Питање за доларе

Да ли је први талас пандемије завршен и да ли ће другог таласа бити? Тешко питање, баш као што је тешко рећи на шта ће нам школа изгледати од септембра. Неке припреме ипак постоје, а за сваки случај.

Из штампе

Дакле, ево шта каже министар.

Зелена учионица: Почело снимање онлајн наставе за септембар (13.6.2020)

Овога пута заиста сумњам да ћу се упустити у ову авантуру, али врло је могуће да нам овај вид наставе неће заменити обичну наставу. Зоран Милојевић каже да како ће нам изгледати настава тада, питање је „од милион долара“.

Реч наставника

Образовно креативни центар: Како би могла да изгледа настава од следећег септембра? (приступљено 14.6.2020)

До септембра ипак има још времена, а у међувремену они који припадају београдској општини Вождовац могу учествовати на једном лепом конкурсу.

Конкурси и смотре

Преносим вам вест са Фејсбук странице Пријатеља деце Вождовац:

Позивамо ученике основних и средњих школа Вождовца да, са својим учитељима, родитељима, наставницима биологије и осталих предмета, учествују на наградном конкурсу у оквиру манифестације Дани европске баштине:

БИРАМО НАЈБОЉИ ХЕРБАРИЈУМ

Хербаријум се ради на специјалном хербарском папиру са корицама које се везују пантљиком (купује се у књижари). Избор биљака је ствар личног афинитета и наравно поднебља које ће се одабрати. Хербаријум може да буде тематски или општи нпр: лековито биље, пољско цвеће, украсне кућне биљке или по географском пореклу (Копаоник, Дивчибаре, Бањичка шума, Ада Циганлија, парк, двориште…)

Биљке се сакупљају по сувом и сунчаном времену (од 11 до 16 часова). Суше се и пресују између два листа папира који добро упија влагу (новине или кухињски убрус) притиснуте нечим тешким (књиге или …)

Поред сваке биљке треба написати њен назив, место и датум када је убрана.

На другом листу истог формата треба урадити и ботанички прецизан цртеж (може се обојити) са обележеним деловима биљке (корен, лист, цвет…) Неке биљке је немогуће пресовати у свакој фази развоја. Нпр. јагода- можемо пресовати лист и цвет, а пошто је немогуће пресовати плод – њега ћемо нацртати и осликати ту поред испресованог листа и цвета. Неке од примера имате у овом посту.

Рок за предају радова је 15. септембар 2020.

Предају се три најуспешнија листа из вашег хербаријума у дигиталној форми на мејл:

moj.herbarijum@gmail.com

Са часова

Верујем да ће вождовачки ђаци показати сјајан рад, а у сталној рубрици овог блога сјајан рад приказују ђаци и наставници из свих делова Србије.

Ђаци Драгане Адамовић бавили су се врло разноврсним темама у својим презентацијама (првих четири), а ђаци Весне Милојковић болешћу зависности, а ту је и једна песма (последњих три).

1. Житарице
2. Физичка активност и здравље
3. Заштита врста
4. Пушење – болест зависности
5. Ко пуши здравље руши (1)
6. Ко пуши здравље руши (2)
7. Песма

Ђаци Весне Јуришић Тодоровић пописивали су садржај ормарића за прву помоћ, Дарка Мијаиловића цртали су дрво живота, а Виолете Милосављевић правили су постере са еколошким порукама.

Ђак Тамаре Микић правио је интересантне стрипове, а Гордане Владић истраживачке радове о варијабилности маслачка. Ту су и радови ђака Верице Павић који су дизајнирали конзерве енергетских пића тако да упозоре на њихово штетно дејство на дечје здравље.

Ђаци Владиславе Солаковић направили су природњачко-уметничку инсталацију у својој учионици, а Јоване Думић су обележели еколошки значајан датум.

Важни датуми

Тако су ђаци наше колегинице обележили Светски дан пчела, а ево зашто је за Србију ове године био значајан и 5. јуни.

Агро ТВ: Србија богатија за три нова заштићена подручја (6.6.2020)

Корисни материјали

Србија је богатија за три нова заштићена подручја, а Биолошки блог за нове онлајн материјале које можемо користити у настави. Најпре, ту је интерактивни сајт, дело Николе Арсића.

И за крај, ту је филмић Мирослава Вулића. Уживајте, а ми се видимо ускоро.

Додатна појашњења јасног упутства

Ја завршио снимање часова за ТВ и још следеће недеље ће таква настава бити емитована. Но, у школама, онлајн настава још увек није готова.

Из штампе

Новости: Онлајн настава завршава се следећег петка, али то није крај другог полугодишта: У јуну у школу по боље оцене (23.5.2020)

Како ће нам изгледати настава, можемо наслутити из правилника који се бави изменама правилника.

ЗУОВ: Измене календара образовно-васпитног рада основне и средње школе (23.5.2020)

Пошто се враћамо у школе, важна је и ова вест:

Спутњик сазнаје: Када ће запослени у школама морати да се тестирају на корону (21.5.2020)

Остало нам је још да разјаснимо како ћемо оцењивати, пошто нам то није било јасно (и поред упутства које смо добили), па смо добили додатне инструкције.

Зелена учионица: Допис школама: Додатно тумачење о оцењивању ученика (20.5.2020)

А онда је стигао додатак додатку. У ствари није, пошто Министарство сматра да је упутство било довољно јасно, али под условом да га читамо са разумевањем. Дакле, драге колеге, све сте ви то погрешно – не треба да га тумачимо како га читамо, већ како га они пишу. Шта ту није јасно? 🙂

Данас: Непотребна додатна усмена испитивања ђака (21.5.2020)

Корисни материјали

Дакле, усмена оцењивања ђака су свакако непотребна, а нама су увек потребни неки иновативни и интересантни материјали како бисмо обогатили онлајн и сваку другу наставу. Ево га најпре један стрип, сликовница можда пре, која објашњава малишанима све битно у вези са короном.

Корона – стрип за децу и младе (приступљено 24.5.2020)

На ову тему се таман наставља прича о имунитету кроз одличан цртани филм и уједно ауторско дело колеге Мирослава Вулића.

Још један његов одличан филм:

Са часова

Заиста импресивно, а импресивни су и радови ђака наших колега биолога. Ученица Ане Аксентијевић направила је презентацију о дивљим животињама (прва ставка), а ученик Радета Перуничића о пореклу и развоју живота (друга ставка). Ученица Јоване Милишић написала је песму о штетности дувана (трећа ставка), а ученици Бранка Анића (четврта ставка) и Александре Стајић Радомировић (пета ставка) правили су фото-хербаријуме.

1. Дивље животиње као кућни љубимци
2. Порекло и развој живота на Земљи
3. Песма
4. Самоникле биљке Србије
5. Фото-хербаријум

Ученици Оливере Коларић правили су поређење колико шећера има у појединим намирницама.

Исту активност имали су и ђаци Жаклине Ђурић. И они су се сјајно снашли са овим задатком.

Ђаци Милене Антонић Тојагић бавили су се темом воде, а ту је и рад ђака Ирене Николић који је заправо духовити задатак о животињама где треба пронаћи погрешно слово.

Конкурси и смотре

Након оволико сјајног рада (приказиваних из чланка у чланак), мислим да неко од наших колега биолога дефинитивно заслужује награду на конкурсу за најбоље, који је покренут и ове године.

Удружење „Живојин Мишић“: Отворен је конкурс за Најбоље едукаторе Србије за 2020. годину (до 1.7.2020)

И ја волим баг, али не у моме знању

За средње школе Драгана Петровић-Косановић нам је уступила план шта ће бити на РТС-у.

Важне информације

Дакле, треба да буду снимљене следеће наставне јединице:

• Прокариоти и Еукариоти за први разред,
• Животиње – грађа и функција за други разред,
• Промет енергије, терморегулација и осморегулација за трећи разред и
• Еколошки фактори, популација и животна заједница за четврти разред.

Предстојећи догађаји

У очекивању ових предавања, имамо још једно које свакако треба пропратити.

Током 250 година, колико биолози проучавају живи свет, откривено је и описано два милиона врста биљака и животиња. Ипак, научници процењују да је то само 20% броја који заиста постоји на Земљи. Колико је тешко открити нову врсту? Да ли је и ви можете пронаћи и зашто је то важно објасниће у свом предавању др Ива Нјуњић, директорка организације Taxon Expeditions.

Предавање очекујемо у четвртак, 9. априла у 17 часова на Јутјуб каналу Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Детаљније о овоме можете се информисати на овом линку, а ту је и промотивни постер.

Наука

Врста Henneguya salminicola није нова науци, али оно што она ради или боље рећи не ради, сасвим је ново. Ова животиња, која припада жарњацима, па тако и дупљарима, живи паразитски у мишићима риба и црва. На енглеском говорном подручју зато је зову млечно месо. Наиме, то је једина позната врста животиња која – не дише.

Све остале вишећелијске животиње на Земљи, чији су ДНК научници имали прилику да секвенционирају, имају неке респираторне гене. Према новој студији, објављеној 24. фебруара у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, геном ове животиње их нема.

Микроскопска и геномска анализа врсте открила је да паразит нема митохондријални геном – мали, али кључни део ДНК смештен у митохондријима, који укључује гене одговорне за дисање. Иначе, геном H. salminicola је један од најмањих, како кажу научници, те је то разлог успеха овог паразита.

Па, како онда добија енергију ако не дише? Истраживачи нису сасвим сигурни. Други, слични паразити, имају протеине који могу да увозе АТП директно из својих заражених домаћина. H. salminicola би могла да ради нешто слично,али ће даља истраживања показати. Можда нас овај организам изненади неком јединственом адаптацијом.

Live science: Scientists discover first known animal that doesn’t breathe (24.2.2020)

Реч наставника

Да се мало црнохуморно нашалим, дисање је луксуз и за људе ових дана. Ситуација јесте тешка, али од нас зависи колико ће тешка заиста бити. Ево неких размишљања на тему, а тичу се и нас, наставника.

Блог – Клотфркет: Клотфркет у доба короне – о људима и људима (5.4.2020)

&

Зелена учионица: Онлајн настава не може бити савршена, али и не мора (6.4.2020)

Из штампе

Настава на даљину се одвијала и преко РТС-а, али онда се испоставило да су тројица припадника Министарства просвете заражени короном.

Данас: Три саветника министра просвете оболела од короне (5.4.2020)

Надам се да сада и они појединци са „Велике зборнице“ и других наставничких група, који су се очајнички борили за своје право да критикују предаваче са ТВ-а и били фрустрирани што смо „недодирљиви“, могу да виде да не само да смо врло додирљиви, него смо и врло изложени и то у овако озбиљној ситуацији. Ипак, министар просвете тврди да опасности за нас нема.

Нова.рс: Шарчевић: Снимање наставе на даљину привремено прекинуто (6.4.2020)

Још једна најава министра.

Зелена учионица: Проба мале матуре између 22. и 24. априла (2.4.2020)

Важни датуми

Дан пред предвиђен датум за пробу мале матуре је Светски дан шума. Ево како га је обележила учитељица Милијана.

View.genial.ly: U susret 21.martu (19.3.2020)

Данас је такође еколошки значајан датум и то – Дан здравља. Тешко да може пригодније од тога. Ученици Јасне Бранковић већ су били обележили овај дан.

Лепе радове су креирали и ђаци Татијане Трајковић.

Занимљивости

И док ђаци приказују добре примере, свуда око нас можемо се уверити у врло лоше примере. Чак и сада.

Све изгледа као да не учимо из својих грешака. Па, ако не учимо из својих грешака, можда ћемо нешто научити на телевизији „Пинк“ или макар од њеног власника.

Забава

Техничка подршка

Мислим да се на претходну рубрику природно намеће промоција вебинара под називом „Знање да не багује“ и њоме се и одјављујем за данас.

Блог – Професорка Марина: Знање да не багује – подршка свима нама (6.4.2020)

Домаћи и други задаци

У моју редакцију (када бих је имао) стигло је ново обавештење председника СБД-а др Мирослава Живића.

Важне информације

Саопштење српског биолошког друштва поводом општинског такмичења из биологије

Поштовани,

Као што вам је познато, због новонастале ситуације окружне ранг листе из разумљивих разлога нису могле бити завршене и објављене у року од 5 радних дана, како је било предвиђено Правилником о такмичењу из биологије.

Надамо се да су школе домаћини Општинског такмичења општинске ранг листе већ проследиле школама задуженим за прављење окружних ранг листи (списак и емаил адресе школа задужених за окружну листу, школама домаћинима општинског такмичења послали смо 13. марта). Школе домаћине које то још увек нису учиниле, молимо да, када се за то стекну услови, пошаљу коначну општинску ранг листу школи задуженој за свој округ, како бисмо, када се заврши период ванредног стања, могли прогласити окружне листе, рангирати ученике према Правилнику, и објавити имена ученика који су освојили дипломе и награде на општинском такмичењу. Предуслов да се формира ранг листа је да нам сви окрузи (односно школа задужена за сакупљање општинских резултата у свом округу) пошаљу сумарне резултате одржаног такмичења.

Овом приликом, ЗАХВАЉУЈЕМО СЕ свим школама организаторима општинског такмичења, као и школама које су прихватиле обавезу формирања окружних листи.

Све додатне информације у вези такмичења које добијемо, благовремено ћемо вам прослеђивати, у складу са одлукама и инструкцијама Министарства.

Срдачан поздрав,

Српско биолошко друштво и Организациони тим такмичења из биологије

У Београду, 20. 03. 2020.

Из штампе

СБД има тек понеку објаву, али је Министарство, тврде наставници и синдикати, баш заређало. Неретко наилазим на објаве колега на друштвеним мрежама да су намети прешли у крајност и да се наставници све мање посвећују раду са ђацима јер готово све време троше на администрацију чију сврху не виде. Сада о томе већ извештавају и медији.

Озон прес: Министарство просвете затрпава школе бесмисленим дописима (20.3.2020)

Са часова

Но, и поред тога, рад са ђацима се одвија и ово са поносом могу да кажем – решавају задатке и које су добили на РТС-у. О томе ме је известила Маријана Пауновић из Марковца. Задатак је био да пронађу неку личност из цртаћа и на њој обележе које особине се наслеђују, а које не. Ево како су се њени петаци снашли.

И раније, пре овог свега, Маријанини ђаци су били креативни и правили ланце исхране уз помоћ чаша. Ево како је то изгледало.

Слично се радило и у учионици Наташе Грујичић Исаков.

Практични савети

Нису само ђаци и њихови наставници креативни. У израду креативних постера укључило се и Друштво за заштиту птица. Послушајте савет овог Друштва, а ми се гледамо ускоро – овако или онако. 🙂

 

Још један чланак о републичком такмичењу

У моју редакцију (коју немам) пристигао је записник са трибине која је одржана дан пре наше основношколске трибине, а за колеге из средње школе. Наиме, њихово такмичење се одржало један дан раније.

Записник

Републичко такмичење из биологије за ученике средњих школа одржано је 25. маја на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Док су ученици трећег и четвртог разреда средње школе решавали тест, наставници су присуствовали Трибини о правцима развоја/модалитетима такмичења у наредном периоду у складу са новим планом и програмом наставе биологије у трећем циклусу образовања – идеје и мишљења наставника. Трибину је организовао Комитет за образовање СБД, а модератор је био Горан Милићев, члан  Комитета за образовање СБД и професор биологије у XIV београдској гимназији. На самом почетку, истакао је да се досадашњи  модел такмичења чини сасвим превазиђеним јер уместо да ученике подстичемо  на размишљање, тестови готово искључиво проверавају меморију ђака тј. способност да запамте што већи број података. У данашње време, када се до већине таквих информација лако може доћи на интернету, овакав вид тестирања ученика постаје сасвим бесмислен. Осим тога, по његовом мишљењу, кључни мотив за такмичење је ослобађање од пријемног испита на факултетима, што у просеку само троје ученика оствари, чиме је у потпуности обесмишљен уложени труд великог броја како ђака, тако и наставника.

Дискусију је започео др Срђан Стаменковић са Биолошког факултета у Београду, такође члан  Комитета за образовање СБД. Он сматра да задаци на будућим такмичењима, за ученике који раде по реформисаним програмима наставе биологије, треба да буду налик задацима на ПИСА тестирањима, те да ученици треба да буду тестирани у складу са међународним стандардима. Нагласио је да наши ђаци постижу слабије резултате на поменутим тестирањима што иде у прилог оваквом виду задатака, али истакао и бојазан по питању наших компетенција за израду оваквих задатака. Један од предлога присутних колега био је да Министарство организује озбиљну обуку за израду оваквих задатака.

Као један од кључних предлога, подржан и од стране модератора, издвојен је предлог студије случаја која би кроз тимски рад омогућила нови приступ коришћењу и вредновања информација. Наш, али и други, сродни факултети могли би да формулишу неколико конкретних проблема овим поводом, а по мишљењу Горана Милићева, ученицима би у припреми за овај вид проблемског приступа помогао и нови изборни предмет Примењене науке. Наравно, овај приступ иницирао је бројне недоумице и питања – како изабрати децу за студију случаја, да ли ученици треба унапред, неколико дана раније да буду обавештени о проблему којим ће се бавити (са чим се нису сложиле колеге из мањих места јер сматрају да би деца из већих центара била у предности) или да се на самом такмичењу формирају тимови, а чуло се и мишљење да све што ученици раде треба да се жирира и процењује на истом месту, од стране исте комисије. Као пример на који се можемо угледати, поменуто је овогодишње такмичење за средњошколце организовано на Технолошко-металуршком факултету. Такође, указано је на могућност да се угледамо на међународна такмичења овог типа. Један од предлога био је и да се направе питања у складу са исходима за тест, а да други део такмичења буде проблемски, који би ђаци јавно бранили. Предлог који се издвојио јесте да такмичењем треба проверавати шесту област стандарда постигнућа „Посматрање, мерење и експеримент у биологији“, са акцентом на стандардима 3.6.2 и 3.6.3 који су врло мерљиви. На трибини се могао чути и став да какав год да буде будући модел такмичења, мора постојати јасан оквир за ученике и наставнике, у виду приручника, макар бројао и хиљаду страна.

Као једно од могућих решења, на крају трибине, спонтано се издвојио предлог да на градском/окружном такмичењу ученици решавају тест са задацима који би били слични ПИСА тестовима, а којима би била проверавана и шеста област стандарда постигнућа, док би се на  републичком такмичењу ученици бавили студијом случаја, када би имали 2-3 сата да припреме и предају у писаној форми неку врсту истраживачког тимског рада који би затим бранили. Ипак, у случају републичког такмичења, а посебно због критеријума за формирање тимова, могуће решење је да ученици пре подне раде елиминациони тест који би био филтер за тимски рад поподне.

Сви присутни учесници трибине били су мишљења да следеће две године такмичење за трећи и четврти разред треба да се реализује по старом моделу, а за генерације које су започеле школовање по реформисаним програмима неопходно је осмислити нови модел такмичења, који би најпре био пилотиран.

Поред дискусије о моделу будућег такмичења, више колега указало је на неправедан систем награђивања ученика и доделе диплома, те да се по овом питању треба угледати на организаторе такмичења из других предмета.

На основу мишљења која су се на трибини могла чути, Комитет за образовање СБД формираће предлог новог модела такмичења, који ће упутити УОСБД.

Ана Блечић

професор биологије у Деветој гимназији „Михаило Петровић Алас“

Члан УО СБД

Још мало о основношколском такмичењу

Много хвала колегиници Ани, а оно што нисам урадио у претходном чланку ред је да урадим у овом. На такмичењу основаца десило се много лепих активности и штета је не поменути их.

Мале и велике посетиоце је на самом почетку, како су пристизали, дочекала Марина Дрндарски и њене бубице. 🙂 У питању је диван пројекат, па сам замолио Марину да нам објасни о чему се ту радило.

У оквиру пројекта „Предузетништво у основној школи“, ученици/-це ОШ „Дринка Павловић“ су направили пет „хотела за инсекте“ (један хотел је поклоњен ОШ „Пресерје“ из Словеније, један ће бити поклоњен Пределу изузетних одлика Авала, Ботаничкој башти „Јевремовац“, један се поставља у дворишту школе „Дринка Павловић“…)
На тераси између два завода, желели су да промовишу свој пројекат, али уједно и да скрену пажњу на угроженост инсеката опрашивача како у Србији, тако и у свету. Својим вршњацима који су дошли да се такмиче, објаснили су значај инсеката за природу и човека, њихову грађу, које врсте инсеката посећују одређене „собе хотела“ и која је уопште улога хотела за инсекте.

 

 

dav

sdr

Касније, ђаци су могли да изаберу неку од следећих активности.

Oдeљeњe зa eвoлуциoну биoлoгиjу:

– „Еволуција у лабораторији“ – експерименти на пасуљевом жишку: др Урoш Сaвкoвић, нaучни сaрaдник, др Mиркo Ђoрђeвић, нaучни сaрaдник, Леа Влајинић, сарадник у настави
– Пoсeтa узгajaлишту тритoнa: Triturus sp. кao мoдeл-oргaнизaм зa истрaживaњa у лaбoрaтoриjи и прирoдним пoпулaциjaмa: др Aнa Ивaнoвић, ред. проф., Tиjaнa Вучић, истраживач сарадник

Oдeљeњe зa физиoлoгиjу биљaкa:

– Пoсeтa стaклeнику кojи прeдстaвљa нaучну бaзу зa истрaживaњa улoгe свeтлoсти и хoрмoнa у рaстeњу и рaзвићу биљaкa: др Снежана Милошевић, виши нaучни сарадник

Групна посета и обилазак баште уз предавање стручних водича.

Групна пoсeта сa прeдaвaњимa и eдукaтивним филмoвимa (у пратњи студената-волонтера Биолошког факултета):
– Oбилaзaк Aквaриjумa у трajaњу oд oкo 30 минутa сa вoдичeм.
– Прикaзивaњe eдукaтивнoг филмa сa сaдржajeм кojи је усклaђeн узрaсту ученика у трajaњу oд oкo 30 минутa.
– Сликaњe пoрeд aквaриjумa и слoбoднe aктивнoсти.

Организована је радионица „Преко ДНК до северног пола“. Ова радионица се иначе одржала у оквиру пројекта „Мај месец математике“ и није једина која је у вези са биологијом. Радионице нису предвиђене недељом, али баш за наше ђаке који су се тога дана такмичили учињен је изузетак.

Иначе, радионице трају до 31. маја, па има времена још пар дана да их обиђете.

ЦПН: М3 – Отворене радионице (до 31.5.2019)

И…

Треба поменути да су победници овогодишњег такмичења, како ђаци, тако и њихови ментори, добили низ лепих поклона са логом Биолошког факултета, али се један поклон баш издвојио. Телевизија „Brainz“ ће направити емисију о сваком ђаку и наставнику, уколико они то буду желели (другим речима, ако нису сувише стидљиви 🙂 ).

 

Надам се да ћу имати могућности да пренесем те емисије путем блога, али свакако честитам свима њима на сјајним резултатима.