Последњи чланак у школској 2022/2023.

Вест која нас је дочекала данас је да се школска 2022/2023. завршава брже него што смо очекивали.

Из штампе

Мондо: Влада Србије донела одлуку! Ово је датум краја школске године у Србији, „Рибникар“ добија меморијални центар (1.6.2023)

Када је већ тако, онда је и ово последњи чланак Биолошког блога за ову годину, али нећемо завршити пре него што објавимо тестове са овогодишњег републичког такмичења.

Корисни материјали

• Тест за осми + кључ
• Тест за седми + кључ 

Конкурси и смотре

И ове године имамо успешне такмичаре, али и успешне наставнике менторе. Но, велику пажњу морамо посветити и оним колегама који праве успешне, лепе часове. Најуспешније наћи ћете на овом списку:

Гугл документи: Центар за образовну технологију, методичко усавршавање и каријерно вођење наставника биологије – Резултати конкурса „Најбоља методичка иновација у настави биологије“ (21.5.2023)

Са часова

Биолошки блог нема такмичарски карактер, али радо објављује лепе радове колега и њихових ђака. Ђаци Весне Миленовић бавили су се варијабилношћу и то на примеру најлепшег инсекта на свету, а ученици Андријане Марковић Јанковић правили су моделе биома. Од Александре Арсенијевић нам стиже нешто сасвим другачије: радови на домаћинству. Пошто и биолози предају овај предмет, ево примера како то може лепо да изгледа.

Реч наставника

Остало ми је за крај да честитам успешним ђацима и наставницима и да пожелим што мање стресан крај ове врло несрећне школске године. Верујем да ће наредна бити боља, а ми се тада и видимо. 

Лековито биље и човек змај

Градско такмичење је на прагу, ево већ у недељу и некако смо успели (или нисмо успели) да сазнамо где идемо, односно које су нам школе домаћини. Но, као да нам такмичења није довољно, имам једно баш лепо за вас.

Конкурси и смотре

Што кажу, слика говори хиљаду речи, а слика са речима говори милион. Све вам је ту. 

Корисни материјали

Када смо код биља, петаци често праве хербаријуме. Да бисмо им олакшали овај посао, ту су ђаци колеге Славољуба Тоскића.

Са часова

Лепе хербаријуме, али и експерименте са биљкама и паное о заштити животне средине правили су ђаци Силвије Јовичић. Ученици Милијане Муратовић су приказивали циклусе развића, а ученици Жељке Симић су представљали делове људског скелета. 

Наука

Жељкини ђаци бавили су се скелетом човека, а то су прошле године радили и научници. Додуше, врста којом су се бавили није баш наша, али је сродна. Ради се о врсти Homo longi. 

Bigthink.com: Homo longi, the dragon man: Researchers identify our closest relative (29.6.2021)

Још 1933. откривена је мистериозна фосилна лобања у близини града Харбин у провинцији Хејлунгђанг у североисточној Кини. Лобања је била скоро савршено очувана, са четвртастим очним дупљама, дебелим избочинама обрва и великим зубима, али тада нико није могао тачно да објасни коме је припадала. Лобања је много већа од оне коју има Homo sapiens и друге сродне врсте, а сама величина мозга је била слична оној коју имамо ми. Све до данашњих дана место настанка и период настанка је остао неразјашњен.

Сада је тим кинеских, аустралијских и британских истраживача коначно решио загонетку. Лобања представља до сада непознату изумрлу људску врсту. Истраживање, објављено као три студије у часопису „Иновације“, сугерише да је ово наш најближи рођак у људском породичном стаблу.

Назван Homo longi, што се може превести као „Змајева река“, добио је име по провинцији у којој је пронађен. Идентификација лобање, за коју се сматра да потиче од педесетогодишњег мушкарца, делимично је заснована на хемијској анализи седимената заробљених у њој. Научници су га „сместили“ у средњи плеистоцен, пре 125.000 до 800.000 година. 

Предвиђа се да је заједнички предак лонгија и сапиенса живео пре отприлике 950.000 година. Штавише, то сугерише да су обе врсте делиле заједничког претка са неандерталцима пре нешто више од милион година, што значи да смо се можда одвојили од неандерталаца 400.000 раније него што се раније мислило (мислили смо да је то било пре 600.000 година).

До сада су неандерталци сматрани нашим најближим рођацима (према студији, одвојили смо се од Homo heidelbergensis пре неких 1,3 милиона година). Дебате о еволуцији модерних људи и о томе шта је то што нас чини „људима“ стога су се у великој мери ослањале на поређења са неандерталцима. Али ново откриће гура неандерталце један корак даље од нас самих и чини једноставна поређења између ове две врсте много мање важним за разумевање онога што нас на крају чини оним што јесмо. Ипак, треба и рећи да их не „гурају“ сви научници и да ово мишљење ипак није прихваћено у целој научној заједници и колико сам разумео, спорне су методе датирања. 

Иако ће облик породичног стабла представљеног овде вероватно издржати тест времена, још је прерано прихватити ове предвиђене датуме дивергенције као дефинитивне. Уз то, истраживање такође баца важно светло на то како су се људске врсте појавиле и шириле кроз средњи плеистоцен у све области наше планете. Најважније је да су се многе од ових врста можда укрштале.

Оно што свакако можемо закључити је да прича о драматичној људској еволуцији очигледно није потпуно испричана. 

Ни прича о овогодишњем такмичењу није још испричана, а наставља се у недељу. Желим вам свима много успеха. 

Стара добра пракса у новој 2023.

Кренуло је друго полугодиште, па тако и Биолошки блог са њим. И баш ми је драго што почињем врло лепим темама и примерима рада колега, наставника биологије, који служе на понос читавој струци.

Пројекти

Колегиница Данијела Кричковић је наставник о којем медији извештавају, а због интересантних и награђених еколошких пројеката које успешно ради у својој школи.

Корисни материјали

Већ смо навикли да нам Славољуб Тоскић несебично пружа практичне материјале за наставу. За оне који се спремају за такмичење и малу матуру из предмета биологије, припремио је збирку за вежбање.

Управо од данас, фондација „Образовање за Србију“ и Министарство просвете Србије званично су именовали Славољуба за националног лидера образовања за Србију. Он ће бити ментор будућим националним еду-лидерима. 

Са часова

На часовима колега такође се дешава један одличан рад. Овог пута видећемо производе вредних ђака Оливере Коларић (модели делова ћелија), Маријане Пауновић (радови о здравој исхрани) и Наташе Грујичић Исаков (ДНК и хромозоми). 

Наука

И још један сјајан рад стиже нам из ОШ „Јајинци“. Наша колегиница Гордана Владић известила нас је да је јесенас заочела сарадња са Заводом за заштиту природе Србије. Наиме, школа поседује драгоцену колекцију фосила (о чему је Биолошки блог већ писао) и сада је урађена детерминација тих фосила. То је урадио Срђан Маринчић, кустос – палеонтолог. На следећем линку видећете импресивну колекцију, односно списак, а ја вас поздрављам до следеће недеље.

Списак фосила ОШ „Јајинци“

Када Фејсбук има смисла

„Мозак разуме само један језик – оно што дете ради. Дете му свјом делатношћу саопштава шта да развије.“ Ово је једна од мудрих мисли Уроша Петровића, а следи још.

Практични савети

Балканс прес: 20 великих мисли Уроша Петровића које ће родитељима и васпитачима отворити очи… (приступљено 27.12.2022)

Наука

Да ово није само мудра мисао, већ да има нечег и у науци, сведочи следећи чланак. Он говори о томе како се сива маса мозга тинејџера мења, али има ту још занимљивих ствари.

Scientific American: Teens These Days, Always Changing Their Gray Matter (3.2.2015)

Само размишљање о вашим свакодневним интеракцијама са пријатељима или рођацима вероватно вам даје десетине примера када је било важно протумачити или предвидети осећања и понашања других људи. Временом су се делови нашег мозга развили посебно за те задатке, али очигледно нису развијеи једнако за све друштвене интеракције створени једнако.

Истраживачи који проучавају мозак људи када покушавају да предвиде мисли и осећања других, увидели су разлику у можданој активности у зависности од тога да ли та особа покушава да разуме пријатеља у односу на странца. Чак и на нивоу крви која тече кроз ваш мозак, третирате људе које добро познајете другачије од оних које не познајете.

Истраживачи су навели учеснике групе да сниме кратке видео записе о себи. Учесници су веровали да ће ове видео снимке погледати анонимни рецензенти који би затим одабрали 10-15 придева који описују њихову перцепцију учесника. Следећег дана, учесници су стављени на магнетну резонанцу како би се пратиле мождане активности док су слушали два скупа епитета: оне које су рецензенти одабрали да описују учесника и оне који су одабрани да описују једног од осталих учесника.

У стварности, епитете су унапред одабрали истраживачи, што им је омогућило да измере мождану активност када је учесник чуо да рецензенти мисле о њима високо и да је упореде са активношћу док су чули да рецензенти мисле високо о другом учеснику.

Истраживачи су открили да су учесници чији је мозак дао већу награду за сопствене повратне информације у поређењу са повратним информацијама других, вероватније да ће интензивније користити Фејсбук. С обзиром на то да Фејсбук омогућава личне повратне информације у виду лајкова и коментара, као и могућност праћења успеха и одобравања других, ова корелација изгледа да има смисла.

Корисни материјали

Има и смисла Фејсбук и друге друштвене мреже користити за едукативне материјале и наш колега Славољуб Тоскић је много тога поделио са нама. Овај пут у питању је прича о уху или увету, како желите. 🙂

Са часова

Осим Славољуба, примере добре праксе поделиле су и наше колеге. Данас представљамо сјајне радове из учионица Оливере Коларић (модели органела), Љубице Савић (панои) и Марије Шапоњић (модели протиста).

Толико од мене за ово полугодиште, видимо се после распуста. 

 

 

Стручно мишљење Биолошког друштва

У вези са изменама у уџбеницима осмог разреда, имамо и саопштење Срског биолошког друштва.

Институције и организације

Саопштење за јавност Српског биолошког друштва поводом одлуке о исправљању недостатака у уџбеницима из биологије за осми разред основне школе

Саопштење за јавност Српског биолошког друштва поводом одлуке о исправљању недостатака у уџбеницима из биологије за осми разред основне школе можете преузети овде. Такође, можете преузети и текст стручног стручног мишљења СБД о делу програма наставе и учења за осми разред.

Методика

Још неке теме које се раде (осим спорне, која није спорна) у осмом разреду је и нервни систем. Ту нам у помоћ прискаче наш незаменљиви колега Славољуб Тоскић.

Са часова

Ђаци Душице Александров су се бавили више здрављем нервног система јер су обрађивали болести зависности. Ученици Маријане Пауновић бавили су се анатомијом људског тела, а ученици Наташе Грујичић Исаков су правили слатке хромозоме и већину свог рада су након фоткања – појели. 🙂

Наука

Кад већ зборимо о слатким хромозомима, основци уче само ДНК, не и РНК, али текст који сам одабрао за крај је више о овом другом молекулу. РНК се може спонтано формирати када се компонентни молекули филтрирају кроз базалтно стакло (вулканског порекла), а то би могло објаснити порекло живота на Земљи – и рећи нам где да је тражимо на другим световима, према новом истраживању. Истраживачи тврде да ово откриће (уз оно да је у метеорима такође нађен градивни материјал за РНК) пружа јасан и изненађујуће једноставан одговор на једно од највећих питања науке. Тај одговор, дакле, имате у следећем тексту:

IFL Science: Spontaneous Formation Of RNA On Volcanic Glass Could Explain Life’s Origins (6.6.2022)

Препуштам вас читању, а ми се видимо следеће недеље.

 

 

Живот у кристалу

Иако су школе добиле инфо о сатници, ево да ту информацију имате и овде.

Важне информације

Можете преузети сатницу активности овде:

Сатница за седми разред (28.05.2022)

Сатница за осми разред (29.05.2022)

Такође, из СБД-а је упућен позив наставницима да помогну да се та два дана лепо реализују, па да се укључимо у дежурство и прегледање.

Методика

Кад смо већ код тестова који нам предстоје, чини се да је још увек велика непознаница ИОП, али и други прилагођени програми и индивидуализација. Обично наставници кажу да је индивидуализација потребна, али да она пада у воду када на ред дођу национална тестирања. Тестови су исти за све и захтевају она знања која стиче већина ученика, а садржи их програм који није прилагођен појединцу, већ целој генерацији. Како научити ђака прилагођено – оно што он може, али опет да га не ускратимо у односу на другу децу? Са овом дилемом сусрећу се и иностране колеге и следећи текст се бави тиме.

Edutopia: Myth-Busting Differentiated Instruction: 3 Myths and 3 Truths (8.7.2014)

У тексту се каже да све у образовању мора проћи кроз филтер тестирања како би школе могле да пријаве резултате широј заједници о томе колико добро ученици тестирају. Ако ови тестови процењују овладавање државним и заједничким стандардима, онда су ученицима потребна висококвалитетна искуства учења која развијају њихово разумевање и примену ових компетенција учења. Када покривање садржаја постане фокус, сви губе. Да би научили, ученицима су потребне аналитичке и емпатичне вештине наставника. Само зато што је садржај покривен не значи да су ученици научили. Диференцирана настава ангажује ученике на успешним путевима за савладавање циљева учења.

Са часова

Наставници биологије постижу изузетне циљеве и потврде тога видимо сваке недеље у Биолошком блогу.

Погледајте само како су направили фосиле ученици Данијеле Савић, заиста фасцинантно. Такви су и модели бичара и трепљара ученика Марије Шапоњић, а прелепе су и слике од гранчица и шишарки које су користили ђаци Наташе Јановић.

Наука

Попут наставе, ни наука нема граница. Научници су недавно објавили запањујуће откриће древних ћелија прокариота и алги – које би потенцијално још увек могле да буду живе – унутар кристала камене соли старог 830 милиона година. Након толико времена истраживачи планирају да разбију кристал у нади да ће открити да ли је овај древни живот заиста још жив. Првобитно објављено у часопису „Геологија“ раније овог месеца, научни тим је користио избор техника снимања како би открио добро очуване органске чврсте супстанце закључане у течним инклузијама уграђеним у комад камене соли, такође познат као халит. Они тврде да ови објекти необично личе на ћелије прокариота и алги.

Кристализована камена со није способна да сама одржи древни живот, тако да потенцијални микроорганизми нису једноставно закључани унутар кристала, као мрав заробљен у ћилибару. Како се кристали камене соли формирају испаравањем слане морске воде, они могу заробити мале количине воде и микроскопских организама у примарним течним инклузијама. Видео снимак овог невероватног кристала можете видети у чланку. Обратите пажњу на то како се мехур може видети унутар кристала док га истраживач нежно помера – у овој малој шупљини испуњеној течношћу пронашли су потенцијалне наговештаје живота.

IFL Science: Scientists Want To Open 830-Million-Year-Old Crystal With Potential Life Inside (26.5.2022)

Право питање је да ли треба да га разбију? Мислите о томе, а ми се ускоро видимо наново.

 

Распоред београдских општина за градско такмичење из биологије

За градско такмичење у Београду школе домаћини су познате, а расподела такмичара по тим школама је сада другачија у односу на првобитну како би цео догађај могао лакше да се организује. Разликује се то да у сваку школу ипак неће ићи појединачни разреди, већ поједине општине које су тој школи најближе.

Важне информације

Захваљујући помоћи просветног саветника из Школске управе, Одбор за организацију такмичења СБД и београдски Актив направили су поделу, тако да свака школа домаћин буде колико-толико једнако оптерећена и да те школе буду најближе за оне који долазе. Само једна општина (Раковица) ће се поделити, пошто је она између две које су домаћини.

ОШ „Сава Шумановић“:
1) Земун
2) Нови Београд
3) Сурчин

ОШ „Стеван Дукић“:
1) Савски венац
2) Палилула
3) Звездара
4) Стари град
5) Врачар

ОШ „Ђура Даничић“:
1) Младеновац
2) Гроцка
3) Вождовац
4) Сопот
5) Раковица (школе: „Франце Прешерн“, „Ђура Јакшић“ и „Иво Андрић“)

ОШ „Филип Кљајић Фића“:
1) Лазаревац
2) Обреновац
3) Барајево
4) Чукарица
5) Раковица (школе: „Владимир Роловић“, „14. октобар“, „Никола Тесла“, „Коста Абрашевић“ и „Бранко Ћопић“)

О овоме су обавештенидиректори школа домаћина, тако да нас очекују.

Методика

Општине је лако распоредити у односу на распоред врста по систематским категоријама. Научници се још увек муче са тим, а ми наставници и са тим и са још једном таксономијом: Блумовом. На енглеском говорном подручју имају олакшицу у виду апликације која генерише исходе користећи се поменутом таксономијом:

The Differentiator

Техничка подршка

Када смо већ код апликација које нам помажу у таксономији, препоручујем апликацију PlantSnap коју можете бесплатно преузети на мобилном телефону за распознавање врста биљака (преко Play Store), а згодна је и за ученике који праве хербаријум. 

Са часова

Ученици наших колегиница не само да праве хербаријуме, већ многе креативне радове. Ђаци Весне Миленовић су правили моделе вируса, а Данијеле Савић цегере како би растеретили природу од пластичних кеса. Макета копнених биома дело су ђака Емине Илић. Уживајте у дивним радовима, а ми се ускоро наново читамо.

Прво обавештење за Трећи конгрес биолога Србије

Пристигла је информација од председника СБД-а др Мирослава Живића, али овај пут не о такмичењу.

Предстојећи догађаји

Прво обавештење за Трећи конгрес биолога Србије на српском језику можете преузети овде, а на енглеском језику овде. За додатне информације погледајте део сајта СБД посвећен Конгресу.

Биолошки блог ће пропратити ову конференцију, тако да очекујте вести у вези са њом, а оно што посебно занима нас наставнике, осим стручних тема из свих области је и округли сто који носи назив: „Настава биологије у Србији – Шта нам је донела трећа реформа планова и програма?“ 

Методика

На ову тему којом ће се округли сто бавити желео бих да вам прикажем један интересантан текст.

Одисеја: Реформа образовања, некад и сад (30.1.2020)

Из штампе

То је био текст о реформи некад и сад, а некада су Фрушком гором одили бизони. Сада, па, поново оде. 🙂

Бизони поново шетају Фрушком гором након двеста година (31.3.2022)

Наука

Следећи чланак бави се једним другим сисаром који такође настањује и наше крајеве – слепим мишом. Чланак даје пет разлога зашто су слепи мишеви застрашујући, али и један (али вредан) зашто нису.

IFL Science: Five Reasons Bats Really Are Scary, and One Why They Aren’t (31.10.2014)

Са часова

Небројено је разлога зашто су наставници биологије сјајни, али ћу вам ја данас дати свега три. Први је због онога што се дешава на часовима Весне Милојковић која се бавила темом добробит животиња. Други разлог су креативни цегери настали на часовима Данијеле Савић, а трећи кућице за птице које су дело ђака Јоване Думић.

Уживајте у креативним радовима, а ми се читамо и даље.

Може, ако баш мора

Мала матура је прошла, а са њом и комбиновани тест. Утисци су разнолики, али колико сам успео да пропратим углавном ђаци кажу да задаци са овог теста (па тако и из биологије) нису били тешки.

Из штампе

Вечерње новости: Завршено полагање мале матуре: Комбиновани тест био лак, тврде ђаци (19.6.2020)

Мала матура није баш прошла без проблема, иако је уложено много труда да се све то уради. Уосталом, сам политички врх био је укључен.

Политика: Премијерка се лично укључила у пројекат мале матуре (14.6.2020)

Углавном, све је прошло и обично након оваквих ствари (пре свега пандемије) кажемо – било и не поновило се. Да ли?

Нова.рс: Родитељи о наставку онлајн наставе: Само ако баш мора (14.6.2020)

Ево још мало о родитељима.

Политика: Кад родитељи заводе ред у школи (15.6.2020)

Методика

Да бисмо родитеље забавили неким другим стварима и одвукли им пажњу од завођења реда, ево пар текстова са корисним саветима стручњака.

Детињарије: Немојте живети за децу (12.5.2015) & Family.rs: Dr Kevin Leman – 5 konkretnih saveta roditeljima skolaraca (14.6.2020)

Из овог другог текста издвојио сам трећи савет:

Не претерујте са похвалама. Кад дете донесе из школе петицу на контролном, немојте га дизати у звезде, већ реците нешто попут „Ооо, то је баш добро за тебе!“ Тиме му дајете до знања да не учи да би вас учинило срећним, већ да би имало успешан живот.

Са часова

Ја просто морам да хвалим своје колеге и њихове ђаке, без обзира на овај мудри савет, јер раде заиста сјајне ствари.

Ђак Маријане Пауновић направио је друштвену игру која промовише заштиту животне средине, а ђаци Андријане Марковић Јанковић правили су животиње од отпадних материјала како би обележили Међународни дан биодиверзитета. Ту је и живописан пано о рециклажи настао на часовима Барбаре Јовчић.

Следе изузетни цртежи ђака Анђеле Васојевић, песма настала на часу Ирене Николић и модели ДНК које су правили ученици Марте Мајорски.

И представљам вам фото-хербаријум ђака Славице Поповић Бубујук (прва ставка) и презентације које су урадили ученици Славице Гвоздић.

1. Фото-хербаријум
2. Житарице
3. Глобалне последице загађивања животне средине
4. Здрава исхрана
5. Прва помоћ

Прегршт одличних радова ђака наћи ћете на следећем блогу који води колегиница Биљана Ускоковић Брковић.

Биолошке теме: Мапирање и још понешто (27.4.2020)

Корисни материјали

Биљана је уз мапирање додала још понешто, па ћу уз данашње писаније додати и ја још понеке корисне материјале. Ево једне презентације колеге Николе Арсића.

Prilagodjavanje živih bića from Nikola Arsic

Ево и интерактивне слике Маријане Трифуновић Димитријевић.

И за крај, сигурно корисно – календар рада за следећу годину. Додуше, ова још није прошла, али следећа се свакако ближи. Ипак, ближи је наш сусрет следеће недеље и до тада, па покушајте да се одморите.

Потцењени и прецењени просветни радници

Видели сте управо како можете направити своју кућну башту. А о самим биљкама можете много научити из анимираног филмића који је руку дело колеге Мирослава Вулића.

Корисни материјали

Ево како то изгледа.

Заиста је изузетно, нема шта. Када смо већ код филмића, ево једног који препоручујем. Он је из серије емисија са Дизнијевог канала под називом „Art attack“ (у преводу „Напад креативности“).

У овом филмићу видели смо како можемо да искористимо једно од она три Р-правила (reuse, односно поново употреби).

Са часова

Наше колеге и те како користе ово правило како би обогатили своју наставу. На часовима колегинице Терезе Катоне настало је тако мноштво предивних модела из биологије.

Прилагођено ситуацији, ђаци Радета Перуничића радили су сличну ствар и то је приказано у јутарњем програму РТС-а. Нисам могао да увезем снимак на блог (сувише је много мегабајтова), али сам макар снимио екран да видите како је то изгледало.

Овакви примери у најбољем светлу презентују рад нас наставника. Светлих примера има још. Ученици Јадранке Милосављевић бавили су се штетним утицајем дувана, а Оливере Коларић кућним љубимцима.

Ево и неких презентација. Прве три су правили ђаци Александре Арсенијевић, а друге три Весне Милојковић.

1. Зачинско биље
2. Живот у екосистему
3. Фото-хербаријум
4. Кампања против пушења 1
5. Кампања против пушења 2
6. Кампања против пушења 3

Дакле, завршили смо здравственим аспектом овај блок, а да је здравље ипак најважније опоменуо нас је и период који није баш сасвим иза нас.

Методика

Дакле, у време пандемије настава се одвијала и мишљења о њој су различита. Ево једног.

Просвета у доба короне – јел смо ли потценили или преценили просветаре? (23.5.2020)

Занимљивости

У доба короне једна наша иноземна колегиница је патила за својим одељењем и нашла је начин да јој деца ипак увек буду пред очима и у тим лошим временима. Направила је (заправо сашила) лутке које личе на сваког од њих. Ево како је то изгледало.

Boredpanda.com: This Teacher Missed Her Students So Much, She Knitted Tiny Dolls Of All 23 Kids In Her Class (пре све недеље)

Ето можда и идеје за неки наредни час када можемо да повежено и екологију са креативним радом са материјалима које ваља наново употребити. До тада, на овом блогу видећемо још много лепих примера из наставе. Видимо се ускоро.