Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „твитер“

И дању и ноћу

Да је наставнички позив захтеван, показује и најновији пример из Немачке:

Време: Када се наставник сломи…

У овом случају би користило путовање (или макар излет у природу). Ми вас водимо на једно заиста изузетно путовање – у макро- и микро-свет. Сајт који приказује односе у нашем свемиру, од најмањих до највећих објеката, већ смо једном представили на нашем Био-блогу. Овог пута, сајт је унапређен и сада можемо добити информације о приказаним сликама кликом на њих:

The scale of the universe 2

Ово је, рецимо, вода када нешто упадне у њу.

Ово је, рецимо, вода када нешто упадне у њу.

Интернет је заиста чудо. Уз помоћ њега зачас смо у микро, па у макро свету и било ком другом чудесном свету. Па како га не волети? 🙂

b92: Како престати с бригом и научити волети интернет

Што се наших ђака тиче, велики део (ако не и највећи) тог чудесног света чини Фејсбук. Врло често ова чињеница звучи забрињавајуће из много разлога. Најпре, све је чешће интернет насиље, а јасно је да нам деца на Фејсбуку згубидане. И то не само да не стичу знање, већ не успостављају ни реалне пријатељске односе (неки од њих имају стотине, па и хиљаде Фејсбук пријатеља). Такође, увек постоји опасност да налете на неког злонамерног, а могуће је и да навуку зависност од Фејсбука. Или то ипак није могуће? Одговара следећи чланак.

Blog – Mind Readings: Zavisnost od Fejsbuka – mit ili realnost?

Ауторка истог блога написала је и занимљив текст о томе шта избор између Фејсбука и Твитера говори о нама:

Blog – Mind Readings: Fejsbuk ili Tviter: Šta izbor društvene mreže govori o nama?

smalleggbertМи ћемо се овај пут определити за Твитер, зато што имамо два сјајна текста о овој друштвеној мрежи, односно њеној примени у настави:

За шта год се определили, свакако нешто морамо да мењамо у настави, јер данашњим генерацијама табла и креда напросто нису довољни. О томе пише и следећи чланак:

пешчаникВалентин Кулето: 3 методе учења за нове генерације

Дакле, треба се прилагодити времену. Ноћас иначе прилагођавамо само време; у два сата прелазимо на летњи режим. За Новосађане ће ноћ 19. априла бити веома динамична, јер је најављена манифестација „Ноћ биологије“:

Блог – Научи ме да учим и заволим биологију: Ноћ биологије 2013.

И за крај, нешто о згради намењеној дневном боравку, али са минималним утрошком енергије:

Еко куће: Прва сертификована зелена зграда у Србији

О као онлајн

Ако сте се „наоштрили“ да објавите стручни рад, биће вам потребно и нешто статистике:

Фејсбук страна: е-статистика

На сајту Инфостуда можете пронаћи бројне статистике урађене пре пар година које ће вам колико-толико указати на стање код нас:

Послови.Инфостуд: Резултати истраживања о слободном времену након посла

thumb_big_normal_754dc0da86c603f2e7538ae7c8a5acf6

Часопис „Washington Post“ направио је језиву статистику и пригодну табелу која иде уз њу, на тему шта најчешће убија Американце према животној доби. Према тој статистици, испоставља се да је критичан узраст за њих између 15. и 34. године, када највише страдају од ватреног оружја. Онда су „мирни“ до 65. након које је највећа стопа самоубистава и то поново уз помоћ ватреног оружја.

PopSci: What Kind Of Violence Kills Americans? [Infographic]

Ово је тек један од примера колико је насиље узело маха. Сведоци смо да оно и те како постоји у школама:

Још један, новији вид насиља, настао је уз развој технологије:

Слободна зона: Дигитално насиље

13864612-learning-and-education-concept-in-word-tag-cloud-on-sphereНаравно, не можемо рећи да су друштвене мреже попут Фејсбука лоше, зато што се злоупотребљавају. Оне су настале због доброг циља и вишеструко су искористљиве, па тако и за наставу. Уосталом, следећи сајт нуди десет најбољих (према мишљењу аутора чланка) Фејсбук едукативних страна и то из различитих земаља:

eLearning Industry: The 10 Best Facebook Pages About eLearning

Ево једног текста на Фејсбуку, који је написао колега Никола Танкосић. Текст је објављен у групи „Просветни радници на ФБ“ и ето прилике да се придружите и дознате свакакве корисне информације које објављују разни наставници:

Фејсбук: Прича из паралелног универзума

И новости са Фејсбука, у вези са овом друштвеном мрежом:

Red Orbit: Facebook Begins Testing Voice Feature In The Messenger App

Када год поменемо Фејсбук, увек помињемо и Твитер, мада реално, ове две друштвене мреже мало тога имају заједничког. Једна од заједничких карактеристика је та што су обе популарне. Рецимо, према једном истраживању, 75% светских шефова држава твитује:

TechCrunch: Study: 75 Percent Of The World’s Heads Of State Are Now On Twitter

Оно што нас више занима јесте како наставници да што ефикасније користе Твитер. За оне које то занима и посебно за новајлије на овој друштвеној мрежи, препоручујемо следећи сајт:

Sophia.org: Twitter for Educators

И још (чак) 60 идеја како да се Твитер искористи за наставу:

Teach Thought: 60 Ways To Use Twitter In The Classroom By Category

А где су савети за коришћење Твитера, ту су и савети за коришћење Пинтереста:

Teacher Experience Exchange: Five tips for using Pinterest in education

Оно што ми тренутно користимо за потребе наставе је блог. Наша колегиница, Вера Милићевић, направила је за Наставничко веће сјајну презентацију, коју је поделила и са нама:

Блог – Надградња: Блог у настави

Блог има ограничене могућности, мада нама очигледно врши посао. 🙂 За оне који би волели да праве онлајн тестове, што преко блога не може да се изведе тако лако, права ствар је Мудл. Постоји читав приручник који ће вам разјаснити све тајне ове интернет платформе за учење:

Један од аутора овог уџбеника, Срђан Вербић, на свом блогу дао је и пет опција за учење за оне који користе Андроид.

Блог – С. Вербић: Кад већ масираш так #андроид, искористи време и научи нешто

Дакле, могућности има заиста много, а којој ћемо се приклонити, зависи од много чинилаца, као што су наше знање (за које видите да има много могућности да се унапреди), спретност (која се стиче вежбањем), маштовитост (која не фали нама наставницима) и сврха – шта желимо да постигнемо. У вези са овим последњим, следи текст како нови веб-алати могу да обогате израду домаћих задатака:

MIT News: New online learning tool brings ‘the crowd’ into homework assignments

Као закључак (рецимо) данашњег чланка, текст који се бави онлајн учењем:

Connected Principals: Technology Embedded Pedagogy

и најава за семинар који ће вас научити како да учите друге путем интернета:

е-писмен: „Електронска школа за почетнике– креирање курсева за учење на даљину путем Интернета“

И за крај, кућни биоскоп; снимљен вебинар о веб-алатима у настави:

Научници и еко-чувари

kuskoНаучници обично немају времена за ишта друго сем за науку. Међутим, за љубав би увек требало имати времена (посебно данас, јер је Дан заљубљених). Тим пре што има мишљења да наука и романса уопште нису толико различити:

Blog post: Alan Alda says science and romance aren’t so different

Такође, требало би да имају времена и за Твитер. Заправо, ова друштвена мрежа штеди време научницима:

Mendelspod.com: Don’t Have Time to Tweet-bollocks! Twitter can even save you time as a scientist

Данас ипак нећемо писати о уштеди времена, већ енергије, јер је данас и Светски дан очувања енергије. Као што то обично бива на нашем блогу приликом помињања еколошких датума, пронашли смо неколико новитета у вези са темом, односно драгоценом енергијом.

secret-lab-9

Нажалост, енергија добијена из фосилних горива је још увек најзаступљенија у свету. Америка има невероватних 2,5 милиона миља нафтовода (што би било више од 4,5 милиона километара!) и иако се овакав пренос нафте сматра сигурнијом него да се превози танкерима, уколико би се на том дугом путу нафте десила нека хаварија, последице би биле катастрофалне:

Scientific American: How Safe Are America’s 2.5 Million Miles of Pipelines?

Потребе за енергијом су велике и очигледно, вредне свег тог ризика, посебно у многољудној земљи као што је Индија. Житељи ове земље су трпеле недостатак струје прошлог лета, па је Влада одлучила да искористи водотокове свог дела Хималаја и на сваких 20 миља изгради по једну хидроелектрану. Резултат би била изградња од 7 до 11 хиљада хидроелектрана до 2030. што би удвостручило производњу енергије у тој земљи:

The New York Times: Hobbled on Energy, India Ponders a Multitude of Dams

Враћамо се у САД. Тамошњи научници покушавају да продуже „живот“ батерији која покреће електричне возове:

Red Orbit: Engineers Working On Ways To Prolong Electric Locomotive’s Battery Life

Много занимљивији су ипак напори научника да за потребе енергије искористе гравитацију. Неки (ситни) успеси постоје и „рођена“ је батеријска лампа којој класичне батерије нису потребне:

Scientific American: Gravity-Powered Light Offers Low-Cost Way of Seeing

Најзанимљивије је откриће сумпоровите зелене бактерије која, иако живи на више од километра дубине у мору, где не очекујемо да буде било какве светлости, може у извесним условима да фотосинтетише и то тако да практично користи 100% добијене светлости. Соларни панели могу да искористе тек 15%, па је разуман напор научника са Кембриџа да проуче те протеине новонађене бактерије који су толико успешни у прикупљању и искоришћавању енергије:

Microbe world: Deep sea bacteria could provide breakthroughs for solar panels

3ruke

Очигледно се свашта ради по свету ради проналажења нових врста добијања енергије, али се не одустаје ни од старих, опробаних, али по природу лоших начина. Каква су предвиђања стручњака за 2013. годину? Хоћемо ли напуштати „ћорава посла“ или ћемо исцрпљивати резерве докле год их има? Право је питање заправо – да ли ћемо се у овој години одрживо развијати?

Green Biz: What will sustainability look like in 2013?

Очигледно је на научницима велика одговорност и велики рад, али све то и на нама наставницима. Увек морамо да едукујемо, па ево и једне добре презентације за крај која нам може помоћи у томе. Аутор је Дејан Крецуљ.

Прези: Извори енергије

За уреднике, блогере и све остале

Пре неки дан, министар просвете др Жарко Обрадовић изјавио је да тачност података у новинама опада почевши од задње ка предњој страни и закључује да не треба веровати свему што се у медијима пласира:

http://akter.co.rs/27-drutvo/28550-obradovi-pripadamo-eu.html

Online-SchoolsУ тексту нисмо пронашли да се ова изјава односи и на све оно што се пише о наставницима, али ћемо ми тако и применити и занемарити то да наставници не знају да користе компјутере, о чему смо већ извештавали. Уосталом, очигледно јесте да неки и знају. 🙂

http://dragica51.wordpress.com/2013/01/25/

Мајкрософт ПИЛ портал окупља управо такве наставнике и за сада их је 150000 из целог света:

http://pilprozor.wordpress.com/2013/01/22/microsoft-pil-mreza/

Да поменемо и да је изашао нови „Партнер у учењу“:

http://pilcasopis.wordpress.com/

Осим поменутог часописа и портала, Мајкрософт нуди и разне потребне обрасце за наставни процес:

http://www.microsoft.com/serbia/obrazovanje/pil/obrasci/za_osnovne_skole.mspx

Наша колегиница, учитељица Гоца, дала је не само предлоге образаца за праћење постигнућа ученика, већ и исцрпну презентацију о томе на свом блогу „Гоцини радозналци“:

http://enigma2004.wordpress.com/2013/01/25/

moderna Classroom

Но, вратимо се технологијама, са којима се, ипак, сналазимо. За оне којима је рачунар више од наставног средства, односно који су посебно заинтересовани за тај део технологије, добра вест је онлајн часопис управо о томе:

http://debaguj.me/

А за оне који уређују или макар доприносе уређењу школских сајтова, препоручујемо да се учлане у Фејсбук групу намењену управо окупљању таквих наставника:

http://www.facebook.com/groups/114057058773064/

Када поменемо Фејсбук, ваљда због познатог семинара Зорана Милојевића (БТФ у настави), а који је одговорни кривац за настајање и овог блога, некако поменемо и друге две поменуте друштвене мреже. Следећу слику смо позајмили управо од Зорана:

tvit

А што се блога тиче, ево и једног корисног текста о њему:

http://poukeiporukeuistoriji.wordpress.com/about/

За блогере и то посебно оне који се баве научним темама, ево и савета:

http://verbic.wordpress.com/2013/01/24/nemoj-da-citas-komentare-i-sve-ce-biti-u-redu/

И саветом завршавамо, али овај пут за све наставнике. Немојте ђаке називати сајбер генерацијама, као што није добро ни да нас наставнике називају приученим (или још горе, у нашим медијима, недоученим). Зашто? Прочитајте:

http://blogs.edweek.org/teachers/teaching_now/2013/01/teacher_stop_saying_digital_natives.html

Плус за (Гугл) плус

1352221534_453046263_1-Reasonable-Tuition-For-School-Level-Johar-TownПреносимо препричано писмо од Стива (Steve Hargadon), који је први човек пројекта Web 2.0 Labs и још много тога, а све у вези са образовним технологијама заснованих на друштвеним заједницама. Стив води међународне онлајн конференције и још много тога и свакако је човек од кога можемо свашта чути и научити.

У среду, 9. јануара, заједница наставника из разних земаља разговараће и активно размишљати о употреби Гугл+ заједница, посебно за учење и уопште потребе образовања. Као последица експеримента са Гугл+ заједницом, настала је група под називом „Едукативна револуција“ (Education Revolution), која је сада једна од највећих образовних заједница.

Међутим, као што је често случај са Гугловим друштвеним иницијативама, изгледа као да неке заиста критичне компоненте, као последица неискуства, недостају. Ова 90-минутна седница ће бити прилика да се разговара о разним темама: како наставници користе Г+ заједнице, али како то могу и ученика, директори и други; савети и идеје од оних који су у оквиру оваквих заједница имали успеха; технике управљања заједницом и побољшања вештина саме заједнице зарад образовања; шта би требало рећи челницима Гугла да побољшају (ако би слушали) и било шта друго што желите да разговамо (слободно напишите белешке у коментарима на блогу http://www.stevehargadon.com/2012/12/google-communities-live-brainstorm.html). Посебан акценат ће бити на разлици између Г+ заједница и сервиса као што су Мајтибел, Лернист и Пинтерест.

Изгледа чудно да се за разговор неће користити Гугл хенгаут, али Blackboard Collaborate (слободнији превод – табла за сарадњу) дозвољава учешће већег броја наставника. Ипак, биће речи и о томе да ли овом групном видео позиву који обезбеђује Гугл има места у наставном процесу.

daily_24

Размена искустава о друштвеним мрежама је једна од чешћих у последње време када просветари причају онлајн. Утиске са једног таквог разговора, а о Твитеру, преноси аутор следећег блога:

http://blog.web20classroom.org/2012/04/some-more-twitter-chats-worth-checking.html

У тексту ћете пронаћи кључне речи, а које се у свету Твитера пишу са ознаком # испред и кликом на њих можете да завирите у разговоре колега широм света. Не треба ни подвлачити колико је то корисно за нас наставнике, али јесте дискутабилно колико би било корисно да користимо ову друштвену мрежу у раду са ученицима. На то питање, одговара ауторка блога „Надарена деца“:

http://krozmojuprizmu.wordpress.com/2012/12/05/pisanje-kratkih-digitalnih-poruka-i-beleski-sms-tvit-telefonske-beleske-i-pismenost-za-i-protiv/

У овом тексту, она се не бави само Твитером, већ и писањем СМС порука. Мобилни телефони су за неке иноземне наставнике увелико постали наставно средство, те је читаво учење уз њих названо „мобилним“. Ево неколико новитета у вези са овом најновијом методом учења:

http://www.themobilenative.org/2012/07/recent-mobile-learning-findings.html

Још једно (видео) искуство из Милана преноси Педагошко друштво информитачара Србије:

http://www.pdis.org.rs/pdis/index.php?option=com_content&view=article&id=1481:2012-12-09-23-20-16&catid=2:vestin&Itemid=2

embracing-cloud_137298253Уколико сте више заговорник разговора уместо куцања, а због разлога које је ауторка блога „Надарена деца“ навела, преносимо искуство наших двеју учитељица које причају о употреби Скајпа у сопственој пракси:

https://voicethread.com/#q.b3354057.i17698756

А од многих наших учитељица, учитеља, наставница и наставника, окупљених око пројекта „Дан по дан“ стиже новогодишња честитка:

Клик на слику

Клик на слику

Границе креативности

Новије вести кажу да су САД одбиле да потпишу међународни споразум о интернету, пре свега зато што би то омогућило и другим земљама једнака права у развоју интернета. То би нашкодило Гуглу, на пример, тврде изасланици САД. Да се не лажемо, значајан за ову одлуку је и новац који интернет доноси:

http://www.nezavisne.com/nauka-tehnologija/internet/SAD-odbile-potpisati-svjetski-sporazum-o-internetu-171549.html

Истина је да је утицај интернета прилично важан за све области људског живота данас (и за образовање, самим тим). Сетите се само Фејсбука. Ако сте заљубљеник у ову и друге друштвене мреже, сигурно ће вас занимати који је ваш најпопуларнији твит који сте објавили тoком 2012. или колико сте нових пријатеља стекли на Фејсбуку ове године? Захваљујући посебним страницама које су ове друштвене мреже покренуле овe недеље, добићете одговор на ова и друга питања:

http://www.pdis.org.rs/pdis/index.php?option=com_content&view=article&id=1504%3A-a-&catid=2%3Avestin&Itemid=2

Ипак, то и даље не решава један ружан поступак који је постао део интернет дешавања. Наиме, блогерима се повремено дешава да им други краду и присвајају текстове:

http://zelenavrata.wordpress.com/2012/12/17/lopovi-su-medu-nama/

Ми смо такође „украли“ једну занимљиву креацију новогодишње јелке:

389883_298100800229984_1725093222_n

Ако вам се допала, на следећој Фејсбук страни их имате још, а неке су веома необичне – сачињене од женске хаљине, дашчица, књига или воде:

http://www.facebook.com/media/set/?set=a.298100746896656.80286.112397672133632&type=3

Људској машти граница нема, а да је заиста тако, показује и пример Кинеза који је осмислио сферичну направу против смака света који нам предстоји.

http://www.nezavisne.com/zivot-stil/zivot/Kinez-izmislio-spravu-protiv-smaka-svijeta-171490.html

Много нормалнија креација је она коју су направили ђаци ОШ „Чегар“ из Ниша, искористивши скорашњи прилични налет снега:

http://www.facebook.com/media/set/?set=a.449213531809091.101250.413140112083100&type=3

illusions-2246

Када већ зборимо о зими, представљамо вам радне листове са сајта „schoolexpress.com“. У питању је тематска настава о овом годишњем добу, урађена кроз радне листове. Има и наше науке, претпостављате већ, у причи о животињама које хибернирају:

http://www.schoolexpress.com/email/winter_45t7.pdf

Још један интердисциплинарни радни, али овог пута наше горе лист и за старије разреде, а у питању су биологија, физика и техника:

http://www.facebook.com/photo.php?fbid=10200191556174516&set=oa.359318234164472&type=1&relevant_count=1&ref=nf

japan007

Закључак нашег данашњег текста је очекиван. Креативност заиста граница нема, и у учионици и ван ње. Да граница нема ни људска храброст, показује пример слепог наставника који са оштећењем вида ради последњих 16 година:

http://www.vecernji.hr/vijesti/slijepi-profesor-zna-gdje-sjedi-svaki-dak-nikad-se-ne-spotakne-clanak-479499

Ко лаже…

daily-20Постоје мишљења да су ђаци који преписују на тестовима заправо способни, да умеју да се снађу. Можда је и тако, али да ли то оправдава њихове поступке? Никако, тим пре што је једно недавно истраживање утврдило значајну корелацију између лоших навика у школи и истих таквих на послу, када ђаци одрасту.

Истраживање је обухватило преко 1500 особа. Особе које су варале као ђаци радиле су разне (лоше) ствари; повећавале маргине реферата да би био дужи, лагале о разлозима недоласка на час или испитивање, а на тестовима су преписивале са пушкица или од другога или чак набављале тестове пре самог тестирања. Те особе су касније на послу узимале предуге паузе за ручак, лагале руководиоце, писале лажна оправдања колегама, али и представљале рад колега као свој.

Научници су збуњени да је веза између школског и пословног живота толико јака, а послодавци ће можда постати више заинтересовани за оцену из владања свог потенцијалног запосленог. 🙂

http://www.livescience.com/25674-kids-who-cheat-workers.html

Лажи и обмане су део свакодневнице, па је тако један видео снимак на Јутјубу, где орао покушава да зграби дете, погледало преко милион посетилаца, иако је – лажан. Наиме, привукао је пажњу стручњацима и они су дали своје мишљење:

http://www.guardian.co.uk/environment/blog/2012/dec/19/golden-eagle-youtube-video-birders-fake-footage?CMP=twt_gu

Не, ово је није та лобања, ово је пародија на пекмена. :)

Не, ово није та лобања, ово је пародија на пекмена. 🙂

Још једно откриће захтева мишљење стручњака; лобања која је пронађена у пустињи Сонори, толико је деформисана да заиста изгледа као да је у питању ванземаљац из научно-фантастичних филмова:

http://news.discovery.com/history/ancient-cranial-deformations-121219.html#mkcpgn=twsci1

kurt wenner001Свакако, има оних који су поверовали да су у питању ванземаљци, али да се не лажемо, има оних и који верују да ће сутра бити смак света. Часопис „Њуз“ се специјализовао у објављивању лажних вести, али са правим разлогом.

http://www.njuz.net/srbija-ne-ispunjava-uslove-za-dobijanje-datuma-smaka-sveta/

Још једну, можда не превару, али свакако некоректну акцију, макар судећи по гневним корисницима, објавила је друштвена мрежа Фејсбук. Она има сервис за размену фотографија Инстаграм и вест је да ће прикупљене фотографије користити без обавезе да обавештава ауторе о томе:

http://www.slobodnazona.info/index.php/12901-

Друга друштвена мрежа, Твитер, има разлога за славље – постигла је 200 милиона активних корисника!

http://www.slobodnazona.info/index.php/12900-

И након читаве приче о лажима и преварама, имамо за вас нешто право за крај. Заправо, немамо ми, већ организација WWF. У питању је снимак подмлатка сове у реалном времену. Проверите шта пилићи раде управо сада. 🙂

http://www.africam.com/wildlife/potted_plant_owl_webcam

Трка за технологијом

Релативно свежа вест, о којој је извештавао CBS News, у вези је са односом ученика према наставницима. У канадском граду Брамптон у покрајини Онтарио, дванаест ђака је кажњено суспензијом, јер су, према наводима Школског одбора, писали непримерене поруке на Твитеру. Поруке су се тицале три њихова наставника, а биле су довољно озбиљне да се у истрагу која је уследила, умешала чак и локална полиција. Међутим, након увиђаја, полицајци су се повукли без жеље да кривично гоне ђаке, већ су казну препустили школи. Школа је одлучила и ђаци су суспендовани различит број дана, што је зависило од самих порука које су упућивали. Њихови другови су се дали у одбрану кажњеника, а са аргументом да им је ускраћена слобода говора. Школске власти су их, свеједно, прогласиле насилницима.

http://www.cbc.ca/m/touch/news/story/2012/11/22/toronto-brampton-twitter-students.html

У овом случају су страдали и ученици и наставници, сваки на свој начин. Следећи текст говори о томе како друштвене мреже заиста могу да нашкоде каријери једног наставника:

http://newteachers.tes.co.uk/news/dont-let-facebook-harm-your-career/45634

Ово су неки негативни примери (зло)употребе технологије, што је тешко избећи у раду са децом. Међутим, свима је јасно да је и напредак немогуће избећи и иако се многи опиру, технологија нам улази у учионице. Хербаријум полако замењује ајпад (iPad). Овај уређај је мешанац компјутера и мобилног телефона, а учење је могуће и са ајподом и са компјутером, али и са мобилним телефоном. Уз ове уређаје, учење се назива мобилним. Све о томе имате на:

http://pinterest.com/edutopia/the-mobile-classroom/

А ако сте заинтересовани и за вебинар на ову тему, прави сајт за вас је:

http://community.simplek12.com/scripts/student/webinars/browse.asp?show=all&tag=dol1127

Очигледно је да је сваки комад технологије искористљив у едукативне сврхе. Може се приметити да колико технолози трче да направе све новије и напредније уређаје, те програмери све новије и напредније софтвере, толико и методичари јуре да све то искористе и осмисле нове и напредније методе учења. Комплетно то „тркачко“ учење, које не јењава последњих година, популарно се назива учењем за 21. век. Ево и једног критичког осврта баш на то:

http://www.edutopia.org/blog/21st-century-schools-or-learning-george-couros

Ми нећемо да се изјашњавамо да ли јесмо или нисмо за ову јурњаву, али ћемо пробати да неким нашим темпом пропратимо новитете у настави и поделимо са вама то што смо пронашли. Отворени смо за ваше коментаре на ову тему, јер нас занима да ли сте заузели ниски или високи старт или сте, можда, већ увелико на тркачкој стази. Да ли сте ипак на трибинама само посматрач? Уколико сте заљубљеник у технологију (али не у својој учионици :)), један чланак о новим достигнућима за вас – нова техника побуђивања атома путем ласера:

http://phys.org/news/2012-11-technique-atoms-molecules-pulsed-laser.html

Нешто прилагођеније свакодневном животу – невидљиви кишобран:

http://dsc.discovery.com/gear-gadgets/invisible-umbrella-concept-propels-air-to-keep-you-dry-photos.html

И једна галерија за крај – необичне тастатуре:

http://darkovasilicnastava.wordpress.com/2012/11/24/

Информација о информацијама

Оне су заиста фантастична четворка, али не због супер-моћи као у филмовима, већ због свог рада од кога користи имају сви заинтересовани наставници. Са закашњењем вам представљамо билтен који излази једном у два месеца, а који оне уређују:

билтен за јули и август

Погађате, у питању је „Вебциклопедија“ и наша препорука за читање је текст о овој веб-алатки:

http://vebciklopedija.weebly.com/10591087108010901085108010941080-1075108310721089107211141072.html

Не знамо да ли се и Твитер сврстава у веб-алатке, или се друштвене мреже другачије категоришу у богатој интернет понуди, али је данашња тема. О Твитеру смо писали већ неколико пута, али је та друштвена мрежа толико популарна и толико има чланова да наново изазива пажњу и с времена на време се напише неки занимљив текст о њој. „Персонал магазин“ даје одговор на питање зашто две трећине светских лидера има налоге на твитеру.

http://www.personalmag.rs/internet/sta-je-tvitomatija-i-zbog-cega-je-vec-dve-trecine-svetskih-lidera-na-tviteru/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+PersonalMagazin+%28Personal+magazin%29

И за нас, наставнике, Твитер је веома занимљив, а следећи сајт нуди чак 60 примера како може да се искористи за потребе учења:

http://www.onlineuniversities.com/blog/2011/12/60-inspiring-examples-of-twitter-in-the-classroom/?doing_wp_cron=1346180456.9365200996398925781250

Твитер нуди и прегршт информација, али и могућност за размену искустава.

На блогу једне веома младе особе појавио се текст који говори управо о информацијама које можемо наћи на интернету:

http://kadvamkazem.wordpress.com/2012/08/04/ 

Поплава информација преко интернета мења друштво. Оно је све мање заинтересовано за сећање, јер је све снимљено. Постоји мањак знатижеље код људи јер човек нема потребе да буде знатижељан кад већ има одговор надохват компјутера. Људски мозак губи одређене меморијске способности као и способност анализе. То значи да ћемо бити наоружани свим знањима преко WWW-а али нећемо знати да их користимо. Као у причи о америчкој домаћици која није знала да се врати кући из самопослуге само зато што јој се покварио ГПС. Неколико наредних генерација ће добијати одговоре преко интернета, али интернет не даје праве одговоре већ вам изручује све, и ако нисте способни да анализирате, нећете ни знати шта је од тога тачно а шта није. Људска бића су пред великим проблемом, нарочито у најцивилизованијим земљама.

Ово су иначе мудре мисли Андреја Кончаловског, руског редитеља, а са којима можемо само да се сложимо. До информације је веома лако доћи или макар, у већини случајева, али…

Како знати да је информација права? Очигледно је неопходно изградити критичко мишљење. Са тим у вези, пронашли смо сајт који нуди апликације на разне теме, али им је заједничко управо – развијање критичког мишљења.

http://www.weareteachers.com/educational-app-reviews/itemlist/category/96-critical-thinking-apps

Наравно, није довољно само изградити критичко мишљење ради селектовања које су информације добре, а које не, већ и ради тога које су информације важне, а које нису (да се не лажемо и нама некада то није најјасније, па изгледа потребно да ђаци науче све што се може научити). Међутим, у доба када информација има заиста много, ова вештина постаје све практичнија. И напокон, не мање важно, потребно је знати и како применити све те информације, а како би оне постале сврсисходне. О томе говори текст који смо припремили за крај.

http://planb.tportal.hr/teme/97331/Profesor-buducnosti.html

Олуја на твитеру, одрживи развој у Рију

На твитеру је започела олуја која прети да се прошири на цео свет. Повод је дуго очекивана конференција у Рио де Жанеиру, где ће се окупити светски лидери како би разрадили концепт одрживог развоја. Твитераши ће им упутити што је могуће више порука како би утицали на њих да се смањи потрошња фосилних горива, па тако и глобално загревање. Те поруке ће бити приказане окупљенима у Рију, али и свим светским главним градовима. Можете да се прикључите и ви и то данас:

http://endfossilfuelsubsidies.org/twitterstorm/

Свој прилог можете дати тако што ћете откуцати неку поруку на тему, уз обавезно додавање кључне речи – #EndFossilFuelSubsidies. Како треба да гласи порука? Како желите, а за пример смо узели поруку организације WWF:

It’s been 20 years since we all agreed to tackle climate change. We can’t wait any longer to actually do it. #EndFossilFuelSubsidies

Акцији су се прикључиле и познате личности попут Леонарда ди Каприја, Деми Мур, Опре, Лејди Гаге и наравно, Стинга. Придружите им се, као и бројним љубитељима здраве животне средине широм света!

Облак ознака