Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „трибина“

Човечје царство

Данас је Светски дан животиња, па је тим поводом организована трибина у Дому омладине у Београду:

http://www.domomladine.org/vesti/plavi-pas-o-svetskom-danu-zivotinja/

У најави се помиње и програм „Људи и животиње“, па нам је нешто пало на памет. Када бисмо питали ђаке ком царству припадају људи, вероватно бисмо добили читаву лепезу одговора, од којих би неки били прикладнији настави историје или верске наставе, али очекивани одговор би свакако гласио – царству животиња. Верујемо да при томе сигурно нико од нас не би помислио на ово:

Данас смо иначе припремили (ипак нешто озбиљније) новитете из нашег царства. 🙂

Најљудскији дан је свакако онај 11. јула. Тада је иначе Дан људских популација. Овај дан обележава организација УНФПА при Уједињеним нацијама. Ова организација пропагира репродуктивно здравље и очекују да до 2015. дође до значајних помака. За сада, подаци су језиви. Један од њих је да близу 800 жена умре на порођају сваки дан! Још неке податке имате на:

http://www.unfpa.org/public/world-population-day/

Што се тиче материнства у животињском свету, познато је да су све врсте мачака веома брижне према својим младунцима. Ексклузивно, по први пут, можемо да гледамо кратак документарац о женки снежног леопарда и њеном подмлатку:

http://esciencenews.com/articles/2012/07/12/first.ever.videos.snow.leopard.mother.and.cubs.dens.recorded.mongolia?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+eScienceNews%2Fpopular+%28e!+Science+News+-+Popular%29

Када већ говоримо о мајчинству и трудноћи, већ је добро позната ствар да нам од гена зависе особине, али и подложност одређеним болестима. Ипак, утицаји средине су такође непорециви. Научници су, изучавањем близанаца, установили да утицаја има и спољашња средина док је беба још у материци. Такво окружење бебе чак модификује њену ДНК и може да се одрази на степен ризика од одређених болести током живота:

http://medicalxpress.com/news/2012-07-differences-human-twins-birth-highlight.html

Следи, некима вероватно потресна, али свакако упечатљива прича о сијамским близнакињама модерног доба, које практично деле читаво тело:

http://tv.yahoo.com/news/conjoined-twins–abby—brittany–get-their-own-reality-show–video-.html

И да не бисмо запоставили мушки род у нашем царству, релативно нова вест је да се ради на антибеби пилулама за мушкарце. 🙂 Ове пилуле не делују на ниво хормона, јер би евентуално блокирање хормона који утичу на фертилност мушкарца, имало много више нуспојава него што је то иначе случај код жена. За сада, мушке антибеби пилуле се тестирају на мишевима. 🙂 Некако очекујемо да коментаришете ову вест:

http://www.newscientist.com/article/dn22185-first-nonhormonal-male-pill-prevents-pregnancy.html

И за крај, лепа галерија наших сродника из царства:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Цветни чланак

Сутра и прекосутра можете посетити Јесењи фестивал здравља који се одржава у Дому омладине у Београду:

http://www.domomladine.org/vesti/jesenji-aqua-viva-festival-zdravlja/

Још један фестивал најавила нам је Сабина Керић, асистент директора Београдског фестивала цвећа:

Желимо и ове године да Вас позовемо на Београдски фестивал цвећа који ће се одржати у парку Мањеж 22. и 23. септембра, у радно време од 10 до 18 часова. У прилогу Вам шаљем сатницу дечијег програма као и инфо о трибини „Град по мери детета која би значила педагозима, психолозима као и осталима које занима добробит деце у преурбанизованој средини.

А прилог је:

Програм III Београдског фестивала цвећа

Значајни су и линкови:

Наш допринос цветном фестивалу биће данашњи чланак – скроман, али цветан. 🙂

Најпре прича о једном необичном тепиху у Бриселу, а који се могао видети овог лета. Верујте да ћете бити очарани:

http://www.gardendesign.com/ideas/art-botany-a-floral-carpet-in-brussels?utm_source=pulsenews&utm_medium=referral&utm_campaign=Feed%3A+AtGardenDesign+%28At+GARDEN+DESIGN%29

Веома занимљиве креације у сличном маниру, али јесење, можете видети на блогу једне сјајне учитељице:

http://razrednanastava.wordpress.com/2012/09/15/

Када већ гледамо галерије са блогова, представили бисмо вам још две тематске. Једна се бави маслачцима:

http://povredjenasujeta.wordpress.com/2012/09/18/volite-li-maslacke/

а друга дрвећем:

http://natasamiljanovic.wordpress.com/2012/09/18/

И да не би испало да ми биолози само гледамо лепе слике, ред је и да поменемо нешто научно. Дакле, завршавамо са чланком који говори о генетској контроли цветања:

http://www.cell.com/trends/genetics/abstract/S0168-9525%2812%2900091-1

Полукласичан чланак о Дану заштите животне средине

Сутра у Малој сали Коларчеве задужбине у 17 часова, биће организована трибина поводом јубилеја истраживачке станице Петнице. Улаз је слободан:

http://fizikapress.wordpress.com/2012/06/04/

То ће се дешавати сутра, а данас је Светски дан заштите животне средине. Класичан чланак на ову тему би био конципиран тако да вам најпре представимо неколико еколошких чланака са новитетима из ове области, а онда и направимо галерију божанствених предела. И тако ћемо да урадимо, осим што нећемо. 🙂 На крају чланка вас свакако очекује галерија са одабраним и тематским сликама, али ћемо вам уместо еколошких, приказати неке друге занимљивости.

Шта би било право питање? Умемо ли ми уопште да питамо? Свашта, рећи ћете ви, па то нам је, ваљда, посао. Међутим, постављање питања је права наука:

http://mindreadings.wordpress.com/2012/06/04/umemo-li-da-pitamo/

Кукуруз са крупом попут разнобојних драгуља, а уз то се још и једе? Погледајте:

http://agroekonomija.wordpress.com/2012/06/04/sareni-dragulj-kukuruz-glas-gem/

Зашто у свемиру растемо? На ово биолошко питање, одговара колега нам физичар:

http://fizikapress.wordpress.com/2012/06/04/

Фасцинантан филм (уз текст) о развоју ембриона воћне мушице. Никако немојте пропустити:

http://www.nature.com/news/fruitfly-development-cell-by-cell-1.10769

Не треба ни помињати колика је популарност данас серија ауторке Мир-Јам. Међутим, критика јој, давне 1938. није баш била наклоњена:

http://ucionicaistorije.wordpress.com/2012/06/04/

Према новијим америчким истраживањима, канцеларије су право легло бактерија, чак исто колико су то и тоалети и аеродроми. Нађено је око 500 различитих врста:

http://news.nationalgeographic.com/news/2012/05/120530-offices-bacteria-men-working-science-germs-health/?source=link_tw20120604news-menoffice&utm_source=Twitter&utm_medium=Social&utm_content=link_tw20120604news-menoffice&utm_campaign=Content

И да не буде да баш ничим нисмо обележили данашњи важан еколошки датум, прослеђујемо текст са сајта организације WWF:

http://wwf.panda.org/wwf_news/?uNewsID=205080&utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+wwf%2Fnews+%28WWF+-+News%29

Верујемо да вам је ових неколико вести било занимљиво, али је ипак главна вест да ће Венера прећи преко Сунца управо – данас. Зашто је то толико значајно? Па зато што следећи овакав транзит, нажалост, нећемо доживети. Наиме, очекује се тек 2117. 🙂

http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=transit-venus-live-chat

http://www.astronomija.co.rs/sunev-sistem/planete/venera/6109-tranzit-venere-preko-sunca-za-novinare.html

На сајту „Националне географије“ можете погледати галерију управо инспирисану свемиром. Ипак, то није галерија коју смо вам припремили, а обећали на почетку чланка. Та галерија је:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Интернет дијалог

Уколико у четвртак, 19. овог месеца имате времена, можете свратити до Клуба посланика у Толстојевој број 2, али не пре него што прочитате детаље са сајта, упознате се са програмом и попуните формулар:

http://www.digitalnaagenda.gov.rs/ids12/

У питању је „Интернет дијалог Србије“, који организује Дигитална агенда, а у вези са развојем, употребом и управљањем интернетом. Ми мислимо да у овом дијалогу наставници и те како могу да допринесу, тим пре што је једна од тема и заштита деце на интернету. Ту су и друге теме, и у свакој је едукација кључна. 🙂

Ево шта ми имамо да кажемо на ту тему (заправо не баш ми, али ми смо пронашли занимљиве текстове, а то се ваљда рачуна :)).

Многи технички напреднији наставници ће вам рећи како је Power Point превазиђен и да не пружа бог-зна-какве могућности. Међутим, за наставника који није информатичар и који нема бог-зна-каква наставна средства, а ми биолози добро знамо да су нам неопходна, оваква презентација може да буде сјајно решење. Тим пре што је лака за направити, па могу и ђаци да допринесу да час буде занимљивији. Један такав одличан пример можете видети на блогу „Плава планета“:

http://plavaplaneta.wordpress.com/2011/10/22/globalno-zagrevanje/

И још једну (божанствену) ђачку презентацију смо преузели са блога „Божанствена биологија“:

Сајт Teacher Experience Exchange нуди неколицину лекција у којима вам откривају цаке како да вам презентација буде богатија:

http://h30411.www3.hp.com/sessions/37103?mcid=Twitter

Овај сајт нуди и напреднију презентацију која се зове „Nota“. Никакве везе с музиком нема, мада би и могла да има, с обзиром да ова презентација дозвољава убацивање мултимедијалних фајлова, попут YouTube и Flickr, као и Google maps. Детаљно објашњење имате у видео-прилогу:

http://h30411.www3.hp.com/posts/1066316-VIDEO_Collaborative_digital_posters?mcid=Twitter

Уколико нисте одушевљени идејом да сами нешто направите, можете просто да преузмете. Један од сајтова одличних за ову врсту (наравно легалне) активности је и Наставнички канал (Teaching Channel). Не знамо да ли такав постоји међу телевизијским понудама (а било би сјајно да га има), али је доступан на интернету. Следи објашњење за коришћење (али и учествовање) у пет корака:

https://www.teachingchannel.org/5-ways

Када користимо YouTube у настави и то директно са интернета, сајт обавезно даје рекламе и сугестије линкова које бисмо могли да видимо. При томе, све те сугестије уопште не морају да буду прикладне за један школски час. Зато вам дајемо савет како да искључите ту опцију:

http://h30411.www3.hp.com/posts/1073443-VIDEO_Clean_up_YouTube_videos?mcid=Twitter

Наравно и при припреми часа, много времена се утроши на претраге за едукативним материјалима, углавном сликама. Претпостављамо да најчешће користите Гугл, мада наравно има и других претраживача попут Јахуа. Да ли сте чули за претраживаче Hakia, Evri, DuckDuckGo, Boolify и DoodleBuzz? Према неким ауторима, врло су искористљиви у настави.

http://h30411.www3.hp.com/posts/1365535-Five_search_engines_you_have_never_heard_of?mcid=Twitter

Све је то лепо, рећи ћете ви, али и даље немамо баш идеју како се све ово уклапа у причу с почетка. Да, интернет очигледно пружа разне могућности за бољитак наставе, чиме он постаје пажње вредно наставно средство. Питање је где су ту методе учења које би имале утицаја на даље усмеравање развоја интернета.

На ово питање одговор даје један сјајан методички чланак, који повезује интернет алатке и опште познату (и прихваћену) Блумову таксономију:

http://pogledkrozprozor.wordpress.com/2012/03/31/bloomova-taksonomija-i-digitalni-alati/

И за крај, иако се на овогодишњој конференцији у САД о умрежавању школа, очекивало да ће директори бити главна тема, то се ипак није десило. 🙂 Главна тема су били наставници и њихово укључивање у реформу. Наставници су јако важна тема која очигледно „исплива“ и када се ради о информатизацији, па је свашта за очекивати и од овог догађаја који смо на почетку најавили. 🙂

http://blogs.edweek.org/edweek/DigitalEducation/2012/03/teachers_coming_on_board_with.html?utm_source=dlvr.it&utm_medium=twitter

Облак ознака