Да ли сте знали да је наш лепи предмет инспирисао стварање музичког спота? Почећемо распевано.
Забава
Корелација
Уметност и биологија очигледно иду, а то потврђује и наша колегиница Енеса Рамадани која је свој видео назвала „Уметност у биологији“.
Корисни материјали
Видео-снимци које радо гледамо редовно прави наш вредни колега Славољуб Тоскић. Овог пута он и његови ђаци нам олакшавају наставну јединицу која се бави дисањем.
Са часова
Није само Славољуб вредан. За крај, уживајте у галерији слика потеклих са часова наших колегиница. Ђаци Љубице Савић обележели су недавни Светски дан јабука, а ђаци Милијане Муратовић направили су импресивни модел ћелије. Једна друга врста уметности – песме, дело су ученика Весне Милојковић.
Ово удружење ради заиста лепе ствари и ево једног афирмативног текста о том раду, али верујем да ће многима дати идеје шта би и они могли да раде занимљиво и лепо за ђаке.
Кад смо већ код лепог рада, колегинице Нирвана Ћућуз, Маријана Јовановић и Мирјана Хрваћанин Грастић радиле су тематску наставу „Свет буба и инсеката“. Оствариле су корелацију Ликовне културе, Биологије, Чувара природе и Музичке културе. Циљ је био проширивање знања из области биологије, визуелних иметности и музичке уметности, као и развијање креативних способности и естетског укуса. Ето нама и оне естетске међупредметне компетенције, са којом је наш предмет најтање повезан.
Следи галерија која је ручни рад малих ђака.
Корисни материјали
Враћам се наново на Удуржење биолога Крушевац. Председник тог удружења је Оливера Коларић и она нам је љубазно уступила план за Чуваре природе за 8. разред.
Да ли ћемо наново сажимати градиво, те правити нове планове или ћемо одрађивати радне суботе и потом одустати од њих због јадна деца, или ће бити нешто треће, али технолошко, остаје да се види. А ми се видимо следеће недеље на истом месту.
За данас имам неколико лепих најава, неких скоријих, других нешто даљих, али једнако згодних да се унесу у Годишњи план рада школе. Да почнемо од најблискијег.
На неки начин фестивал науке ћемо имати и на часовима јер по новој методологији рада, која креће од петог разреда, биће неопходно да се рад учини практичнијим, проблемским и пројектним. Постоји сајт који нам све то може олакшати (чак има и припреме часова) и једини је проблем што је на енглеском.
Са петог прелазимо на шести разред. Када су музичара Антонија Пушића (познатијег под псеудонимом Рамбо Амадеус) питали коју књигу би препоручио, ево шта је одговорио…
Кад смо веч кренули из разреда у разред, ево нешто и за седмаке. Следећи чланак одговара на питање зашто већина људи удише ваздух кроз само једну ноздрву.
И, напокон, нешто за осмаке. У питању је интерактивни сајт који приказује речни екосистем без хидроелектране и са лоше и добро постављеном. Погледајте.
Почео бих примером добре праксе из учионице. Колегиница Тереза Катона у својој школи направила је спој биологије и ликовне културе, па су лепи хербаријуми постали још лепши.
Вест је веома штура и не пружа кључне информације, тако да не знам колико је веродостојна. Уз то, само је овај магазин и дојавио. Но, гледајући коментаре, јавност је свакако није прихватила са одушевљењем.
Ова два гуштера сам ја фотографисао у школском дворишту и иако су ситне животиње нисам их растерао, већ их оставио да се на миру сунчају.
И док једни намеравају да растерују врапце, други им омогућавају да добију дом. Следећи видео гледамо према препоруци Жељка Станимировића.
У овом филмићу сазнали смо да су врапци значајни јер тамане комарце и корове. Желео сам да вам покажем још једног летећег створа, овог пута из Индије. Он има толико добру мимикрију да не мрда својим крилима, не бисмо успели да га разликујемо од сувог лишћа.
Следећи лептирић уопште није овако сладак. Наиме, у питању је ноћни лептир који се храни – крвљу, чак и људском. Пронађен је у скорије време и то само у појединим популацијама врсте која се иначе храни воћем. Насељава јужну и централну Европу. Када своју дугачку сурлицу забоде испод коже, у стању је да пије крв чак и двадесет минута!
За разлику од комараца, у овом случају крвљу се хране искључиво мужјаци и то да би могли да се размножавају. Макар је то разлог који научници претпостављају. Можете погледати и видео за детаљнију причу.
И инсектима, иако крв умеју да нам попију, баш као и врапцима, неки наставници и ђаци праве кућице. У ствари, хотеле, да будемо прецизнији.
Запослени у Ботаничкој башти „Јевремовац“ биће вредни и ово лето. На њиховој Фејсбук страници можете прочитати следећу објаву:
Драги љубитељи природе и уметности,
Имамо предивне вести 🎉
Захваљујући Министарству културе и информисања Републике Србије, у Ботаничкој башти „Јевремовац“ , ове сезоне ће се одржати низ занимљивих радионица за децу основношколског узраста .
Реч је о пројекту „Ботаничар = уметник“. Идеја је да деца, током радионице, обиђу башту, упознају свет биљака, направе свој хербарски лист и као ботаничари у прошлости, детаљно нацртају и обоје биљку.
Верујемо да ће деци бити занимљиво да проведу дан као ботаничари и уметници. 🌳🎨🖼️🖌️🌳
🌿🌿🌿 Радионице су бесплатне.🌿🌿🌿
Број деце по радионици је ограничен на 15.
Без панике, радионице ће се одржавати и током септембра и октобра, сваког викенда. 😊
Први сет радионица ће се одржати овог викенда (30.06 – 1.7.2018.).
Термини:
30.06. (11 – 14 часова) Радионица је намењена ученицима нижих разреда основне школе (I – IV)
01. 07. (10 – 13 часова) Радионица је намењена ученицима нижих разреда основне школе (I – IV)
01. 07. (15 – 18 часова) Радионица је намењена ученицима виших разреда основне школе (V – VII)
Молимо заинтересоване родитеље да попуне формулар на линку : https://goo.gl/t2zLeU
(НАПОМЕНА: Упишите у поље за датум одржавања радионице један од три термина, у складу са узрастом детета)
Обавестићемо Вас путем друштвених мрежа чим се капацитети попуне али, као што смо нагласили, без панике, биће још радионица и дешавања у башти и прилика да се дружимо и упознајемо свет биљака. 😊🌿
НАПОМЕНА: Ове радионице нису намењене за групне посете
Уколико имате било каква питања, слободно нам пишите на адресу: botanicarumetnik@gmail.com
Када смо већ код објава на Фејсбуку, једну лепу има и Покрет Горана из Сомбора, која је слична претходној. У оквиру пројекта „Пронађи свој хоби“ остварена је сарадња са ученичком задругом „Липа“ из ОШ „Бранко Радичевић“ Стапар кроз креативне радионице израде сувенира од дрвета. Учениици су вешто користили алате за гравирање и пирографију уз помоћ своје наставнице Јелке Филиповић. Прави уметници! Погледајте неке изабране радове.
Јасно је да многи ђаци имају уметничку црту, али чак ни ја нисам знао да је имају и – бубамаре! Погледајте.
Јадне бубамаре иначе нападају посебне осе које им преносе вирусе који могу да их „зомбификују“ и претворе у бебиситере осињих потомака. Међутим, шкампи имају паразите који им раде још горе ствари; терају их да буду канибалисти. У питању је гљивица Pleistophora mulleri која се, највероватније, преноси тако што је животиња поједе. Међутим, то много не изгледа смислено; зашто би већ инфицирана животиња наново уносила гљивичног паразита? Изгледа да болест изазвана инфекцијом смањује способност шкампа да хвата плен, па му је много једноставније да налови сопствено потомство.
Изгледа као канибализам, али није. Ова жаба рађа младунца из уста. 🙂
У овом тексту се каже да је канибализам, иако нама не много привлачна појава, уочен код преко 3.000 врста. Када црв једе црва то не мора да буде канибализам (јер иако су сродна, нису иста врста), али може да изгледа и те како нестварно. Погледајте снимак на врху следећег сајта.
Сигурно има оних који се сећају др Гордане Науновић и лепих времена на Биолошком факултету када је она предавала методику наставе. Тек недавно сам сазнао, сада већ две године стару вест, да је професорка имала и своју изложбу уметничких слика. Ако нисте знали, биологија и уметност могу да се повежу на заиста божанствен начин.
Једна слика закомпликовала је живот малим матурантима. Комбиновани тест је био данас и према ономе што можемо да прочитамо из новина, утисак је да није био нарочито тежак. Изгледа да знамените личности нису познате ђацима и, колико се сећам, прошле године је био проблематичан Никола Тесла, а ове Доситеј Обрадовић. Можда поједина питања више говоре о нашем образовном систему него о знању ђака или умешности наставника јер деца Доситеја не виде као историјску, већ као личност о којој су учили на часу српског језика. Знање је очигледно спаковано у фиоке. 🙂
На биологију није било замерки, тако да колеге које су биле прегледачи нису имале тежак задатак. Но, тиме се наше активности не завршавају. Најављене су обуке за колеге које ће следеће године предавати у 5. разреду.
Пошто је на овом линку календар само за средње школе за Војводину, ево и за основне.
И пошто смо апропо комбинованог теста причали о незгодним сликама, ево и једне згодне. То је награђени рад ученика наставнице Сање Урошевић Парезановићна конкурсу Покрета горана, поводом обележавања 5. јуна – Дана заштите животне средине. Према календару 5. јун нам је идуће године радни дан, па ето идеје како да га обележимо.
И да резимирамо…
Којих смо 5 ствари урадили данас?
Дивили смо се сликама наше професорке;
критички смо се осврнули на овогодишњи комбиновани тест;
Термити су изгубили свој сопствени ред. Научници су их приклонили реду бубашваба и то није изненађујућа вест. Још 1934. неки научници су пријавили да исти они микроорганизми који живе у цревима термита и помажу им да варе дрво, налазе се и у цревима неких бубашваба. Зна се да неке бубашвабе живе животом налик на онај који воде термити. Такав је случај са родом Cryptocercus (слика десно) које настањују Апалачке планине. Ове бубице су моногамне и хране се дрветом. У том дрвету подижу младе који се хране аналним излучевинама својих родитеља, а које им обезбеђују и хранљиве супстанце и почетну дозу микроба – симбионте како би и сами једног дана могли да једући копају свој пут кроз дрво.
Неке бубашвабе имају неку форму групног живота, али код термита то је доведено до екстрема. Они су суперорганизам сачињен из заиста великог броја јединки. Посебно се издвајају Macrotermes из Аустралије (слика лево) чија гнезда броје и по три милиона чланова са свега једним паром (краљицом и краљем) репродуктивно способних јединки.
Углавном, термити су сада ништа више (или мање) до социјалних бубашваба. Докази, посебно генетички, изгледа да су необориви и сада се само чека да обједињени ред добије назив.
И вукови су прилично социјални, а према једној причи у чопору се крећу тако да то звучи заиста фасцинантно. По друштвеним мрежама је често кружила фотографија (слика десно) која је приказивала како су вукови племенити и дивни. Но, следећи сајт спушта лопту и приказује вукове онаквима какви заиста јесу.
И без великих плата наше колеге чуда стварају. Примера добре праксе има свуда, а ево како изгледа када се повежу наука и уметност у учионици. Ментор креативних ђака је колегиница Сања Урошевић Парезановић.
И још једна збирка семена за крај, а коју су правили ђаци Емине Милетић.
И да резимирамо…
Којих смо 5 ствари урадили данас?
Сврстали смо термите у бубашвабе;
сазнали смо понешто о обе ове групе (у ствари, сад су једна) инсеката;
Што се часова биологије тиче, није потребно да их одржи неко са државног врха да би били занимљиви. На пример, можете да их одржите у корелацији са музичком културом и да од песме која је хит међу младима, направите врло едукативно (и певљиво) штиво. Послушајте.
Пошто смо данас у уметничком расположењу, ево мало и корелације са ликовном културом.
Забава
Корелација
Корисни материјали
Са часова
Важне информације
Средњошколци имају пропозиције за такмичење и њих ћете наћи на сајту Српског биолошког друштва.
Реч наставника
Корисни материјали
Из штампе
Може да се деси да са реализацијом кренемо касније.
Сигурно има оних који се сећају др Гордане Науновић и лепих времена на Биолошком факултету када је она предавала методику наставе. Тек недавно сам сазнао, сада већ две године стару вест, да је професорка имала и своју изложбу уметничких слика. Ако нисте знали, биологија и уметност могу да се повежу на заиста божанствен начин.
Био-блог 