Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „толеранција“

Усавршавањем до умора

_mmioxeK6lC1s4obsuo1_400Поједини наставници су омиљени међу својим ђацима, али, какво је време дошло, можда је практичније да их воле родитељи тих ђака. 🙂 Ако се питате како да вас родитељи (ваших ђака, не ваши, разуме се) заволе, одговор је једноставан, макар судећи према Џенифер (Jennifer Gonzalez) која је написала први текст који сам одабрао за данас. Све што треба да урадите је да упознате дете коме предајете. Надаље, Џенифер предлаже и систем који треба да развијете како бисте могли да боље упознате своје ђаке.

Corkboard connections: What Makes a Parent Love a Teacher (1.9.2014)

1439851822530.cached (Small)Следећи текст баш не исијава узвраћеном љубављу, да се тако изразим. 🙂

Зелена учионица: Учитељици прекипело: Родитељи, брините о деци и пустите ме да радим свој посао! (9.12.2015)

У ствари, мало је просветних радника који неће преврнути очима када се помене улога родитеља у школама. Готово сви су имали лоша искуства и непријатне разговоре, па, каткад, и прелазака граница лепог васпитања, али истина је да је и добра комуникација део нашег посла. Истина, за то се никада нисмо школовали, нити припремали, те је згодно да на сваки начин научимо нешто о томе. Биолошки блог може да допринесе неким занимљивим и, можда, корисним текстом који успем да нађем.

Данас: Објашњавање, правдање и убеђивање као стил комуникације (8.10.2017)

_10208083085615137_5192637404634006451_nИ тако се ми стално усавршавамо, али, пошто смо људи, морамо да се, од силног усавршавања, и уморимо. 🙂

Јелена Пантић.ком: Уморни сте од „рада на себи“? (24.2.2016)

Свако од нас осети умор и од рада на себи и од рада у учионици. Некада тај умор може да поприми приличне размере и тада се назива изгарање на послу. Изгарање на послу је, иначе, ексклузивитет интровертних наставника, тврди се у тексту који сам приредио за крај.

The Atlantic.com: Why Introverted Teachers Are Burning Out (25.1.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Схватили смо шта је потребно да нас ђачки родитељи воле;
  2. видели смо како изгледа када учитељици прекипи;
  3. усавршавали смо се из компетенције комуникације и сарадње;
  4. и мало смо се заморили од усавршавања;
  5. одлучили смо да не будемо интровертни.
Advertisements

Непријатељи вакцина

xdmakbsw6ums2zdoplqqУ понедељак имамо једно занимљиво предавање.

Фејсбук догађај – Музеј науке и технике: Вакцинација и њени непријатељи, проф.др Зоран Радовановић (за 9.10.2017)

Вакцине се дају као превенција болестима, али оне нису лек. О леку говори следећи текст и то о леку за болест којој, тренутно, лека нема. Ради се о сиди. Њу изазива вирус ХИВ и он је неко време неактиван, скривен у телесним течностима. Тренутне терапије се базирају на томе да се смањи количина вируса у телу, чиме се продужава та његова латентна фаза и пацијентима омогућава колико-толико нормалан живот. Најновија идеја је да се вирус активира, односно покрене да напушта ћелије у којима се размножавао. Научници су синтетизовали једињење названо L-HIPPO, које онемогућава вирус да дође до ћелијске мембране и размножава се, те остаје заробљен унутар инфициране ћелије. Ћелија ће временом природно угинути (тај процес се зове апоптоза или програмирана ћелијска смрт), а са њом и заробљени вируси.

IFL Sceince: New Breakthrough Could One Day Lead To AIDS Cure (3.10.2017)

У тексту још кажу да око 1,1 милиона људи у САД има ХИВ, али да једно од седморо оболелих и не зна да је у тој групи. Ево још мало статистика, али другачије врсте.

hjo (Small)

Какви су ставови младих по питању урођених болести, можда је боље да ни не испитујемо. Наместо тога, треба да едукујемо, а ево га један текст који нам може помоћи у томе.

dw.com: Daunov sindrom: hendikep, a ne bolest (24.5.2013)

Углавном, колику ћему емпатију имати, зависи од физиолошких својства мозга. Научници у следећем тексту тврде да се емпатија, зато, може развијати, али и да се може смањити током времена.

IFL Science: Researchers find Physical Differences in Empathetic Peoples’ Brains (22.6.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. _mxa0j1Q5L11t1f7ixo1_500Најавили смо стручно предавање о вакцинацији;
  2. „апдејтовали“ смо сазнања о опаком вирусу ХИВ-а;
  3. видели смо поражавајућу статистику о ставовима младих;
  4. научили смо нешто о Дауновом синдрому;
  5. сазнали смо да се емпатија може развијати.

Хорски раном зором

Колегиница Марица Огњановић приказала нам је производе рада биолошке секције у њеној школи.

Ово је толико лепо да једва чекам да се деси нека сукцесија у школи у којој Марица ради, па да видимо још неки екосистем. 🙂 Иначе, сукцесија је предвиђена и у Плану и Програму за пети разред основне школе. Какве нас све новине очекују у настави биологије, пише „Школски портал“ издавачке куће „Бигз“.

Школски портал – Тема недеље: Највеће промене у биологији и физичком (21.4.2017)

_n7lcxsNzSd1r51oypo8_500Једна од промена која је требало да уследи је и те како у вези са нашом струком, а ради се о репродуктивном здрављу или сексуалном образовању, како желите. Пакет, како су га назвали, за учење о овој шкакљивој теми предложила је организација „Инцест траума центар“ и Министарство га је, на прву лопту, прихватило. Међутим, онда су кренуле реакције против. Неке блаже…

Први на скали: Професор Јелена: Како нормална ствар постаде нешто изопачено? (20.4.2017)

…неке оштрије.

Блог – Креативна чаролија: Ко се игра образовним системом Србије? (21.4.2017)

Stefan-GIFs-From-Vampire-DiariesИзгледа да су све ове реакције (укључујући и буран рат који се водио на друштвеним мрежама) имале ефекта јер се одлука Министарства променила.

Унија синдиката просветних радника Војводине: У школама за сада без сексуалног васпитања (26.4.2017)

Наравно, постоје и они аутори који јесу за увођење поменутих пакета и за то свакако имају аргументе…

b92: Нит’ смо пошли, нит’ смо дошли (23.4.2017) & Пешчаник: Нормална сексуалност (20.4.2017)

Pioneer…а због нове одлуке Министарства покренута је и петиција.

Петиције 24.ком: Министарство просвете да примени Образовне пакете ИТЦ-а (20.4.2017)

Но, да се вратим на одлуку Министарства. И мени је нејасно, као што је, верујем, и вама, шта значи временска одредница „за сада“. За сада је, рецимо, немогуће да се трансплантира људска глава, али ће то бити, можда, могуће негде у децембру ове године. Италијански неурохирург Серђо (Sergio Canavero) планира овај не мали захват последњих 30 година. Пацијент ће бити Рус Валери Спиридонов, који болује од ретке спиналне мишићне атрофије. Операција ће захтевати да се његова глава охлади на -15 степени Целзијусових, а трајаће 36 сати. Коштаће, богме, једанаест милиона евра. Погледајте снимак.

То ће се десити у децембру, а нешто раније, средином маја, десиће нам се један необичан хор.

Фејсбук догађај Жељка Станимировића: Београдски јутарњи хор – Belgrade dawn chorus (за 13. мај 2017)

Знате како кажу – песма нас је одржала. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. _mp93ukpouR1s66jp9o1_500Инспирисали се уз импресиван рад наше колегинице;
  2. упознали се са неким променама у Наставном плану које нас очекују;
  3. пропратили смо дешавања у вези са увођењем сексуалног образовања;
  4. сазнали смо када ће бити прва трансплантација главе;
  5. распевали се од раног јутра. 🙂

Природњаци изнад просека

kung-fu-panda-cool-solid-wall-stickers-3d-street-painting-cool-3d-wall-stickers-bare-3d-smallЈелена Палинкаш нам је показала како треба да изгледа добра презентација за час који биолози држе у четвртом разреду:

Прези: У потрази за благом на острву четвртака (25.11.2016)

Тако треба да изгледа добра презентација, а „Зелена учионица“ нас учи како треба да изгледа добар контролни задатак.

Зелена учионица: Како треба да изгледа добар контролни задатак (29.11.2016)

slika-3-08Када направимо контролни задатак можемо да имамо висока очекивања од наших ђака јер су се на последњем међународном тестирању баш показали. Подсетићу вас да смо увек били лоши, тако да смо се ове године значајно поправили. Једино што се у међувремену променило је увођење комбинованог теста за мале матуранте. Међутим, да ли је заиста тај тест утицао да се озбиљније ради на природним наукама чак и у млађим разредима основне школе, немогуће је рећи без довољно података и на основу тек једног успеха.

Политика: Српски основци изнад светског просека у природним наукама (29.11.2016)

Да ли ће комбиновати тест носити више бодова за упис заиста не знам и то не знају ни медији, али постоји најава да ће бодови са такмичења ипак да се вреднују. Сећате се, ове бодове је укинуо бивши министар просвете.

Данас: Поново бодовање такмичења при упису у средње школе (29.11.2016)

slika-3-12Какве још промене (или враћања на старо, свеједно) можемо да очекујемо од садашњег министарства, прочитајте у следећем тексту.

Данас: Ђацима растерећење, наставницима обуке (29.11.2016)

Пронашао и ја неке обуке за вас (да повучем ногу, што бисмо рекли). 🙂

Schneider-electric.rs: Dobrodošli u Energy University (приступљено 1.12.2016)

Вратићу се енергији, пошто имам још нешто занимљиво на ту тему, али претходно још једна обука. Радионица, у ствари.

Амерички кутак: Људска права за све у школама (за 9. и 12.12.2016)

e09325884a55b2e1b1d9f6e89efd422bИма мишљења да смо у очувању људских права помало и претерали. Посебно када су ти људи – деца. 🙂

Недељник: Др Зоран Миливојевић пише за Недељник.рс: Индустрија дечјих права (30.11.2016)

А што се тиче људских права у школи, у Аргентини су отишли најдаље. Запослили су учитељицу (заправо – васпитачицу према нашој класификацији позива) која има Даунов синдром.

Daily mail.co.uk: Woman with Down syndrome rejected in primary school as a ‘monster’ becomes a teacher… and her boss says she’s a natural at it (28.10.2016)

У основној школи Ноелију, како се зове, друга деца називала су монструмом. Упркос томе, она има много љубави према деци и имала је сан да постане то што јесте. Њена шефица је пуна хвале за њу, а ја имам само речи хвале за шефицу. Браво. Иначе, Даунов синдром, што знамо, прати ментална заосталост, али очигледно је могуће победити многа природна ограничења да би се постигао циљ. Ментална ретардација не припада болестима нервног система, иако је у неоспорној вези са њим. А шта јесте болест нервног система, показаће презентација Иване Дамњановић.

Нисам заборавио да сам вам обећао нешто лепо у вези са енергијом. На овим линковима можете пронаћи пар веома лепих приручника за едукацију о енергији и храни.

Рука у тесту: Енергија & Храна

И да храном и завршим. И то дезертом.

Источно од батине

hydrocarbon neon.inddОве године Фестивал науке слави јубилеј.

Фестивал науке: Насловна (од 15. до 18.12.2016)

Не морају сви јубилеји да буду срећни. Рецимо, када наши ђаци направе јубиларни десети неоправдани, предузимају се неке мере. 🙂 Од следеће године, цео тај процес ће се дигитализовати.

Зелена учионица: Изостанци са часова од наредне године правдаће се преко интернета? (23.11.2016)

Јес, вала, интернет полако осваја све аспекте школовања. Немамо куд, морамо усавшравати наше интернет компетенције. На срећу да имате мене јер водим рачуна и о том делу вашег стручног усавршавања. Ево прилога на ту тему:

Интернет занатлија: Како убацити и користити нове ћириличне фонтове у Виндоус? (12.10.2011)

12316630_10153816644474656_7149888435810986646_n-smallСада можемо да набавимо „фенси“ ћирилични фонт, али је вазда питање и можемо ли је користити на интернету. Следећи текст одговара потврдно.

Домени.рс: Инфографик: Митови о ћирилици на Интернету (26.1.2016)

Осим на ћирилицу, на интернету можемо да наиђемо и на насиље. О дигиталном насиљу много се говори у последње време, али данас је дан када се говорило о насиљу над женама. Данас је међународни дан борбе против таквог насиља. Нама наставницима увек је актуелно и вршњачко насиље, јер се против тога боримо готово свакодневно.

Кутак.нет: За вршњачко насиље криви су родитељи – предатори (приступљено 25.11.2016)12523111_987872424604019_5969504077698416228_n

И још један текст о насиљу.

Кутак.нет: Др Светомир Бојанин о васпитању и кажњавању: „Да је батина добра, не би изашла из раја“ (приступљено 25.11.2016)

Батина је из раја изашла, а ми идемо у рај на Земљи, па макар виртуелно, а који је сликом и презентацијом дочарао колега Владан Нешић.

Госпођо, је л’ може четири? Треба ми за екстерну.

Ако је веровати „Куриру“, нова дрога појавила се и на нашим просторима. Дрога је увек злокобна, а што се ове тиче, такав јој је и назив:

Курир: Алармантно: Дрога гора од хероина стигла на Балкан, досад умрло 28 људи (6.9.2016)

И цигарете су нека дрога и отац Јоил каже да пушаче треба сахранити ван гробља. Надам се да је мислио само на оне који су умрли. 🙂

То је став оца Јоила према пушачима, а свој став према хомосексуалцима једна професорка је изрекла и добила – условну затворску казну.

b92: Професорки условна казна због вређања ЛГБТ популације (7.9.2016)

14202731_1277097309009028_1592028283160095111_nНекакву казну добијаће и родитељи чија деца беже из школе. Додуше, ради се о новцу који ретко која породица има да искешира. Да ли је могуће да су нам институције толико измештене од просечних зарада и просечног живота у Србији?

Телеграф: Новине министра просвете: Родитељи чија деца беже из школе сносиће последице (1.9.2016) & Кутак.нет: Лични став: Моја мама да плати казну јер бежим из школе? Може, под једним условом (2.9.2016)

Ипак, промена о којој сви пишу је та што ће наставнике оцењивати родитељи.

Зелена учионица: Где би нас одвело увођење родитељског оцењивања наставника (4.9.2016)

У овом тексту мишљење је дао и психотерапеут, Зоран Миливојевић. Он сматра да треба да постоји друштвени уговор између школе и родитеља. Детаљније:

Политика: Педагошки уговор родитеља и учитеља (4.9.2016)

10580170_863803153644872_3530244123779542029_nНо, вратимо се на оцене. Колико сам похватао, идеја је да наставници оцењују описно и то методички приступ, а не и струку.

Просветни информатор: Министар просвете о променама које чекају ђаке, родитеље (4.9.2016) & Данас: Родитељи ће процењивати педагошки стил рада наставника (5.9.2016) & Блиц: Интервју – Младен Шарчевић, министар просвете: Родитељи ће се много више питати за све у школи (4.9.2016)

Овај потоњи текст сугерише да се родитељи тренутно много не питају.

Данас: Родитељи искључени из школског живота (6.9.2016)

Ако је већ тако, свакако их треба укључити.

Зелена учионица: Како до боље сарадње родитеља и наставника? (7.9.2016)

ag-studentpencilА Србија се наново укључила у ПИСА тестирање.

Данас: Србија поново у ПИСА тестирању (4.9.2016)

А ја ћу се и сутра укључити у најновија дешавања. До тада – поздрављам. 🙂

Канцеларија међу лептирима

1465356_762141003836633_7255968371698285811_nЈош мало до краја и да смо астронаути или у војисци, почели бисмо одбројавање. За неке, пак, почетак распуста за децу не значи и крај обавезама.

Педагошко друштво информатичара Србије: Упис 2016: Пријемни испити – Календар и сатница (24.5.2016)

Најгоре што нам се дешава у ово доба је закључивање оцена и верујемо да је свакоме од нас оцењивање преко главе. Но, уколико то није случај и ако сте заинтересовани да оцењујете још нешто осим у учионици, следечи конкурс је права ствар за вас:

Српско биолошко друштво: Јавни позив за избор лица која ће учествовати у оцењивању квалитета рукописа уџбеника (24.5.2016)

_nmn9u7PEGS1sh7lpoo1_500Кад смо код рукописа, да ли сте знали да рукопис говори много више о нама него што мислимо и што бисмо евентуално желели? Следећи текст је о томе.

Блог – Тамо и овде: Говор рукописа (24.5.2016)

Што се самог говора тиче, центар се налази негде у левој хемисфери великог мозга. Међутим, следеће истраживање каже да то није увек случај или да је то случај код оних говорника који причају енглески. Код оних који причају кинески, активне су обе хемисфере. То је зато што је кинески тзв. тонски језик.

Shanghaiist.com: Study reveals Chinese speakers use more of their brain than English speakers (27.2.2015)

_msrjcpGcpS1ri6x74o1_500 (Small)Кинези су, дакле, прилично мисаони, макар док причају, а њихови суседи Јапанци и у још неким стварима.

Блог – Дијализа: Зашто је јапанска дијализа најбоља на свету? (16.5.2016)

Најбољи или не, тек Јапанци и сви други странци неће се добро провести у Србији уколико имају ХИВ:

Блиц: Непожељни – Кад странци са ХИВ-ом желе да уче у Србији, сачека их ОВО (24.5.2016)

Још један сличан текст:

Vice: Kako izgleda živeti sa hepatitisom C u Srbiji (6.10.2015)

Како иначе изгледа живети у Србији? Можда је боље рећи – животарити? Јер са оваквим платама, једино то и можемо. Синдикати се, наводно, боре и за бољи материјални статус и за бољи статус образовања уопште. Тим поводом послато је писмо премијеру.

Унија синдиката просветних радника Србије: Председнику владе републике Србије (24.5.2016)

10471418_1505579706341203_2534273421125253441_nОво писмо иде у канцеларију премијера, а ми бисмо о једној сасвим другачијој канцеларији.

Приче са душом: Ливада је његова канцеларија (23.5.2016)

И један чланак о лептирима за крај. У ствари ово је више о гусеници, која живи у тропским шумама Перуа. Она има четири наставка на телу, помало уфрћкана, која се потпуно опруже када чује неки звук (или пре ће бити осети вибрације). Погледајте снимак на самом почетку чланка, скроз је занимљиво.

National geographic: Watch: Bizarre Caterpillar With Erupting Tentacles Filmed (27.4.2015)

10358576_932070393488065_3688036107684526349_n

Ово је стара фотографија!

Облак ознака