Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „трибина“

Скандалозни чланак :)

Неке колеге које предају математику су пожуриле и одржале школско такмичење у петак, 1. фебруара, иако је било планирано за сутрадан. Нама биолозима то не изгледа бог-зна-како страшно, али то је само зато што ми правимо тестове за школско такмичење сами, а они га добијају од Друштва математичара. Тако изгледа да су они у бољој позицији, јер ем имају мање посла, ем добијају адекватну припрему (док ми само можемо да се надамо да смо направили питања која ће репрезентативно дочарати такмичења на вишим нивоима). Очигледно, осим предности, има и недостатака.

С Медиа: Скандал у школама: „процурио“ тест из математике, ђаци „шеровали“ задатке, наставници пролазе некажњено! (ФОТО)

Наравно, новинари увек воле да употребљавају велике речи попут казне и злоупотребе, али када „спустимо лопту“, постају очигледне две ствари. Прва је да тест који је Друштво дало није обавезујући, а друга да се појединим колегама није радило у суботу и да су зато тест дале у радни дан. У тексту им се замера да су тим поступком ставиле у неповољан положај колеге које су мислиле да ураде овај посао када је Друштво математичара одредило. Треба разумети и колеге које су све припремиле за суботу и у суботу ујутро (или у петак увече ако су имале среће) схвате да су све радиле улуд и да морају у пет до дванаест или у колико већ је такмичење заказано, да праве сопствене тестове.

Animated-gif-power-snail-picture-moving

Како то већ бива у животу, придржавање упутстава не мора увек да резултује повољним исходом. Занимљив је исход истраживања које је описано у „Политици“, према коме су невероватних 72,7% узоркованих директора  по струци наставници физичког васпитања (сабирањем свих процената у тексту 72,7+4+20+23 добија се још невероватнијих 119,7%):

Политика онлајн: Наставник физичког најчешће директор

Ово је занимљив текст, али нисмо хтели да се позовемо на њега зато што нам смета што су колеге које предају физичко васпитање већински директори (нека буду заступљени и 119,7%, као да је важно; важно је да добро раде свој посао). Хтели смо заправо да направимо линк ка следећој теми – здравственом васпитању. О овом предмету било је речи пре неколико година и тада је било замишљено да га предају два наставника; биологије и физичког васпитања и педагог (или психолог). Како ствари стоје данас?

fudbal-skola-zrenjanin

За средње школе је предвиђено експериментално увођење здравственог васпитања. Иницијатива је потекла од Покрајинског секретаријата за спорт и омладину и школе у којима ће се спроводити програми су са подручја Војводине. Све се ово тврди на сајту Лиге социјалдемократа Србије и у том тексту се биолози не помињу:

Сајт ЛСВ: Чобану: Сексуално васпитање у школама од септембра

Информисаност о сексуалности је важна, посебно када су адолесценти у питању, али здравствено васпитање није само то. Следећи текст се бави развијањем свести о здравој исхрани:

Education Week: Healthy Steps for Healthy Lives: Fighting Childhood Obesity

Када причамо о здравој храни, сигурно бисмо добар део дискусије могли да посветимо генетски модификованој. Ситуација је што се генетског инжењеринга тиче прилично нејасна, али покушаји да се свеједно уведе у пољопривредну производњу свакако постоје. У Србији су, за сада, онемогућени:

Екопедија: Пропао посао Монсанта у Србији

Ауторка блога „Агроекономија“ неколико чланака је посветила управо овој теми и ми смо издвојили два:

food002

Да ли ће сав овај отпор бити тек део историје неке генетски модификоване будућности, остаје да се види, а да је будућност већ ушла у школе у Србији, види се свакодневно кроз разне примере. Један од њих је и електронски дневник, о чему извештава сајт Педагошког друштва информатичара Србије:

Ново време нам је донело и инклузивно образовање. То образовање је, опет, донело Србији признање:

Актер: Србија похваљена на скупу о инклузији

Нажалост, део будућности (коју већ имамо) је и интернет насиље.

021.РС: Сваки четврти ученик узнемираван путем телефона

Из тог разлога, у Нишу се организује трибина:

Педагошко друштво информатичара Србије: Трибина: „Деца у рукама интернета“

Наравно, нигде не цветају руже, па чак и у Немачкој. Невероватан скандал је недавно потресао просвету ове земље. Скандалом почели, њиме и завршавамо. 🙂

dw.de: Ministarki oduzeta doktorska titula

21068_2_600

Advertisements

Обећани одговори

Јуче је наша колегиница Зорица Лазић (наставник биологије у ОШ „Филип Кљајић Кића“ у Београду) написала исцрпан и судећи према броју посета, занимљив извештај са стручне трибине – Законски оквир који регулише образовно-васпитни систем (Правилник о вредновању квалитета рада установа и Планирање стручног усавршавања) којој је присуствовала. На крају извештаја је навела нека питања која су на скупу постављена и која су интригантна, па су нас све занимали одговори. Захваљујући томе што је један од аутора блога, Методичар, довољно досадан и љубазности Зоричиној, ево и одговора на нека питања. 🙂

images

1. Зашто се плаћају семинари?

Одговор дао Зоран Костић: локалне самоуправе треба да омогуће плаћање семинара и директори треба да су у контакту са њима.

2. Ако је дошло до рационализације радних места, зашто неки директори не пријављују упражњена места?

Одговор дао Зоран Костић: постоји систем контрола преко школских управа.Треба пријавити директоре слободно преко инспекција и до сада је због оваквих случајева смењено око 50 директора. Нема разлога за страхове и могу се пријавити и анонимно.

3. Зашто нас директори плаше спољашњом евалуацијом?

Одговор дао Зоран Костић: директори не говоре истину и спољашњим вредновањем не губи се лиценца.

4. Зашто Министарство не обезбеди стручне саветнике, а не да ветеринари обилазе часове хемије?

Одговор дао Зоран Костић: просветни саветници треба да имају одговарајуће образовање, али  образовна струка није основни елемент и од 2003. су укинути предметни надзори. Ми треба једни другима да посећујемо часове. Ускоро излази конкурс за „спољне сараднике“ који ће држати и огледне часове и давати примере какав час треба да буде.

5. Колики треба да буде број ученика у одељењу и да ли се одобравају одељења са мањим бројем ђака?

Одговор је дала Гордана Цветковић, начелница школске управе: нису одобравана одељења са 3-4 детета са посебним потребама и то није дозвољено. У одељењу треба да буде само два детета са таквим потребама.

6. Ко контролише рад секретара школе?

Одговор дала Наташа Ћирић, виши саветник из сектора која се бави законима: контролише га директор; секретар може и не мора да зна баш све прописе, али његов рад утиче на квалитет рада установе.

green-smoke-white-abstract

Још једном се захваљујемо Зорици, а уместо неког нашег закључка, препоручујемо текст из онлајн издања Вечерњих новости „Тројка за школе“.

Утисци са стручне трибине

Наша колегиница, Зорица Лазић, наставник биологије у ОШ „Филип Кљајић Кића“ посетила је стручни скуп који се одржавао у Београду и на коме се разговарало о многим „горућим“ питањима школа у Србији. Ево њеног извештаја:

Designer-Non-stick-Precision-tip-Kids-Scissors-5

Стручна трибина – Законски оквир који регулише образовно-васпитни систем ( Правилник о вредновању квалитета рада установа и Планирање стручног усавршавања) одржана је 5.2.2013. у Студентском културном центру на Новом Београду. Уз велики број наставника, учитеља и директора школа, присуствовали су и представник Министарства просвете РС Зоран Костић, начелница школске управе Гордана Цветковић, Наташа Ћирић, виши саветник сектора који се бави законима и Јасмина Ђелић из Завода за вредновање образовања и васпитања. Разлог присутности толиког броја наставника је и добијање шест сати бесплатног скупа који је одобрио Завод за унапређивање образовања и васпитања. Покровитељ је био и Завод за уџбенике чији је представник Дејан Јовановић дао пар уводних речи о самом заводу.

О спољашњем вредновању школа у Србији причао је др Зоран Костић, износећи стратегије Реформе која обухвата период од 2011. до 2020. Објашњавао је шта све обухвата рационализација, износећи податак да је до сада угашено 2095 одељења, али да се тај поступак обавља корак по корак. Рационализација, осим броја одељења, обухвата и рационализацију броја запослених и мрежу школа. Проценат норме опада, али пројекат Друга шанса је омогућио 100% норме појединим наставницима, као и стручна упуства за рад са децом са посебним потребама. Као добар модел рада школа дао је модел рада који су видели у Финској, а као лош модел навео је Бугарску.

Што се тиче финансирања, навео је један пилот пројекат Локалне форме за финансирање школа и да директор треба да обавља менаџерске послове.

О осигурању квалитета установа нагласио је у излагању да школе и даље треба да пружају знања и да квалитет нема горњу границу, већ се увек може подићи на виши ниво. Године 2009. донет је закон о самовредновању и спољашњем вредновању рада школа које је регулисано стандардима. Носиоци спољашњег вредновања су спољашњи евалуатори, просветни саветници који морају да имају најмање осам година рада у просвети, да имају објављене радове и књиге као и међународне сертификате. Они обављају непосредно праћење наставе. Не гледају појединце и на часовима се обично задржавају по 20 минута, а некад могу и свих 45 и њихов циљ је заправо унапређивање васпитно-образовног рада и уочавање и добрих и лоших страна школа. Школа се оцењује. До сада је обухваћено у прегледу 108 школа, али се предвиђа да ће до 2018. бити укључене све школе.

daily_selection071

Искуство првог циклуса спољашњег вредновања у узорку 10 % школа који обрађује Завод за вредновање, показује да је сарадња углавном била коректна и професионална и да је страх елиминисан. Лако и једноставно су откривене слабости и да би оваква праћења требало да буду чешћа, а не само једном у пет година.

О планирању стручног усавршавања наставника говорила је Оливера Тодоровић, која је уједно и аутор уџбеника Завода за уџбенике. Објаснила је да је стручно усавршавање обавеза и да за њега одговара директор. Ту је укључен и педагошки колегијум, као и сама установа која прати све облике стручног усавршавања и даје тромесечни извештај. Ускоро излази и један приручник за стручно усавршавање.

На крају је Мира Илић, која је била присутна у име Савеза учитеља, дала нека техничка упуства око добијања уверења и објаснила је да присутни наставници имају могућност да постављају питања на која могу добити одговоре.

Нека од питања су била:

  1. Како правити разлику између добре и лоше школе?
  2. Зашто се плаћају семинари?
  3. Зашто директори не пријављују упражњена места и како их пријавити?
  4. Зашто нас директори плаше спољашњом евалуацијом?
  5. Да ли министар може да обезбеди стручне саветнике, а не да ветеринари обилазе часове хемије?
  6. Зашто је највећа оцена у оцењивању школа 4?
  7. Ко контролише у школи рад секретара?
  8. Ако је оцена у рубрици 3,3,3,4 да ли мора увек да буде аритметичка средина? (може и 3 и може и 4,а то одлучује наставник)

На многа и друга питања одговарао је помоћник министра просвете Зоран Костић, као и Наташа Ћирић из сектора законских норми.

s7998

Нама је остало да се захвалимо Зорици на исцрпном извештају. 🙂

Човечје царство

Данас је Светски дан животиња, па је тим поводом организована трибина у Дому омладине у Београду:

http://www.domomladine.org/vesti/plavi-pas-o-svetskom-danu-zivotinja/

У најави се помиње и програм „Људи и животиње“, па нам је нешто пало на памет. Када бисмо питали ђаке ком царству припадају људи, вероватно бисмо добили читаву лепезу одговора, од којих би неки били прикладнији настави историје или верске наставе, али очекивани одговор би свакако гласио – царству животиња. Верујемо да при томе сигурно нико од нас не би помислио на ово:

Данас смо иначе припремили (ипак нешто озбиљније) новитете из нашег царства. 🙂

Најљудскији дан је свакако онај 11. јула. Тада је иначе Дан људских популација. Овај дан обележава организација УНФПА при Уједињеним нацијама. Ова организација пропагира репродуктивно здравље и очекују да до 2015. дође до значајних помака. За сада, подаци су језиви. Један од њих је да близу 800 жена умре на порођају сваки дан! Још неке податке имате на:

http://www.unfpa.org/public/world-population-day/

Што се тиче материнства у животињском свету, познато је да су све врсте мачака веома брижне према својим младунцима. Ексклузивно, по први пут, можемо да гледамо кратак документарац о женки снежног леопарда и њеном подмлатку:

http://esciencenews.com/articles/2012/07/12/first.ever.videos.snow.leopard.mother.and.cubs.dens.recorded.mongolia?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+eScienceNews%2Fpopular+%28e!+Science+News+-+Popular%29

Када већ говоримо о мајчинству и трудноћи, већ је добро позната ствар да нам од гена зависе особине, али и подложност одређеним болестима. Ипак, утицаји средине су такође непорециви. Научници су, изучавањем близанаца, установили да утицаја има и спољашња средина док је беба још у материци. Такво окружење бебе чак модификује њену ДНК и може да се одрази на степен ризика од одређених болести током живота:

http://medicalxpress.com/news/2012-07-differences-human-twins-birth-highlight.html

Следи, некима вероватно потресна, али свакако упечатљива прича о сијамским близнакињама модерног доба, које практично деле читаво тело:

http://tv.yahoo.com/news/conjoined-twins–abby—brittany–get-their-own-reality-show–video-.html

И да не бисмо запоставили мушки род у нашем царству, релативно нова вест је да се ради на антибеби пилулама за мушкарце. 🙂 Ове пилуле не делују на ниво хормона, јер би евентуално блокирање хормона који утичу на фертилност мушкарца, имало много више нуспојава него што је то иначе случај код жена. За сада, мушке антибеби пилуле се тестирају на мишевима. 🙂 Некако очекујемо да коментаришете ову вест:

http://www.newscientist.com/article/dn22185-first-nonhormonal-male-pill-prevents-pregnancy.html

И за крај, лепа галерија наших сродника из царства:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Цветни чланак

Сутра и прекосутра можете посетити Јесењи фестивал здравља који се одржава у Дому омладине у Београду:

http://www.domomladine.org/vesti/jesenji-aqua-viva-festival-zdravlja/

Још један фестивал најавила нам је Сабина Керић, асистент директора Београдског фестивала цвећа:

Желимо и ове године да Вас позовемо на Београдски фестивал цвећа који ће се одржати у парку Мањеж 22. и 23. септембра, у радно време од 10 до 18 часова. У прилогу Вам шаљем сатницу дечијег програма као и инфо о трибини „Град по мери детета која би значила педагозима, психолозима као и осталима које занима добробит деце у преурбанизованој средини.

А прилог је:

Програм III Београдског фестивала цвећа

Значајни су и линкови:

Наш допринос цветном фестивалу биће данашњи чланак – скроман, али цветан. 🙂

Најпре прича о једном необичном тепиху у Бриселу, а који се могао видети овог лета. Верујте да ћете бити очарани:

http://www.gardendesign.com/ideas/art-botany-a-floral-carpet-in-brussels?utm_source=pulsenews&utm_medium=referral&utm_campaign=Feed%3A+AtGardenDesign+%28At+GARDEN+DESIGN%29

Веома занимљиве креације у сличном маниру, али јесење, можете видети на блогу једне сјајне учитељице:

http://razrednanastava.wordpress.com/2012/09/15/

Када већ гледамо галерије са блогова, представили бисмо вам још две тематске. Једна се бави маслачцима:

http://povredjenasujeta.wordpress.com/2012/09/18/volite-li-maslacke/

а друга дрвећем:

http://natasamiljanovic.wordpress.com/2012/09/18/

И да не би испало да ми биолози само гледамо лепе слике, ред је и да поменемо нешто научно. Дакле, завршавамо са чланком који говори о генетској контроли цветања:

http://www.cell.com/trends/genetics/abstract/S0168-9525%2812%2900091-1

Полукласичан чланак о Дану заштите животне средине

Сутра у Малој сали Коларчеве задужбине у 17 часова, биће организована трибина поводом јубилеја истраживачке станице Петнице. Улаз је слободан:

http://fizikapress.wordpress.com/2012/06/04/

То ће се дешавати сутра, а данас је Светски дан заштите животне средине. Класичан чланак на ову тему би био конципиран тако да вам најпре представимо неколико еколошких чланака са новитетима из ове области, а онда и направимо галерију божанствених предела. И тако ћемо да урадимо, осим што нећемо. 🙂 На крају чланка вас свакако очекује галерија са одабраним и тематским сликама, али ћемо вам уместо еколошких, приказати неке друге занимљивости.

Шта би било право питање? Умемо ли ми уопште да питамо? Свашта, рећи ћете ви, па то нам је, ваљда, посао. Међутим, постављање питања је права наука:

http://mindreadings.wordpress.com/2012/06/04/umemo-li-da-pitamo/

Кукуруз са крупом попут разнобојних драгуља, а уз то се још и једе? Погледајте:

http://agroekonomija.wordpress.com/2012/06/04/sareni-dragulj-kukuruz-glas-gem/

Зашто у свемиру растемо? На ово биолошко питање, одговара колега нам физичар:

http://fizikapress.wordpress.com/2012/06/04/

Фасцинантан филм (уз текст) о развоју ембриона воћне мушице. Никако немојте пропустити:

http://www.nature.com/news/fruitfly-development-cell-by-cell-1.10769

Не треба ни помињати колика је популарност данас серија ауторке Мир-Јам. Међутим, критика јој, давне 1938. није баш била наклоњена:

http://ucionicaistorije.wordpress.com/2012/06/04/

Према новијим америчким истраживањима, канцеларије су право легло бактерија, чак исто колико су то и тоалети и аеродроми. Нађено је око 500 различитих врста:

http://news.nationalgeographic.com/news/2012/05/120530-offices-bacteria-men-working-science-germs-health/?source=link_tw20120604news-menoffice&utm_source=Twitter&utm_medium=Social&utm_content=link_tw20120604news-menoffice&utm_campaign=Content

И да не буде да баш ничим нисмо обележили данашњи важан еколошки датум, прослеђујемо текст са сајта организације WWF:

http://wwf.panda.org/wwf_news/?uNewsID=205080&utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+wwf%2Fnews+%28WWF+-+News%29

Верујемо да вам је ових неколико вести било занимљиво, али је ипак главна вест да ће Венера прећи преко Сунца управо – данас. Зашто је то толико значајно? Па зато што следећи овакав транзит, нажалост, нећемо доживети. Наиме, очекује се тек 2117. 🙂

http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=transit-venus-live-chat

http://www.astronomija.co.rs/sunev-sistem/planete/venera/6109-tranzit-venere-preko-sunca-za-novinare.html

На сајту „Националне географије“ можете погледати галерију управо инспирисану свемиром. Ипак, то није галерија коју смо вам припремили, а обећали на почетку чланка. Та галерија је:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Интернет дијалог

Уколико у четвртак, 19. овог месеца имате времена, можете свратити до Клуба посланика у Толстојевој број 2, али не пре него што прочитате детаље са сајта, упознате се са програмом и попуните формулар:

http://www.digitalnaagenda.gov.rs/ids12/

У питању је „Интернет дијалог Србије“, који организује Дигитална агенда, а у вези са развојем, употребом и управљањем интернетом. Ми мислимо да у овом дијалогу наставници и те како могу да допринесу, тим пре што је једна од тема и заштита деце на интернету. Ту су и друге теме, и у свакој је едукација кључна. 🙂

Ево шта ми имамо да кажемо на ту тему (заправо не баш ми, али ми смо пронашли занимљиве текстове, а то се ваљда рачуна :)).

Многи технички напреднији наставници ће вам рећи како је Power Point превазиђен и да не пружа бог-зна-какве могућности. Међутим, за наставника који није информатичар и који нема бог-зна-каква наставна средства, а ми биолози добро знамо да су нам неопходна, оваква презентација може да буде сјајно решење. Тим пре што је лака за направити, па могу и ђаци да допринесу да час буде занимљивији. Један такав одличан пример можете видети на блогу „Плава планета“:

http://plavaplaneta.wordpress.com/2011/10/22/globalno-zagrevanje/

И још једну (божанствену) ђачку презентацију смо преузели са блога „Божанствена биологија“:

Сајт Teacher Experience Exchange нуди неколицину лекција у којима вам откривају цаке како да вам презентација буде богатија:

http://h30411.www3.hp.com/sessions/37103?mcid=Twitter

Овај сајт нуди и напреднију презентацију која се зове „Nota“. Никакве везе с музиком нема, мада би и могла да има, с обзиром да ова презентација дозвољава убацивање мултимедијалних фајлова, попут YouTube и Flickr, као и Google maps. Детаљно објашњење имате у видео-прилогу:

http://h30411.www3.hp.com/posts/1066316-VIDEO_Collaborative_digital_posters?mcid=Twitter

Уколико нисте одушевљени идејом да сами нешто направите, можете просто да преузмете. Један од сајтова одличних за ову врсту (наравно легалне) активности је и Наставнички канал (Teaching Channel). Не знамо да ли такав постоји међу телевизијским понудама (а било би сјајно да га има), али је доступан на интернету. Следи објашњење за коришћење (али и учествовање) у пет корака:

https://www.teachingchannel.org/5-ways

Када користимо YouTube у настави и то директно са интернета, сајт обавезно даје рекламе и сугестије линкова које бисмо могли да видимо. При томе, све те сугестије уопште не морају да буду прикладне за један школски час. Зато вам дајемо савет како да искључите ту опцију:

http://h30411.www3.hp.com/posts/1073443-VIDEO_Clean_up_YouTube_videos?mcid=Twitter

Наравно и при припреми часа, много времена се утроши на претраге за едукативним материјалима, углавном сликама. Претпостављамо да најчешће користите Гугл, мада наравно има и других претраживача попут Јахуа. Да ли сте чули за претраживаче Hakia, Evri, DuckDuckGo, Boolify и DoodleBuzz? Према неким ауторима, врло су искористљиви у настави.

http://h30411.www3.hp.com/posts/1365535-Five_search_engines_you_have_never_heard_of?mcid=Twitter

Све је то лепо, рећи ћете ви, али и даље немамо баш идеју како се све ово уклапа у причу с почетка. Да, интернет очигледно пружа разне могућности за бољитак наставе, чиме он постаје пажње вредно наставно средство. Питање је где су ту методе учења које би имале утицаја на даље усмеравање развоја интернета.

На ово питање одговор даје један сјајан методички чланак, који повезује интернет алатке и опште познату (и прихваћену) Блумову таксономију:

http://pogledkrozprozor.wordpress.com/2012/03/31/bloomova-taksonomija-i-digitalni-alati/

И за крај, иако се на овогодишњој конференцији у САД о умрежавању школа, очекивало да ће директори бити главна тема, то се ипак није десило. 🙂 Главна тема су били наставници и њихово укључивање у реформу. Наставници су јако важна тема која очигледно „исплива“ и када се ради о информатизацији, па је свашта за очекивати и од овог догађаја који смо на почетку најавили. 🙂

http://blogs.edweek.org/edweek/DigitalEducation/2012/03/teachers_coming_on_board_with.html?utm_source=dlvr.it&utm_medium=twitter

Облак ознака