Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „факултет“

Еволуција мозга и друге приче

Иако је распуст, активности неће мањкати ни у наредном периоду.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

У суботу 10. јула, сада већ традиционално, одржаће се манифестација Дан науке у Ботаничкој башти у периоду од 10 до 18 (уз поштовање свих пандемијских мера). Овај Дан науке организује Центар за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета Универзитета у Београду. Према мојим сазнањима, можемо посетити догађај, баш као и сваке године.

CherryBombPVZAТакође, можемо посетити изложбу „Старо и нестало воће Србије“ у Природњачком музеју, а која је отворена данас. Више о томе:

Naissus.info: Izložba „Staro i nestalo voće Srbije” u Galeriji Sinagoga (до 31.7.2021)

bio04 naukaНаука

Када већ помињемо нестале, следећи чланак се бави давно несталим организмима који су чинили фауну периода едијакаре. Постојали су пре негде између 635 и 541 милиона година и нису били налик ичему живом данас. Рецимо, неки од њих су били дуги два метра, а изгледа да су се хранили тако што су хранљиве супстанце из океана упијали целим телом. Ниједна данашња врста животиња то не би могла да изведе, тврде научници.

Рhys.org: Reconstructions show how some of the earliest animals lived—and died (11.8.2014)

Да се у историји живота вратимо у неко нама ближе, али тако далеко време, када су живели наши преци; професорка др Биљана Стојковић уприличила је сјајно предавање на ту тему.

bio04 sa časovaСа часова

Ово је био први видео за данас, а други видео нам стиже из ОШ „22. август“ из Буковца од колегинице Данице Пушковић. Видео можете погледати кликом овде.

У галерији која следи можете погледати још неке лепе ученичке радове са часова наших колега. Овога пута су све сами модели у питању: ђаци Љубице Савић правили су облике од здраве хране, воћа пре свега (у складу са најављеном изложбом), ученици Марије Шапоњић правили су моделе митозе, а ученици Наташе Ранђеловић екосистема.

bio04 metodikaМетодика

Наши ђаци праве моделе од разних материјала, па зашто не и од лего коцки? Чланак који сам одабрао за крај говори управо о томе и колико ова играчка може да буде едукативна.

The Irish times: Brick by brick: the Lego approach to learning (26.4.2016)

Трепље су криве за све

Некако ми изгледа да су црна времена дошла када је потребно људе убеђивати да је развој медицине заправо бенефит. Управо то су радили професори и студенти са Биолошког факултета и направили видео у којем промовишу значај вакцине у овим пандемисјким временима.

Институције и организације

Оно што следи је порука са Биолошког факултета у Београду.

Наука

Медицина не напредује само што се вакцина тиче, наравно. И у другим сферама ове широке људске делатности увек се проналазе нове ствари. Рецимо, научници сада верују да се бројни генетски поремећаји, од полицистичне болести бубрега до неких облика дегенерације мрежњаче, потичу од цилија – чекињастих, трепљастих структура које красе површине ћелија.

У научном чланку објављеном у часопису BioScience од 1. децембра, Џорџ (George B. Witman), цитолог са Медицинске школе Универзитета у Масачусетсу, истакао је све већи број доказа да абнормалне или одсутне цилије могу проузроковати широк спектар људских поремећаја, названих „цилиопатије“ (логично).

„Болести бубрега и слепило, скраћене кости или екстремитети, гојазност – испоставило се да су све те ствари настале због оштећења цилија“, тврди он. Стручњаци додају да откриће заједничке нити између ових различитих поремећаја на крају може помоћи истраживачима да развију генске терапије за борбу против тих стања.

На први поглед, трепље делују релативно безазлено. Док ударају напред-назад ван ћелије, координисаним радом регулишу проток течности у близини. Али скоро све људске ћелије такође имају један примарни или непокретни цилијум који функционише више попут молекуларне антене. Примарни цилијум је интерно динамична структура, препуна протеина који откривају и преносе важне поруке својој ћелији о локалном окружењу. „Сигнална машина концентрисана је у трепљама“, каже Џорџ.

Ефикасна ћелијска комуникација је посебно важна за ембрион у развоју. Ако неисправне молекуларне антене одсеку или искриве сигнал у овим раним фазама, настала погрешна комуникација може пореметити стварање органа. Из тог разлога, „када имате недостатке на тим трепљама, имате пуно урођених болести“, такође каже Џорџ.

Најчешћа цилиопатија је полицистична болест бубрега, која погађа око 12,5 милиона људи широм света, што заиста није мало. Више о свему овоме у чланку:

Scientific American: Why Scientists Are Blaming Cilia for Human Disease (10.12.2014)

Корисни материјали

Када смо већ у области медицине и здравља, ево и једног корисног рада нашег колеге Славољуба Тоскића.

Још један користан видео ђака истог наставника, а у вези са тим како правити хранилицу за птице.

Са часова

Управо ову активност имали су ђаци Емине Илић и правили кућице за птице. Ученици Љубице Савић правили су разне скулптуре од здраве хране, а моделе система органа Јелене Симић. Уживајте у дивним радовима.

Да он(лајн) постане ин

Ми још увек смо на онлајн настави, иако се размишљало да следеће недеље ипак кренемо у школу. Ту смо где смо и верујем да сви имамо исте муке. Зато сам за данас припремио неке корисне материјале, али најпре да видимо шта јесте, а шта није онлајн настава.

bio04 metodikaМетодика

Дакле, да видимо шта каже Зоки из Образовно-креативног центра:

ОКЦ: Шта јесте, а шта није онлајн настава? (приступљено 29.3.2021)

bio04 tehnička podrškaТехничка подршка

Иако Зоки каже да онлајн настава није постављање пдф докумената, можда ће следећи видео ипак некоме значити.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Иначе, Зоки кога помињем је Зоран Милојевић из Бора и његов Образовно-креативни центар ради много лепе онлајн семинаре. На једном од њих (Пројектна настава у зеленим темама) сам научио да правим овакве сличице (ако превлачите мишем видећете називе делова ока, а кликом на сваки од њих добијате информацију више, али и слику, филмић или задатке).

Још један житељ Бора Славољуб Тоскић, уједно и наш колега, припремио је оглед за ваше ђаке и они лако могу да га ураде у кућевним условима.

bio04 sa časovaСа часова

Надам се да ће вам ови материјали бити инспиративни, баш као и часови наших колегиница на којим су настали сјајни радови. На часу Оливере Коларић ђаци су моделовали ћелију, а код Љубице Савић направили су људски скелет на интересантан, креативни начин. Код Наташе Јановић правили су украсе од плодова шуме, да их тако назовем.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Заиста ђаци лепо раде у школи, али како ће радити на факултету – као и до сада или у новом простору, неизвесно је. О томе читајте у тексту који сам оставио за крај.

Нова.рс: Је ли Биолошки факултет остао без зграде због Рио Тинта (22.3.2021)

Извештај са трећег састанка Стручног актива наставника биологије Србије

Дана 18.03.2021.године у 19 часова одржан је трећи онлајн састанак Стручног актива наставника биологије Србије на платформи Гугл мит у организацији Удружења биолога Крушевац. Водитељи састанка били су UntitledОливера Коларић, председник Удружења и Стручног актива наставника биологије Крушевца и Дејан Бошковић, председник Стручног актива наставника биологије Београда. Техничка подршка је била Марина Лазаревић, а домаћин састанка Удружење биолога Крушевац. Гост састанка је била Светлана Алексић, дипломирани психолог и председница Друштва психолога и педагога Расинског округа. Састанку је присуствовало 74 наставника.

Дневни ред састанка:

  1. Наставни материјал и будућа такмичења из биологије
  2. Стручно предавање „ Хибридни модели наставе и учења – изазови и прилике“, Светлана Алексић
  3. Разно

162504991_262692912009604_7649336592658502839_n

Ток састанка:

1. Састанак је отворила Оливера Коларић, представила дневни ред и госта састанка. На првој тачки дневног реда Оливера Коларић се захвалила наставницима на предлоге будућих такмичења и представила предлоге колега уз укључивање колега у дискусију. Заједничко за све предлоге је:

  • да се врате старе пропозиције такмичења које су биле пре новог правилника
  • да се направи појмовник/скрипта за припрему такмичења ученика

Све приспеле предлоге можете да видите на овом линку. Такође, можете погледати и један осврт на такмичења у средњим школамa који је дошао из Ужица.

2. У другој тачки дневног реда Светлана Алексић је одржала предавање „Хибридни модели наставе и учења-изазови и прилике“ у коме је представила начин организовања онлине наставе према смерницама ЗВКОВ.

3. Под тачком разно договорен је следећи састанак крајем априла . У међувремену председници актива и стручних удружења наставника биолога послаће своје податке на мејл bioblog2021@gmail.com поводом организовања састанка са Комитетом за образовање и председником СБД, који ћемо иницирати. Идеја је да на састанку буду представљени предлози Стручног актива биолога Србије за будућа такмичења.

Александра Лукић, председница Стручног актива наставника биологије Земуна, предложила је конкретнију сарадњу са Биолошким факултетом у Београду. Наиме, чланови стручних актива могу постати и чланови актива Центра за образовну технологију, методичко усавршавање и каријерно вођење наставника биологије, а тиме и Друштва предметних дидактичара Србије којим председава др Јелена Станисављевић, професорка методике наставе на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Први задатак овог Друштва је формирање актива наставника биологије, али су у плану и неки стручни скупови. Делатност овог Центра је примена иновативних дидактичких модела и технологија, полагање испита за лиценцу и стицање педагошких звања.

Записник саставили: Оливера Коларић и Дејан Бошковић

Школе као чувари животне средине

Нажалост, данашњи чланак започињем тужном вешћу.

За нас, који смо били студенти професора др Слободана Јовановића, свакако ће остати упамћен као одличан професор, чија су предавања била врло интересантна и као професор који је дао огроман допринос заштити животне средине. Најмање што можемо да учинимо је да његов рад валидирамо кроз сопствене активности и да даље преносимо на нове генерације бригу о природном окружењу.

Наука

Младе генерације свакако показују бригу о природном окружењу, па и више од тога – дају практична решења како да се развијамо одрживо.

24 седам: Српски тим направио биоразградиви стиропор: када га баците на земљу постане минерално ђубриво (3.2.2021)

Активизам

Но, да би школство било активније у овој теми, постоје разни предлози, а богами и петиције. Тако се појавила и ова:

Петиције крени-промени: Улога школства у очувању животне средине (приступљено 7.2.2021)

У вези са овом вечитом темом захтевања да се нешто промени у програму биологије, имам два чланка који ће вам бити занимљиви. Један је баш у вези са самим програмом, а други у вези са тим колико очување животне средине постаје значајно за квалитет нашег живота. Хајдемо редом…

Центар за логопедију и рану интервенцију: Програми у школи су као да мрзимо децу (приступљено 7.2.2021)

Из штампе

Ево га и други чланак који се конкретније односи баш на наш предмет и зашто заштита животне средине постаје и те како значајна.

Панпрес: Нема неправилности, али зашто грађани и даље удишу отрове? (27.1.2021)

То је други проблем са којим се суочавамо. Први је, наравно, још увек корона. Ево једне вести из медија која је изазвала прилично много реакција.

Дневник: Кинески научници: Корона прети да уништи плодност мушкараца и човечанство (3.2.2021)

Но, да се вратимо удисању отрова. Обично то доводимо у везу са цигаретама, па није згорег да одгледамо едукативни филм на ту тему.

Са часова

Управо тему лоших последица пушења обрађивали су ђаци Славољуба Тоскића и тако је настао овај едукативни филмић.

Добрих примера са наставе увек има. Ђаци Ане Давидовић направили су леп модел, али и пано где су митозу упоредили са женским фризурама. Слично, али различито: ђаци Весне Миленовић направили су игру са митозом. Наиме, кругови од стиропора нису фиксирани. Померањем кругова утврђује се редослед ћелијске деобе. Ђаци Љубице Савић правили су бравуре са здравом храном.

Ученици Гордане Киковић бавили су се такође здравом храном, а ђаци Гордане Владић цртали су ситуације у којима морамо прати руке. Ђаци Марте Мајорски правили су моделе ћелија и када се деле и када се не деле.

Овим лепим галеријама и завршавамо за данас.

Извештај са првог онлајн састанка Актива биолога Србије

Дана 22.01.2021. одржан је први онлајн састанак актива биолога Србије на платформи Гугл мит у организацији UntitledУдружења биолога Крушевца. Водитељ и модератор састанка била је Оливера Коларић, председник тог удружења, а техничка подршка Марина Лазаревић. Састанку је присуствовало готово стотину наставника из целе Србије, тако да је ово био састанак Републичког Актива наставника биологије. Гост састанка је био председник Српског биолошког друштва др Мирослав Живић.

Састанак је започео у 19:00. Оливера Коларић је поздравила све присутне и изразила наду да ће овај вид окупљања постати чешћи. Предложила је следећи дневни ред, на који није било примедби:

  1. Такмичења из биологије;
  2. Онлајн настава;
  3. Разно.

Ток састанка:

Прва тачка дневног реда је обухватила проблем такмичења из биологије за школску 2020/21. годину. Др Мирослав Живић, председник СБД-а, детаљно је изнео став СБД, образложио разлоге неодржавања такмичења и упознао присутне са дешавањима у Друштву у вези са овим проблемом. Комитет за образовање се састао на иницијативу Министарства просвете и донео одлуку да такмичења ове године неће бити, а пре свега због безбедности ученика. О томе је обавештено Министарство, али су помоћници министра за основношколско и средњошколско образовање организовали састанак са председником СБД-а са циљем да Друштво још једном размотри своју одлуку. Том приликом представници министарства су изнели своју аргументацију и понудили логистичку помоћ и помоћ у обезбеђивању простора за републичко такмичење (Тршић и Виминацијум).

dante1 (Small)

Због свега наведеног, у понедељак 25.01.2021. ће се одржати састанак Комитета за образовање где ће коначна одлука бити донета. Председник СБД је закључио да се републички Актив десио у право време како би се чула и реч наставника (који врло активно учествују у такмичењу), а узорак је меродаван јер је довољан број наставника у питању и били су присутни представници свих округа у Србији.

Наставници представници актива свих градова изнели су своје ставове (или су се укључивали или су слали поруке) и једногласно су подржали ставове и одлуку СБД у вези са такмичењем за ученике основних школа и средњих школа.

Наставници су за овакву одлуку изнели и аргументацију.

Тренутни начин рада школа, који је у складу са свим мерама превенције, био би у супротности са захтевима за такмичење због окупљања великог броја ученика приликом општинског такмичења и градског такмичења у једној школи (и то представља епидемиолошки безбедносни проблем).

Услед епидемиолошких прилика, сам наставни процес је прилагођен и другачији, па ученици немају исти квалитет знања који би се остварио у непосредном раду што би умањило и квалитет такмичења.

Такође, још увек се тек уводе нови програми наставе биологије и то отежава рад наставника, посебно средњошколских који раде без уџбеника.

Пропозиције такмичења је потребно прилагодити у корист ученика и утисак је да за то неће бити довољно времена. Иначе су наставници исказали незадовољство прошлогодишњим пропозицијама и дали предлог да се направи састанак са председником, Комитетом и представницима наставника како би се пропозиције промениле.

Председник СБД др Мирослав Живић се поново укључио и закључио да је уверен да ће мишљење које је данас чуо од наставника значајно олакшати одлуку Комитета. Закључио је да је ово година када је приоритет да ђаци квалитетно заврше учење, а не да се такмиче. Што се тиче пропозиција за такмичење, исказао је став да је за договор, али да је потребно да наставници артикулишу и аргументују своје предлоге, како би се пронашао задовољавајући компромис, при чему би већина била задовољна решењем.

Мишљење појединих средњошколских колега је да је такмичење потребно за четврту годину јер се они свеједно спремају за упис на факултете. Пошто је било присутно свега двоје средњошколских наставника, договорено је да се професори који предају четвртој години средњих школа и гиманзије изјасне да ли су за одржавање такмичења због вредновања постигнућа ученика за упис на факултете. Мишљења професора средњих школа Оливера Коларић испитаће анкетом на ФБ групи, те пренети др Мирославу Живићу, па ће он изнети све ставове у понедељак на састанаку са представницима Комитета за образовање. Ово је била прилика и да нас др Мирослав Живић упозна са механизмом уписа на Биолошки факултет. Пријемни испит сигурно неће бити онлајн, али је могуће да ће, због еписемиолошких мера, будући студенти полагати у одвојеним просторијама и/или групама.

_468947569933626_3413103208264006008_nУ другој тачки дневног реда наставници су говорили o онлајн настави и проблемима који такву наставу прате. Закључено је да су недостаци онлајн наставе у биологији: техничка подршка ученика и наставника, а и комбиновани начин реализације наставе није се у пракси показао као добар пример што све утиче на квалитет наставе и оствареност планираних исхода. Ученици онлајн наставу не схватају довољно озбиљно, а и већа је могућност манипулације. Наставници су износили своје искуство са новим НПП за основне школе и закључено је да сви наставници основних школа раде према Плану и програму које је доставио ЗУОВ, при чему велики број наставних јединица не постоји у уџбеницима појединих издавача што ученицима отежава рад. О самом програму мишљења су била подељена.

Под тачком разно договорен је да овакав начин састанка постане пракса активима наставника биологије Србије у циљу боље сарадње, размене искуства и примера добре праксе. Оливера Коларић је позвала активе да се пријаве да буду организатори и домаћини наредних онлајн састанака, али ће следећи опет водити Оливера јер су сви били задовољни организацијом.

_bilje1_AutoCollage_12_Images (Small)

Састанак је завршен нешто мало после 20:00. Сви наставници добили су сертификат о сату стручног усавршавања унутар установе.

Записник саставили:

Оливера Коларић и Дејан Бошковић

Школска управа vs. такмичења

Добили смо и измене Правилника за такмичење за основне школе, а тиче се промена процедура током такмичења.

bio04 važne informacijeВажне информације

Вест је пристигла од председника СБД-а др Мирослава Живића и најважније је да Школске управе више немају одговорност према такмичењима, већ да је сва одговорност сада на школама домаћинима и Биолошком факултету у Београду. Детаљније:

Промена Правилника и пропозиција такмичења ученика основних школа 2019-2020

У овом документу имате упутства за спровођење такмичења.

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Изгледа да школске управе нису једине које „одустају“ од такмичења. Према новим информацијама, бојкоту се придружује и Смедерево. То је потврдила председница Актива наставника Смедерева Оливера Калуђеровић Тесановић. Такође, постоје говоркања, да их тако назовем, да поједини градови у Војводини ове године неће учествовати, али те вести нису потврђене.

У разговору са Милевом Рогић, председником стручног Актива Ужица, сазнао сам да су директори тамошњих школа одобрили одлуку својих наставника, а Школска управа је нагласила да се не меша у организацију (што је у складу са вешћу коју сам прву и објавио).

bio04 sa časovaСа часова

Оно од чега наставници биологије не одустају је свакако добар рад. Ђаци Иване Дамњановић неуморно раде пројектну наставу и много тога су научили кроз рад.

bio04 praktični savetiПрактични савети

Гледајући фотографије које је Ивана послала сигурно сте добили мноштво идеја, али ево још једне за крај. У питању је игра меморије која може да се искористи за учење о симетрији у седмом разреду.

igra memorije

Интервју са председником Управног одбора СБД-а

Др Душко Благојевић је научни саветник и руководилац одељења за физиологију на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у Београду. Он је, између осталог, и Председник Управног одбора Српског биолошког друштва. То је био разлог да направим интервју са њим, а главна тема је врло актуелна ових дана: такмичење из биологије.

Шта се догађа у СБД-у у вези са такмичењем из угла председника УО СБД?

УО СБД је на својој 3. седници од 23.10.2019. разматрао питање организације такмичења из биологије за 2019/2020 школску годину. Биолошки факултет у Београду и Департман за биологију и екологију ПМФ у Новом Саду су прихватили да буду само логистичка и техничка подршка организацији такмичења. У складу са тим, УО СБД је био става (свих присутних на састанку) да Комитет за образовање треба да одреди остварив формат за такмичење у школској 2019/2020. (који би могао реално да се реализује), формира тимове за припрему задатака и одреди правила по којима би се такмичење одвијало.  Такође, у складу са послатим мишљењем и упућеним препорукама у вези са тим како би такмичење требало да изгледа, УО СБД је става да Комитет за образовање треба да разради концепт будућег такмичења за 5. и 6. разред основне  школе и 1. и 2. разред гимназије.

У суботу, 30. новембра, у библиотеци Института за зоологију БФ, у 11.00 часова, одржан је састанак поводом такмичења из биологије за ученике основне и средњих школа у школској 2019/2020. Предложени су датуми такмичења, а на адресу председника СБД и председника УО СБД је стигла информација са одржаног састанка.

  • Констатована одлука УО СБД-а: такмичење (републичко) за гимназије и средње школе ће се организовати  у Новом Саду, а за основну школу  у Београду.
  • Координатори такмичења: за Нови Сад одредиће се координатор до краја текуће недеље, а за Београд је то прихватила др Драгана Миличић. Координатори ће формирати тим, од наставника из школа, као и професора са Универзитета. Тим организује активности за израду тестова, као и методичку и научну проверу предложених тестова.
  • У најкраћем року треба да се ускладе правилници такмичења, да се уједначе за основну и средње школе.
  • Изнаћи решење за проблем  провођења тестова на девет језика националних мањина.
  • Да се нови концепт такмичења за 5, 6. и 7.  и 1, 2. и 3. разред осмисли до маја 2020, када би се презентовао наставницима на републичком такмичењу. Пре тога, хеопходно је организовати обуку довољног броја наставника за писање тестова оријентисаних ка исходима.

Тренутно, Правилник такмичења за основне и средње школе је на сајту СБД.

Које тело у оквиру Српског биолошког друштва ради поделу посла и доношење Пропозиција и Правилника за такмичење? Другим речима, ко је заиста одговоран за овакав формат такмичења?

Послове у вези са образовањем идеја је да не ради управа, да не раде чланови који су само укључени, већ да то раде они који су компетентни у области образовања. Замисао је да Комитет за образовање, баш као и Комитет за науку, буду оперативна тела Српског биолошког друштва. Председник комитета за образовање, како у претходном сазиву тако и у овом, уједно је и члан Националног просветног савета. Та позиција омогућава председнику комитета за образовање, да, као најпозванијем међу нама, адекватно и брани позиције биологије у оквиру наставе. На овај начин Управни одбор друштва је показао да има слуха, односно направио је поделу, не у лошем смислу те речи, већ у смислу поделе посла према компетенцијама. Треба да прође мало времена да свако прихвати те одговорности која им је променом Статута дата.

Ако заиста управа има слуха, како је могуће да управа није чула да наставницима не одговара што су пропозиције дате тако касно, а и да им саме пропозиције нису прихватљиве?

Проблем је у томе што нико неће да ради. Прошле године, ми смо до краја године чекали да видимо ко ће уопште да се прихвати посла у вези са такмичењем. Буквално у пет до дванаест пријавили су се људи који су били спремни да изнесу такмичење и оно је било какво је било. Слична ситуација је била и ове године. Мало је људи који су спремни да организују и припреме такмичење, односно да преузму одговорност за такмичење. Зато ми у Српском биолошком друштву тражимо људе који су спремни да се ухвате у коштац са тим. Технички гледано није потребно да се нека институција прихвати такмичења; то могу бити и чланови Друштва у било ком граду који би се прихватио да организује такмичење и угости такмичаре. То подразумева и велику припрему, као и све нивое такмичења, те то заиста јесте велики посао.

Да ли је онда решење да се паузира такмичење док се не створе услови и не нађу људи који би то радили?

И та идеја је била у оптицају. Мислим на то да не радимо такмичење, односно да свесно одбијемо да учествујемо у тој активности. Колико ја видим, ми имамо три могућности. Једна могућности је да прихватимо да радимо такмичење, са тим да видимо који је ту посао Школске управе, односно Министарства, а шта треба да ураде чланови Друштва. Друга могућност је бојкот, која се помињала и прошле, а помиње се и ове године, а трећа ствар је да паузирамо, те да ту паузу искористимо да направимо добар формат такмичења. Проблем прави притисак да ако не организујемо такмичење трпеће деца. Ако организујемо такмичење по овим правилима опет ће трпети деца.

Ко у ствари ту трпи највећи притисак?

Наравно да највећи притисак трпе деца, али ја мислим да ту ипак има различитих интереса и размишљања. Мислим да се многи крију иза деце и да заговарају интерес деце, али да та иста деца могу да изаберу и да се такмиче из хемије, на пример.

Да ли је циљ да се деца преоријентишу на хемију? И то је једна од ствари о којој колеге причају. Изгледа као да колеге физичари и хемичари све више привлаче децу под своје окриље, када је већ биологија таква каква је.

Контра-питање је како то да је биологија таква каква јесте. Да ли је биологија као наука тако лоша или је проблем у такмичењу и пласману?

Ја мислим да се одговор логично намеће.

Реци га онда ти ако се већ логично намеће.

Биологија је божанствена наука, али је поента у томе да су услови за такмичење прилично отежани. За разлику од такмичења других струка.

Да те исправим. Услови за добијање диплома су прилично отежани.

Истина је.

То су, дакле, две различите ствари. Што се мене тиче, ти знаш мој став и ти знаш да је Управни одбор изгласао одлуку да директори школа могу да дају посебне дипломе ђацима који су учествовали на такмичењу док је Правилник као такав био на снази. Сада смо дали могућност Комитету за образовање и наставницима који су том телу да креирају нови Правилник. Прилика је да се наставници активније укључе у ту причу и узму учешћа у креирању Правилника. Нека направе формат онакав какав њима одговара. Поента Комитета за образовање и поента Српског биолошког друштва треба да генеришу, односно да стварају оно за шта мисле да је за децу најбоље.

А за струку?

Самим тим и за струку. Када сам рекао да је за децу најбоље, нисам мислио у смислу повлађивања, већ у смислу знања и развоја. Ако је то циљ и ако такмичење служи томе, онда то наставници најбоље знају. Идеја јесте да они формирају такмичење и да учествују преко Комитета за образовање. Заиста мислим да највећи број мишљења остаје на периферији врло малих радних актива, а оно што би била права снага – разговори на републичком нивоу кроз различите врсте дебата – то изостаје. И што је такође битно, не само да изостају, него и ако се спорадично десе, људи који у њима учествују слабо преузимају одговорност за оно што следи даље. Има колега, и то сјајних, које сам питао да ли су вољни да раде у Српском биолошком друштву. Они су одбили са речима да не желе, али јако добро знају шта би било добро за децу. Мени, као човеку који је у науци на Институту, најлогичније је да људи који су у образовању преузму послове и одговорност образовања. Аналогија је врло једноставна. Сјајан клинички лекар који има искуство у свом послу ће најбоље знати који лек делује него најбољи фармаколог са врхунске клинике, који то искуство нема. Поента је управо разлика између теорије и искуства. Моја апел да се наставници више укључе остаје без одзива.

И то се сада мења. Вероватно си упућен да су се наставници организовали на последњем Активу и одлучили да формирају делегацију која ће преговарати са представницима Српског биолошког друштва у вези са такмичењем. При томе се пре свега мислило на председника друштва и Управни одбор. Колико је Управни одбор спреман на ову врсту дијалога?

Ти знаш да су, од самог почетка рада Управног одбора у овом сазиву, представници овог тела долазили и на састанке београдског Актива. И све је почело увек истом причом око такмичења. Разговор на ову тему уопште није споран. Најмањи је проблем да седнемо да разговарамо. Спорно је када ће наставници који ће нам доћи у делегацију да се активније укључе и постану део Српског биолошког друштва који учествује на Скупштини овог друштва? При томе мислим на то да предлажу чланове Комитета за образовање и да ти чланови дају конкретан допринос организовању такмичења. Ми смо од почетка за то потпуно отворени, али све се сведе на неколико имена и то је то. Највећи број наставника се учланио у Српско биолошко друштво онда када је требало да дајемо препоруке Министарству просвете када су се бирали саветници спољни сарадници министарства. Ми смо добијали препоруке од својих чланова за те наставнике да су заиста квалитетни у свом послу, али поента није у томе. Поента је да ти људи нису били наши чланови, већ су постали чланови за само једну годину. Морам да напоменем да није ствар у чланарини. Ми смо чак доносили одлуке да наставници плаћају мању чланарину. Чланарина је симболична и она се троши наменски за потребе друштва. Тренутно највећи део чланарине се добија од истраживача. Број наставника је веома мали у оквиру Друштва. Овде се пре свега ради о вољи да се наставници више ангажују у раду друштва. Закључак је да не недостају идеје, има их чак превише; недостају људи који ће своје идеје да реализују, а не да их само проследе другима и очекују да ће неко други да их одради.

Питање је колико ће бити могућности да наставници из других градова присуствују Скупштини?

И то смо решили тако што ти наставници могу да формирају подружнице. Моћи ће да делегирају своје гласове и да на тај начин доприносе раду Друштва. Када се већ Комитет за науку прихватио тога да организује предавања, зашто се подружнице не би организовале да обезбеде простор и логистику за таква предавања? Само је потребно да се људи организују, виде интерес за то и верујем да је то лако решиво.

Када смо поменули интерес, осим што ће моћи да гласају на Скупштини за поједине кандидате, која би још могла да буде корист за наставнике ако су чланови Српског биолошког друштва?

Пошто сам ја истраживач, одговорићу питањем. Зашто наставници не би рекли том истом Српском биолошком друштву шта је то што би за њих било корисно? И да онда потом раде на томе што је њихова корист да се спроведе у дело? Ја за себе признајем да не видим даље од онога што се дешава са децом у неком мом окружењу. Дакле, као човек из науке препустио бих ономе ко је у наставничкој струци да каже које потребе има, али не само да каже већ да се прихвати посла да то реализује. Наравно да ће имати подршку, или ће наићи на опонентни тон са којим ће дискутовати. Биће потребно да придобије већину Српског биолошког друштва за оно што жели да постигне. Тиме се наставници укључују у рад и то је поента. И Поента је у томе да заједнички креирамо оно што је добро.

Колико имамо слуха за наставнике говори и податак да је у оквиру конференције у Кладову једна сесија била посвећена настави. Дошли су наставници из Новог Сада из других градова и презентовани пример своје праксе. На овај начин све сфере биологије су биле заступљене. Сада, да ли смо довољно транспарентни то је већ друго питање. Свакако треба пратити сајт Српског биолошког друштва, као и Биолошки блог. Наравно, Биолошки блог би требало све то и да прати и да објављује. 🙂

Мислим да знаш да Биолошки блог све то лепо прати. 🙂

Ти врло лепо радиш блог. Али треба указати и на то да се све прелама око такмичења. Између такмичења ништа се не дешава. Сад замисли следећу ситуацију. Да осим тог блога, а између такмичења, постоје и четири издања „Савремене биологије“, па да су ту и неки стручни семинари. Такође могу да се организују и радионице, које би правили сами наставници и на тај начин надокнађивали недостатак инструкција за рад које би требало да добијају од Министарства. Наставници имају искуства и не морају да чекају да им инструкције даје Министарство. Та размена добре праксе може да се одвија и преко сајта и блога Српског биолошког друштва. Такође, у часопису „Савремена биологија“ могу да се публикују радови наставника који се иначе могу видети на Биолошком блогу и верујем да би то представљало вредну референцу наставничког рада.

_mc9hrkOW8t1r4zr2vo1_500

Надам се да је и овај интервју био вредан вама, а и да сте добили одговоре на нека питања. Душку се много захваљујем, а вас поздрављам.

Записници са састанака Актива и још понешто

Данас имам неколико врло значајних ствари да вам пренесем. Најпре вести из Ниша.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

У моју редакцију пристигло је писмо др Јелене Црнобрње-Исаиловић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Института од националног значаја за републику Србију, Универзитета у Београду._lzeww7a8LL1qmxpu4o1_500

Комитет за Науку Српског биолошког друштва планирао је серију предавања у 2020. која ће бити организована на различитим универзитетима у Србији. Прво предавање посвећено је малим хидроелектранама и организује се уз подршку Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу и Института за биолошка истраживања.

У следећем документу имате све појединости о овом догађају.

МХЕ – предавање у Нишу (за 25.2.2019)

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Из Ниша селимо се у Нови Сад. Јуче, 13. фебруара, одржан је састанак Стручног актива наставника Новог Сада. Преносим вам записник који ми је послала колегиница Слађана Совиљ.

На састанку 13.02.2020, у просторијама ОШ „Доситеј Обрадовић“, Нови Сад, било је присутно 11 чланова. Закључци са састанка су прослеђени осталим члановима електронским путем.

На састанку су донешени следећи закључци:

  1. Наставници сами одлучују да ли приступају такмичењу са овако формулисаним правилником.
  1. Услед великог интересовања ученика и родитеља за бодовање признања са такмичења за специјалне, Вукову диплому и Ђака генерације, сматрамо да иста треба редефинисати, јер постоји недоумица како ће се тренутно формулисана признања бодовати.

Предлог:

  • „Диплома за изузетно постигнуће на такмичењу из биологије“ се преименује у „I награда на такмичењу из биологије“
  • „Диплома за одлично постигнуће на такмичењу из биологије“ се преименује у „II награда на такмичењу из биологије“
  • „Диплома за врло добро постигнуће на такмичењу из биологије“ се преименује у „III награда на такмичењу из биологије“
  • Дипломе за I, II и III МЕСТО остају и нису предмет овог предлога.

Сматрамо да ће се на овај начин Правилник и пропозиције ускладити са Правилником о дипломама за изузетан успех ученика у основној школи.

  1. Овај закључак, после електронске дискусије на вибер-групи Актива, ће бити прослеђен Српском биолошком друштву, Биолошком факултету у Београду и релевантном ресору у министарству просвете.

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Данас смо састанак Актива имали и ми Београђани. састанак је водила Марина Дрндарски, а одржан је у њеној школи „Дринка Павловић“. Тачка дневног реда је била свега једна, мада смо ћаскали и о другим интересантним темама.

На самом почетку су се искристалисале две недоумице у вези са Правилником за такмичење. Једна је који је реалан (на крају крајева и законски рок) да се донесе Правилник (с обзиром на то када је донесен ове године) и да ли су дипломе које предлаже Правилник уопште валидне и да ли их школе и закон препознају?

Марина је дуго причала о проблемима организације самог такмичења, а онда су се појавили и неки предлози. Разлика између ранијих састанака и овог сада је што су се појавили и конкретни предлози за будућа такмичења, како не бисмо наново били у ситуацији да разговарамо о нечему што је већ решено.

Предлози за ово такмичење:

1) Да се преименују дипломе као у предлогу колега из Новог Сада.

Предлози за будућа такмичења:

1) Да свака општина делегира чланове (председнике општинских актива који би преузели обавезу да се активније укључе у рад градског актива). Рок је 1. април. Имена представника шаљете Марини Дрндарски.

2) Да се омасови учлањење у СБД. На тај начин стекли бисмо статус равноправних преговарача. Ово је потребно и зато што је такмичење активност у коју смо иначе укључени, али не и око организационих питања. Општински активи ће одлучити да ли ће учлањење (ако то прихвате) бити појединачно или у оквиру подружнице. Рок је 1. април за изјашњавање о томе.

3) Да се сачини делегација наставника из Актива која би преговарала са Управним одбором СБД, као и са председником СБД-а. Изнели би своје предлоге, које би формулисали на састанку Актива који би се претходно сазвао. Рок је април. Контактираћемо поменуте инстанце ради договора о дијалогу.

Закључак је да смо се сложили да морамо да преузмемо и одговорност и иницијативу, ако мислимо да направимо нешто добро за наше ђаке, тим пре што следеће године такмичење мора да се измени и квалитативно. Надамо се да ће управа СБД имати слуха за нас.

Марина је још дала и идеју да сви наставници праве задатке, те од њих да направимо базу за вежбање за такмичење.

Ја ћу и ове године направити тестове за школско такмичење, те их закачити на Биолошки блог. Шифру ћете сазнати на ФБ-у када време дође, а то ће бити 22. или 23. фебруар, кад стигнем. Нисам машина. 😀

Треба да напоменем да се бојкот помињао, али ништа званично немам јер се представници појединих општина нису изјашњавали. У дискусији је поменуто и то да бојкот нема смисла ако се у њега укључе тек поједине општине.

Марина је још поменула да СБД планира предавања која би била корисна наставницима, можда чак и на Биолошком факултету. Неке од тема које су излистане на састанку су: класификација живог света, миксотрофна исхрана, да ли је кожа систем органа или орган, као и нова достигнућа из генетике и еволуције. Поставило се и питање што се не направи неки стручан семинар тим пре што их у понуди (у каталогу) баш и нема. И о томе може наша делегација да разговара.

bio04 naukaНаука

Једна од предложених тема су била и нова сазнања из еволуције. Ја не могу да вам одржим предавање на тему, али могу да пронађем занимљиве чланке. Пошто је усвојено да су Неандерталци ипак били наши преци, научници озбиљно сумњају да су њихови гени ти који су одговорни за облик наше главе. Но, то није све. Од 40% гена које смо од њих наследили, неки изгледа су у вези са болестима (депресијом, на пример) и зависности од цигарета?!? Углавном, све детаљно имате у следећем тексту.

IFL Science: Your Neanderthal Ancestors May Be Responsible For The Shape Of Your Head (14.12.2018)

1185409_evolucija_ff

bio04 iz štampeИз штампе

Толико о нашој прошлости, а завршавам са (блиском) будућности. Још једну недељу је ђачки зимски распуст, а након тога следе надокнаде пропуштених часова.

Зелена учионица: Министар Шарчевић предложио како надокнадити пропуштене часове због продуженог распуста (13.2.2020)

Верујем да ће се решење наћи, а ми се налазимо овде следеће недеље.

Нацртани с(ц)вет

Ни писма ни разгледнице, што би рекао онај бајати виц. Дакле, ни на сајту СБД-а, ни на сајту Биолошког факултета Универзитета у Београду нема Правилника о надолазећем такмичењу.

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Јасно је да наставници и ђаци не знају шта да очекују, али неки ставови већ постоје. Данас реч дајем Ужичанима.

Саопштење Удружења наставника „Опстанак“ из Ужица

bio04 sa časovaСа часова

Из Ужица селимо се у Оџаке. Тамо је Зока Станковић која са ђацима ради занимљиве радионице и обележава еколошки значајне датуме. Ево неких фотки са обележавања Европске зелене недеље.

Још један пример доброг рада је онај у учионици колегинице Јелке филиповић. Јелкини ђаци учествовали су на конкурсу Младих Горана и освојили неколико награда за више него сјајне цртеже.

bio04 konkursi i smotreКонкурси и смотре

И ваши ђаци такође могу бити успешни управо у овом споју биологије и ликовне културе, а како, видећете на следећем линку.

Еколошко друштво „Аркус“: Међународни ликовни конкурс (до 28.3.2020)

bio04 korelacijaКорелација

И када смо већ у ликовној уметности, хајде да са њом и завршимо. Један тата је у програму за цртање приказао на шта би нам свет личио када би изгледао као на дечјим сликама. tumblr_lzz1fwYOI51qa8ir9o8_r1_250Резултат који се добио је једнако и забаван и застрашујућ. Чланак је на енглеском, али вам не треба знање из језика. Довољно је да видите слике. Препуштам вас разгледању, а ми се видимо ускоро.

Bored panda: Dad Shows What Would Happen If Children’s Drawings Became Reality, And The Results Are Both Terrifying And Funny (пре годину дана)

Облак ознака