Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „узор“

На коју страну иде глава

officeПочетак је школске године и сви смо у плановима: годишњим, оперативним, за допунску, припремну… Захваљујући сјајној колегиници Нади Јовановић из Новог Бечеја, наставницима који предају чуваре природе у шестом ће од вечерас живот бити лакши за план за тај предмет. 🙂

Чувари природе за 6. разред – глобални план

Још један љубазан колега је Никола Арсић. Он је поделио са нама презентацију коју је направио за петаке.

И још једна презентација истог аутора, али је овај пут разред седми.

Видео сам да је Никола у овој потоњој презентацији отпочео и причу о људским прецима, па и ја да допринесем једним податком. Испоставило се да су Европљани много старији него што се раније мислило. Наиме, пронађен је човек стар 36.000 година, у Костенки у Русији, близу границе са Украјином. Најинтересантније о овом човеку је да његов геном сугерише да је био мешовитог порекла, показујући трагове различитих група које су живеле у Европи, укључујући блискоисточну, Западну Азију и Неандертал. Заправо, његова ДНК у доброј мери изгледа као савремена европска. Овај детаљ је важан јер су друга истраживања предложила да европске групе нису имале такво мешовито генетско наслеђе до отприлике 5.000 година. Овај наш предак имао је тамну кожу и очи.

io9.gizmodo: 36,000-year-old Human DNA Reveals Europe’s Deep Past (11.7.2014)

6_668728276576307_2254532417400935593_nКорњаче су значајно старије од нас (нису ли сви, уосталом?). Један њихов предак (назван Pappochelys rosinae, што би значило „деда корњача“) живео је пре 240 милиона година и није имао оклоп.

IFL Science: 240-Million-Year-Old „Grandfather Turtle“ Was Just Starting to Have a Shell (26.6.2015)

Још даље у прошлости живела је халуциногенија. Ово биће је од почетка збуњивало научнике. Најпре су је поставили наопачке пошто има пипке на леђима, а и ножице личе на сличне пипке, а онда нису могли ни главу да јој нађу… Ипак, године 2015. преломили су и одлучили на којој страни тела је ипак била глава.

National geographic: Scientists Finally Decide Which Bit of This Weird Animal is the Head (24.6.2015)

worm.0

То нас некако враћа на почетак наше приче од данас. Од писања планова и којечега, можда смо и ми попут халуциногеније и, ако вам је као мени, верујем да ни ви не знате где вам је глава… Но, треба некако да нађемо време и за неке креативне и лепе ствари, а то је овог пута наградни конкурс за најлепши цртеж и фотографију.

Дани гљива: Наградни конкурс основним и средњим школама (до 25.9.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 10577000_825078484239145_1950211568980512856_nДобили смо на готово план за изборни предмет захваљујући дивној колегиници;
  2. обогатили смо своју колекцију презентација са још две сјајне;
  3. схватили смо да смо старији него што смо мислили;
  4. сазнали смо да корњаче нису одувек имале оклоп;
  5. одлучили смо да учествујемо на наградном конкурсу, па таман и главу изгубили као халуциногенија.
Advertisements

Величине у микро-свету

scoop-of-water-magnified-990x500За почетак сам одабрао два видео снимка са Фејсбука. Један приказује креативно решење за рупе у асфалту, а други разне величине у микросвету.

Facebook video – Chikitolindo Rodriguez: Come on Erie! I’ll be the first to start!! Let’s adopt a pothole challenge & George I Gisca: Sizes of Microorganisms (приступљено 1.8.2018)

Гљиве могу бити разних величина и то од микроскопских до веома макроскопских. О томе и свему другом што о гљивама основци треба да знају, у презентацији ауторке Марије Ступар.

Гљивица која изазива проблеме људима је Candida albicans. То је коменсални организам који нормално живи безопасно на кожи или у цревима. Међутим, овај квасац може расти на неконтролисан начин – посебно код имунокомпромитованих појединаца – изазивајући гљивичне инфекције у распону од благе до смртоносне. Ова гљивица је снажан непријатељ јер су многи сојеви отпорни на антимикотичне лекове. Да би развили нове антифунгалне агенсе, истраживачи треба више да сазнају о њеној основној биологији. Једна тактика за идентификацију нових лекова за сузбијање код таквих патогена је метода елиминације гена организма како би се дошло до оних који су од суштинског значаја и стога одговарајући да на њих делују лекови. Геном C. albicans-а је посебно тешко разбити јер има две копије сваког гена, а постојеће методе за утврђивање генома нису биле ефикасне у истовременом избијању обе копије.

b676505b33fede48f0c9d58076434493Зато су научници са Вајтхед института (у склопу Кембриџа) у једном експерименту ефикасно мутирали обе копије неколико различитих гена, укључујући и чланове фамилије гена значајних за отпорност на антибиотике, као и есенцијални ген. Све ово уз помоћ модификоване CRISPR технике (о којој сам већ писао) и она би даље требало да омогући да се нациља (да тако кажем) више од 98% генома Ц. албицанс. То значи да би требао бити у стању да одреди који од гена C. albicans (има их око 6000) су битни да на њих лекови могу ефикасно да утичу.

Phys.org: CRISPR-Cas editing of C. albicans holds promise for overcoming deadly fungal infections (3.4.2015)

Тако раде научници, а ево тек делића атмосфере како раде ђаци за Дан науке у ОШ и СШ „Петро Кузмјак“. Некада и пар слика говори више од речи, а слике је поделила наставница Тереза Катона.

тереѕа катона петро куѕмјак

Овакви дани у школи су ретки, али су нешто што ће ђаци сигурно памтити. А какве ће наставнике памтити? Оне који су добри, ваљда. А какви су наставници добри? Према тексту који сам изабрао за крај, то су они који имају пет квалитета. Прва два су флексибилност и креативност, а остале пронађите сами. 🙂

Busyteacher.org: Top Teacher Types – 5 Qualities Every Great ESL Teacher Should Have (приступљено 1.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо занимљиве видео-снимке на Фејсбуку;
  2. обогатили смо своју колекцију ПП презентација још једном сјајном;
  3. сазнали смо како научници траже лекове за гљивичне болести;
  4. промовисали смо примере доброг рада;
  5. схватили смо које квалитете поседујемо. 🙂

Претрага која сади дрвеће

Модели ћелија, рекао бих, прилично су значајно наставно средство на часовима, тим пре што очигледније приказују од слике да ћелија има све три димензије (иако је сићушна). На часу колегинице Сање Урошевић Парезановић такви модели направљени су за полне ћелије, а како би се објаснило и оплођење.

Оно што наши ђаци уче је врло једноставно, а најкраће би се могло описати у реченици: полне ћелије се спајају, дајући оплођену јајну ћелију која ће деобама да да још ћелија и формираће се ембрион. Ситуација је, ипак, далеко сложенија и укључује и имуни систем јер пристигле сперматозоиде и касније настали зигот тело жене „посматра“ као страно тело. Еволутивно гледано, да би оплођење било што успешније, у женском телу би морали да се развију механизми који ће спречити одговор имуног система. Тиме су се бавили научници са Универзитета у Индијани. Они су тестирали две групе жена, од којих је једна била сачињена од жена које су сексуално активне током читавог менструалног циклуса, без обзира да ли су плодни дани у питању или не.

nk6aihmzep1rylzllo1_540И истраживачи су утврдили да током лутеалне (лутеинске) фазе (овде имате све о тој и другим фазама), одмах након овулације, мења баланс Т помоћних ћелија. Укратко, то су леукоцити који имају улогу у успостављању максималног капацитета имуног система. Оне мобилишу ћелије имуног система одговорне за убијање материјала које је тело идентификовало као антигене. Наиме, сексуална активност повећала је нивое помоћних Т ћелија типа 2 током ове фазе, док је смањила број ћелија типа 1 у односу на остатак менструалног циклуса. Слична промена се дешавала у мешавини имуноглобулинских антитела у пљувачки. Сексуално активније жене имале су виши ниво антитела IgG, чест и у крви. Опет, имале су нижи ниво IgA, односно антитело које разни аутори описују као „прву линију одбране од нападача“. Дакле, имуни систем се мења како би жена остала у другом стању и истраживачи су повезали да се то дешава што је жена полно активнија, али још није све најјасније. Рецимо, шта би био окидач за такве промене. Изгледа да присуство сперматозоида није јер се имуни систем мењао и код оних жена које су практиковале секс са кондомом.

IFL Science: How Much Sex Should You Have If You Want To Get Pregnant? (16.11.2015)

Ко зна, до сада су можда истраживачи и то разјаснили, а то ће свакако помоћи да се бебе више рађају. _nlq9f17L5P1sycx5ho1_500На кога ће те бебе да личе, зависи, наравно, од гена.

City magazine: 5 ljudskih osobina koje su najverovatnije genetski predodređene (10.6.2018)

Нисам пронашао да је однос према животној средини генетички (не генетски, тај термин није исправан) предодређен, па је важно да га развијамо. То можемо и уз помоћ следећег претраживача, који, за разлику од Гугла, сади дрвеће.

https://www.ecosia.org/

10350506_1004839849556596_8449387762054072306_nНије ми баш било јасно како то ради, па су ми објаснили да приход, који добијају од наших претрага, користе за садњу тамо где је потребна. Углавном, укуцао сам „Биолошки блог“ и први погодак је била ова страна, па бих рекао да је претраживач баш како треба. 🙂

А ако желите активније да помогнете природи и промовишете заштиту животне средине и успут освојите (новчану) награду, права ствар за вас је следећи конкурс.

Еко стар пак: Фото конкурс „Србија кроз еко објектив“ (до 5.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо како једноставно може да се изради очигледно наставно средство;
  2. научили смо детаљније о оплођењу;
  3. сазнали смо које су особине генетички предодређене;
  4. претраживали смо интернет путем Екозије;
  5. одлучили смо да учествујемо на фото-конкурсу.

Бронзани факултет

Док су неки по морима и којекуде, има оних и који радимо. 😀 Осим Биолошког блога, ни Природњачки музеј у Београду није на распусту, већ је припремио једну лепу изложбу фотографија.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Фотограф у царству Природе, изложба фотографија Милана Живковића (за 24.7.2018)

И ђаци Владиславе Солаковић направили су изложбу слика, али су њихове слике направљене посебном техником – чеповима.

Vladislava Solakovic

Наши ђаци су заиста креативни, упркос томе што многи светски ауторитети упозоравају да школски системи раде супротну ствар – убијају креативност.

То је што се тиче креативности, а како стоје ствари са знањем? Ена Хорват има идеју како да испитамо и једну и другу компетенцију. Она би ђацима приказала овакву једну слику…

зашто 5 за креативност Ена

…а онда би их питала: зашто ова слика заслужује петицу на креативности, а јединицу за познавање биолошких процеса?

Коју оцену заслужује наше школство? За основно и средње смо већ говорили у много наврата, али што се универзитетског тиче, сада ћете се запањити. Према следећем извору…

Facebook video – World Economic Forum: These countries have the best university systems in the world (пре два месеца)

…наши факултети су освојили бронзу! Налазе се на трећем месту (после Финске и Британије) од 50 испитиваних држава. Аргумент који је наведен је да овдашња власт троши на факултете чак око 40% више него у сличним земљама (ма шта год то „слично“ значило).

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Позвали смо на леп догађај;
  2. дивили се ручном раду креативних ђака;
  3. послушали смо шта има да каже Кен Робинсон;
  4. испитивали смо компетенције наших ђака;
  5. освојили смо треће место.

Згодне и незгодне слике

tumblr_nr31abpLjn1rsrf2to1_500 (Small)Сигурно има оних који се сећају др Гордане Науновић и лепих времена на Биолошком факултету када је она предавала методику наставе. Тек недавно сам сазнао, сада већ две године стару вест, да је професорка имала и своју изложбу уметничких слика. Ако нисте знали, биологија и уметност могу да се повежу на заиста божанствен начин.

Српска телевизија: „Јевремовац“ – Изложба слика Гордане Науновић (10.11.2016)

Једна слика закомпликовала је живот малим матурантима. Комбиновани тест је био данас и према ономе што можемо да прочитамо из новина, утисак је да није био нарочито тежак. Изгледа да знамените личности нису познате ђацима и, колико се сећам, прошле године је био проблематичан Никола Тесла, а ове Доситеј Обрадовић. Можда поједина питања више говоре о нашем образовном систему него о знању ђака или умешности наставника јер деца Доситеја не виде као историјску, већ као личност о којој су учили на часу српског језика. Знање је очигледно спаковано у фиоке. 🙂

Вечерње новости: Осмацима Доситеј личио на Ван Гога (20.6.2018)

На биологију није било замерки, тако да колеге које су биле прегледачи нису имале тежак задатак. Но, тиме се наше активности не завршавају. Најављене су обуке за колеге које ће следеће године предавати у 5. разреду.

Зелена учионица: Обуке наставника од 1. јула (13.6.2016)

Неке колеге већ знају када ће имати обуку, друге не, а све зависи од школске управе. Но, сви наставници знају како ћемо радити следеће школске године.

Зелена учионица: Школски календар за 2018/2019. годину (Србија и Војводина) (14.6.2018)

Пошто је на овом линку календар само за средње школе за Војводину, ево и за основне.

35682339_2133374473606261_3289783711368740864_n

И пошто смо апропо комбинованог теста причали о незгодним сликама, ево и једне згодне. То је награђени рад ученика наставнице Сање Урошевић Парезановић на конкурсу Покрета горана, поводом обележавања 5. јуна – Дана заштите животне средине. Према календару 5. јун нам је идуће године радни дан, па ето идеје како да га обележимо.

ЖСња Урошевић Парезановић

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Дивили смо се сликама наше професорке;
  2. критички смо се осврнули на овогодишњи комбиновани тест;
  3. најавили смо обуке за наставнике;
  4. сазнали смо шта нас све очекује;
  5. промовисали смо пример добре праксе.

Превазиђено царство

tumblr_oguis4IegS1sutgy1o1_500 (Small)Данас ћу почети са два питања. Прво је:

Удружење пермакултура Србије: Ко треба да буде пример? (22.1.2016)

Пре него што поставим друго питање, ево једног могућег одговора на ово прво. Боље да вам не говорим о овом наставнику, погледајте сами.

Фејсбук видео – 360ТВ: Учитель танцует со своими учениками (фебруар 2018)

И ево га друго питање:

Школа без зидова: Колико вреди наше ауторско дело? (19.4.2018)

Следеће (ауторско) дело нам је већ познато из ранијих чланака. Настављамо са читањем књиге др Алексеја Тарасјева:

Данас имам још једно „штиво“ за читање, а то је…

Подршка развоју људског капитала и истраживању – Опште образовање и развој људског капитала – Развионица: Оквир предметног курикулума – обавезни предмети у основном образовању (април 2015)

Нас занимају стране од 89. до 98. Тамо ћете пронаћи циљ наставе биологије, опште и специфичне предметне компетенције, исходе за сваки разред и, напокон, од 94. стране ревидиране стандарде. Немам информацију да су они званично усвојени, али они јесу направљени као побољшана (и скраћена) верзија претходних и вероватно ће се о њиховој „судбини“ одлучивати. Занимљиво је да се у овим стандардима не појављују царства, која су, очигледно, нешто што смо у биологији превазишли. Добро, макар Биолошки блог неће бити скоро превазиђен. 🙂

b30a64f443f14f85812f3632925223c2

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо ко треба да буде пример;
  2. такође смо сазнали колико вреди наше ауторско дело;
  3. наставили смо са читањем књиге о еволуцији и креационизму;
  4. погледали смо ревидиране стандарде из биологије;
  5. дискутовали смо о подели живог света.

 

Од ћелије до домена

12140744_10154406636548528_7932459617432334923_nИ имамо пласиране за републички ниво такмичења. Према прелиминарним резултатима…

Биолошки факултет Универзитет у Београду: Прелиминарни резултати окружног/градског такмичења из биологије за основне школе (26.4.2018)

…сви седмаци са 90 и више бодова и осмаци са 78 и више бодова ићи ће на републичко такмичење.

Још једно такмичење одржано је прошле недеље. Преносим вест са:

Фејсбук објава – Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство: Међународна конференција младих научника (27.4.2018)

300_3У Београду је прошле недеље одржана 25. Међународна конференција младих научника (ICYS 2018). У тиму Регионалног центра за таленте Београд II који је представљао Србију и освојио рекордних 10 медаља наступило је шесторо полазника Програма биологије и хемије за средњошколце IMGGI који су се такмичили и освојили медаље у четири области: Тодор Цветановић (life science-злато), Александра Газикаловић (life science-бронза), Ана Мијушковић (life science-злато), Сара Милошевић (physcis/engineering-сребро, Ана Радовић (environmental science, бронза) и Катарина Станковић (computer science, злато).

Једна од златних девојчица Ана Мијушковић била је и мој ђак и њу сам својевремено водио на такмичења из биологије. Заслуге за њен садашњи успех у потпуности припадају њеном средњошколском наставнику, али свеједно сам препоносан на њу. Честитам свим члановима овог успешног тима.

Колеге биолози су не само успешни, већ и врло креативни, а то доказују увек неким новим и лепо осмишљеним активностима. Осмаци колегинице Маријане Пауновић из ОШ „II шумадијски одред“ добили су пуну кесу отпада и време од 45 минута да смисле шта ће са њим. И ево њихових решења.

Лепо осмишљене активности понудили су и еволуционисти. Српско еволуционо друштво припрема изложбу за све заинтересоване, која ће се одржати у Музеју науке и технике у Београду.

Српско еволуционо друштво: Изложба: Од ћелије до домена – еволуција живота на Земљи (од 3.5.2018)

Колико сам сазнао, за сада постоји само информација о предавањима, а ускоро ће објавити и о радионицама из еволуције за ученике 5.- 8. разреда, као и друге релевантне информације. Ево како да стигнете до поменутог музеја.

И пошто смо у еволуцији, Биолошки блог је добио ексклузиву да објављује део по део књиге аутора др Алексеја Тарасјева, а под називом „Биологија и креационизам“.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Пласирали смо се или нисмо на републичко такмичење из биологије;
  2. радовали смо се успеху наших средњошколаца;
  3. дивили смо се радовима пониклим из креативне рециклаже;
  4. најавили смо предавања у оквиру изложбе о еволуцији;
  5. почели смо са читањем сјајне књиге.

Облак ознака