинској процедури пет нових закона

Да ли ће бити усвојени, не знамо, али знамо да је макар једна политичка партија изнела нека неслагања:

ДСС: Стратегија развоја образовања

Оно што наставнике брине свакако је повећање технолошких вишкова. Ево шта на ту тему каже министар Обрадовић:

Танјуг – Обрадовић: Технолошки вишкови неће остати без посла

Између осталог, нови закони предвиђају и другачију концепцију велике матуре:

Политика: Пет фаза увођења велике матуре

Све су ово биле глобалне промене које се тичу свих школа у нашој земљи, а следи и једна значајна промена за једну школу, која ће, ко зна, можда прерасти у глобалну:

I 1153857_heart_iconZrenjanin: Школа „Др Јован Цвијић“ прва у Србији добила геотермални систем

Дакле, уштеда енергије се предвиђа и у школама, што је и логично с обзиром да нам је императив из области екологије да научимо ђаке како се живи одрживо. Кад смо већ код еколошких тема,следи једна таква, али која је и те како у вези са кршењем људских права. Наиме, у Турској већ дуже време људи протестују против уништавања паркова како би се изградили тржни центри и због тога трпе тортуру полиције. Има и људских жртава:

Academics for Gezi: Our Call

Није којот, али је опак. :)

Није којот, али је опак. 🙂

Којоти су такође жртве бахатих људи, односно честа су мета (криво)ловаца, али се њихова популација ипак повећава:

Science line: Taking shots in the dark

Наслов чланка је у (слободнијем) преводу „сликање у мраку“.  То је и слика са следећег линка, мада је названа сликом дана (додуше не баш овог, већ једног из јануара ове године), а приказује галаксију са четири језгра, што је необично с обзиром да их већина има по једно. Да ли су то заиста четири језгра или нешто друго, објашњава текст испод слике:

Red Orbit: Cloverleaf Quasar

Погледајте и остале (неког) дана, које приказују чуда свемира, а следећи чланак са сајта намењеног наставницима носи назив „шта ћемо учити овог месеца“:

We are teachers: What we’re teaching this month

552416Колега Ендру (Andrew Miller) досетио се (последњег месеца школе) да подучава о – зомбијима. 🙂 Ово учење назвао је зомбијевска настава (Zombie-based learning), као шаљива асоцијација на проблемску наставу (Problem-based learning) и пројектну наставу (Project-based learning).

Edutopia: Zombie-Based Learning — „Braaaaaaains!“

Ендру је ово учење замислио као интердисциплинарно и искористљиво за часове језика, математике и природних наука, односно биологије. У овом последњем случају, ђаци би имали задатак да истраже које вирусне и бактеријске болести би могле довести до настанка зомбија (што је у филмовима најчешћи мотив), и како да се болест излечи или ублажи. Чак, могу да пробају да на научни начин објасне биолошку основу зомбија. Занимљива идеја, а када поменусмо и проблемску наставу, много тога о томе имате у следећа два чланка:

think

Један проблем којим се ми наставници бавимо, а којим ћемо се тек бавити јесте да ли треба свеске и уџбенике заменити – интернетом? Верујемо да увелико постоје две „чврсте“ струје; једна која сматра да је то природан процес за технолошко време у коме живимо и друга, која мисли да нема ‘леба без традиционалних, већ опробаних вредности (сећате се, сличну ситуацију смо имали са активном наставом др Ивана Ивића пре неких десетак и више година). У име ове прве струје говори Зоран Милојевић:

Школа без зидова – Твитоманија: Образовање и друштвене мреже

А ево и снимка:

Странци мисле да није довољно да само наставници буду ти који ће користити технологију и подучавати. С обзиром да клинчурија некада и боље научи од својих вршњака, требало би да имају нешто што се зове лично образовно онлајн окружење (personal learning networks).

Education week: Do Our Students Have PLN’s?

Можда прво треба направити добро окружење у самој учионици и за ученике и за нас саме? Текст који следи даје практичне савете за поправљање опште климе:

Edutopia – Climate Control: Six Ways to Improve Your School Environment

o-EXODESK-CLASSROOM-570

И још један текст на ту тему са истог сајта:

Edutopia: To Improve School Climate, Examine Recess

923063_552933841425526_1429140797_nВећ у самом наслову савет је да ако желимо да видимо да ли је клима у школи добра, треба посматрати – одморе. Ипак, постоје мишљења да је најбоље каналисати дечје понашање непрекидним осмишљавањем занимација. Нама биолозима то не би требало да буде проблем, јер природа и теренски рад су неисцрпан извор:

Блог – Дејана Ковачевић: Деца истраживачи природе

Можда би боље истраживали када би се опрема прилагодила њиховим интересовањима. Шта мислите о микроскопу који је истовремено и телефон? 🙂

The Scientist: Mobile Microscopes

Pterospora floridiensis

Pterospora floridiensis

И за крај текст управо из микросвета. Научници тврде да су успели у томе да искористе ћелије коже како би се надокнадило коштано ткиво:

Nature world news: Skin Cells Used To Create Personalized Bone Substitutes

Лоше и добре активности

tumblr_mk4j0iyScX1s2qkjqo1_500Да је политика изнад науке, говори и најновија одлука светски познатог физичара Стивена Хокинга да ипак не прихвати позив на конеференцију израелског председника и тако подржи бојкот палестинских колега:

The Guardian: Stephen Hawking joins academic boycott of Israel

Зато је министар Обрадовић присуствовао састанку Западнобалканске платформе за образовање и обуку и очекујемо значајне закључке пре свега у вези са високим школством:

Права прича: Министар Обрадовић на састанку Западнобалканске платформе за образовање и обуку

Очигледно се о проблемима школства озбиљно размишља и надамо се да ће се предузети неке значајније и што је битније, добре промене, а ми не морамо да чекамо политички врх како бисмо променили своју праксу и знање. У томе нам могу помоћи и вебинари, посебно ако су бесплатни. Врло лепе и корисне семинаре наћи ћете на линку које нам је проследила Анита Јанковић:

Tempus BLATT open webinars

Промене које су неопходне су и у односу према природи Србије. Онлајн часопис „Зелене новине“ извештава нас о лошим дешавањима са разних страна:

Зелене новине: Куршумлија: Ваде флаше из канала и поново их бацају у исти & Ивањица: Мештани огорчени због загађења из фабрике „Шпик иверица“ & Пожега: Концентрациони логор за псе & Међувршје: Масноћу из печењаре просули у језеро & Зелени отпор: Против ГМО хране устало 48 општина

wwf026

О лошим дешавањима извештава и часопис „Зелена Србија“:

Зелена Србија: Пречистач отпадних вода једино решење за Зрењанин

Отпадне воде угрожавају Зрењанин, а отпад угрожава Јужну Мораву:

b92: Јужна тужна Морава – плови само смеће

8Закључак је да свакако нешто мора да се мења. О томе говори и следећи конкурс, али је већи акценат на друштвеним променама:

Делегација Европске уније у Републици Србији: Буди активан

Већ можете погледати неке предлоге на Твитеру када у претраживач укуцате: #budiaktivan, а када помињемо укључивање у ову друштвену мрежу, увек некако поменемо и Фејсбук страну. Једна од њих, занимљива и нама, наставницима биологије, јесте страна коју су основали учитељи за потребе предмета природа и друштво и свет око нас:

Фејсбук страна: Учитељи ППД/СОН

Када зборимо о тим предметима, ОШ „Жарко Зрењанин“ из Новог Сада има чиме да се похвали:

Блог ОШ „Жарко Зрењанин“ из Новог Сада: Мали еколози

Још једна мрежа (додуше иноземних наставника) која ће се оформити ускоро и где смо и ми добродошли:

tes Connect: Your new Community – launching soon

Није баш мрежа, али група свакако јесте – тренутно јој припадају полицајци, припадници безбедносних служби, државни функционери, тужиоци и судије. Погађате, реч је о службеним лицима и просветни синдикати најављују да ће тражити да и наставници добију овај статус:

Вечерње новости: Наставницима звони и због батина

155942_10200116971824348_1301358468_n

Као што рекосмо на почетку, промене су очигледно потребне. 🙂

И дању и ноћу

Да је наставнички позив захтеван, показује и најновији пример из Немачке:

Време: Када се наставник сломи…

У овом случају би користило путовање (или макар излет у природу). Ми вас водимо на једно заиста изузетно путовање – у макро- и микро-свет. Сајт који приказује односе у нашем свемиру, од најмањих до највећих објеката, већ смо једном представили на нашем Био-блогу. Овог пута, сајт је унапређен и сада можемо добити информације о приказаним сликама кликом на њих:

The scale of the universe 2

Ово је, рецимо, вода када нешто упадне у њу.

Ово је, рецимо, вода када нешто упадне у њу.

Интернет је заиста чудо. Уз помоћ њега зачас смо у микро, па у макро свету и било ком другом чудесном свету. Па како га не волети? 🙂

b92: Како престати с бригом и научити волети интернет

Што се наших ђака тиче, велики део (ако не и највећи) тог чудесног света чини Фејсбук. Врло често ова чињеница звучи забрињавајуће из много разлога. Најпре, све је чешће интернет насиље, а јасно је да нам деца на Фејсбуку згубидане. И то не само да не стичу знање, већ не успостављају ни реалне пријатељске односе (неки од њих имају стотине, па и хиљаде Фејсбук пријатеља). Такође, увек постоји опасност да налете на неког злонамерног, а могуће је и да навуку зависност од Фејсбука. Или то ипак није могуће? Одговара следећи чланак.

Blog – Mind Readings: Zavisnost od Fejsbuka – mit ili realnost?

Ауторка истог блога написала је и занимљив текст о томе шта избор између Фејсбука и Твитера говори о нама:

Blog – Mind Readings: Fejsbuk ili Tviter: Šta izbor društvene mreže govori o nama?

smalleggbertМи ћемо се овај пут определити за Твитер, зато што имамо два сјајна текста о овој друштвеној мрежи, односно њеној примени у настави:

За шта год се определили, свакако нешто морамо да мењамо у настави, јер данашњим генерацијама табла и креда напросто нису довољни. О томе пише и следећи чланак:

пешчаникВалентин Кулето: 3 методе учења за нове генерације

Дакле, треба се прилагодити времену. Ноћас иначе прилагођавамо само време; у два сата прелазимо на летњи режим. За Новосађане ће ноћ 19. априла бити веома динамична, јер је најављена манифестација „Ноћ биологије“:

Блог – Научи ме да учим и заволим биологију: Ноћ биологије 2013.

И за крај, нешто о згради намењеној дневном боравку, али са минималним утрошком енергије:

Еко куће: Прва сертификована зелена зграда у Србији

О као онлајн

Ако сте се „наоштрили“ да објавите стручни рад, биће вам потребно и нешто статистике:

Фејсбук страна: е-статистика

На сајту Инфостуда можете пронаћи бројне статистике урађене пре пар година које ће вам колико-толико указати на стање код нас:

Послови.Инфостуд: Резултати истраживања о слободном времену након посла

thumb_big_normal_754dc0da86c603f2e7538ae7c8a5acf6

Часопис „Washington Post“ направио је језиву статистику и пригодну табелу која иде уз њу, на тему шта најчешће убија Американце према животној доби. Према тој статистици, испоставља се да је критичан узраст за њих између 15. и 34. године, када највише страдају од ватреног оружја. Онда су „мирни“ до 65. након које је највећа стопа самоубистава и то поново уз помоћ ватреног оружја.

PopSci: What Kind Of Violence Kills Americans? [Infographic]

Ово је тек један од примера колико је насиље узело маха. Сведоци смо да оно и те како постоји у школама:

Још један, новији вид насиља, настао је уз развој технологије:

Слободна зона: Дигитално насиље

13864612-learning-and-education-concept-in-word-tag-cloud-on-sphereНаравно, не можемо рећи да су друштвене мреже попут Фејсбука лоше, зато што се злоупотребљавају. Оне су настале због доброг циља и вишеструко су искористљиве, па тако и за наставу. Уосталом, следећи сајт нуди десет најбољих (према мишљењу аутора чланка) Фејсбук едукативних страна и то из различитих земаља:

eLearning Industry: The 10 Best Facebook Pages About eLearning

Ево једног текста на Фејсбуку, који је написао колега Никола Танкосић. Текст је објављен у групи „Просветни радници на ФБ“ и ето прилике да се придружите и дознате свакакве корисне информације које објављују разни наставници:

Фејсбук: Прича из паралелног универзума

И новости са Фејсбука, у вези са овом друштвеном мрежом:

Red Orbit: Facebook Begins Testing Voice Feature In The Messenger App

Када год поменемо Фејсбук, увек помињемо и Твитер, мада реално, ове две друштвене мреже мало тога имају заједничког. Једна од заједничких карактеристика је та што су обе популарне. Рецимо, према једном истраживању, 75% светских шефова држава твитује:

TechCrunch: Study: 75 Percent Of The World’s Heads Of State Are Now On Twitter

Оно што нас више занима јесте како наставници да што ефикасније користе Твитер. За оне које то занима и посебно за новајлије на овој друштвеној мрежи, препоручујемо следећи сајт:

Sophia.org: Twitter for Educators

И још (чак) 60 идеја како да се Твитер искористи за наставу:

Teach Thought: 60 Ways To Use Twitter In The Classroom By Category

А где су савети за коришћење Твитера, ту су и савети за коришћење Пинтереста:

Teacher Experience Exchange: Five tips for using Pinterest in education

Оно што ми тренутно користимо за потребе наставе је блог. Наша колегиница, Вера Милићевић, направила је за Наставничко веће сјајну презентацију, коју је поделила и са нама:

Блог – Надградња: Блог у настави

Блог има ограничене могућности, мада нама очигледно врши посао. 🙂 За оне који би волели да праве онлајн тестове, што преко блога не може да се изведе тако лако, права ствар је Мудл. Постоји читав приручник који ће вам разјаснити све тајне ове интернет платформе за учење:

Један од аутора овог уџбеника, Срђан Вербић, на свом блогу дао је и пет опција за учење за оне који користе Андроид.

Блог – С. Вербић: Кад већ масираш так #андроид, искористи време и научи нешто

Дакле, могућности има заиста много, а којој ћемо се приклонити, зависи од много чинилаца, као што су наше знање (за које видите да има много могућности да се унапреди), спретност (која се стиче вежбањем), маштовитост (која не фали нама наставницима) и сврха – шта желимо да постигнемо. У вези са овим последњим, следи текст како нови веб-алати могу да обогате израду домаћих задатака:

MIT News: New online learning tool brings ‘the crowd’ into homework assignments

Као закључак (рецимо) данашњег чланка, текст који се бави онлајн учењем:

Connected Principals: Technology Embedded Pedagogy

и најава за семинар који ће вас научити како да учите друге путем интернета:

е-писмен: „Електронска школа за почетнике– креирање курсева за учење на даљину путем Интернета“

И за крај, кућни биоскоп; снимљен вебинар о веб-алатима у настави:

Научници и еко-чувари

kuskoНаучници обично немају времена за ишта друго сем за науку. Међутим, за љубав би увек требало имати времена (посебно данас, јер је Дан заљубљених). Тим пре што има мишљења да наука и романса уопште нису толико различити:

Blog post: Alan Alda says science and romance aren’t so different

Такође, требало би да имају времена и за Твитер. Заправо, ова друштвена мрежа штеди време научницима:

Mendelspod.com: Don’t Have Time to Tweet-bollocks! Twitter can even save you time as a scientist

Данас ипак нећемо писати о уштеди времена, већ енергије, јер је данас и Светски дан очувања енергије. Као што то обично бива на нашем блогу приликом помињања еколошких датума, пронашли смо неколико новитета у вези са темом, односно драгоценом енергијом.

secret-lab-9

Нажалост, енергија добијена из фосилних горива је још увек најзаступљенија у свету. Америка има невероватних 2,5 милиона миља нафтовода (што би било више од 4,5 милиона километара!) и иако се овакав пренос нафте сматра сигурнијом него да се превози танкерима, уколико би се на том дугом путу нафте десила нека хаварија, последице би биле катастрофалне:

Scientific American: How Safe Are America’s 2.5 Million Miles of Pipelines?

Потребе за енергијом су велике и очигледно, вредне свег тог ризика, посебно у многољудној земљи као што је Индија. Житељи ове земље су трпеле недостатак струје прошлог лета, па је Влада одлучила да искористи водотокове свог дела Хималаја и на сваких 20 миља изгради по једну хидроелектрану. Резултат би била изградња од 7 до 11 хиљада хидроелектрана до 2030. што би удвостручило производњу енергије у тој земљи:

The New York Times: Hobbled on Energy, India Ponders a Multitude of Dams

Враћамо се у САД. Тамошњи научници покушавају да продуже „живот“ батерији која покреће електричне возове:

Red Orbit: Engineers Working On Ways To Prolong Electric Locomotive’s Battery Life

Много занимљивији су ипак напори научника да за потребе енергије искористе гравитацију. Неки (ситни) успеси постоје и „рођена“ је батеријска лампа којој класичне батерије нису потребне:

Scientific American: Gravity-Powered Light Offers Low-Cost Way of Seeing

Најзанимљивије је откриће сумпоровите зелене бактерије која, иако живи на више од километра дубине у мору, где не очекујемо да буде било какве светлости, може у извесним условима да фотосинтетише и то тако да практично користи 100% добијене светлости. Соларни панели могу да искористе тек 15%, па је разуман напор научника са Кембриџа да проуче те протеине новонађене бактерије који су толико успешни у прикупљању и искоришћавању енергије:

Microbe world: Deep sea bacteria could provide breakthroughs for solar panels

3ruke

Очигледно се свашта ради по свету ради проналажења нових врста добијања енергије, али се не одустаје ни од старих, опробаних, али по природу лоших начина. Каква су предвиђања стручњака за 2013. годину? Хоћемо ли напуштати „ћорава посла“ или ћемо исцрпљивати резерве докле год их има? Право је питање заправо – да ли ћемо се у овој години одрживо развијати?

Green Biz: What will sustainability look like in 2013?

Очигледно је на научницима велика одговорност и велики рад, али све то и на нама наставницима. Увек морамо да едукујемо, па ево и једне добре презентације за крај која нам може помоћи у томе. Аутор је Дејан Крецуљ.

Прези: Извори енергије

За уреднике, блогере и све остале

Пре неки дан, министар просвете др Жарко Обрадовић изјавио је да тачност података у новинама опада почевши од задње ка предњој страни и закључује да не треба веровати свему што се у медијима пласира:

http://akter.co.rs/27-drutvo/28550-obradovi-pripadamo-eu.html

Online-SchoolsУ тексту нисмо пронашли да се ова изјава односи и на све оно што се пише о наставницима, али ћемо ми тако и применити и занемарити то да наставници не знају да користе компјутере, о чему смо већ извештавали. Уосталом, очигледно јесте да неки и знају. 🙂

http://dragica51.wordpress.com/2013/01/25/

Мајкрософт ПИЛ портал окупља управо такве наставнике и за сада их је 150000 из целог света:

http://pilprozor.wordpress.com/2013/01/22/microsoft-pil-mreza/

Да поменемо и да је изашао нови „Партнер у учењу“:

http://pilcasopis.wordpress.com/

Осим поменутог часописа и портала, Мајкрософт нуди и разне потребне обрасце за наставни процес:

http://www.microsoft.com/serbia/obrazovanje/pil/obrasci/za_osnovne_skole.mspx

Наша колегиница, учитељица Гоца, дала је не само предлоге образаца за праћење постигнућа ученика, већ и исцрпну презентацију о томе на свом блогу „Гоцини радозналци“:

http://enigma2004.wordpress.com/2013/01/25/

moderna Classroom

Но, вратимо се технологијама, са којима се, ипак, сналазимо. За оне којима је рачунар више од наставног средства, односно који су посебно заинтересовани за тај део технологије, добра вест је онлајн часопис управо о томе:

http://debaguj.me/

А за оне који уређују или макар доприносе уређењу школских сајтова, препоручујемо да се учлане у Фејсбук групу намењену управо окупљању таквих наставника:

http://www.facebook.com/groups/114057058773064/

Када поменемо Фејсбук, ваљда због познатог семинара Зорана Милојевића (БТФ у настави), а који је одговорни кривац за настајање и овог блога, некако поменемо и друге две поменуте друштвене мреже. Следећу слику смо позајмили управо од Зорана:

tvit

А што се блога тиче, ево и једног корисног текста о њему:

http://poukeiporukeuistoriji.wordpress.com/about/

За блогере и то посебно оне који се баве научним темама, ево и савета:

http://verbic.wordpress.com/2013/01/24/nemoj-da-citas-komentare-i-sve-ce-biti-u-redu/

И саветом завршавамо, али овај пут за све наставнике. Немојте ђаке називати сајбер генерацијама, као што није добро ни да нас наставнике називају приученим (или још горе, у нашим медијима, недоученим). Зашто? Прочитајте:

http://blogs.edweek.org/teachers/teaching_now/2013/01/teacher_stop_saying_digital_natives.html

Облак ознака