Око природњака, а корњачине сузе

Очекујем да добијем све материјале у вези са овогодишњим републичким такмичењем, па да објавим још један чланак на ту тему. Но, док чекамо, да нам време прође…

Предстојећи догађаји

Наш Жељко Станимировић вазда је активан и вазда нас позива на лепа дешавања. У петак 24. маја отворена је изложба дечјих радова које су прикупили Пријатељи деце Београда. Изложба носи назив „Заштитимо птице у Београду“ и трајаће до овог петка, те још има шансе да је обиђете.

Но, то није једина изложба, упутио нас је Жељко.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Отварање изложбе „Оком природњака“ (за 31.5.2019)

Осим изложби, организује се и трибина. Могуће је да се неки још увек нису опоравили од овонедељне, али ми биолози знамо да сличност није исто што и сродност, те тако ни две трибине не морају припадати истој грани на Дрвету живота, да се поетично и уједно биолошки изразим. 🙂

Fejsbuk događaj – BAZAART: Tribina: „Prosveta u tranziciji društvenih vrednosti“ (за 30.5.2019)

Из штампе

Ми смо увек у некаквим транзицијама, али промене не прате само привреду. Прате и просвету и то осећамо сваке године. Ми основци смо имали велике промене у програму ове године (имаћемо их и наредне три), а исто се дешава и колегама у средњим школама. Но, једна од новина су и посебна одељења при гимназијама за надарене за биологију и хемију. Иако осмаци до скоро нису знали да ће се оваква одељења уопште оформити, интересовање је прилично.

РТВ: Највећа конкуренција за ново одељење хемије и биологије (17.5.2019)

Методика

Јасно је да ће постојати и посебан пријемни испит за таква одељења, али ће се сабирати и са бодовима са завршног теста и онима које називамо „из школе“. Верујем да је већ отпочео процес закључивања оцена осмацима, па ево једног пригодног текста.

Учитељица која не жели да одрасте: Зашто моје дете не може да има све петице? /Мс Јелена Стошић/ (септембар 2015)

Са часова

Много важније од петица је да деца стекну знања, вештине и ваљане ставове, а врло верујем да се то дешава на часовима биологије. Наставници овог предмета су изузетно креативни и не прође чланак без сјајних практичних радова. Овог пута у питању је изложба у школи колегинице Снежане Јовановић. Како нам је рекла имају уметника у школи који реализује њихове идеје.

Овако су обележили Светски дан морских корњача, а да ли сте знали да је недавно (23. мај) био Светски дан (свих) корњача?

Занимљивости

У вези са овим даном и ја имам једну занимљивост и једну интересантну фотографију.

Национална географија: Осмогодишњак помогао да се открије прави разлог зашто корњаче имају оклоп (19.7.2016) & Национална географија: Редак феномен: Лептири пију корњачине сузе (13.9.2015)

Корисни материјали

Још увек смо у свету животиња. Наш стални сарадник пчелар Рајко Борић из Друштва пчелара „Стражилово“ из Сремских Карловаца несебично је поделио са нама литературу о пчеларству. Ту имате и брижљиво сакупљене народне називе великог броја врста биљака које расту код нас.

• Речник корова и медоноса
• Приказ и лексикографија
• Пчеларски и ентомолошки појмови

Остављам вас да листате ову литературу и поздрављам до скорог виђања.

Како не упропастити ђаке

У Републици Српској недавно су увели нова правила у школу. Додуше, та правила би требало да се подразумевају у свакој школи, али, очигледно, није тако.

Бука: Нова правила у школама: Нема више шминке, миница, кожних хлача, голих стомака… (30.10.2017)

Дрес код, како би га новокомпоновани назвали, код нас ће морати да сачека. Хајде ми прво да решимо насиље по школама. А није да га нема.

Србија данас: Ужасан снимак из Аранђеловца: Ђаци из све снаге ударају другарицу и урлају „спусти руке доле“ (7.11.2017) & Унија синдиката просветних радника Војводине: Цело одељење није дошло на наставу због проблематичног ученика (7.11.2017)

Нешто на тему овог проблема, али и других, такође приметних у школама, написала је Боба Недић.

Блог – Клотфркет: Децу смо упропастили. Шта даље? (4.11.2017)

Шта даље? Можда ће нам смернице дати предстојећа трибина.

Фејсбук догађај: Трибина: Како да школа подржи развој деце? (за 14.11.2017)

Дакле, на трибини добићемо одговор на питање како. Још један одговор на питање како нуди и текст који сам приредио за крај. Још ми остаје да вам пожелим леп продужени викенд, па вас препуштам читању.

Зелена учионица: Kако говорити да вас ученици слушају (6.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Сазнали која правила су увеле у школе наше комшије;
2. згрозили смо се над насиљем;
3. прочитали смо одличан Бобин текст;
4. најавили смо стручну трибину;
5. добили смо пар корисних савета.

Борба за опстанак научне писмености 2. део

Јучерашња трибина мени је изгледала као емисија. Том утиску допринели су и видео прилози које смо имали прилике да погледамо. Један од њих је био и део емисије на РТС-у „Да можда не“ када је народни посланик Муамер Зукорлић изјавио како научници еволуционисти причају лажи. Након тога, наставио се разговор. Када поменух видео прилоге, целу трибину можете да пропратите на следећем линку:

Регионални центар за професионални развој запослених у образовању у Смедереву: ЦПН трибина: „Борба за опстанак Чарлса Дарвина“ (24.5.2017)

Људи су улазили и улазили…

…и било је ту разних званица разних годишта, али…

…мени је срце било пуно када сам видео колико има младих људи. Има наде.

Др Биљана Стојковић је прокоментарисала да је ово показатељ да ако неко нешто не разуме, то значи да то није истина. Међутим, људи на факултету у Бањалуци би требало да разумеју, али ипак петицију узимају заозбиљно.

Питање је, мислим се ја, да ли ће тај факултет узимати заозбиљно.

Коментар др Алексеја Тарасјева је био да дебате са шарлатанима немају смисла. Ипак, утицај неуких медијских личности није занемарљив и вероватно добар проценат људи сматра да је, у ствари, Зукорлић тај који је доминирао. Уосталом, подсетио је Алексеј, председник Националног просветног савета који је доктор наука и универзитетски професор, иако је на „прву лопту“ одбио петицију, касније је цео овај догађај назвао научном дебатом између Дарвиниста и креациониста. Ако је он збуњен, како рече Алексеј, шта очекивати од људи са значајне мањим степеном образовања.

Др Софија Стефановић је изразила жељу да председник Одбора за науку у Скупштини буде научно писмен човек, мада је јасно да то законом (и очигледно) није обавезно.

Једине научне дебате које би могле да се воде су у вези са новим открићима у палеоантропологији. То је динамична наука и дешавају се промене, па се тако мењају сазнања када је заиста започео двоножни ход. Мишљења, у овом случају, није проблем ревидирати.

Наново се вратила на причу о тешком порођају жена и он је био узрок за то што се наша врста „провукла кроз иглене уши еволуције“. То је назвала демографским минимумом јер је наших предака било мало, а због велике смртности новорођенчади. И то је трајало првих два милиона година све до пре осам хиљада година (доба неолита) када је започео демографски раст. Наше прамаме тада су имале и по двоје живе деце.

Иначе, једна занимљивост. Род Homo почиње да постоји од тренутка када је мозак заузимао 700 центиметара кубних запремине.

Др Биљана Стојковић је наставила причу тврдњом да генетичке промене у вези са еволуцијом мозга датирају од пре 2,5 милиона година (поклапа се са појавом рода Homo). Неурони имају тачно одређену путању (до седме године живота). Дупликације гена су се дешавале у нашој еволуционој линији (две непотпуне дупликације), па је продукт краћи протеин и зато нервне ћелије спорије путују од истих код шимпанзи. То ће утицати на дужи развој мозга и јасно вам је шта је последица тога. Ово су потврдили и експерименти са мишевима.

Наш геном садржи скоро 50% гена који нису у нашој предачкој линији и које смо, заправо, добили од вируса. Тачно знамо и од којих вируса. Да нисмо добили гене од неких ретровируса не би постојали сисари јер управо су ти гени значајни за развој плаценте.

Сва ова открића су сјајна, али нису изненађујућа. Концепт еволуционе биологије је тако добро утемељен да се нова сазнања уклапају попут мозаика.

Пошто није било довољно места, људи су стајали. И публика се није осипала без обзира на дужину трајања трибине.

Др Алексеј Тарасјев је истакао и значај еволуције у заштити животне средине и у медицини. Сви смо чули за бактерије које су развиле резистенцију на пеницилин.

Алексеј се запитао како то да када језици еволуирају нико не поставља питања који су прелазни облици језика и зашто и данас руски језик не еволуира у српски (познато је питање зашто мајмуни не еволуирају у људе и данас).

Такође је разбио предрасуде о прелазним формама. То нису чудовишта и нема у њима ничег мистериозног. Они су облици из којих је нешто настало и који су изгледали као свака друга врста.

Др Андреј Јефтић верује да је све о чему се разговарало божје дело, али такође верује да раздвајање научних сазнања и вере не би требало да буде проблем. То, напросто, нису исти магистерији. Његова жеља је да та два не би требало да буду у замрзнутом конфликту, већ у дијалогу. Другим речима да постоји сарадња. Тиме могу да профитирају и наука (јер се теолози баве идејама), али и теологија (јер неће назадовати стварањем ненаучних „истина“).

Још је истакао да се школе слабо баве еволуцијом и људи, реално, имају мало знања о томе.

Након још једног видео снимка, гости су одговарали на питања публике.

Др Биљана Стојковић је у једном одговору рекла да је петиција последица писања нових Планова и Програма, које треба, у ствари, осавременити.

Основни проблем креационистима је да разумеју да јединке не еволуирају, већ популације.

Др Алексеј Тарасјев је поменуо добар пример сарадње наставника биологије и теологије у борби против псеудонауке. О томе нећу сада, него ћемо (надам се) нас двојица направити разговор о томе.

Треба разјаснити да је креационизам потиче из САД крајем прошлог века у оквиру фундаменталиста који припадају екстремном протетсантизму. Алексеју је занимљиво како антиглобалисти воле производе из Америке, чак и овакве.

Др Софија Стефановић је дала један аргумент за еволуцију за крај. Пре 10.000 година људи нису били толерантни на лактозу, а нису ни пили млеко. У међувремену су еволуирали и људи и говеда и знамо да су људи пре 8.000 година пили млеко, иако и даље нису били толерантни на лактозу. Та толеранција се развила тек пре три до четири хиљада година.

И на крају је била одјавна реч модератора Слободана Бубњевића, који је рекао да разум постоји у Србији: вечерас у великом хемијском амфитеатру.

И на самом крају и моја одјавна реч. Надам се да ће нас неке боље прилике опет одвести на овако квалитетне догађаје, а и надам се да сам успео да вам макар делимично дочарам добру атмосферу са трибине.

Борба за опстанак научне писмености 1. део

 

Морам да се похвалим да сам био један од очекиваних гостију, тако да ЦПН уважава и Биолошки блог и, самим тим, наставнике којима је намењен. Мислим да то довољно говори и о лепом односу и сарадњи. Крај резервације видите и свешчицу где сам понешто и записивао, а што ћу вам (надам се успешно) пренети.

Као што сте претпоставили, био сам на трибини коју је организовао Центар за промоцију науке и коју сте могли и уживо да пратите на њиховом сајту. Трибина је била и медијски пропраћена и верујем да ћу имати сутра и неке линкове ка новинским чланцима за вас, а пратио сам је и ја и све уредно записивао. 🙂

 

Најпре смо одгледали промотивни видео Центра, а онда је све присутне поздравио модератор трибине Слободан Бубњевић, главни и одговорни уредник часописа Елементи. Он је дао неке уводне напомене. Ова трибина није политички скуп, нити протест против власти, већ део програма који траје већ четири године. То је, заправо, место где ће научници објаснити оно што у ТВ емисијама не би могли, а због недостатка времена. Такође, ова трибина је доказ да је Србија нормална држава у којој научна заједница даје своје мишљење у вези са актуелним дешавањима, а која су у вези са науком. Петиција која је покренута на почетку је изгледала као сасвим маргинална, али је медијски пропраћена и направила је велики одјек у јавности. Слободан је поменуо неке од реакција, па и реакцију САНУ. Испоставило се да су два академика потписници петиције, али изгледа да је у међувремену један од њих повукао свој потпис.

 

Уводна реч модератора.

Прва је реч добила др Биљана Стојковић, еволуциони биолог, ванредни професор за ужу научну област генетика и еволуција на Биолошком факултету у Београду, аутор књиге „Од молекула до организма“. Најпре смо видели један кратак филм који је приказивао заиста чудесан живи свет и Биљана је потврдила да је биологија чудесна, али да у постанку живота нема чуда; све је доказано и има научну поставку.

 

Даље је причала управо о постанку живота и у складу са простором у коме смо били (велики хемијски амфитеатар на Хемијском факултету) поменула и експерименте пребиотичке хемије, чији производи постоје и у свемиру (на метеоритима). Ти хемијски процеси нису једноставни, али јесу објашњиви.

Поменула је и фосиле и да нису обавезно у нашој или предачкој линији било ког рецентног живог створа. Неки од њих су и неуспешни покушаји еволуције.

Такође је поменула и креационисте који су све ово започели. Рекла је да смо суочени са људима који не желе да разумеју еволуцију и праве „карикатуру“ од те науке, а онда нападају сопствену (и нетачну) визију еволуције и то ненаучним аргументима. Ти напади су континуирани и тек периодично букну у јавности, као овај сада.

Овако су изгледале последње припреме пре почетка.

Онда смо чули и др Алексеја Тарасјева, еволуционог биолога, научног саветника и руководиоца Одељења за еволуциону биологију на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у Београду, аутора књиге „Биологија и креационизам“. Најпре је закључио да ништа не прави такву рекламу као покушај да се нешто нападне.

 

Алексеј је рекао да у науци, иако имате слободу при научном истраживању, нису сви равноправни. Међутим, у медијима постоји став, преузет са политичке сцене, да треба чути свачије мишљење. Ово је илустровао тиме да би један хирург назвао дилетантом доктора биолошких наука који би ушао у операциону салу са намером да оперише. И то са пуним правом јер титула из било које науке није довољна. Зашто је ово сада другачије?

Потом је препоручио чланак из часописа „Данас“:

Данас: Зашто је важно бавити се „будалама“ (6.5.2017)

Кад смо код тога ко се ту чиме бави, Алексеј је рекао да се ми не бавимо политиком, али се политика бави нама. А оно што се пласира, назвао је некомпетентна псеудонаука. Ово звучи као плеоназам, али у ствари и није. Псеудонаука је у свету данас на прилично високом нивоу, а оно што се видело у тексту петиције датира из шездесетих година прошлог века.

 

Хтео сам мало да вам дочарам гужву док су људи улазили. Ово је био тек почетак те гужве.

Алексеју се није допао назив ове трибине („Борба за опстанак Чарлса Дарвина“) јер Дарвин своје место у науци и историји има и то нико не може да оспори. Он је назив преиначио у борбу за опстанак научне писмености (што ми се толико допало да сам и ја преузео то као наслов овог чланка). Свој допринос овој борби Алексеј је дао и тако што је објаснио шта је еволуција. Она има три значења.

 

1. Процес – што је чињеница и тај процес можемо чак и посматрати;
2. теорија – која је изузетно добро заснована;
3. еволуциона историја или филогенија – која је примена и њу базирамо на фосилима и са открићем нових фосила, стичемо и нова сазнања.

Потом је говорила др Софија Стефановић, физички антрополог, редовни професор на Филозофском факултету у Београду и сарадник Biosense института у Новом Саду, прва добитница престижног ERC гранта у Србији.

Најпре је рекла да ју је ганула реакција теолога који су се успротивили петицији и поздравила је тај потез јер сви заједно треба да радимо на томе да у Србији буде боље. Даље је говорила да разуме реакцију људи и да је тема осетљива јер нас не погађа много чињеница да су пси настали од вукова, али нас погађа како су људи настали јер смо лично заинтересовани.

Дарвин није могао ни да сања какве ће све доказе модерни еволуционисти пронаћи у прилог његовој теорији, али и други научници – не само што се фосила тиче и молекуларне биологије, већ и у оквиру геоморфологије и других наука.

Софија је издвојила веома занимљив доказ еволуције. Две најважније еволутивне промене при настанку људи су двоножни ход и велики мозак. Због овог првог облик карлице се променио пре неких пет милиона година и постао ужи и дужи. То је довело до тога да је порођај најпроблематичнији код људи, а у односу на друге примате. Поручила је женским креационистима да када се буду порађале, биће им јаснији овај доказ еволуције. 🙂

 

Гости и модератор трибине.

Последњи гост трибине је био др Андреј Јефтић, теолог, доцент на Православном богословском факултету у Београду и један од дванаесторице потписника Јавног апела којим су богослови одговорили на петицију за ревизију изучавања еволуције, о чему је Биолошки блог писао.

 

Најпре је нагласио да су дванаесторица богослова написала апел у своје, а не у име Богословског факултета. Они самтрају да Библија не може бити научни извор, мада се изучава на начине који науци нису непознати.

Сврха апела је била да покажу да није потребно да их ико брани од науке јер сматрају да ништа не може угрозити њихову веру. А да ли ће бити важећа теорија еволуције таква каква је или нека друга, одлучују биолози.

И на крају свог првог излагања одговорио је Биљани на опаску да ничег чудесног нема у постанку живота. Њему је чудесно како је настао живот на начин како то еволуција објашњава и захваљује Богу на том чуду.

Ово је за прво јављање и надам се да вам се допало ово што сте прочитали до сада. Настављам сутра и надам се да ћу успети и лично да попричам са неким од гостију трибине.

 

Трибина о еволуцији и Стручни актив у Смедереву

Најављена трибина Центра за промоцију науке требало је да се одржи у СКЦ-у, али…

Н1: СКЦ отказао трибину о Дарвину из „техничких разлога“ (20.5.2017)

Ову вест прати и смена директора поменутог Центра.

Н1: Ђорђевић: Смена због Дарвина – угрожавање слободе мишљења (19.5.2017)

Међутим, трибина ће се ипак одржати сутра, али на другој локацији и у новом термину.

Центар за промоцију науке: Где се одржава ЦПН трибина о Дарвину? (за 23.5.2017)

Дакле, трибина ће се ипак одржати, а одржан је и састанак Стручног актива наставника биологије у Смедереву. Преносим вам записник.

У Смедереву је 17.маја 2017.године у ОШ „Др Јован Цвијић“ одржан актив наставника биологије. Састанку су присуствовали наставници основних школа где је разматрано о тренутној ситуацији промене  наставног програма за пети разред и смањењу фонда часова.

Чланови актива су сагласни да:

1. Већина наставника је за предлог о измени програма за биологију сазнала преко друштвених мрежа или преко сајта Педагошког друштва Србије. Сигурни смо да постоје наставници који за то још увек не знају пошто школе и активи нису прописно и благовремено упознати са предлогом промена.
2. Постоји недовољно информација о самом проргаму 5. разреда. Не знају се кораци и активности које би се радиле у наредним разредима (6, 7. и 8.) уколико би се увео спирални наставни програм.
3. Наставници и активи нису довољно укључени у сам процес планирања наставног програма.
4. Наставни план који се тренутно обрађује одговара узрасту ученика. Постоји велики број наставних јединица које новим програмом нису предвиђене, а који наставници сматрају за веома важне.

Да фонд часова мора да остане 72. Уколико се смањи велики број наставника остао би без посла.

5. Уџбеници који тренутно постоје не би били усклађени са предложеним наставним планом. Нови уџбеници су већ наручени за наредну годину и овако би се родитељи ставили на већи трошак набавком новог наставног материјала. Такође, треба обратити пажњу на материјалне способности школа и општина, као и опремљеност кабинета/учионица.

Сматрамо да је овакав начин увођења новог наставног плана веома исхитрен поступак.  Потребна су много већа планирања, јасни циљеви и задаци сваке теме, глобалног плана као целини једног разреда и збирно за све разреде од 5. до 8. Да се уради детаљна анализа методичког приступа предложеног плана, а да се у сам процес планирања планирања укључити већи број наставника  пошто су они ти који врше реализацију програма.

Извештај доставио

председник Стручног актива

Никола Арсић

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Сазнали смо где и кад се одржава трибина о еволуцији;
2. прочитали смо најновије вести у вези са петицијом којом се тражи да се еволуција укине;
3. отпочели смо сарадњу са Стручним активом смедеревских наставника;
4. пренели смо извештај са њиховог састанка;
5. видели смо закључке са тог састанка у вези са предложеним изменама Плана и Програма за пети разред из биологије.

Коме треба кисеоник?

Поводом срамне петиције која је доспела до самог државног врха, у наредном периоду одржаће се стручна трибина.

Фејсбук догађај – Центар за промоцију науке: ЦПН трибина – Борба за опстанак Чарлса Дарвина (за 23.5.2017)

Сигуран сам да ће макар неки од следећих стручњака за ову област говорити на трибини.

Блиц: Пет стручњака за „Блиц“ разбија петицију против Дарвина у парампарчад (6.5.2017)

Са прозора кабинета наставника биологије: „Ви сте резултат еволуције која траје већ 3,8 милијарде година. Понашајте се тако!“

Огласила се и Српска академија наука и уметности, чији су поједини чланови против те исте науке. У ствари, колико сам схватио, САНУ ће се тек огласити. 🙂

 

Н1: САНУ о петицији за ревизију Дарвинове теорије (8.5.2017)

И док чекамо да се Српска академија наука и уметности аргументовано изјасни по питању науке (извините ако неке речи понављам, просто није до стила, него до околности), можемо да прочитамо како се Министарство изјаснило по питању наших плата.

Зелена учионица: Шарчевић: Неће бити отпуштања у просвети, повећаћемо плате (29.4.2017)

Не знам за вас, али ја се већ радујем. 🙂 Но, то је тек следеће године, а оно што се дешава сада су пријаве за „Академију за природу“ организације WWF. Ово је, заиста, последњи позив јер рок за пријаву истиче прекосутра.

WWF: Академија за природу – позив за школе (до 10.5.2017)

Осим позива за школе, дефинитивно треба позвати људе и на здрав разум. Уништавање природе све је жешће и драматичније. Орка Лулу, коју су шкотски рибари извадили мртву из мора, угинула је од тровања. У телу је имала сто пута више токсичних полихлорованих бифенила од вредности која се сматра минимумом токсичности за морске сисаре. При обалама Велике Британије остало је свега осам јединки ове врсте. Иначе, поменути бифенили сакупљају се у ланцу исхране и могу угрозити и здравље човека; оштећују имуни систем, повећавају шансе за добијање рака и могу узроковати стерилност.

IFL Science: Orca Killed In Scotland Found With Some Of The Highest Toxic Chemicals Levels Ever Seen (4.5.2017)

Орка, иначе, може да одбаци фоку невероватних 24,5 метара у ваздух! Ако не верујете мени, погледајте једноминутни видео.

И за крај, још један видео, овај пут о ракунима. Видео носи назив: „Коме је, уосталом, потребан кисеоник?“

Facebook video – Viral Thread: Who needs oxygen anyway? (21.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. 

   Опрез: забрањено пецање! Водена површина садржи велику количину ДХМО (дихидроген-моноксида).

   Борили се за опстанак Чарлса Дарвина;

2. сазнали да ће нам се стандард повећати;
3. ухватили последњи тренутак да се пријавимо за „Академију за природу“;
4. прочитали драматичну причу о оркама;
5. одгледали занимљиве видео снимке.

Продуктиван дан/чланак

За разлику од наставничког позива, пун радни дан на другим пословима је потпуно испуњен и продуктиван. 🙂

Да би наставник у Србији постигао све што треба да постигне, како пословно (уз гомилу намета, што наставних, што ваннаставних, што ненанставних), тако и приватно (где је ово друго утолико теже што нам је плата толика колика је), свакако му је потребан дан дужи од стандардних 24 часа. У Данској су просветне власти решиле да макар овај део дана који се односи на посао повећају и ево шта је уследило:

Блиц: Око 30000 људи протестовало у Данској због реформе образовања

Ми свакако нисмо за продужење радног дана наставницима, али јесте чињеница да вам увек пронађемо неки додатни посао. 🙂 Следећи је врло лаган; да обавестите ваше бивше ђаке – сада средњошколце и студенте да аплицирају на следећи конкурс:

Педагошко друштво информатичара Србије: Донације за младе – обавестите своје ученике

Надамо се да ће ова акција помоћи многим младим људима, а када се већ „дружимо“ са информатичарима, ред је да најавимо најновије издање билтена Вебциклопедије, која се, као што знамо, бави веб-алаткама искористљивим у настави:

Вебциклопедија, билтен број 15, март 2013.

То би био билтен број 15, а најављен је и вебинар број 18:

Образовно окружење – професионални развој: 18. вебинар заједнице

Осим вебинара, можете посетити и веома занимљиву трибину следећег петка. Ево га летак за тај петак. 🙂

Да са генима и завршимо. И то једним критичким виђењем према идентификацији особа преко њихове ДНК:

The Guardian: Plans for NHS database of patients’ DNA angers privacy campaigners

Данас је ред на нас, наставнике биологије, да покажемо колико умемо да будемо критички настројени, јер је данас окружно такмичење за основце и средњошколце. Желимо свима срећу и још једном подсећамо:

према договору са актива, дан за жалбе је у понедељак 15. априла од 9  до 15 часова. До тог времена шаљете писане жалбе, најбоље преко мејла школе домаћина, а потом заседа комисија за жалбе.

Очекујте вечерас прве утиске. 🙂

Скандалозни чланак :)

Неке колеге које предају математику су пожуриле и одржале школско такмичење у петак, 1. фебруара, иако је било планирано за сутрадан. Нама биолозима то не изгледа бог-зна-како страшно, али то је само зато што ми правимо тестове за школско такмичење сами, а они га добијају од Друштва математичара. Тако изгледа да су они у бољој позицији, јер ем имају мање посла, ем добијају адекватну припрему (док ми само можемо да се надамо да смо направили питања која ће репрезентативно дочарати такмичења на вишим нивоима). Очигледно, осим предности, има и недостатака.

С Медиа: Скандал у школама: „процурио“ тест из математике, ђаци „шеровали“ задатке, наставници пролазе некажњено! (ФОТО)

Наравно, новинари увек воле да употребљавају велике речи попут казне и злоупотребе, али када „спустимо лопту“, постају очигледне две ствари. Прва је да тест који је Друштво дало није обавезујући, а друга да се појединим колегама није радило у суботу и да су зато тест дале у радни дан. У тексту им се замера да су тим поступком ставиле у неповољан положај колеге које су мислиле да ураде овај посао када је Друштво математичара одредило. Треба разумети и колеге које су све припремиле за суботу и у суботу ујутро (или у петак увече ако су имале среће) схвате да су све радиле улуд и да морају у пет до дванаест или у колико већ је такмичење заказано, да праве сопствене тестове.

Како то већ бива у животу, придржавање упутстава не мора увек да резултује повољним исходом. Занимљив је исход истраживања које је описано у „Политици“, према коме су невероватних 72,7% узоркованих директора  по струци наставници физичког васпитања (сабирањем свих процената у тексту 72,7+4+20+23 добија се још невероватнијих 119,7%):

Политика онлајн: Наставник физичког најчешће директор

Ово је занимљив текст, али нисмо хтели да се позовемо на њега зато што нам смета што су колеге које предају физичко васпитање већински директори (нека буду заступљени и 119,7%, као да је важно; важно је да добро раде свој посао). Хтели смо заправо да направимо линк ка следећој теми – здравственом васпитању. О овом предмету било је речи пре неколико година и тада је било замишљено да га предају два наставника; биологије и физичког васпитања и педагог (или психолог). Како ствари стоје данас?

За средње школе је предвиђено експериментално увођење здравственог васпитања. Иницијатива је потекла од Покрајинског секретаријата за спорт и омладину и школе у којима ће се спроводити програми су са подручја Војводине. Све се ово тврди на сајту Лиге социјалдемократа Србије и у том тексту се биолози не помињу:

Сајт ЛСВ: Чобану: Сексуално васпитање у школама од септембра

Информисаност о сексуалности је важна, посебно када су адолесценти у питању, али здравствено васпитање није само то. Следећи текст се бави развијањем свести о здравој исхрани:

Education Week: Healthy Steps for Healthy Lives: Fighting Childhood Obesity

Када причамо о здравој храни, сигурно бисмо добар део дискусије могли да посветимо генетски модификованој. Ситуација је што се генетског инжењеринга тиче прилично нејасна, али покушаји да се свеједно уведе у пољопривредну производњу свакако постоје. У Србији су, за сада, онемогућени:

Екопедија: Пропао посао Монсанта у Србији

Ауторка блога „Агроекономија“ неколико чланака је посветила управо овој теми и ми смо издвојили два:

• ГМО: Мутанти прете тржишту Србије
• Чачак први забранио ГМО

Да ли ће сав овај отпор бити тек део историје неке генетски модификоване будућности, остаје да се види, а да је будућност већ ушла у школе у Србији, види се свакодневно кроз разне примере. Један од њих је и електронски дневник, о чему извештава сајт Педагошког друштва информатичара Србије:

• ТВ Прва: Електронски дневник
• Презентација „Електронске оцене“ у Регионалном центру Ниш – видео записи
• Презентација „Електронске оцене“ у градској општини Пантелеј – видео записи

Ново време нам је донело и инклузивно образовање. То образовање је, опет, донело Србији признање:

Актер: Србија похваљена на скупу о инклузији

Нажалост, део будућности (коју већ имамо) је и интернет насиље.

021.РС: Сваки четврти ученик узнемираван путем телефона

Из тог разлога, у Нишу се организује трибина:

Педагошко друштво информатичара Србије: Трибина: „Деца у рукама интернета“

Наравно, нигде не цветају руже, па чак и у Немачкој. Невероватан скандал је недавно потресао просвету ове земље. Скандалом почели, њиме и завршавамо. 🙂

dw.de: Ministarki oduzeta doktorska titula

Обећани одговори

Јуче је наша колегиница Зорица Лазић (наставник биологије у ОШ „Филип Кљајић Кића“ у Београду) написала исцрпан и судећи према броју посета, занимљив извештај са стручне трибине – Законски оквир који регулише образовно-васпитни систем (Правилник о вредновању квалитета рада установа и Планирање стручног усавршавања) којој је присуствовала. На крају извештаја је навела нека питања која су на скупу постављена и која су интригантна, па су нас све занимали одговори. Захваљујући томе што је један од аутора блога, Методичар, довољно досадан и љубазности Зоричиној, ево и одговора на нека питања. 🙂

1. Зашто се плаћају семинари?

Одговор дао Зоран Костић: локалне самоуправе треба да омогуће плаћање семинара и директори треба да су у контакту са њима.

2. Ако је дошло до рационализације радних места, зашто неки директори не пријављују упражњена места?

Одговор дао Зоран Костић: постоји систем контрола преко школских управа.Треба пријавити директоре слободно преко инспекција и до сада је због оваквих случајева смењено око 50 директора. Нема разлога за страхове и могу се пријавити и анонимно.

3. Зашто нас директори плаше спољашњом евалуацијом?

Одговор дао Зоран Костић: директори не говоре истину и спољашњим вредновањем не губи се лиценца.

4. Зашто Министарство не обезбеди стручне саветнике, а не да ветеринари обилазе часове хемије?

Одговор дао Зоран Костић: просветни саветници треба да имају одговарајуће образовање, али  образовна струка није основни елемент и од 2003. су укинути предметни надзори. Ми треба једни другима да посећујемо часове. Ускоро излази конкурс за „спољне сараднике“ који ће држати и огледне часове и давати примере какав час треба да буде.

5. Колики треба да буде број ученика у одељењу и да ли се одобравају одељења са мањим бројем ђака?

Одговор је дала Гордана Цветковић, начелница школске управе: нису одобравана одељења са 3-4 детета са посебним потребама и то није дозвољено. У одељењу треба да буде само два детета са таквим потребама.

6. Ко контролише рад секретара школе?

Одговор дала Наташа Ћирић, виши саветник из сектора која се бави законима: контролише га директор; секретар може и не мора да зна баш све прописе, али његов рад утиче на квалитет рада установе.

Још једном се захваљујемо Зорици, а уместо неког нашег закључка, препоручујемо текст из онлајн издања Вечерњих новости „Тројка за школе“.

Утисци са стручне трибине

Наша колегиница, Зорица Лазић, наставник биологије у ОШ „Филип Кљајић Кића“ посетила је стручни скуп који се одржавао у Београду и на коме се разговарало о многим „горућим“ питањима школа у Србији. Ево њеног извештаја:

Стручна трибина – Законски оквир који регулише образовно-васпитни систем ( Правилник о вредновању квалитета рада установа и Планирање стручног усавршавања) одржана је 5.2.2013. у Студентском културном центру на Новом Београду. Уз велики број наставника, учитеља и директора школа, присуствовали су и представник Министарства просвете РС Зоран Костић, начелница школске управе Гордана Цветковић, Наташа Ћирић, виши саветник сектора који се бави законима и Јасмина Ђелић из Завода за вредновање образовања и васпитања. Разлог присутности толиког броја наставника је и добијање шест сати бесплатног скупа који је одобрио Завод за унапређивање образовања и васпитања. Покровитељ је био и Завод за уџбенике чији је представник Дејан Јовановић дао пар уводних речи о самом заводу.

О спољашњем вредновању школа у Србији причао је др Зоран Костић, износећи стратегије Реформе која обухвата период од 2011. до 2020. Објашњавао је шта све обухвата рационализација, износећи податак да је до сада угашено 2095 одељења, али да се тај поступак обавља корак по корак. Рационализација, осим броја одељења, обухвата и рационализацију броја запослених и мрежу школа. Проценат норме опада, али пројекат Друга шанса је омогућио 100% норме појединим наставницима, као и стручна упуства за рад са децом са посебним потребама. Као добар модел рада школа дао је модел рада који су видели у Финској, а као лош модел навео је Бугарску.

Што се тиче финансирања, навео је један пилот пројекат Локалне форме за финансирање школа и да директор треба да обавља менаџерске послове.

О осигурању квалитета установа нагласио је у излагању да школе и даље треба да пружају знања и да квалитет нема горњу границу, већ се увек може подићи на виши ниво. Године 2009. донет је закон о самовредновању и спољашњем вредновању рада школа које је регулисано стандардима. Носиоци спољашњег вредновања су спољашњи евалуатори, просветни саветници који морају да имају најмање осам година рада у просвети, да имају објављене радове и књиге као и међународне сертификате. Они обављају непосредно праћење наставе. Не гледају појединце и на часовима се обично задржавају по 20 минута, а некад могу и свих 45 и њихов циљ је заправо унапређивање васпитно-образовног рада и уочавање и добрих и лоших страна школа. Школа се оцењује. До сада је обухваћено у прегледу 108 школа, али се предвиђа да ће до 2018. бити укључене све школе.

Искуство првог циклуса спољашњег вредновања у узорку 10 % школа који обрађује Завод за вредновање, показује да је сарадња углавном била коректна и професионална и да је страх елиминисан. Лако и једноставно су откривене слабости и да би оваква праћења требало да буду чешћа, а не само једном у пет година.

О планирању стручног усавршавања наставника говорила је Оливера Тодоровић, која је уједно и аутор уџбеника Завода за уџбенике. Објаснила је да је стручно усавршавање обавеза и да за њега одговара директор. Ту је укључен и педагошки колегијум, као и сама установа која прати све облике стручног усавршавања и даје тромесечни извештај. Ускоро излази и један приручник за стручно усавршавање.

На крају је Мира Илић, која је била присутна у име Савеза учитеља, дала нека техничка упуства око добијања уверења и објаснила је да присутни наставници имају могућност да постављају питања на која могу добити одговоре.

Нека од питања су била:

1. Како правити разлику између добре и лоше школе?
2. Зашто се плаћају семинари?
3. Зашто директори не пријављују упражњена места и како их пријавити?
4. Зашто нас директори плаше спољашњом евалуацијом?
5. Да ли министар може да обезбеди стручне саветнике, а не да ветеринари обилазе часове хемије?
6. Зашто је највећа оцена у оцењивању школа 4?
7. Ко контролише у школи рад секретара?
8. Ако је оцена у рубрици 3,3,3,4 да ли мора увек да буде аритметичка средина? (може и 3 и може и 4,а то одлучује наставник)

На многа и друга питања одговарао је помоћник министра просвете Зоран Костић, као и Наташа Ћирић из сектора законских норми.

Нама је остало да се захвалимо Зорици на исцрпном извештају. 🙂