Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „узор“

Блог у чарапама

Стигло ми је писмо од Биљане Ускоковић у коме пише да се у Чачку раде занимљиве и лепе ствари. Радила је са шестацима и петацима биљни тераријум. Донели су доста материјала (стаклене акваријуме, каменчиће, активни угаљ, земљу за цвеће, биљчице, а и добро су урадили фигурице животиња од глине) и били јако срећни док су радили. Један тераријум ће затворити како би пратили животне процесе биљака унутар стаклене посуде и доказивали дисање и транспирацију. Остало је да се велики тераријум уреди тако да представе неко копнено станиште, али то ће Биља радити са осмацима. Погледајте како то изгледа за сада.

Биља је открила и на ком сајту је сазнала како да направи ову божанствену секцију.

Блог – Надарена деца: Гајење биљака у тераријуму (12.4.2016)

Биља ми је још написала да управо похађа онлајн семинар ОК центра „Веб алати у настави биологије“ и да је јако задовољна. Ако сте заборавили на овај центар и њихове семинаре, ред је да вас подсетим јер су заиста добри. Лично, планирам да се упишем на „Школски електронски часопис“. Да научим и то. 🙂

ОК центар: Термини семинара – Србија (за новембар 2017)

polapolaНо, да се вратимо на гајење биљака. Холанђани то раде другачије. 🙂

Екоблог: Ротердамска плутајућа шума: У служби спашавања дрвећа (9.9.2017)

Што се наставе тиче, увек су нам, од тих северњака, били занимљивији Финци. Код њих, кажу, хода се у чарапама.

Блиц: Ходају у чарапама, држе ноге на столу – Учитељице из Србије откриле тајну супер-успешних финских ђака (1.10.2017)

Ето, ја не ходам у чарапама, али, опет, Биолошки блог је супер-успешан. 🙂 Видимо се сутра.

10366316_392752337555870_494007210763064434_nИ да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Промовисали смо добар рад;
  2. научили смо како се прави тераријум у учионици;
  3. препоручили смо сјајне семинаре;
  4. прошетали смо се ротердамском шумом;
  5. ходали смо у чарапама.
Advertisements

Жедни пауци и армирана им паучина

_nlp8syiYsw1r4nd19o1_1280 (Small)Научници су пронашли једноставан начин да направе паукову мрежу ојачану (или армирану, како желите) угљеничним нанотубулама, односно графеном. И за то нису користили нанороботе, нити су петљали са генима паука. Напросто су пауку дали да пије воду са наноматеријалима. Зашто су, забога, то радили? Да би добили нов материјал, који има изванредна својства, попут чврстине, еластичности и отпорности.

IFL Science: Scientists Find Surprisingly Simple Way To Make Spiders Spin Silk 10 Times Stronger (2.9.2017)

И док научници креирају нове материјале, наставници биологије и њихови ђаци такође су креативни. У Житковцу су имали Дан науке и правили су моделе који приказују покрете дисања и рад мишића и још свашта нешто лепо. Слике је проследила колегиница Весна Миленовић.

 

У другој школи имали су дан посвећен гљивама. О томе нас је известила Сања Урошевић Парезановић.

 

У Зрењанину, водили су ђаке на један леп излет и, између осталог, посетили су тзв. биоенергану. То је електрана која ради на биогориво. И, заиста, постоји у Србији и производи електричну енергију. Начуо сам да их има четири у нас. Да ли сам добро чуо, не знам. 🙂

Зрењанинска група НПН: Експедиција Ботош – запажања (2.9.2017)

slika 2.12Врло верујем да су биоенергане будућност. О будућности, ипак, реч препуштам Нилу Гејману.

Diz que diz: Nil Gejmen: Zašto naša budućnost zavisi od biblioteka, čitanja i maštarenja (5.10.2017)

А у не тако далекој будућности Мајкрософт приређује догађај за наставнике на којима ће се они (и ми, наравно) упознати са новим методама рада у учионици уз коришћење технологије коју ова фирма нуди.

Microsoft.com: Hack the classroom (за 14.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо шта научници раде са пауцима;
  2. промовисали смо добар рад колега;
  3. усвојили смо нову реч – биоенергана;
  4. схватили смо од чега нам будућност зависи;
  5. најавили смо занимљив догађај.

Сад је много боље

funny_gifs_falling_asleep_in_class_by_scintilly-d8a0qqjНа почетку, допустићу себи луксуз да будем носталгичан. 🙂

Дневно.рс: Хит писмо на интернету: школе су некада биле апсолутно грозне, деци је сада много боље (2.9.2017)

Данас ђаци више не могу ни да беже са часова, као некад. 🙂

Телеграф: Ако дете побегне са часа, родитељи плаћају казну 100.000: Стижу драконске мере у школе! (29.9.2017)

Са неких часова се не бежи, па и да се казне не плаћају и сигуран сам да су ти часови – часови биологије јер колеге раде сјајне и занимљиве ствари. У ОШ „Радоје Домановић“ на Новом Београду, код наставнице Тијане Морић часови су песма, те настају и песме о протистима.

Кад већ зборимо о протистима, ево га један филм који је идеалан за увод у тему која се њима бави.

И даље гледамо под микроскоп, али овог пута како ћелије ван контроле формирају тумор.

И таман да са овом темом и завршимо, најавом једног занимљивог предавања.

Фејсбук догађај – Музеј науке и технике, Београд: Предавач проф.др Зоран Радовановић: Прави и умишљени узроци рака (за 16.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Уверили смо се да је некад било грозно;
  2. упознали смо се са једном ставком закона;
  3. промовисали смо добру праксу колегинице;
  4. одгледали смо филмиће у вези са протистима и канцером;
  5. најавили смо занимљиво предавање.

 

Плате за најбоље

_drvoinhandsОд 1995. уведен је међународни значајан еколошки дан, а то је Дан озонског омотача. Обележава се 16. септембра, а ево како су то урадили у школи „Петар Лековић“ из Пожеге у оквиру биолошке секције коју води колегиница Сања Парезановић.

Биолошки кутак: И ове године смо обележили Дан заштите озонског омотача (15.9.2017)

Биолошки блог увек подржава и промовише добар рад наставника. Но, није проблем да то ради Биолошки блог; много значајније питање је да ли ће то радити Министарство просвете. Према вестима које стижу, одговор би требало да је потврдан.daily selection012

Унија синдиката просветних радника Војводине: Платни разреди у просвети (7.9.2017) & Блиц: Интервју – Бранко Ружић: Правимо систем у којем најбољи имају веће плате (10.9.2017)

Када говоримо о најбољима…

Бука: Имају најбоље основно образовање на свијету, а штеде 400 милиона еура годишње само зато што не користе папир (6.4.2017)

Богами, добра уштеда, а и еколошки је оправдано, тако да само могу да честитам. Углавном, они решише проблем папира, а изгледа да се у Пакистану налази решење за све већи проблем пластичног отпада. На тамошњем отпаду пронашли су гљивицу врсте Aspergillus tubingensis, која је у стању да једе пластику. То није први организам који то може. Већ су познате бактерије и црви који могу да једу пластичне масе, а о чему сам на Биолошком блогу својевремено писао.

IFL Science: Plastic-Eating Fungus Found At A Landfill Site In Pakistan (15.9.2017)

Добро је да таквих организама има, а има их захваљујући томе што постоји огромна разноврсност. butterflyБиодиверзитетом ћу и завршити за данас и то једним лепим филмом.

Smithsonian.com: Video: Why Should Humans Care About Preserving the Diversity of Life on Earth? (6.1.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо рад једне сјајне секције;
  2. сазнали смо ко ће имати већу плату;
  3. информисали се о иностраним примерима добре праксе;
  4. упознали смо гљиве које једу пластику;
  5. одгледали смо филм који говори зашто је биодиверзитет важан.

У чему је виц?

majmun-selfi (Small)Једна од разлика између шимпанзи и бонобо је и у томе што су код првих мужјаци вође чопора, а код потоњих – женке. Иначе, ове две врсте мајмуна нису описане као посебне (односно, бонобо се није сматрала посебном врстом) све до 1928. јер су насељавале слична станишта, а веома су сличне и морфолошки гледано.

IFL Science: Brutal Warfare May Help Explain Differences In Chimpanzee And Bonobo Societies (3.5.2017)

Таксономија је у биологији увек била (и остала) осетљиво место, али развојем науке све некако леже на своје место. 🙂 И у педагогији некакве таксономије има и она, за разлику од биолошке, никад не застарева. 17353085_1868896816711929_8007338653163740192_n (Small)Доказ је увек актуелна Блумова таксономија. Следећи линк приказује ову таксономију на чак шест различитих и занимљивих начина.

Larry Ferlazzo’s Websites of the Day: Six New Videos Teaching Bloom’s Taxonomy In Creative Ways (3.5.2017)

И док Блумова таксономија не застарева, школски предмети изгледа да застаревају. Макар у Финској.

Atma.hr: Revolucija: Finska će postati prva zemlja na svijetu koja će ukinuti sve predmete u školi! (10.5.2017)

10428468_1011440885551015_6569261856119758229_nЗаиста ће то урадити. Није виц. За вицеве је задужена Јеца. 🙂

Како Јеца каже: Виц (27.4.2017)

Ако вас овај виц није насмејао, следећи текст сигурно хоће.

Зелена учионица: Паника због екстерне (трилер са елементима хорора) (28.4.2017)

А ако ни то не „упали“, следећи видео измамиће вам осмех, тврде аутори.

Facebook video – INature: This Will Make You Smile! (23.6.2014)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. happy-faceРазликовали смо шимпанзе од боноба;
  2. утврдили смо Блумову таксономију уз помоћ креативних филмића;
  3. видели како стоје ствари у Финској;
  4. мало смо се насмејали;
  5. одгледали смо леп видео о животињама.

Хорски раном зором

Колегиница Марица Огњановић приказала нам је производе рада биолошке секције у њеној школи.

Ово је толико лепо да једва чекам да се деси нека сукцесија у школи у којој Марица ради, па да видимо још неки екосистем. 🙂 Иначе, сукцесија је предвиђена и у Плану и Програму за пети разред основне школе. Какве нас све новине очекују у настави биологије, пише „Школски портал“ издавачке куће „Бигз“.

Школски портал – Тема недеље: Највеће промене у биологији и физичком (21.4.2017)

_n7lcxsNzSd1r51oypo8_500Једна од промена која је требало да уследи је и те како у вези са нашом струком, а ради се о репродуктивном здрављу или сексуалном образовању, како желите. Пакет, како су га назвали, за учење о овој шкакљивој теми предложила је организација „Инцест траума центар“ и Министарство га је, на прву лопту, прихватило. Међутим, онда су кренуле реакције против. Неке блаже…

Први на скали: Професор Јелена: Како нормална ствар постаде нешто изопачено? (20.4.2017)

…неке оштрије.

Блог – Креативна чаролија: Ко се игра образовним системом Србије? (21.4.2017)

Stefan-GIFs-From-Vampire-DiariesИзгледа да су све ове реакције (укључујући и буран рат који се водио на друштвеним мрежама) имале ефекта јер се одлука Министарства променила.

Унија синдиката просветних радника Војводине: У школама за сада без сексуалног васпитања (26.4.2017)

Наравно, постоје и они аутори који јесу за увођење поменутих пакета и за то свакако имају аргументе…

b92: Нит’ смо пошли, нит’ смо дошли (23.4.2017) & Пешчаник: Нормална сексуалност (20.4.2017)

Pioneer…а због нове одлуке Министарства покренута је и петиција.

Петиције 24.ком: Министарство просвете да примени Образовне пакете ИТЦ-а (20.4.2017)

Но, да се вратим на одлуку Министарства. И мени је нејасно, као што је, верујем, и вама, шта значи временска одредница „за сада“. За сада је, рецимо, немогуће да се трансплантира људска глава, али ће то бити, можда, могуће негде у децембру ове године. Италијански неурохирург Серђо (Sergio Canavero) планира овај не мали захват последњих 30 година. Пацијент ће бити Рус Валери Спиридонов, који болује од ретке спиналне мишићне атрофије. Операција ће захтевати да се његова глава охлади на -15 степени Целзијусових, а трајаће 36 сати. Коштаће, богме, једанаест милиона евра. Погледајте снимак.

То ће се десити у децембру, а нешто раније, средином маја, десиће нам се један необичан хор.

Фејсбук догађај Жељка Станимировића: Београдски јутарњи хор – Belgrade dawn chorus (за 13. мај 2017)

Знате како кажу – песма нас је одржала. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. _mp93ukpouR1s66jp9o1_500Инспирисали се уз импресиван рад наше колегинице;
  2. упознали се са неким променама у Наставном плану које нас очекују;
  3. пропратили смо дешавања у вези са увођењем сексуалног образовања;
  4. сазнали смо када ће бити прва трансплантација главе;
  5. распевали се од раног јутра. 🙂

Ноћ резервисана за биологију

8a7bc648aaf0004a562581485c4659baa9da76b5_hqНајпре желим да вам проследим један леп позив који нам стиже са Департмана за биологију Природно-математичког факултета у Новом Саду. И ове године организују Ноћ биологије и много занимљивих радионица очекује наше ђаке, а пре свега средњошколце завршних година пошто ће се бавити и пријемним испитима. Иако у позиву пише да је рок за пријаву 25. март, још увек није касно да их контактирате и пријавите се да присуствујете.

Ноћ биологије 2017 (за 21.4.2017)

То ће се дешавати по ноћи, а следећи видео (иако фасцинантан) дешава се током дана.

Facebook video – Enchanting Nature: On a scale 1 -10 how lovely is this video! (25.3.2017)

Следећи видео направила је ученица наше колегинице Виолете Милосављевић.

Виолета има Фејсбук страну „Нећу кесу – чувам природу“ где можете пронаћи мноштво објава налик овој, а које могу бити инспирација за неки наш рад на часовима у осмом разреду. И пре него што вас препустим разгледању те Фејсбук стране, да се надовежем на причу о отпаду коју је започела Виолетина ученица.

public-interest-public-awareness-ads-1

Много отпада је од пластике, која се сматра свакаквом, али не и биоразградљивом. Макар док научници нису дошли до запањујућег открића: ларве инсекта Tenebrio molitor могу да је једу! Наиме, хранили су те ларве (укупно стотину њих) са по четрдесетак милиграма стиропора сваки дан (што би била величина једне пилуле). Испоставило се да су ларве, уз помоћ микроба у органима за варење, успели половину пластике да конвертују у угљен-диоксид, а потом су избацили екскрет сачињен од биоразградивог остатка. При томе су ларве биле једнако здраве као и оне које су се храниле уобичајеном храном, а екскрет је, изгледа, такође довољно здрав да би могао да се користи као ђубриво. Но, за ово потоње је потребно још доказа, тврде научници.

IFL Science: Plastic-Eating Mealworms Could Help Reduce Landfill Waste (30.9.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. tumblr_mshsx9tyC91stnucso1_400Добили смо позив за „Ноћ биологије“;
  2. одгледали симпатичан видео;
  3. видели рад ђака наше колегинице из области заштите животне средине;
  4. прегледали смо сјајну Фејсбук страну наше колегинице;
  5. прочитали смо занимљивост о могућностима разградње пластике.

 

Облак ознака