Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „узор“

Правилник за основце

Оно што смо чекали последњих дана…

bio04 važne informacijeВажне информације

Правилник са пропозицијама за овогодишње такмичење из биологије за основну школу можете преузети…

…овде!

slika 3.42То је био вордов документ, а следи и…

пдф.

Видећете да су неке ставке другачије у односу на претходну годину и то је све што ћу вам ја рећи, а остало прочитајте.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

За оне који воле да читају овај правилник не мора да буде целокупно штиво током распуста. 🙂 На интернету може да се нађе свашта, па тако и практикум из микробиологије. Таман мало подсећања на студентске дане.

Практикум из микробиологије (2010)

bio04 naukaНаука

Микро-свет има макро-проблеме. Бактерије морају да се суочавају са антибиотицима и то раде на неколико начина. 71RQjB3R0JL._SX425_Ипак, један новоткривени је, мало је рећи, фасцинантан. Наиме, научници са Универзитета Принстона и државног универзитета Нортриџа у Калифорнији су током прошле године утврдили да у популацији Ешерихије бактерије које умиру упијају значајну дозу антибиотика како би га утрошиле у што већој мери. На тај начин повећавају шансу другим бактеријама да се спасу. Да ли ми овде причамо о несебичним бактеријама које се жртвују за заједницу?!? Углавном, у тексту који следи и сами научници закључују да ће се поставити питања која никада до сада никоме нису пала на памет.

Рhys.org: Dying bacteria absorb antibiotic, allowing others to survive and grow (6.2.2019)

bio04 sa časovaСа часова

И у свету људи постоје несебичне колеге које деле своје идеје и свој рад са осталима. Такав је случај и са Весном Миленовић. Ево неких слика које приказују рад у њеној учионици.

Леп рад се већ десио у учионицама, али леп рад и тек треба да се деси. Биљана Ускоковић Брковић спрема приредбу поводом Међународног дана шума.

Биолошке теме: Биолошка представа (9.2.2020)

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Осим ове лепе представе, очекује нас још један догађај. У ствари, очекује колеге из Горњег Милановца и околине.

Фејсбук догађај: Изложба „Суживот са великим зверима“ (12.2.2020)

Верујем да ће колеге из поменутог града уживати, а суживот са Биолошким блогом траје и даље. 🙂 До скорог виђења.

Суперхероји биологије

tumblr_static_4121f5i85fi84o40go8cg8skoНекада чланак морам да почнем и тужном вешћу.

bio04 vazni datumiВажни датуми

Пре неки дан преминуо је Дејвид Белами, природњак познатији старијој генерацији.

Би-Би-Си: Преминуо Дејвид Белами – природњак, ТВ лице, деда и суперхерој деце у Југославији (12.12.2019)

Верујем да је за многе од нас он стварно био суперхерој и да је допринео да данас будемо оно што јесмо. 🙂

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Суперхероји постоје и међу животињама. У следећем тексту аксолотл је виђен као такав, због тога што може да регенерише већину делова свог тела. Зато су научници јако заинтересовани за његов ДНК, како би видели који му гени то омогућавају.

The New York Times: Seeking Superpowers in the Axolotl Genome (29.1.2019)

Но, не претерујем ако кажем да суперхероји постоје и међу наставницима биологије.

04 korisni materijaliКорисни материјали

_f74873fd1ddbc80dfbe4ba5eeb746697Неки наставници су суперхероји јер своје материјале несебично деле са другима. Такав је случај са Јеленом Џогаз и она је поделила са нама планове за предмет Чувари природе за седми разред.

bio04 sa časovaСа часова

Други наставници деле са нама примере добре праксе, а колегиница Маја Бајагић Барањ је посебан тип суперхероја јер је радила са децом која болују од церебралне парализе и заједно су направили божанствене екосистеме.

Верујем да и вас, као и мене, овакви суперхероји инспиришу да будемо што бољи у овом послу који је хуман и, без двоумљења, најважнији и најлепши на свету. 🙂

Директори плесачи

„За разлику од вртића, школа није симулација стварности ни место за игру. Школа је стварност сама.“ Да ли је?

bio04 iz štampeИз штампе

Први текст који сам одабрао за данас (из кога је и цитат спочетка) говори о проблемима који су нам свима добро познати.

Бука: Миљенко Јерговић: Ако наставнике заштитите од родитеља, тада ће се и ученици припитомити (13.6.2019)

18075b9f7e471e263c738d6cb9a58acb_large (Small)И док постоје мишљења да ученике треба доместификовати, у другим деловима света се озбиљно ради на њиховом освешћивању о значају животне средине.

021.рс: Нови закон на Филипинима: Ученици не могу да заврше школу ако не посаде бар 10 стабала (29.5.2019)

Филипини су на добром путу да постану еколошка држава, али сертификована еколошка држава је… Па, прочитајте у следећем тексту. Можда ћете се изненадити да нам је много ближа него што бисмо помислили.

Национална географија: Упознајте најчистију земљу на свету (15.8.2018)

bio04 sa časovaСа часова

А да биологија буде најлепша наука на свету труде се наше сјајне и креативне колеге. Овог пута представљам вам радове ђака колегинице Јасне Бранковић. Они су се бавили креативном рециклажом на секцији ОШ „Стеван Сремац“ из Добановаца.

Још једну интересантну ствар направили су осмаци Владиславе Солаковић. Овај рад најбоље дочарава филмић који можете погледати на следећем линку.

Наставници биологије – Фејсбук видео: Владислава Солаковић (25.11.2019)

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Када смо већ код занимљивих видеа са Фејсбука, погледајте директора једне школе у Азији који плеше са својим ђацима.

Фејсбук видео – Више од живота: Директор који плеше (приступљено 27.11.2019)

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

И док директори плешу, птице цвркућу. Овог пута у Зрењанину.

Свечано отварање изложбе „Птице и њихове породице“ одржаће се у Салону НМЗ у четвртак, 28. новембра 2019. у 19 часова. Аутор изложбе је Наташа Кнежевић, виши кустос – биолог у Народном музеју Зрењанин. Изложба ће бити отворена до 14. фебруара 2020. Улаз је слободан, а детаље имате на линку:

Фејсбук догађај: Отварање изложбе „Птице и њихове породице“ (28.11.2019)

tumblr_mo0jugQ8wn1r9bfqro1_400

И да најавим, такође за сутра, још један догађај, овај пут за Београђане.

Фејсбук догађај: Презентација апликације „Београд кроз природу и време – BeoGuide“ (за 28.11.2019)

Сигуран сам да вреди видети, а ускоро се гледамо и ми у новом чланку.

Умор као болест

Да ли сте знали да је новембар месец посвећен дијабетесу?

bio04 vazni datumiВажни датуми

Светски месец дијабетеса је новембар, а датум је 14. новембар. Тема прошлогодишњег и овогодишњег обележавања овог датума је „Дијабетес и породица“. У свету се, иначе, прилично одмакло у истраживањима што се санирања последица дијабетеса тиче. _mqtxajmKXP1rbjn12o1_500Један од новијих изума, за које се истраживачи надају да ће заживети и, што је битније, олакшати живот дијабетичарима је посебна пилула, не већа од боровнице. Ове капсуле нису исте као оне на које смо навикли; садрже иглицу са компресованим инсулином и када их прогутамо, иглица ће боцнути унутрашњост желуца. Истраживања на животињама су показала да су капсуле једнако ефикасне као и ињекције које се дају преко коже, али су, за разлику од њих, безболне.

Medicalxpress: Capsule that releases insulin in the stomach could replace injections for patients with type 2 diabetes (7.2.2019)

Научници се надају да ће и други значајни протеини моћи да се достављају, да тако кажем, на овај начин.

bio04 naukaНаука

Стручњаци упозоравају да све више људи оболева од ове болести. И као да то већ није довољно лоше, већ нам најављују и нове болести за 21. век.

Национална географија: СЗО установила: Премореност од посла ће до 2022. године бити званична болест (30.5.2019)

bio04 sa časovaСа часова

Наше вредне колегинице као да не хају за ова упозорења Светске здравствене организације и раде пуном паром. Овог пута представљам моделе које су израдили ученици Јоване Думић.

Још хранљивих модела правили су ђаци Драгане Ђурагин Сабо и они приказују пресек кроз људску кожу. 🙂

Наравно, уз леп изглед хране, свакако треба пропагирати и здраву исхрану.

bio04 iz štampeИз штампе

tumblr_ni5basjw4Z1qhprtmo1_500Оно чиме се биолози такође баве су и поремећаји у исхрани и један од њих је и анорексија. Зато сам одабрао следећи текст за крај.

Vice: Zašto je problem pričati o muškoj anoreksiji (23.8.2015)

На биолошком блогу није проблем причати о било чему, тако да нове, занимљиве теме очекујте ускоро.

Октоподи преузимају кормило

Да имам редакцију (као што је немам) написао бих да ми је пристигло писмо у моју редакцију, али овако је довољно рећи да ми је пристигло писмо.

bio04 sa časovaСа часова

Већ дуже време (годину дана!) намеравам да пошаљем ову презентацију као једну од интересантнијих где је биологија била део пројектне наставе, па је ево сада дошла на ред. Надам се да ће многима бити занимљива, јер је „уплитање“ мојих малих биолога и моје маленкости у обележавање Вукових дана у школи. Могуће је да у неко догледно време проследим још нешто.
Теби хвала што омогућаваш да биолози широм Србије поделе своје идеје. Ако неку нисам искористила у изворном облику, бар ме је подстакла на размишљање и стварање нечег новог.
Пуно поздрава из Ниша,
Милена Цветковић

Ево је и презентација:

И што Милена рече, заиста на овом блогу могу да се нађу сјајне идеје и исти такви ђачки радови. Овог пута представљам радове ђака колегиница Сање Урошевић Парезановић (прве две слике горе) и Тамаре Микић (слика доле).

Ћелијама су се бавили и ђаци Биљане Ускоковић и Ане Вуловић. Све ћете пронаћи на сјајном Биљином блогу.

Блог – Биолошке теме: Креативна настава (11.10.2019)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Биљану морам још једном да поменем. Наиме, послала је критеријуме за оцењивање који су фантастично направљени у форми паноа. И те како верујем да је ово искористљиво за наше учионице и за наш рад.

Ако вам је једноставније, све ово можете преузети са овог линка.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

О оцењивању, али и другим актуелним темама имаћу предавање у среду. Уколико сте заинтересовани, можете се пријавити овде:

Институт за модерно образовање: Бесплатно предавање „Како се посветити сваком ученику у одељењу кад их има 25?” (за 30.10.2019)

Дешавања ће иначе бити већ од сутра.

72750528_2476757609111096_3712712186137673728_n

Једна изложба је већ отворена, али је можете посетити до краја новембра.

Завичајни музеј Хомоља: Суживот са великим зверима (отворено 24.10.2019)

bio04 naukaНаука

Великих звери у Србији има, али мајмуна свакако нема. Ипак, изгледа да их је некада овде било.

Круг портал: Краљевчанин у тиму иза ког је велико откриће (за 22.10.2019)

598624_221674244631555_871276690_nДакле, некада је било мајмуна, данас их нема, а у будућности можда не буде ни великих звери, а ни људи, већ – октопода.

Национална географија: Збогом еволуцијо, октоподи преузимају кормило (2.7.2019)

Биолошки блог још увек не преузима нико, тако да ћу вас наново ја сачекати и идуће недеље на овом месту. Видимо се.

Позив на београдски октобарски Актив

Најпре једна најава, а онда још неке најаве.

bio04 važne informacijeВажне информације

У четвртак 10.10.2019. у ОШ „Дринка Павловић“ у 18:30 одржаће се градски Стручни актив наставника биологије. Теме ће бити разне, а биће уприличено и предавање др Небојше Јаснића о феромонима. Ове супстанце ће бити и једна од тема по новом програму у осмом разреду, па је то разлог више да је чујемо.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Актив није једина ствар која ће нам се десити. Један леп догађај предвиђен је за новембар.

71105386_2302512126728830_5980092023753932800_n

Све ове активности приредиће Покрајински завод за заштиту природе, а са њихове званичне Фејсбук стране преузео сам вест која је још увек актуелна.

У Покрајинском заводу за заштиту природе је у петак 27. септембра 2019. отворена изложба „Пази отровно!“. Изложба је реализована у сарадњи са Природњачким музејом у Београду, а аутор изложбе је виши кустос др Ана Пауновић.
На отварању изложбе је говорио др Слободан Пузовић, помоћник директора ПЗЗП, и истакао је да Завод са Природњачким музејом у Београду већ годинама има веома добру сарадњу и да се активности обе куће надопуњују. Навео је да је тема отрова у природи, отровне гљиве, биљке и животиње, привлачна за људе, али да последњих година имамо пуно проблема и са непрописном применом отрова у пољопривреди, посебно фураданом, и тровањем разних заштићених животињских врста. Др Милан Пауновић, директор Природњачког музеја у Београду, захвалио се Покрајинском заводу на успешно организованој изложби и навео да њихова институција улаже велике напоре у едукацију становништва о природном благу Србије и потреби његове заштите. Такође је истакао да Природњачки музеј још увек нема адекватну зграду за велики број експоната које поседује и да се нада да ће се то у будућности решити.
a7fb1511095179.560f1893cb661Ауторка изложбе др Ана Пауновић, виша кустоскиња, је истакла да је употреба и злоупотреба отрова из природе укорењена у историји разних цивилизација од месопотамијске, преко египатске, грчке, римске, мајанске до кинеске. Навела је да су на изложби представљене отровне врсте гљива, биљака и животиња (инсекти, стоноге, паукови, шкорпије, водоземци, гмизаваци, сисари). Да су изложене ретко излагани и необични експонати, у виду хербарских, таксидермијских и течних препарата и мулажа отровних биљака, животиња и гљива. Изложба објашњава појаву отрова у природи, њихов састав и начин деловања, деловање противотрова, као и феномен исхране појединих животиња другим отровним организмима.
Публици је пружено неопходно знање за заштиту од отрова, превенција интоксикације, као и савети како се понашати у случају контакта са отровним организмима и шта предузети против отрова медузе, паука, змије, шкорпије, раже, па чак и комарца. Отровне биљке се отровима бране од биљоједа, отровне животиње га користе за одбрану од предатора или за хватање плена, док код гљива још увек није сасвим јасна сврха отровности. Отровне супстанце су широко распрострањене у природи и њихово коришћење и избегавање је усавршавано током еволуције живог света.
Способност коришћења отровних супстанци за напад и одбрану у живом свету временом је постало сложено и веома разноврсно. Људи су истовремено фасцинирани и уплашени отровним биљакама, гљивама и животињама. Због тога не изненађује чињеница што од памтивека покушавају да проникну у тајне њихових отрова и боље упознају ова бића.
Изложба ће бити отворена до 13. децембра 2019. године.

bio04 naukaНаука

Кад сам већ поменуо пауке, неки од њих имају врло занимљив полни живот. Рецимо, врста коју на енглеском говорном подручју називају паук-новчић (Herennia multipuncta) показује значајан полни диморфизам. Женке су до четири пута веће од мужјака. Но, иако мали, врло су живчани и то према супарницима. Женке су полиандричне, што малим, али куражним мужјацима не одговара, па они прибегавају једној необичној тактици. Приликом парења не дају женкама само полне ћелије већ читаве полне органе. Изгледа да то раде јер кесе са сперматозоидима које носе узимају десети део њихове тежине и представљају терет. Без терета су они растерећени и тиме много су бољи борци, те лакше дохакају конкуренцији. Наравно, ово је тек једна од теорија.

IFL Science: Coin Spiders Chop Off Their Own Genitals After Sex (јануар 2015)

bio04 sa časovaСа часова

Ово што следи нису баш пауци, али је довољно сродно. Изузетна идеја да ђаци приказују развића инсеката на пластичним тањирићима, а ментор је колегиница Весна Милојковић. Одмах поред је нешто слично, али различито и једнако маестрално: рад ђака колегинице Терезе Катоне. Овим дивним радовима и завршавамо за данас, а очекујте ускоро записник са београдског актива.

Криво је море

Поштовани читаоци и љубитељи Биолошког блога, најпре морам да се извиним што ове године касним са почетком, али знате како се каже… Сваки почетак је тежак. 🙂

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Сву тежину почетка осетио је ПМФ у Новом Саду и то ћете видети из наслова првог чланка који сам одабрао за данас (да не кажем за почетак).

021.рс: Дебакл на упису за професоре природних наука у Новом Саду, за физику се пријавио један будући студент (3.7.2019)

Право питање за нас је како је прошла биологија? Биолози имају разлога да буду задовољнији од физичара, али разлога за радовање нема. Наиме, свега петоро се пријавило на 40 доступних места. Још једно право питање је да ли ће се овај тренд попут епидемије раширити и на друге факултете, рецимо београдски? Врло вероватно неће, пошто тај факултет ради све што је потребно да биологију популаризује међу најмлађима. Сетите се само прошле године. 🙂

04 korisni materijaliКорисни материјали

Кад поменух прошлу годину свакако јој се морамо вратити како бисмо испитали ретенцију знања наших ђака. Да, говорим о иницијалним тестовима. На Фејсбук групи „Наставници биологије“ колеге већ увелико размењују иницијалне, а овде ево и мог прилога за старије разреде.

bio04 sa časovaСа часова

Осим тестова, увек треба и лепих идеја за часове. На овом блогу их неће мањкати јер се увек промовише добар рад колега, а пре свега креативан. Сам почетак посвећујемо првој теми у најмање два разреда, па ево радова од пластелина ђака из ОШ „Милица Милошевић“ из Јагњила. Ментор је наставница Наташа Соскић.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Позната по добром раду је наша Ена Хорват. И ове године њен научни клуб чуда прави и то бесплатно за заинтересоване ђаке. Плакат који следи говори више од хиљаду речи, баш као и поменути Енин досадашњи рад.

69826477_2316677895328409_8740820310686695424_n

Осим клуба, можете посетити и један камп. Занимљив је по томе што је он настао као део активности ученичке задруге ОШ „Други шумадијски одред“ из Марковца. Детаљније имате у документу који следи.

Дечји камп „Весели основац“

Колеге из Пријепоља још увек имају времена да стигну да посете изложбу коју је приредио Природњачки музеј из Београда. Преносим текст који објашњава догађај:

Природњачки музеј из Београда приређује гостујућу изложбу „Шумови мора“ у Музеју у Пријепољу. Изложба ће бити отворена у петак, 13. септембра 2019. године. На изложби ће бити представљено преко 200 различитих врста мекушаца – пужева, шкољки и главоножаца који се чувају у Збирци савремених мекушаца. Изложени експонати обједињују становнике отворених океана и мора: Индијски океан, Тихи океан, Јужни Атлантик, Медитеран, и др. ammoniteanimateНа изложби ће бити представљени бројни експонати: од најпримитивнијих облика пужева, хитона или бабушки, који су још познатији по имену Петрово уво или девојачко уво; најкрупнијих пужева: кацигаша или краљичиног шлема који су се у ХIII веку користили за резбарање камеја; џиновских шкољки – тридакни, које са поносом носе епитет медвеђа шапа а које се узгајају само на морским фармама ради опремање акваријума; до примерака који су овековечени у уметности, међу којима су: Јакобова капица, бисерне шкољке и др. seashellИстраживање мекушаца фокусирано је на њихов комерцијални значај, али и са еколошког аспекта с обзиром да су шкољке најбољи пречишћивачи вода.
Овом изложбом публици се на популаран начин приближава лепота и значај мекушаца, скривених у морским дубинама. Аутор изложбе је др Биљана Митровић, музејски саветник, а техничку подршку пружиће дипл. инж. Мирослав Јовановић, музејски саветник и дипл. инж. Александар Стојановића, конзерватор. Изложба ће бити отворена месец дана.

69651094_2387877884665736_1323165718933405696_n

Надам се да ће неко из поменутог града да напише и пошаље извештај за Био-блог, па да нас море запљусне и ван летњег распуста. 🙂 Још једна манифестација нас очекује у наредном периоду и овом најавом завршавам, а свим колегама и ђацима желим срећан почетак и да се не угледате на мене, већ да све буде на време. 🙂

Greenfest.rs: Školske posete (за 15.10.2019)

Облак ознака