Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „уџбеник“

Извештај са Стручног актива наставника биологије колубарског округа

_mrzw1iT9nC1rpe0jco1_500 (Small)У Ваљеву је 10. маја у ОШ „Сестре Илић“ одржан актив наставника биологије колубарског округа где се разматрала тренутна ситуација око предлога промене наставног програма за пети разред основне школе. На састанку су присуствовали наставници из основних школа и анализирали су циљ и начин предложених промена у наставном програму.

Чланови актива усагласили су се око следећих закључака:

  1. Сматрамо да није добро исхитрено усвајање новог наставног програма из биологије за 5. разред, с обзиром да нису анализирани предуслови за реализацију новог наставног програма.
  2. Представљањем предлога наставног програма само за 5. разред, не можемо објективно сагледати нови програм у целини. Сматрамо да је планирање и реализација наставних садржаја отежана чињеницом да немамо увид у комплетан наставни програм, јер нису представљени програми за 6, 7. и 8. разред, а нису јасни ни исходи.
  3. Увидом у предложени програм за 5. разред, сматрамо да је направљено непримерено скраћивање важних наставних садржаја, што може допринети удаљавању ученика од природе и биологије као науке, те додатно угрозити већ пољуљани положај биологије као наставног предмета (нарочито у средњим стручним школама).
  4. Недостатак уџбеника који су усклађени са новим програмом представља озбиљан технички проблем за примену новог програма у школској 2017/2018. години из неколико разлога:
  • Постојећи уџбеници нису усклађени са предложеним наставним програмом,
  • Уџбеници су већ изабрани на период од 3 године и нови уџбеници се бирају од школске 2019/2020. године,
  • У већини школа, уџбеници су већ наручени за школску 2017/2018. годину и сматрамо да је непотребан трошак за родитеље и ученике куповина уџбеника који се не могу користити у 5. разреду током целе школске године, већ само за одређене наставне јединице,
  • Припрема и штампање нових наставних материјала у већини школа представља техничко-материјални проблем, а опремљеност школа и кабинета не омогућава примену предложеног програма.
  1. Сматрамо да је постојећи наставни програм из биологије у складу са узрастом ученика и не видимо циљ и сврху промене програма,
  2. Ако већ постоји идеја о промени наставних садржаја и увођењу спиралног програма, потребно је активно укључити већи број наставника који директно учествују у наставном процесу. Предлажемо израду новог програма уз обавезно активно учествовање комисија представника актива наставника биологије из свих округа. Формирање комисија законом регулисати, а њихово ангажовање да буде обавезујуће.

Одговорно тврдимо да је неозбиљна промена наставних програма и њихово усвајање на брзину. Предлажемо:

  • детаљну стручну анализу методичког приступа наставних садржаја;
  • укључење наставника – директних учесника наставног процеса у израду наставних програма за све разреде и
  • благовремене припреме нових уџбеника и наставних материјала који ће бити усклађени са наставним програмом.

Овим путем позивамо колеге из других актива, да на нивоу града или округа изнесу своје ставове о предложеним променама, с обзиром да су у неформалним групама на друштвеним мрежама изнете примедбе и сугестије, али је неопходно упутити званичан став Српском биолошком друштву, како би се на наредној седници Националног просветног савета, 23. маја, чуло и наше мишљење о променама које највише утичу на ученике и нас, као носиоце наставе биологије.

Извештај доставио

председник Стручног актива

Никола Антонић

Advertisements

Са Био-блогом на ми

Да ли већа глава значи и већу памет? Па, први текст за данас носи наслов: „Веће је боље, ипак“. 🙂04f48c52a443d823fe6d331f027707dc675183ce

IFL Science: Bigger Is Better After All (25.6.2014)

Врло познате главе, ако не већ мудре, са Ускршњег острва, нису само главе. Има тога још. 🙂

Мушки магазин: Да ли сте знали?: Античке Моаи главе на Ускршњем острву имају тела!!! (11.6.2015)

Ми ове главе помињемо и у настави биологије када причамо о користи коју научници имају од лишајева. Шта још помињемо када причамо о лишајевима, видећете у презентацији Драгане Косовац:

Ми немамо неку занимљивост о лишајевима, али имамо о једном симбионту из њих – гљивама. Вест није тако нова, али је обећавајућа. Наиме, истраживачи из Орегона, који су се бавили врстом Fusarium graminearum, а која иначе напада житарице, открили су један ген који регулише друге гене. И то не мали број њих. Овај ген „искључује“ чак 2000 других! Научници су искључили њега, те добили једињења за која нису знали и која би могла да нађу примену у медицини (као антибиотици), агрономији, индустрији и производњи биогорива.

Phys.org: ‘Flipping the switch’ reveals new compounds with antibiotic potential (31.10.2013)

Од тада до сада надамо се да се бар нешто од овога остварило и имплементирало, што би рекли стручњаци из области образовања, а када причамо о новопронађеним генима, недавно су пронађени и такви значајни за ниво образовања. Ипак, немојмо од њих очекивати превише. 🙂 Међународна група од чак 253 научника спровела је једну од најобимнијих генетичких студија до сада и идентификовала је 74 генетичке варијанте повезане са годинама формалног образовања појединаца. Студија је објављена 11. маја у престижном часопису „Природа“.

12241647_10153257418847336_3915359740108314008_n
„Ова студија се надовезује на наш рани рад у којем је учествовало 100.000 испитаника и тада смо утврдили три генске варијанте повезане са образовањем“, рекао је Данијел Бенџамин, ванредни професор Центра за економска и друштвена истраживања при Универзитету у Лос Анђелесу. „Овог пута, због много већег узорка (скоро 300.000 људи и сви су европеидног типа) били смо у стању да идентификујемо више генских варијанти које су повезане са образовањем.“

tumblr_inline_nw3y0qDIq61qzxfm4_500Бенџамин је рекао да генетички фактори делују заједно са факторима средине. Гени само делимично утичу на когнитивне способности и особине личности, као што је упорност, што заузврат утиче на број година које појединац проводи у школи. Тако да генетичке разлике ту дају мали допринос. Рецимо, за генетичку варијанту са највећим ефектом, разлика између људи са нула копија и оних који имају две копије варијанти предвиђа, у просеку, око девет недеља више школовања. Другим речима, укупан утицај 74 идентификованих генетичких варијанти је тако малена да објашњава свега око 0.43 од 1 посто варијације у школској спреми појединаца.

Medicalxpress.com: Scientists find genes associated with educational attainment (11.5.2016)

10603499_10152951905524656_4802951960318278183_nНе вреде ни гени, некако увек дођемо до тога да све зависи од нас, наставника. Но, у нашем друштву уврежено је да нас вечито прозивају на одговорност, а готово никад нам не признају заслуге. Како је то у иноземству, Великој Британији, на пример? Веровали или не, ни тамо наставници нису задовољни својим статусом. Пре свега платама. Она за почетника износи 22.000 фунти, што би било око 28.940 евра годишње. Уколико се не прихвате никаквих додатних обавеза (ма какве год биле), плата ће се подићи на највише 48.672 евра у наредних 10 година. Ни тамо, као ни овде, наставници немају плаћено прековремено. Британски наставници се жале и на то што немају времена ни сендвич да поједу, јер већ морају да журе на неку нову дужност. Аутор следећег текста каже да ако радите као наставник термини „посао“ и „рад“ имају сасвим другачија значења. 🙂

tes: ‘The belittlement of teachers is a national scandal that undermines this country’s future’ (20.5.2016)

13221057_1071735546205890_5622355164087397398_nНаше плате су далеко од британских, а далеко и од сваког здравог разума. Синдикати се, рецимо, боре да ту ситуацију побољшају, али ефекте до сада нисмо видели. Зато можете да одгледате интервју са председницом једног од синдиката:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Са председницом на ти (25.6.2016)

За разлику од наших плата, тржиште уџбеника је прилично богато.

Данас: Уџбеници скупи и поред уштеда (27.5.2016)

Родитељи су заједнички уштедели 18 милиона евра. Међутим, ни то није довољно и питамо се шта је права мера?

Блогдан: Свет по мери тебе, а не ти по мери света (25.5.2016)

tumblr_nz2cnyI9DC1qz6f9yo3_500У суровом свету треба наћи своје место. А треба наћи и место у авиону. Које је најбезбедније? Ниједно од седишта намењених путницима. Па које је онда? Одговара следећи чланак:

Science dump: What is the safest spot on a plane? (11.6.2015)

То нас свакако неће спречити да отпутујемо негде ако за то будемо имали прилике. Но, годишњи одмори још су далеко и још увек имамо да радимо. Зато је последњи чланак који смо одабрали за данас управо у вези са радом, нашим, али и у привреди.

Блиц: Чадеж: Системски увести право дуално образовање (26.5.2016)

Канцеларија међу лептирима

1465356_762141003836633_7255968371698285811_nЈош мало до краја и да смо астронаути или у војисци, почели бисмо одбројавање. За неке, пак, почетак распуста за децу не значи и крај обавезама.

Педагошко друштво информатичара Србије: Упис 2016: Пријемни испити – Календар и сатница (24.5.2016)

Најгоре што нам се дешава у ово доба је закључивање оцена и верујемо да је свакоме од нас оцењивање преко главе. Но, уколико то није случај и ако сте заинтересовани да оцењујете још нешто осим у учионици, следечи конкурс је права ствар за вас:

Српско биолошко друштво: Јавни позив за избор лица која ће учествовати у оцењивању квалитета рукописа уџбеника (24.5.2016)

_nmn9u7PEGS1sh7lpoo1_500Кад смо код рукописа, да ли сте знали да рукопис говори много више о нама него што мислимо и што бисмо евентуално желели? Следећи текст је о томе.

Блог – Тамо и овде: Говор рукописа (24.5.2016)

Што се самог говора тиче, центар се налази негде у левој хемисфери великог мозга. Међутим, следеће истраживање каже да то није увек случај или да је то случај код оних говорника који причају енглески. Код оних који причају кинески, активне су обе хемисфере. То је зато што је кинески тзв. тонски језик.

Shanghaiist.com: Study reveals Chinese speakers use more of their brain than English speakers (27.2.2015)

_msrjcpGcpS1ri6x74o1_500 (Small)Кинези су, дакле, прилично мисаони, макар док причају, а њихови суседи Јапанци и у још неким стварима.

Блог – Дијализа: Зашто је јапанска дијализа најбоља на свету? (16.5.2016)

Најбољи или не, тек Јапанци и сви други странци неће се добро провести у Србији уколико имају ХИВ:

Блиц: Непожељни – Кад странци са ХИВ-ом желе да уче у Србији, сачека их ОВО (24.5.2016)

Још један сличан текст:

Vice: Kako izgleda živeti sa hepatitisom C u Srbiji (6.10.2015)

Како иначе изгледа живети у Србији? Можда је боље рећи – животарити? Јер са оваквим платама, једино то и можемо. Синдикати се, наводно, боре и за бољи материјални статус и за бољи статус образовања уопште. Тим поводом послато је писмо премијеру.

Унија синдиката просветних радника Србије: Председнику владе републике Србије (24.5.2016)

10471418_1505579706341203_2534273421125253441_nОво писмо иде у канцеларију премијера, а ми бисмо о једној сасвим другачијој канцеларији.

Приче са душом: Ливада је његова канцеларија (23.5.2016)

И један чланак о лептирима за крај. У ствари ово је више о гусеници, која живи у тропским шумама Перуа. Она има четири наставка на телу, помало уфрћкана, која се потпуно опруже када чује неки звук (или пре ће бити осети вибрације). Погледајте снимак на самом почетку чланка, скроз је занимљиво.

National geographic: Watch: Bizarre Caterpillar With Erupting Tentacles Filmed (27.4.2015)

10358576_932070393488065_3688036107684526349_n

Ово је стара фотографија!

Дефицит идола

Јагодински ђаци наше колегинице Љиљане Глођовић-Пантић ових дана су правили мале, али прелепе вртове. Ево како је то изгледало:

И сада ће ове биљке у једном лепом окружењу да врше фотосинтезу. А сајт који се бави овим процесом је следећи:

Science book: Investigate the reactants and products of photosynthesis (2010)

Биљке могу да се гаје и у великим вртовима и то не само да би нам биле лепе. _mr5k68hvAL1s41mp2o1_500 (Small)О томе објављена је и књига, а захваљујући помоћи Министарства просвете:

Глас западне Србије: Научно воћарско друштво Србије објавило ново издање „Малине” (12.5.2016)

Када смо код књига, уџбеници су ових дана у жижи интересовања, посебно они намењени за средње школе.

Ало: Трошкови – На уџбенике оде трећина плате (12.5.2016) & Одлично! Бесплатни уџбеници и за средњошколце (11.5.2016)

Што се нас основаца тиче, на следећем линку наћи ћете све потребне информације о бесплатним уџбеницима:

Блог – Сунце знања: Бесплатни уџбеници за школску 2016/2017. годину (11.5.2016)

Све што је бесплатно, срцу је драго. 🙂

Политика: Кад је бесплатна кафа важнија од мале матуре (11.5.2016)

_no71rnPUOz1sn5m44o1_1280 (Small)Храна није бесплатна, али се у Србији свеједно баца и то у енормним количинама.

Vice: Bacanje hrane u Srbiji (2016)

Оно што можда не треба бацити, али треба избацити је клопа у ресторанима брзе хране попут Мекдоналдса. Један од разлога, који се на бројним инфографицима наводи на нету је и тај што се мек бургер вари знатно дуже у односу на уобичајену храну, јер је маснији. Обично варимо од 24 до 72 сата, а за један „биг мек“ нам је потребно више од три сата. При томе, поменути биг мек садржи око 1,5 грама тзв. транс-масти за које су различита истраживања показала да су у вези са болестима срца, гојазношћу, канцером и дијабетесом. И ово све звучи научно, али ипак није, јер није ни писано коришћењем научних истраживања или су она паушално интерпретирана. _nm38ilgHRF1s6ylubo1_1280 (Small)Све то објашњава следећи текст:

IFL Science: Is This Really What A Big Mac Does To Your Body In An Hour? (23.9.2015)

Но, не морамо да будемо научници како би нам било јасно да брза храна није уједно и здрава и посете ресторанима који је служе свакако треба проредити. Што се кафе тиче, тешко да нас ико може убедити да је проредимо (а посебно не чланове Националног просветног савета). 🙂 Кафа нас ујутру разбуди, иако нам не обезбеђује никакву енергију. Кофеин из кафе делује тако што превари наш мозак. Наиме, кофеин се „лажно представља“ као једињење које сигнализира мозгу да је уморан. Другим речима, има сличну структуру као аденозин, који се генерише након поприличног времена од када се пробудимо и који се везује за рецепторе нервних ћелија и, као што написасмо, сигнализира мозгу да је уморан. 1170875_1281479795213788_376267593057979903_nНајкраће речено, кофеин заузима место аденозину и спречава га да се везује за рецепторе и ради свој посао – сигнализира умор.

IFL Science: Here’s What Caffeine Does To Your Brain (26.6.2015)

Ништа не траје вечно, па тако ни кофеин. Када се макне са рецептора, аденозин наново заузима своја места и већ након шест сати осећамо тек половину ефекта кафе. А да ли наши ђаци осећају ефекте, односно последице свега онога што се дешава у друштву, одговара Боба Недић.

Блог – Клотфркет: „Професорка, нама је данас тешко да се некоме дивимо. Немамо коме“ (11.5.2016)

Уредништво Биолошког блога увек се диви добром раду, а многе наше колеге такав рад деле и са другима. Једна од њих је Драгана Косовац:

Приликом обраде ове наставне јединице, кад тад мора да се помене и контрацепција. Вест је од прошле године, а да ли је будућност у међувремену постала садашњост, заиста не знамо. 🙂

b92: Кондом будућности? Задовољство веће с њим него без њега (13.4.2015)

А у блиској будућности (прецизније сутра) ми се читамо поново. 🙂

Модерна биологија

_o0kosmwABn1rpe379o3_500.gifСредњошколци су ове године били вреднији од нас основаца, па су већ завршили републичко такмичење. На следећем линку пронаћи ћете ранг листе, тестове и решења:

Српско биолошко друштво: Такмичење из биологије средњих школа 2016. – резултати и решења (9.5.2016)

Свим учесницима, награђенима и њиховим менторима честитамо у име уредничког тима Биолошког блога. А уредничком тиму пристигла су чак два позива на конференције значајне за биологе. Прва коју ћемо навести наизглед није значајна за нас биологе или боље рећи није специфична, али није баш скроз тако. На њој је предавач и наша колегиница, Тамара Гавриловић и причаће о модерној биологији. Све што треба да знате о конференцији (кад, где, шта и како) имате у следећа два документа:3kidsfly

Како бисмо најавили следећу конференцију прослеђујемо писмо:

Поштовани,

Обраћамо вам се поводом жеље за сарадњом на Другој међународној научној студентској конференцији заштите животне средине FISEC16 која ће се одржати од 18. до 22. маја 2016. године у Студентском културном центру у Београду.

Удружење РИО је новембра 2014. године организовало први овакав скуп у региону, са називом Прва међународна научна студентска конференција заштите животне средине FISEC14 у просторијама Ректората Новосадског Универзитета.

rosaНа скупу је присуствовало преко 250 учесника из региона где је презентовано 50 научних радова.  Одржавање конференције су подржали Америчка амбасада, Veolia Water and Technologies, Хемофарм, Legend, Покрајински секретаријат, УНС и многи други. Више детаља можете видети на линку овде.

Ове године Конференцију реализујемо у сарадњи са Центром за промоцију науке, Београдском отвореном школом, Центром за унапређење животне средине, Удружењем Green Lin, Студентском асоцијацијом Шумарског факултета, Организацијом српских студената у иностранству и очекујемо око 400 студената и младих из региона.

_mk3cl5AbXW1s7w8zbo1_500Интересује нас да ли сте заинтересовани да подржите одржавање конференције тако што бисте послали два представника удружења на наш скуп, у овом случају вам обезбеђујемо и бесплатне котизације за учешће.

Такође бисмо вам били веома захвални уколико бисте путем ваших медија објавили вест о нашем скупу како би се што више младих одазвало и тиме синергијски допринели здравијој животној средини.

Овде можете преузети: програм конференције FISEC16.

Велики поздрав!

_mti5glEzeO1sh9h80o2_250Лепе нам се ствари спремају усред маја, али још увек није крај. Желели смо да најавимо и један „челенџ“ или изазов за оне који воле птице:

еbird.org: May eBirder of the Month Challenge (1.5.2016)

И после кажу да је мај месец математике. 🙂 У ствари и јесте, али ни биологија не посустаје. 🙂 А пошто знамо да наставници биологије не посустају за другима, треба их пријавити на следећи конкурс:

Живојин Мишић: Oтворен конкурс за најбоље едукаторе Србије за 2016. годину (9.5.2016)

Конкурси за уџбенике су ове године изгледали знатно другачије и вредновани су према процентуалној заступљености. Посао је рађен наопачке, али је свакако урађен. И ево резултата:

Зелена учионица: Каталог одобрених уџбеника за основну школу за школску 2016/2017, 2017/2018 и 2018/2019. годину (8.5.2016)

closeup of the tentacles of Portuguese Man O’WarЕто из којих уџбеника ће наши ђаци моћи да уче, а могу да уче и на терену, да тако кажемо. А терен не мора бити увек природа. Може да буде и музеј. 🙂

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Манифестација „Музеји Србије 10 дана од 10 до 10“ (од 12.5.2016)

Но, вратимо се конкурсима. Наши научници такав један ипак неће пролазити.

Политика: Од данас почиње рад на новом конкурсу за научне пројекте (9.5.2016)

Последице овога су прилично бурне:

Дневник: Вербић понудио оставку, научници чекају нови круг (7.5.2016)

Да ли је оставка прихваћена, не знамо, али неке назнаке постоје. Премијер је просвету квалификовао као „веома важан сектор“ (ма шта год то значило) када је говорио о избору министра:

РТС: Вучић најавио најмање шест нових министара (8.5.2016)

Веома важан сектор је и Петница, али увек негде у ово доба године има финансијских проблема.

24 сата.рс: Срамота: Центар који је изродио хиљаде научника без динара – од Министарства просвете ни трага ни гласа (3.5.2016)

златиборски лептир (Small)Ово је заиста необично, с обзиром да је још увек актуелни министар – Петничар. Но, од ове вести до сада можда се ситуација и завршила са срећно. Ред је да и мали и велики матуранти завршавају полако и свечано ову школску годину, али…

Вечерње новости: Мала матура опет по кафанама! (6.5.2016)

А ми ћемо опет (!) бити сутра са вама. Читајте нас и даље. 🙂

Позив на опстанак

Дан планете Земље је био и прошао, а наставници биологије обележили су овај датум у својим школама. Ево неких примера. Први је ОШ „Десанка Максимовић“ из Чокота (Ниш), а наставница је Виолета Милосављевић:

Други је из школе „Јован Јовановић Змај“ из Сремске Каменице, а колегинице су Виолета Јововић и Лидија Павловић Лончар:

Лепи радови су украсили холове школа, а можда могу да постану и део неког пројекта, ко зна? Уколико сте заинтересовани да се опробате у једној таквој активности, погледајте следећи позив:

Центар за промоцију науке: Отворен Јавни позив 2016. (до 19.5.2016)

_950959498290742_6996336893935851698_n (Small)А имамо и позив да одслушамо неке бесплатне семинаре.

Bird sleuth.org: Free Webinars (за 10. и 11.5.2016)

Вебинари су у вези са птицама, а са њима у вези је и следећи чланак. У ствари, чланак је више у вези са праисторијским птицама и то из доба креде. Птице су, наиме, настале од групе диносаура која је припадала групи (клади) Maniraptora. У питању су били омањи диносауруси прекривени перјем. Пред крај креде ова група је изумрла заједно са тираносурусима и трицератопсима. Али не сви. Нестали су они који су се хранили месом, а они који су јели семенке не само да су опстали, већ и касније дали птице. Научници са Универзитета у Торонту верују да је управо начин исхране и био пресудан за њихов опстанак.

IFL Science: Cretaceous Birds Survived Mass Extinction By Eating Seeds (23.4.2016)

Птице су опстале, а да ли ће опстати и конкурси за научне пројекте, одлучиће влада.

Политика: Вербић тражи подршку за опстанак (25.4.2016)

_410441699111091_6051260720684968601_nА да ли можемо да опстанемо без интернета? Следећи пример тврди да да. 🙂

Balkans press: Školsko etnoselo bez kompjutera i mobilnih telefona (приступљено 26.4.2016)

Боље и да гаје, него да иду на такмичења. 🙂 Ово потоње им се уопште не исплати, јер и тако не добијају ништа од тога. О томе следећи текст:

Зелена учионица: „Нека се над овим замисле рушитељи образовног система Србије” (25.4.2016)

Министарство се заиста замислило, али над сасвим другим питањем – шта један уџбеник чини квалитетним? И изнедрило је Правилник који говори о томе, баш на време, када смо ми већ били обавезани да увелико завршимо изборе уџбеника и када су се они одобравали према – процентуалној заступљености у школама диљем Србије. 🙂 Но, по систему – ‘леба не тражи – није згорег да га прелистате. 🙂_1058144190882730_7428915747404810823_n

еКапија: Када је садржај школских књига релевантан? – Донет правилник о стандардима квалитета уџбеника (25.4.2016)

А што се уџбеника тиче, медији кажу да је најуспешнија издавачка кућа „Клетт“. Медији кажу и да је „Едука“ у власништу поменутог „Клета“, али челници те издавачке куће то демантују. 🙂

Вечерње новости: Корупција у продаји уџбеника: Школама нуде лаптопове, проценте, а уговори тајна (25.4.2016)

Још мало о уџбеницима:

Кутак.нет: Из угла родитеља: Уџбеничка хигијена (21.4.2016)

И за крај нешто што није уџбеник, али некаква публикација јесте:

Академија.еду: „Тигрови на доњем Дунаву“ – мали прилог проучавању мегафауне средњовековног Балкана, Браничевски гласник 8/2012, 7-23. (2012)

PhotoImpact_WaitingForTheRightMoment_Master_H264.mp4.Still001_640x360_364031555550

Ноћ која није за спавање

_mtec2hb4pZ1qa4szeo1_500На Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду 22. априла ноћ ће бити посебна.

Природно-математички факултет Универзитет у Новом Саду: 6. Ноћ биологије (за 22.4.2016)

Они који те ноћи не буду спавали видеће и научиће много лепих ствари. Међутим, и они који буду спавали није баш да ће бити пасивни. Током сна дешавају се веома разнолике активности. Које су то видећете на инфографици коју је превео Методичар:

2014_Sleep_0

Оригинал инфографика (са све детаљним објашњењима) потиче одавде:

IFL Science: What Happens During Sleep? (4.2.2015)

Дакле то се дешава током сна, а што се Министарства просвете тиче, оно што се дешава током избора уџбеника је – корупција.

Форум београдских гимназија: Има ли корупције при избору уџбеника? (15.4.2016)

Са корупцијом или без ње, тек прелиминарна листа је изашла:

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије: Обавештење: прелиминарни резултати избора уџбеника за основну школу (18.4.2016)

_mbur4larao1r93ttjo1_500Оно што вам сада представљамо није уџбеник, али некаква публикација јесте.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије: Публикација – Упутство за израду наставног материјала у складу са принципом универзалног дизајна од данас и на сајту Европске агенције за додатне образовне потребе и инклузивно образовање (15.4.2016)

Још једна публикација која још није угледала светлост дана, али надамо се да хоће је „Journal of Subject Didactics“ (Журнал предметне дидактике). Сви знамо за Српско биолошко друштво, али има још једно са којим смо желели да вас упознамо. Ради се о Друштву дидактичара Србије којима председава – биолог. И ово друштво издаје (или макар има намеру то да ради) поменуту публикацију. Ту би требало да нађемо све оно што смо пропустили на факултету током учења методике.

Друштво дидактичара Србије: Председник друштва (приступљено 18.4.2016)

Председница друштва, коју сви добро знамо, позвала је и нас, наставнике, да се придружимо, не баш како би смо, али како бисмо „сви заједно могли да утичемо да се наставни процес у целини побољша“. 977_10208145979796455_735404495409218034_nИ док ми, што наставници, што методичари (или по звању или по надимку, али и по једном и по другом), утичемо да побољшамо наставни процес, политичари у предизборној кампањи обећавају да ће побољшати, па, све. Те тако и наставни процес. Шта о томе каже Боба Недић?

Блог – Клотфркет: Политичке странке и просвета (14.4.2016)

Када дође време гласаћемо према својој слободној вољи. Једини је проблем што неки научници мисле да тако нешто (слободна воља) не постоји. Другим речима – ми немамо избора. Јер, ако размислите о томе да се наш мозак састоји од нервних ћелија са све синапсама које га чине и да њихова комуникација зависи од биохемијских реакција, онда не постојимо МИ који доносимо одлуке. 🙂 giphyПрема овом тумачењу, ми смо заправо само природни системи у којима се дешавају физичке и хемијске интеракције. Свакако смо сложени системи, али то значајно не мења ствари. 🙂

Science dump: Do we really have free will? (5.4.2015)

Људи из Дубаија можда немају слободну вољу, али имају новца. И шта раде са њим, показаће следећа галерија:

Фото црв: Богати људи Дубаија – 16 Слика (25.7.2015)

Ми новца немамо, али имамо две прелепе презентације ауторке Иване Дамњановић.

Где су гмизавци, ту је и разноврсност:

Према Програму рибе смо већ увелико прешли, али ћемо се вратити на њих, пошто у вези са њима имамо једну кратку, али занимљиву причу.

Курир: Морска неман: Рибарима у мрежу улетело екстремно ретко биће огромних уста (17.4.2016)

Са бића која пливају прелазимо на она која лете, те њима и завршавамо за данас.

Блиц: Загонетка лептира – Решена једна од највећих мистерија природе (15.4.2016)

monarch-migration-mexico_86072_600x450 (Small)

Облак ознака