Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „факултет“

Фасцинантне птице селице

Свих ових дана актуелне су две ствари. То су дешавања у земунској школи  „Светозар Милетић“ и нова два закона о просвети која су стигла на дневни ред скупштине. 14938406_1123156767780753_5795997278143457221_nО првим дешавањима можете да сазнате на Јутјуб снимку, а што се закона тиче, ево шта има да каже челник једног од синдиката Јасна Јанковић.

Зелена учионица: Јанковић: Закон о платама нема везе са платним разредима (20.9.2017)

Шта ће се свим тим новим законима променити? Можда ће следећи текст то мало појаснити.

Зелена учионица: Повећава се одговорност наставника за квалитет наставе, оцењивање… (15.9.2017)

Углавном, скупштина ће се бавити тим предлозима закона, а Конференција Универзитета се бавила Скупштином. Или, прецизније речено, посланицима у Скупштини.

Инсајдер: Конференција универзитета Србије тражи хитну смену Муамера Зукорлића (22.9.2017)

12647554_914088752040387_8063760104160597177_nТо је државни политички план, а и на локалу се свашта дешава.

Петфејс: Краљево: „Данас је МОЈ ГРАД изгласао да се ПСИ у Прихватилиштима убијају“! (21.9.2017)

Псима у Краљеву не пише се добро, а страдају и птице из разних разлога. Животињама више него икада треба наша заштита, те увек треба скретати пажњу на њих. Из тог разлога, крајем септембра и почетком октобра очекују нас неки лепи излети са птицама.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Фасцинантна сеоба птица (за 30.9.2017. и 1.10.2017)

dajtajmbrds

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Излистали смо актуелности у овом периоду;
  2. прочитали смо мишљење челника синдиката о платама;
  3. информисали смо се о новим законима;
  4. сазнали смо о политичким дешавањима у земљи и појединим локалним самоуправама;
  5. најавили лепе излете са циљем упознавања птичјег света.

 

Advertisements

Републичко такмичење 2017.

156209_859767040803031_8956186784183059607_nНајпре, како традиција налаже, тестови са овогодишњег такмичења:

Републичко за 8. и 7. разред и кључеви

Преузети су са сајта Биолошког факултета.

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Такмичења (унос 28.5.2017)

На овом линку наћи ћете и ранг листу такмичара. Користим прилику да свим учесницима и њиховим менторима честитам, а посебно победницима.

Био сам данас на факултету и одслушао занимљиво предавање које је одржао др Срђан Стаменковић. Најпре је разјаснио зашто је све мало каснило, а у вези је са неблаговременим пријављивањем ђака који иду на тест и из биологије и из српског језика, као и оних који раде тестове на језицима националних мањина. Такође, поједине колеге су мало касниле са доласком. Али, све је опроштено јер се све одрадило по плану.

20170528_125202 (Small)Потом је Срђан најавио радионицу у три сата данас, а која је у вези са темом предавања (о новом Плану и Програму из биологије). На радионици се радило у групама, а групе су подељене према областима (Порекло и разноврсност живота, Јединство грађе и функције као основа живота, Генетика и еволуција, Живот у екосистему, Човек и здравље) које би требало да постану наставне теме за сваки разред. Наставници су доприносили свакој теми према сопственом избору својим сугестијама. Производ рада група биће објављен на сајту СБД-а, а биће прослеђен и ЗУОВ-у.

Своје излагање Срђан је започео тако што је присутне подсетио на Стратегију развоја образовања. Према тој Стратегији, образовање мора бити усмерено на исходе и компетенције, а не на садржаје, као до сада. Логично је било очекивати промене у складу са том Стратегијом. Није желео претерано да се бави тиме зашто је Стратегија важна и ко има утицаја на њу, већ се фокусирао на наставу биологије.

А та настава се није мењала већ деценијама и поред ситног „шминкања“ у прошлости. И све то време инсистира се на формалним чињеницама што је превазиђено.

Највећа замерка постојећем Плану и Програму је што нема међупредметну корелацију, а још мање хоризонталну. Поменуо је и лоша постигнућа наших средњошколаца на ПИСА тестирању.

Превазилажење проблема који се јављању у постојећем систему види у исходима на нивоу примене знања, а да буду базирани на реалној пракси, односно могућностима школа. Наставник мора да преузме одговорност за свој рад са ђацима, а не да криви систем, програме и слично, али му је потребно дати више слободе у креирању школског програма. И мора да постоји самоевалуација наставника и учење које се никад не прекида.

Документа која прате наставу биологије до сада дефинишу циљ образовања, опште предметне и специфичне компетенције, исходе од 5. до 8. разреда и стандарде постигнућа ученика у пет великих области знања, како их је Срђан назвао.

20170528_125213 (Small)О новом Програму је рекао да подразумева обједињавање више области биологије (анатомију, физиологију, ботанику, зоологију, микологију, екологију, еволуцију и све остале) већ на самом почетку петог разреда, а кроз особине живих бића. Ђаци ће и кроз остале разреде радити све ове области, али прилагођено узрасту (разреду) и биће припремљенији за завршни тест. Досадашња пракса је била да се гљиве одраде детаљно у петом, тек помену у седмом и осмом и онда се очекује да ће их знати на поменутом испиту.

Дакле, ђаци ће поменуте гљиве радити у сваком разреду, а не само у петом. Када бисмо упоредили постојећи и будући програм, ништа се не губи, али ни додаје.

Оваквим програмом биолози су заштићени и у том смислу да им нека друга струка преузме часове јер се биологија из разних области учи сваке године. Дакле, може да је предаје само онај ко има адекватно биолошко (а не, рецимо, медицинско знање).

Програм усмерен на исходе даје већу слободу наставницима. Некима ће то свакако представљати проблем, али не треба заборавити да школска пракса најчешће говори да како год кројили планове и писали припреме, наставу прилагођавамо нашим ђацима и потребама самог одељења.

Срђан је закључио да је основни циљ да ђаци заволе биологију. С обзиром да радимо са тинејџерима, дешаваће се да их биологија „смара“. И нека их смара, каже Срђан, али важно је да их ми нисмо сморили, већ урадили свој посао како треба.

На крају је било пар питања из публике. Једна колегиница је поздравила нови програм, а друга је сматрала да је мање напорно ако бисмо само скратили постојећи програм. Међутим, да ли нам то решава проблем који годинама имамо?

Једно питање, у ствари недоумица, било је у вези са прекратким временом за прирпему и нас и ђака. Срђан је одговорио да за ђаке највероватније неће бити проблем јер долазе од учитеља који већ имају другачије системе рада. Што се нас тиче, нови програм ће ступити на снагу највероватније тек оне тамо године, па ће до тада постојати и неки уџбеници, а и предвиђена је обука за 19200 наставника.

Све ово прати и пригодна презентација:

Ја бих се, за ову школску годину, поздравио са вама, а најављујем велики повратак у септембру, са још бољим издањима Биолошког блога него икад. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 20170528_125222 (Small)Завршили смо републичко такмичење за ову годину;
  2. додали смо тестове у нашу богату колекцију тестова;
  3. сазнали све што нас је занимало о новим Програмима;
  4. честитали свим такмичарима данас;
  5. поздравили се до идуће школске године.

Борба за опстанак научне писмености 2. део

Јучерашња трибина мени је изгледала као емисија. Том утиску допринели су и видео прилози које смо имали прилике да погледамо. Један од њих је био и део емисије на РТС-у „Да можда не“ када је народни посланик Муамер Зукорлић изјавио како научници еволуционисти причају лажи. Након тога, наставио се разговор. Када поменух видео прилоге, целу трибину можете да пропратите на следећем линку:

Регионални центар за професионални развој запослених у образовању у Смедереву: ЦПН трибина: „Борба за опстанак Чарлса Дарвина“ (24.5.2017)

Др Биљана Стојковић је прокоментарисала да је ово показатељ да ако неко нешто не разуме, то значи да то није истина. Међутим, људи на факултету у Бањалуци би требало да разумеју, али ипак петицију узимају заозбиљно.

Питање је, мислим се ја, да ли ће тај факултет узимати заозбиљно.

Коментар др Алексеја Тарасјева је био да дебате са шарлатанима немају смисла. Ипак, утицај неуких медијских личности није занемарљив и вероватно добар проценат људи сматра да је, у ствари, Зукорлић тај који је доминирао. Уосталом, подсетио је Алексеј, председник Националног просветног савета који је доктор наука и универзитетски професор, иако је на „прву лопту“ одбио петицију, касније је цео овај догађај назвао научном дебатом између Дарвиниста и креациониста. Ако је он збуњен, како рече Алексеј, шта очекивати од људи са значајне мањим степеном образовања.

Др Софија Стефановић је изразила жељу да председник Одбора за науку у Скупштини буде научно писмен човек, мада је јасно да то законом (и очигледно) није обавезно.

Једине научне дебате које би могле да се воде су у вези са новим открићима у палеоантропологији. То је динамична наука и дешавају се промене, па се тако мењају сазнања када је заиста започео двоножни ход. Мишљења, у овом случају, није проблем ревидирати.

Наново се вратила на причу о тешком порођају жена и он је био узрок за то што се наша врста „провукла кроз иглене уши еволуције“. То је назвала демографским минимумом јер је наших предака било мало, а због велике смртности новорођенчади. И то је трајало првих два милиона година све до пре осам хиљада година (доба неолита) када је започео демографски раст. Наше прамаме тада су имале и по двоје живе деце.

Иначе, једна занимљивост. Род Homo почиње да постоји од тренутка када је мозак заузимао 700 центиметара кубних запремине.

Др Биљана Стојковић је наставила причу тврдњом да генетичке промене у вези са еволуцијом мозга датирају од пре 2,5 милиона година (поклапа се са појавом рода Homo). Неурони имају тачно одређену путању (до седме године живота). Дупликације гена су се дешавале у нашој еволуционој линији (две непотпуне дупликације), па је продукт краћи протеин и зато нервне ћелије спорије путују од истих код шимпанзи. То ће утицати на дужи развој мозга и јасно вам је шта је последица тога. Ово су потврдили и експерименти са мишевима.

Наш геном садржи скоро 50% гена који нису у нашој предачкој линији и које смо, заправо, добили од вируса. Тачно знамо и од којих вируса. Да нисмо добили гене од неких ретровируса не би постојали сисари јер управо су ти гени значајни за развој плаценте.

Сва ова открића су сјајна, али нису изненађујућа. Концепт еволуционе биологије је тако добро утемељен да се нова сазнања уклапају попут мозаика.

20170523_193352 (Small)

Пошто није било довољно места, људи су стајали. И публика се није осипала без обзира на дужину трајања трибине.

Др Алексеј Тарасјев је истакао и значај еволуције у заштити животне средине и у медицини. Сви смо чули за бактерије које су развиле резистенцију на пеницилин.

Алексеј се запитао како то да када језици еволуирају нико не поставља питања који су прелазни облици језика и зашто и данас руски језик не еволуира у српски (познато је питање зашто мајмуни не еволуирају у људе и данас).

Такође је разбио предрасуде о прелазним формама. То нису чудовишта и нема у њима ничег мистериозног. Они су облици из којих је нешто настало и који су изгледали као свака друга врста.

Др Андреј Јефтић верује да је све о чему се разговарало божје дело, али такође верује да раздвајање научних сазнања и вере не би требало да буде проблем. То, напросто, нису исти магистерији. Његова жеља је да та два не би требало да буду у замрзнутом конфликту, већ у дијалогу. Другим речима да постоји сарадња. Тиме могу да профитирају и наука (јер се теолози баве идејама), али и теологија (јер неће назадовати стварањем ненаучних „истина“).

Још је истакао да се школе слабо баве еволуцијом и људи, реално, имају мало знања о томе.

20170523_200008 (Small)

Након још једног видео снимка, гости су одговарали на питања публике.

Др Биљана Стојковић је у једном одговору рекла да је петиција последица писања нових Планова и Програма, које треба, у ствари, осавременити.

Основни проблем креационистима је да разумеју да јединке не еволуирају, већ популације.

Др Алексеј Тарасјев је поменуо добар пример сарадње наставника биологије и теологије у борби против псеудонауке. О томе нећу сада, него ћемо (надам се) нас двојица направити разговор о томе.

Треба разјаснити да је креационизам потиче из САД крајем прошлог века у оквиру фундаменталиста који припадају екстремном протетсантизму. Алексеју је занимљиво како антиглобалисти воле производе из Америке, чак и овакве.

Др Софија Стефановић је дала један аргумент за еволуцију за крај. Пре 10.000 година људи нису били толерантни на лактозу, а нису ни пили млеко. У међувремену су еволуирали и људи и говеда и знамо да су људи пре 8.000 година пили млеко, иако и даље нису били толерантни на лактозу. Та толеранција се развила тек пре три до четири хиљада година.

И на крају је била одјавна реч модератора Слободана Бубњевића, који је рекао да разум постоји у Србији: вечерас у великом хемијском амфитеатру.

И на самом крају и моја одјавна реч. Надам се да ће нас неке боље прилике опет одвести на овако квалитетне догађаје, а и надам се да сам успео да вам макар делимично дочарам добру атмосферу са трибине.

Прелиминарне листе са окружног такмичења

tumblr_o69eajRtiV1smqdb1o1_400И ево и листа са окружног такмичења, које смо данас и очекивали.

Биолошки факултет: Такмичења (27.4.2017)

За 7. разред граница је 92, а за осми 87 бода. Међутим, подаци још увек (тачније, до 3. маја у 14 часова) могу да се коригују, а евентуалне корекције треба да пошаљу школе домаћини. Остало ми је још да честитам свим учесницима и пожелим пуно среће и успеха надаље.

Да ли ће бити среће и за Миљаковачку шуму у Београду, зависи и од успеха следеће петиције. Да будем прецизнији, зависи од нашег ангажовања, без обзира да ли смо из тог краја или не.

Петиције 24.ком: Зауставимо сечу Миљаковачке шуме (од 14.4.2017)

А није баш да у тој шуми нема птица, напротив. Листа, која следи за крај (не баш бодовна попут претходне), може да се допуњава, а ажурирао ју је наш колега Жељко Станимировић.

ebird.org: Miljakovačka Šuma (Miljakovac Forest), Rakovica (приступљено 27.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. верујми јасам биологПрегледали смо прелиминарне листе како бисмо видели да ли су наши ђаци на њима;
  2. сазнали смо када ће бити коначне ранг листе;
  3. честитали смо свим учесницима на успеху;
  4. потписали петицију да нам се очува Миљаковачка шума;
  5. упознали се са птичјим светом те шуме.

Завршено и окружно такмичење за ову годину

_mptxqx62q41qd5hzfo1_500Ове године нисам одмах објавио тестове из биологије, што није велика штета јер нам је Биолошки факултет више него ревностан и више се него икада бави наставницима. Очекујем да ће та пажња која је на нас усмерена, макар што се такмичења тиче, постати све већа, ако не и боља. 🙂 Углавном, са сајта:

Сајт Биолошког факултета Универзитета у Београду: Такмичења (22.4.2017)

…ево их и тестови.

Ове године није било коментара на тестове. Ако је судећи према бившем министру просвете Срђану Вербићу, „добра вест је када нема вести“. То би значило да нема замерки на тестове. Таман да искористим прилику, коју до сада никада нисам, да и сам дам један коментар – макар на тестове за пети и осми разред које сам погледао. Мислим да су у питању добри тестови, оптималне тежине и што је најважније, питања испитују логичко размишљање, а не пуку репродукцију. Другим речима, морам рећи да ми се допадају. Шта мислите ви, можете показати у коментарима, као и до сада.

tumblr_mmt97v79zi1rl52wjo3_400Једино што су колеге замериле, не односи се на тестове, већ на Правилник. Погађате, у питању је начин пласирања ђака. Према новом Правилнику, директно се пласирају први у сваком округу, без обзира на број бодова и то неки наставници сматрају неправедним према ђацима са већим бројем бодова (из других округа), а који такав пласман немају. Пласмане у појединим окрузима можете видети на следећем сајту:

Биологијакп.ком: Прве незваничне ранг листе за целу Србију (22.4.2017)

Кликом на наслов у овом чланку добићете и предвиђања аутора сајта ко ће се све пласирати, а и сами можете да пробате да израчунате праг бодова који ће одредити будуће такмичаре у седмом и осмом разреду.

Мени је још остало да свим учесницима – ђацима и њиховим наставницима честитам на успесима.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. tumblr_mp91rryO1H1r9bfqro3_250Похвалили смо београдски Биолошки факултет;
  2. додали смо овогодишње тестове нашој архиви;
  3. коментарисали смо тестове (а и даље то можемо да чинимо);
  4. погледали ранг листе по појединим окрузима;
  5. честитали свим учесницима.

Ноћ резервисана за биологију

8a7bc648aaf0004a562581485c4659baa9da76b5_hqНајпре желим да вам проследим један леп позив који нам стиже са Департмана за биологију Природно-математичког факултета у Новом Саду. И ове године организују Ноћ биологије и много занимљивих радионица очекује наше ђаке, а пре свега средњошколце завршних година пошто ће се бавити и пријемним испитима. Иако у позиву пише да је рок за пријаву 25. март, још увек није касно да их контактирате и пријавите се да присуствујете.

Ноћ биологије 2017 (за 21.4.2017)

То ће се дешавати по ноћи, а следећи видео (иако фасцинантан) дешава се током дана.

Facebook video – Enchanting Nature: On a scale 1 -10 how lovely is this video! (25.3.2017)

Следећи видео направила је ученица наше колегинице Виолете Милосављевић.

Виолета има Фејсбук страну „Нећу кесу – чувам природу“ где можете пронаћи мноштво објава налик овој, а које могу бити инспирација за неки наш рад на часовима у осмом разреду. И пре него што вас препустим разгледању те Фејсбук стране, да се надовежем на причу о отпаду коју је започела Виолетина ученица.

public-interest-public-awareness-ads-1

Много отпада је од пластике, која се сматра свакаквом, али не и биоразградљивом. Макар док научници нису дошли до запањујућег открића: ларве инсекта Tenebrio molitor могу да је једу! Наиме, хранили су те ларве (укупно стотину њих) са по четрдесетак милиграма стиропора сваки дан (што би била величина једне пилуле). Испоставило се да су ларве, уз помоћ микроба у органима за варење, успели половину пластике да конвертују у угљен-диоксид, а потом су избацили екскрет сачињен од биоразградивог остатка. При томе су ларве биле једнако здраве као и оне које су се храниле уобичајеном храном, а екскрет је, изгледа, такође довољно здрав да би могао да се користи као ђубриво. Но, за ово потоње је потребно још доказа, тврде научници.

IFL Science: Plastic-Eating Mealworms Could Help Reduce Landfill Waste (30.9.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. tumblr_mshsx9tyC91stnucso1_400Добили смо позив за „Ноћ биологије“;
  2. одгледали симпатичан видео;
  3. видели рад ђака наше колегинице из области заштите животне средине;
  4. прегледали смо сјајну Фејсбук страну наше колегинице;
  5. прочитали смо занимљивост о могућностима разградње пластике.

 

Биологија изборна за велике матуранте

112268-Back-To-School-GifПред нашим осмацима је завршни тест, а изгледа да овај након основне школе неће бити једини.

Едукација.рс: Одлучено: Велика матура услов за упис на факултете (24.3.2017)

Што се биологије тиче, за средњошколце ће она бити изборни предмет, осим ако уписују факултет који тај предмет захтева (на пример, Биолошки или Медицину, вероватно). Тек сам почео чланак, а већ смо стигли до факултета. Следећи тест може, према тврдњи аутора, да процени ваш ниво образовања, а преко одговора на постављена питања.

Teacher probs: Can We Guess Your Level Of Education? (приступљено 4.4.2017)

Moving-ilustrated-picture-heart-beating-gif-animationПотребно је да знате нешто мало енглеског, а питања су лака до осредње тешка. Једно од мноштва је из биологије, а треба да одговорите да ли је тачно да срце пумпа крв. 🙂 Таман кад поменух срце, ево један интерактиван сајт који вреди погледати, а софтвер преузети.

PBS.org: Map of the Human Heart (14.4.2011)

Такође, на ову тему имамо и презентацију колеге Владана Нешића.

Са циркулаторног прелазимо на нервни систем. За крај, одабрао сам сајт који нуди обиље слика (које нису баш употревљиве) и анимација (које јесу) на ову тему.

Argosymedical.com: Nervous Animation & Illustration (приступљено 4.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. HeartИнформисали се о будућности завршног теста;
  2. решавали смо тест знања;
  3. преузели смо софтвер о срцу;
  4. обогатили смо збирку презентација за једну нову;
  5. обележили смо последњи наведени сајт као омиљен јер пружа гомилу доброг материјала.

Облак ознака