Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „узор“

Птица на длану, а апликација на мобилном

Сећате ли се да сам у једном од скоријих издања писао о раду наставника биологије из Крушевца? Е, па, добар рад у том граду не јењава.

bio04 rad na časuСа часова

Као што знате, 5. март је дан када се обележава један значајан еколошки датум – Дан енергетске ефикасности.

снежана јовановић 1

Ове лепе слике је приредила колегиница Снежана Јовановић.

Ево како је тај дан обележен у поменутом граду.

Град Крушевац: Дани енергетске ефикасности 2019 – „Играј за енергију“ (6.3.2019)

И у Алексинцу је било лепих активности гледе истог догађаја.

AlPress: U Aleksincu obeležen Svetski dan energetske efikasnosti (5.3.2019)

Управо је овај дан био добар повод да се ђацима каже нешто и о обновљивим изворима енергије. Но, оно што је обновљиво не мора увек да значи и да је еколошки оправдано.

bio04 iz štampeИз штампе

tumblr_mjmdg1248g1r3bteso1_r3_500Управо је такав случај са мини хидроелектранама. Следећи текст објашњава и зашто.

Noizz: Kratko i jasno: Sve što nije u redu sa izgradnjom MHE na jednom mestu (26.1.2019)

Ако овај текст није довољан, ево га још један.

Оригинал: Пред нашим очима нестаје 500 река Србије (27.1.2019)

И још један.

Политика: Реке Старе планине морају да наставе да теку! (25.1.2019)

bio04 korelacija sa drugim naukamaТехничка подршка

Реке морају да наставе да теку, а птице да лете. А да бисте уловили птицу у лету, све што вам је потребно је мобилни телефон. И једна посебна апликација.

Фејсбук заједница: Птице на длану (29.12.2018)

Ја вам желим да вам на длану буде све што вас чини срећним, а на интернету имаћете врло ускоро ново издање Биолошког блога.

tumblr_mkayc9hL9N1qat3f1o1_400

Advertisements

Сви смо дело и део природе

Широм Србије, колеге раде заиста сјајне ствари у учионици биологије, али и ван ње. Ево како то изгледа у Крушевцу.

bio04 rad na časuСа часова

Еко камп 2018 „ Откријмо Јастребац“

У организацији ОШ „ Брана Павловић“ Коњух, а под покровитељством Канцеларије за заштиту животне средине Града Крушевца, организован је други по реду Еко камп 2018 „Откријмо Јастребац“ за ученике осамнаест основних школа са територије Града Крушевца у периоду 14.09.-27.10.2018. године на планини Јастребац.

thumb_COLOURBOX4164814Основна идеја пројекта Еко кампа 2018 „Откријмо Јастребац“ је да нашим најмлађима представимо наше богатство, планину Јастребац. Овогодишњи домаћин и реализатор пројекта је ОШ „Брана Павловић“ Коњух на челу са аутором и координатором пројекта професором биологије Оливером Коларић. Циљ пројекта је мотивисање и активно укључивање ученика узраста од 11-15. године крушевачких основних школа у истраживање биодиверзитета Јастребца на терену, интерактивно – едукативне радионице и научно популарна предавања, а све у циљу подизања еколошке свести очувања унапређења животне средине и биодиверзитета Јастребца. Ученици су имали прилике да открију све тајне Јастребца: биљни и животињски свет, планинске слапове, врсте које живе у планинским потоцима, расадник Србија шуме, како се сакупљају плодови и семена за расадник, културни и историјски значај Јастребца, природно добро „Прокоп“, Ловиште, водећи се основним мотом:

…сви смо дело природе
сви смо и део природе…

Програм је обухватио преко 300 ученика и осамнаест наставника екокординатора из крушевачких школа. Ученици су били смештени на Јастребцу у вили Идили – Хотел Трајал и нису сносили никакве материјалне трошкове о којима се побринуо буџетски фонд Града Крушевца – Канцеларије за заштиту животне средине као и спонзори, пријатељи еко кампа. whats_biology_all_aboutЈедан од спонзора и пријатељ Еко кампа 2018 „Откријмо Јастребац“ је издавачка кућа Бигз, која је својим издањима и едукативним паноима обрадовала основце и омогућила ученицима да наставе своја истраживања у својим школама уз поклон – практикум из природних наука.

Свакодневна пракса показује да је заједнички боравак деце у природи важан у процесу социјализације и развоја личности детета јер деца својим чулима могу да осете природу, упознају флору и фауну, вежбају сналажење у природи, перманентно учећи, тако да овакав начин учења представља најбољу методу за рад. Оваквом пројектном активношћу код ученика се развија истраживачки и тимски дух, међупредметне компетенције, дигитална писменост, логичко и стваралачко мишљење као и мотивација да дају свој допринос заштити животне средине. Током Еко кампа 2018 „Откријмо Јастребац“ ученици су пратили појаве и процесе у планинском екосистему јер временски период еко кампа (септембар и октобар) обухвата смену вегетације и све промене у биодиверзитету које су ученици забележили и приказали кроз мултимедијалне садржаје, паное, литерарне радове, ликовне радове. Радови ученика су били изложени на изложби и приказани на манифестацији Дан климатских промена 05.11.2018. године у Народном позоришту Крушевац и то пред бројном публиком.

Аутор текста: Оливера Коларић, професор биологије

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Дакле, у Крушевцу је била приређена дивна изложба, а ево мале изложбе и на Биолошком блогу која ће вам се, верујем, веома допасти.

Национална географија: Силуете сутона: Нестварне фотографије животиња које ће вас оставити без даха (приступљено 5.3.2019)

Још једна лепа галерија истог часописа:

Национална географија: Зимске радости: Снежна чаролија на животињски начин (приступљено 5.3.2019)

12540525_884142495034883_8752361550290389624_n

Зима је прошла (надам се), па тако и зимске радости. На улицама више нема снега, али има шта за очистити.

bio04 iz štampeИз штампе

Тако се показало у Новом Саду прошлог месеца.

Мондо: Оволико прљамо: За сат времена 100 џакова ђубрета! (10.2.2019)

Ето разлога више зашто морамо да радимо активности попут ових које су реализовале колеге из Крушевца. Свака част за колеге, а свима нама желим да нам предстојеће активности на такмичењу у суботу прођу што успешније. Срећно, колеге!

Човек – рођен да буде дивљи и увежбан

Данас ће нам главна тема бити спорт и физичко васпитање у школи. Није баш да нам није битно јер сетите се да здравствени аспект повезује наша два предмета. Но, почињемо најпре еколошким темама.

bio04 iz štampeИз штампе

Навикли смо већ да нас таблоиди засипају апокалиптичним вестима и, према њиховом писанију судећи, увек смо негде на ивици истребљења и као људи и као нација. Ипак, неке од тих вести могу се узети за озбиљно, посебно ако се ради о угрожавању животне средине.

Курир: Сви објављују фотографије од пре 10 година, али ове ће вас шокирати: Језиви призори над којима сви морамо да се замислимо (20.1.2019)

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Заиста, за само десет година направили смо огромну разлику због свог немара и егоцентризма. Некада животиње имају више осећаја од нас, а то показује и следећи снимак.

NS TV – Facebook video: O vídeo que fez o mundo chorar! (пре око годину дана)

imagessoccer-football-ball-in-goal-net-oИпак, наде има да и људи могу да имају обзира. Добрим примером су се истакли спортисти, тачније фудбалери.

Видеотека – Фејсбук видео: Видео који ће вам променити живот: Није тешко бити човек! (пре око три године)

bio04 korelacijaКорелација

Верујем да вам се овај спортски снимак допао, а ако вам се спорт не допада, треба да кривите своје наставнике физичког (што је и разумљиво јер ваљда смо сви сада ваљда апсолвирали да су наставници искључиво криви за све лоше у друштву).

Знанствени нет: „Трауме од тјелесног криве су што људи не вјежбају“ (5.9.2018)

1И штета је да не вежбемо јер наука каже да за разлику од нама сродних мајмуна, људи су заиста еволуирали тако да су нам телесне вежбе неопходне.

Scientific American: Humans Evolved to Exercise (јануар 2019)

Ако вас је овај текст убедио, знате шта вам је чинити, а ми се видимо за који дан са, надам се, значајним информацијама.

Божићни чланак

Кажу да је добро да се на Божић нешто ради, па ето да ја урадим овонедељно издање Биолошког блога.

bio04 rad na časuСа часова

За Божић се не кити јелка, а бадњак не можемо да рачунамо у дрвеће. Ипак, неко дрво за данашњи чланак имамо. Ђаци Славољуба Тоскића из ОШ „Бранко Радичевић“ из Бора направили су модел дрвета живота.

slavoljub

Колико видим, има ту места да се додају врсте како их ђаци буду упознавали.

bio04 naukaНаука

Новим научним сазнањима дрво живота се све више увећава и разгранава. Представника које можемо придодати појединим гранама је све више, како научници откривају нове врсте. Новоткривена врста жабе Hyloscirtus hillisi живи на дрвећу Јужне и Средње Америке и била је скривена од очију истраживача пре свега јер јој је боја тела у складу са гранама где се може наћи. Осим занимљиве бронзане боје, ова жаба има још једну изванредну особину: увећану куку налик канџи која се пробија из базе палца. Функција абнормалног привеска је непозната, али истраживачи сумњају да га жаба користи или за одбрану од предатора или у борбама мужјака око женке. Фотографије како ова занимљива жаба изгледа видећете на следећем линку.

IFL Science: Newly Described Tree Frog Has Some Really Freaky Features (3.1.2019)

Док откривамо нове врсте, неке „старе“ смо истребили. То не значи да су сви примерци нестали са лица Земље, али их има толико мало да је њихов нестанак само питање времена. На пример, од северне подврсте белих носорога преостале су само још две женке. Ево галерије неких од врста које су дефинитивно изгубљене током претходне године. Ту су плава ара из Бразила, источни кугуар и вакита, најмањи кит на свету (одрасла јединка достиже до 1,5 метар у дужину).

Више о овој теми можете пронаћи на линку:

IFL Science: In Memoriam: The Species We Lost To Extinction In 2018 (31.12.2018)

bio04 praktični savetiПрактични савети

Оно где ми наставници можемо да допринесемо очувању врста је да образујемо и освестимо ђаке о том проблему. Часопис „Национална географија“ нам помаже и то тако што објављује готове и креативне припреме за часове екологије и заштите животне средине. За данас сам одабрао једну са темом абиотичких фактора у океану.

National geographic: Ocean Abiotic Factors (приступљено 7.1.2018)

Десно и испод ове припреме имате још неколико, па вас препуштам истраживању погодних материјала за час и поздрављам вас најкасније до идуће недеље.

Велики лов на биљке

виолетађурић

Фото: Виолета Ђурић

Зима нам задаје и лепе и тешке тренутке. С једне стране је бело као у бајци, а са друге су леденице које прете да неком разбију главу. Изгледа да ћемо морати у зборнике методологије радова уврстити и обавезну едукацију како деца треба да делају када падне снег. Но, следећи текст говори о нечем другом.

Бука: Шокантан призор у Сарајеву: Дјеца пуштена вани на хладноћу (8.12.2017)

Текст почиње причом Елдина Пахуљице који је „видио четверо дјеце док је пролазио једним степеништем у Сарајеву, враћајући се из продавнице гдје је отишао да купи слаткише за своју дјецу која су у кући у сигурним и конролисаним условима, уз таблет“. 🙂 Јасно вам је зашто је овај текст ироничан, а ја бих се позабавио последњом речју из овог цитата. Наиме, имам баш један текст на ту тему.

Данас: Гледање у екране компјутера и телефона мења структуру мозга код деце (11.12.2018)

И без екрана биологија може да измени дечје знање, али и да развије креативност. Доказ за то су радови ђака на часовима Иване Дамњановић.

Добар рад је присутан и на биолошкој секцији у ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Србобрана. Њихове сјајне радове можете видети на Фејсбук страници.

Фејсбук страна: Биолошка секција „Пужићи“ – ОШ „Јован Јовановић Змај“ (приступљено 20.12.2018)

Видели смо како ради ова сјајна секција, а примера доброг рада никад довољно. Посебно када је у питању пројектна настава. Ђаци наставнице Зорице Ђурић из ОШ „Краљ Петар I“ из Ниша кренули су у „велики лов на биљке“. Да би у том „лову“ били успешни, морали су најпре да мапирају терен. Како је то изгледало, показаће вам фотографије. Остављам вас да разгледате и њих и горепоменуту Фејсбук страну, а ми се читамо следеће недеље.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Радовали смо се зимским радостима; 🙂
  2. одвратили смо главу од екрана иако нисмо више деца;
  3. дивили смо се радовима ђака;
  4. видели смо како ради биолошка секција;
  5. добили смо идеју за пројектну наставу.

 

Радите мање и чините више

Најпре да проследим један позив.

У четвртак, 22.11. 2018. у 14:оо у библиотеци Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ одржаће се састанак и разговор свих заинтересованих (наставници, професори, факултети…) чија ће тема бити планови и програми наставе биологије у школама. Састанак и закључци ће послужити као основа за даље деловање СБД. Позив је упутила професор др Јелена Кнежевић Вукчевић.

Текст који сам први одабрао за данас није у вези са програмима, али има везе са школском документацијом.

Ученици.ком: Што равнатељи желе од писане припреме за наставни сат? (19.10.2015)

1185409_1437883633095696_660943139_nЧитајући овај текст можемо закључити да наши суседи имају неке сличне проблеме као и ми овде. Увек је добро видети туђа искуства, можда и нека боља решења, а идеалан пројекат који нам то омогућава је eTwinning. Ако не знате шта је то, право је време да се упознате. То је пројекат који омогућава наставницима да путују и посећују иноземне школе.

Učenici.kom: Što je eTwinning? (13.11.2015)

Наравно, туђа искуства и лепе идеје других наставника можемо видети и на друштвеним мрежама. Ученици у ОШ „Светозар Милетић“ из Земуна правили су моделе ћелије и сунђера од глине. Ментор је наставница Александра Лукић.

 

 

Модели су наравно дивни, али и да нису, није толико важно. Битније је да су ђаци ангажовани и да моделе праве – сами. Тако нас учи текст који сам одабрао за крај.

Зелена учионица: Maње радите уместо детета и тиме ћете му чинити више (25.12.2014)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо састанак СБД;
  2. видели смо туђа искуства у припремању часа;
  3. упознали смо се са пројектом ЕУ;
  4. дивили смо се моделима које су правили земунски ђаци;
  5. послушали смо савет за крај да мање радимо. 🙂

Е, е-сертификати

tumblr_oew925JATH1rl04amo1_1280На сајту Завода за унапређење образовања и васпитања од недавно можете да преузмете сертификат који сте зарадили на обуци, ако је одржана у периоду од 21. априла до 26. јуна.

ЗУОВ: Уверење о савладаној Обуци наставника за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења (22.10.2018)

Дакле, савладали смо како да реализујемо наставу, а данас ћемо се бавити питањем – када. Ја, лично, не верујем да се квалитетан рад може остварити на претчасу, но некада других термина нема. Да ли сам добро написао – претчас? Или је, ипак, пречас или предчас? Ако га већ радимо, хајде да га изговарамо како треба. 🙂

Блог – Како Јеца каже: Претчас (16.11.2018)

А где најправилније изговарају речи иначе? БКТВ тврди да то није у Београду.

БКТВ: Не, није Београд: Ево у ком граду у земљи се говори најправилнијим српским језиком (18.3.2016)

_10156223212390182_3541587945686253603_nЈа тврдим да је овај текст потпуни промашај. Требало би да најисправније говори она особа која познаје правопис. Другим речима, како причамо и пишемо зависи од образовања, а не од родног града.

Наравно, увек су ту акценти и полемика око тога који су најближи тзв. књижевном говору. Следећи текст бави се управо тиме.

VICE: Zašto su nam svi akcenti osim beogradskog smešni (15.1.2016)

Занимљиво у овом тексту је да је узет пример једног биолошког појма; шишарке, као илустрације речи на којој се вежбају акценти. Ја нећу о шишаркама, ни о другим биљним органима, већ одмах прелазим на највиши ниво биолошке организације и еколошке нивое. За ту прилику преносим вам презентацију Николе Арсића.

И када смо код радова колега, да завршимо једним сјајним. Ђаци колегинице Сабрине Кураице су правили ћелију од врло маштовитих и изгледа укусних материјала.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Преузели смо сертификат за обуку;
  2. применили смо нека правописна правила;
  3. акцентовали смо реч „шишарка“;
  4. додали смо још једну фантастичну презентацију нашој збирци презентација;
  5. дивили смо се радовима ђака.

Облак ознака