Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „факултет“

Школе као чувари животне средине

Нажалост, данашњи чланак започињем тужном вешћу.

За нас, који смо били студенти професора др Слободана Јовановића, свакако ће остати упамћен као одличан професор, чија су предавања била врло интересантна и као професор који је дао огроман допринос заштити животне средине. Најмање што можемо да учинимо је да његов рад валидирамо кроз сопствене активности и да даље преносимо на нове генерације бригу о природном окружењу.

Наука

Младе генерације свакако показују бригу о природном окружењу, па и више од тога – дају практична решења како да се развијамо одрживо.

24 седам: Српски тим направио биоразградиви стиропор: када га баците на земљу постане минерално ђубриво (3.2.2021)

Активизам

Но, да би школство било активније у овој теми, постоје разни предлози, а богами и петиције. Тако се појавила и ова:

Петиције крени-промени: Улога школства у очувању животне средине (приступљено 7.2.2021)

У вези са овом вечитом темом захтевања да се нешто промени у програму биологије, имам два чланка који ће вам бити занимљиви. Један је баш у вези са самим програмом, а други у вези са тим колико очување животне средине постаје значајно за квалитет нашег живота. Хајдемо редом…

Центар за логопедију и рану интервенцију: Програми у школи су као да мрзимо децу (приступљено 7.2.2021)

Из штампе

Ево га и други чланак који се конкретније односи баш на наш предмет и зашто заштита животне средине постаје и те како значајна.

Панпрес: Нема неправилности, али зашто грађани и даље удишу отрове? (27.1.2021)

То је други проблем са којим се суочавамо. Први је, наравно, још увек корона. Ево једне вести из медија која је изазвала прилично много реакција.

Дневник: Кинески научници: Корона прети да уништи плодност мушкараца и човечанство (3.2.2021)

Но, да се вратимо удисању отрова. Обично то доводимо у везу са цигаретама, па није згорег да одгледамо едукативни филм на ту тему.

Са часова

Управо тему лоших последица пушења обрађивали су ђаци Славољуба Тоскића и тако је настао овај едукативни филмић.

Добрих примера са наставе увек има. Ђаци Ане Давидовић направили су леп модел, али и пано где су митозу упоредили са женским фризурама. Слично, али различито: ђаци Весне Миленовић направили су игру са митозом. Наиме, кругови од стиропора нису фиксирани. Померањем кругова утврђује се редослед ћелијске деобе. Ђаци Љубице Савић правили су бравуре са здравом храном.

Ученици Гордане Киковић бавили су се такође здравом храном, а ђаци Гордане Владић цртали су ситуације у којима морамо прати руке. Ђаци Марте Мајорски правили су моделе ћелија и када се деле и када се не деле.

Овим лепим галеријама и завршавамо за данас.

Извештај са првог онлајн састанка Актива биолога Србије

Дана 22.01.2021. одржан је први онлајн састанак актива биолога Србије на платформи Гугл мит у организацији UntitledУдружења биолога Крушевца. Водитељ и модератор састанка била је Оливера Коларић, председник тог удружења, а техничка подршка Марина Лазаревић. Састанку је присуствовало готово стотину наставника из целе Србије, тако да је ово био састанак Републичког Актива наставника биологије. Гост састанка је био председник Српског биолошког друштва др Мирослав Живић.

Састанак је започео у 19:00. Оливера Коларић је поздравила све присутне и изразила наду да ће овај вид окупљања постати чешћи. Предложила је следећи дневни ред, на који није било примедби:

  1. Такмичења из биологије;
  2. Онлајн настава;
  3. Разно.

Ток састанка:

Прва тачка дневног реда је обухватила проблем такмичења из биологије за школску 2020/21. годину. Др Мирослав Живић, председник СБД-а, детаљно је изнео став СБД, образложио разлоге неодржавања такмичења и упознао присутне са дешавањима у Друштву у вези са овим проблемом. Комитет за образовање се састао на иницијативу Министарства просвете и донео одлуку да такмичења ове године неће бити, а пре свега због безбедности ученика. О томе је обавештено Министарство, али су помоћници министра за основношколско и средњошколско образовање организовали састанак са председником СБД-а са циљем да Друштво још једном размотри своју одлуку. Том приликом представници министарства су изнели своју аргументацију и понудили логистичку помоћ и помоћ у обезбеђивању простора за републичко такмичење (Тршић и Виминацијум).

dante1 (Small)

Због свега наведеног, у понедељак 25.01.2021. ће се одржати састанак Комитета за образовање где ће коначна одлука бити донета. Председник СБД је закључио да се републички Актив десио у право време како би се чула и реч наставника (који врло активно учествују у такмичењу), а узорак је меродаван јер је довољан број наставника у питању и били су присутни представници свих округа у Србији.

Наставници представници актива свих градова изнели су своје ставове (или су се укључивали или су слали поруке) и једногласно су подржали ставове и одлуку СБД у вези са такмичењем за ученике основних школа и средњих школа.

Наставници су за овакву одлуку изнели и аргументацију.

Тренутни начин рада школа, који је у складу са свим мерама превенције, био би у супротности са захтевима за такмичење због окупљања великог броја ученика приликом општинског такмичења и градског такмичења у једној школи (и то представља епидемиолошки безбедносни проблем).

Услед епидемиолошких прилика, сам наставни процес је прилагођен и другачији, па ученици немају исти квалитет знања који би се остварио у непосредном раду што би умањило и квалитет такмичења.

Такође, још увек се тек уводе нови програми наставе биологије и то отежава рад наставника, посебно средњошколских који раде без уџбеника.

Пропозиције такмичења је потребно прилагодити у корист ученика и утисак је да за то неће бити довољно времена. Иначе су наставници исказали незадовољство прошлогодишњим пропозицијама и дали предлог да се направи састанак са председником, Комитетом и представницима наставника како би се пропозиције промениле.

Председник СБД др Мирослав Живић се поново укључио и закључио да је уверен да ће мишљење које је данас чуо од наставника значајно олакшати одлуку Комитета. Закључио је да је ово година када је приоритет да ђаци квалитетно заврше учење, а не да се такмиче. Што се тиче пропозиција за такмичење, исказао је став да је за договор, али да је потребно да наставници артикулишу и аргументују своје предлоге, како би се пронашао задовољавајући компромис, при чему би већина била задовољна решењем.

Мишљење појединих средњошколских колега је да је такмичење потребно за четврту годину јер се они свеједно спремају за упис на факултете. Пошто је било присутно свега двоје средњошколских наставника, договорено је да се професори који предају четвртој години средњих школа и гиманзије изјасне да ли су за одржавање такмичења због вредновања постигнућа ученика за упис на факултете. Мишљења професора средњих школа Оливера Коларић испитаће анкетом на ФБ групи, те пренети др Мирославу Живићу, па ће он изнети све ставове у понедељак на састанаку са представницима Комитета за образовање. Ово је била прилика и да нас др Мирослав Живић упозна са механизмом уписа на Биолошки факултет. Пријемни испит сигурно неће бити онлајн, али је могуће да ће, због еписемиолошких мера, будући студенти полагати у одвојеним просторијама и/или групама.

_468947569933626_3413103208264006008_nУ другој тачки дневног реда наставници су говорили o онлајн настави и проблемима који такву наставу прате. Закључено је да су недостаци онлајн наставе у биологији: техничка подршка ученика и наставника, а и комбиновани начин реализације наставе није се у пракси показао као добар пример што све утиче на квалитет наставе и оствареност планираних исхода. Ученици онлајн наставу не схватају довољно озбиљно, а и већа је могућност манипулације. Наставници су износили своје искуство са новим НПП за основне школе и закључено је да сви наставници основних школа раде према Плану и програму које је доставио ЗУОВ, при чему велики број наставних јединица не постоји у уџбеницима појединих издавача што ученицима отежава рад. О самом програму мишљења су била подељена.

Под тачком разно договорен је да овакав начин састанка постане пракса активима наставника биологије Србије у циљу боље сарадње, размене искуства и примера добре праксе. Оливера Коларић је позвала активе да се пријаве да буду организатори и домаћини наредних онлајн састанака, али ће следећи опет водити Оливера јер су сви били задовољни организацијом.

_bilje1_AutoCollage_12_Images (Small)

Састанак је завршен нешто мало после 20:00. Сви наставници добили су сертификат о сату стручног усавршавања унутар установе.

Записник саставили:

Оливера Коларић и Дејан Бошковић

Школска управа vs. такмичења

Добили смо и измене Правилника за такмичење за основне школе, а тиче се промена процедура током такмичења.

bio04 važne informacijeВажне информације

Вест је пристигла од председника СБД-а др Мирослава Живића и најважније је да Школске управе више немају одговорност према такмичењима, већ да је сва одговорност сада на школама домаћинима и Биолошком факултету у Београду. Детаљније:

Промена Правилника и пропозиција такмичења ученика основних школа 2019-2020

У овом документу имате упутства за спровођење такмичења.

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Изгледа да школске управе нису једине које „одустају“ од такмичења. Према новим информацијама, бојкоту се придружује и Смедерево. То је потврдила председница Актива наставника Смедерева Оливера Калуђеровић Тесановић. Такође, постоје говоркања, да их тако назовем, да поједини градови у Војводини ове године неће учествовати, али те вести нису потврђене.

У разговору са Милевом Рогић, председником стручног Актива Ужица, сазнао сам да су директори тамошњих школа одобрили одлуку својих наставника, а Школска управа је нагласила да се не меша у организацију (што је у складу са вешћу коју сам прву и објавио).

bio04 sa časovaСа часова

Оно од чега наставници биологије не одустају је свакако добар рад. Ђаци Иване Дамњановић неуморно раде пројектну наставу и много тога су научили кроз рад.

bio04 praktični savetiПрактични савети

Гледајући фотографије које је Ивана послала сигурно сте добили мноштво идеја, али ево још једне за крај. У питању је игра меморије која може да се искористи за учење о симетрији у седмом разреду.

igra memorije

Интервју са председником Управног одбора СБД-а

Др Душко Благојевић је научни саветник и руководилац одељења за физиологију на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у Београду. Он је, између осталог, и Председник Управног одбора Српског биолошког друштва. То је био разлог да направим интервју са њим, а главна тема је врло актуелна ових дана: такмичење из биологије.

Шта се догађа у СБД-у у вези са такмичењем из угла председника УО СБД?

УО СБД је на својој 3. седници од 23.10.2019. разматрао питање организације такмичења из биологије за 2019/2020 школску годину. Биолошки факултет у Београду и Департман за биологију и екологију ПМФ у Новом Саду су прихватили да буду само логистичка и техничка подршка организацији такмичења. У складу са тим, УО СБД је био става (свих присутних на састанку) да Комитет за образовање треба да одреди остварив формат за такмичење у школској 2019/2020. (који би могао реално да се реализује), формира тимове за припрему задатака и одреди правила по којима би се такмичење одвијало.  Такође, у складу са послатим мишљењем и упућеним препорукама у вези са тим како би такмичење требало да изгледа, УО СБД је става да Комитет за образовање треба да разради концепт будућег такмичења за 5. и 6. разред основне  школе и 1. и 2. разред гимназије.

У суботу, 30. новембра, у библиотеци Института за зоологију БФ, у 11.00 часова, одржан је састанак поводом такмичења из биологије за ученике основне и средњих школа у школској 2019/2020. Предложени су датуми такмичења, а на адресу председника СБД и председника УО СБД је стигла информација са одржаног састанка.

  • Констатована одлука УО СБД-а: такмичење (републичко) за гимназије и средње школе ће се организовати  у Новом Саду, а за основну школу  у Београду.
  • Координатори такмичења: за Нови Сад одредиће се координатор до краја текуће недеље, а за Београд је то прихватила др Драгана Миличић. Координатори ће формирати тим, од наставника из школа, као и професора са Универзитета. Тим организује активности за израду тестова, као и методичку и научну проверу предложених тестова.
  • У најкраћем року треба да се ускладе правилници такмичења, да се уједначе за основну и средње школе.
  • Изнаћи решење за проблем  провођења тестова на девет језика националних мањина.
  • Да се нови концепт такмичења за 5, 6. и 7.  и 1, 2. и 3. разред осмисли до маја 2020, када би се презентовао наставницима на републичком такмичењу. Пре тога, хеопходно је организовати обуку довољног броја наставника за писање тестова оријентисаних ка исходима.

Тренутно, Правилник такмичења за основне и средње школе је на сајту СБД.

Које тело у оквиру Српског биолошког друштва ради поделу посла и доношење Пропозиција и Правилника за такмичење? Другим речима, ко је заиста одговоран за овакав формат такмичења?

Послове у вези са образовањем идеја је да не ради управа, да не раде чланови који су само укључени, већ да то раде они који су компетентни у области образовања. Замисао је да Комитет за образовање, баш као и Комитет за науку, буду оперативна тела Српског биолошког друштва. Председник комитета за образовање, како у претходном сазиву тако и у овом, уједно је и члан Националног просветног савета. Та позиција омогућава председнику комитета за образовање, да, као најпозванијем међу нама, адекватно и брани позиције биологије у оквиру наставе. На овај начин Управни одбор друштва је показао да има слуха, односно направио је поделу, не у лошем смислу те речи, већ у смислу поделе посла према компетенцијама. Треба да прође мало времена да свако прихвати те одговорности која им је променом Статута дата.

Ако заиста управа има слуха, како је могуће да управа није чула да наставницима не одговара што су пропозиције дате тако касно, а и да им саме пропозиције нису прихватљиве?

Проблем је у томе што нико неће да ради. Прошле године, ми смо до краја године чекали да видимо ко ће уопште да се прихвати посла у вези са такмичењем. Буквално у пет до дванаест пријавили су се људи који су били спремни да изнесу такмичење и оно је било какво је било. Слична ситуација је била и ове године. Мало је људи који су спремни да организују и припреме такмичење, односно да преузму одговорност за такмичење. Зато ми у Српском биолошком друштву тражимо људе који су спремни да се ухвате у коштац са тим. Технички гледано није потребно да се нека институција прихвати такмичења; то могу бити и чланови Друштва у било ком граду који би се прихватио да организује такмичење и угости такмичаре. То подразумева и велику припрему, као и све нивое такмичења, те то заиста јесте велики посао.

Да ли је онда решење да се паузира такмичење док се не створе услови и не нађу људи који би то радили?

И та идеја је била у оптицају. Мислим на то да не радимо такмичење, односно да свесно одбијемо да учествујемо у тој активности. Колико ја видим, ми имамо три могућности. Једна могућности је да прихватимо да радимо такмичење, са тим да видимо који је ту посао Школске управе, односно Министарства, а шта треба да ураде чланови Друштва. Друга могућност је бојкот, која се помињала и прошле, а помиње се и ове године, а трећа ствар је да паузирамо, те да ту паузу искористимо да направимо добар формат такмичења. Проблем прави притисак да ако не организујемо такмичење трпеће деца. Ако организујемо такмичење по овим правилима опет ће трпети деца.

Ко у ствари ту трпи највећи притисак?

Наравно да највећи притисак трпе деца, али ја мислим да ту ипак има различитих интереса и размишљања. Мислим да се многи крију иза деце и да заговарају интерес деце, али да та иста деца могу да изаберу и да се такмиче из хемије, на пример.

Да ли је циљ да се деца преоријентишу на хемију? И то је једна од ствари о којој колеге причају. Изгледа као да колеге физичари и хемичари све више привлаче децу под своје окриље, када је већ биологија таква каква је.

Контра-питање је како то да је биологија таква каква јесте. Да ли је биологија као наука тако лоша или је проблем у такмичењу и пласману?

Ја мислим да се одговор логично намеће.

Реци га онда ти ако се већ логично намеће.

Биологија је божанствена наука, али је поента у томе да су услови за такмичење прилично отежани. За разлику од такмичења других струка.

Да те исправим. Услови за добијање диплома су прилично отежани.

Истина је.

То су, дакле, две различите ствари. Што се мене тиче, ти знаш мој став и ти знаш да је Управни одбор изгласао одлуку да директори школа могу да дају посебне дипломе ђацима који су учествовали на такмичењу док је Правилник као такав био на снази. Сада смо дали могућност Комитету за образовање и наставницима који су том телу да креирају нови Правилник. Прилика је да се наставници активније укључе у ту причу и узму учешћа у креирању Правилника. Нека направе формат онакав какав њима одговара. Поента Комитета за образовање и поента Српског биолошког друштва треба да генеришу, односно да стварају оно за шта мисле да је за децу најбоље.

А за струку?

Самим тим и за струку. Када сам рекао да је за децу најбоље, нисам мислио у смислу повлађивања, већ у смислу знања и развоја. Ако је то циљ и ако такмичење служи томе, онда то наставници најбоље знају. Идеја јесте да они формирају такмичење и да учествују преко Комитета за образовање. Заиста мислим да највећи број мишљења остаје на периферији врло малих радних актива, а оно што би била права снага – разговори на републичком нивоу кроз различите врсте дебата – то изостаје. И што је такође битно, не само да изостају, него и ако се спорадично десе, људи који у њима учествују слабо преузимају одговорност за оно што следи даље. Има колега, и то сјајних, које сам питао да ли су вољни да раде у Српском биолошком друштву. Они су одбили са речима да не желе, али јако добро знају шта би било добро за децу. Мени, као човеку који је у науци на Институту, најлогичније је да људи који су у образовању преузму послове и одговорност образовања. Аналогија је врло једноставна. Сјајан клинички лекар који има искуство у свом послу ће најбоље знати који лек делује него најбољи фармаколог са врхунске клинике, који то искуство нема. Поента је управо разлика између теорије и искуства. Моја апел да се наставници више укључе остаје без одзива.

И то се сада мења. Вероватно си упућен да су се наставници организовали на последњем Активу и одлучили да формирају делегацију која ће преговарати са представницима Српског биолошког друштва у вези са такмичењем. При томе се пре свега мислило на председника друштва и Управни одбор. Колико је Управни одбор спреман на ову врсту дијалога?

Ти знаш да су, од самог почетка рада Управног одбора у овом сазиву, представници овог тела долазили и на састанке београдског Актива. И све је почело увек истом причом око такмичења. Разговор на ову тему уопште није споран. Најмањи је проблем да седнемо да разговарамо. Спорно је када ће наставници који ће нам доћи у делегацију да се активније укључе и постану део Српског биолошког друштва који учествује на Скупштини овог друштва? При томе мислим на то да предлажу чланове Комитета за образовање и да ти чланови дају конкретан допринос организовању такмичења. Ми смо од почетка за то потпуно отворени, али све се сведе на неколико имена и то је то. Највећи број наставника се учланио у Српско биолошко друштво онда када је требало да дајемо препоруке Министарству просвете када су се бирали саветници спољни сарадници министарства. Ми смо добијали препоруке од својих чланова за те наставнике да су заиста квалитетни у свом послу, али поента није у томе. Поента је да ти људи нису били наши чланови, већ су постали чланови за само једну годину. Морам да напоменем да није ствар у чланарини. Ми смо чак доносили одлуке да наставници плаћају мању чланарину. Чланарина је симболична и она се троши наменски за потребе друштва. Тренутно највећи део чланарине се добија од истраживача. Број наставника је веома мали у оквиру Друштва. Овде се пре свега ради о вољи да се наставници више ангажују у раду друштва. Закључак је да не недостају идеје, има их чак превише; недостају људи који ће своје идеје да реализују, а не да их само проследе другима и очекују да ће неко други да их одради.

Питање је колико ће бити могућности да наставници из других градова присуствују Скупштини?

И то смо решили тако што ти наставници могу да формирају подружнице. Моћи ће да делегирају своје гласове и да на тај начин доприносе раду Друштва. Када се већ Комитет за науку прихватио тога да организује предавања, зашто се подружнице не би организовале да обезбеде простор и логистику за таква предавања? Само је потребно да се људи организују, виде интерес за то и верујем да је то лако решиво.

Када смо поменули интерес, осим што ће моћи да гласају на Скупштини за поједине кандидате, која би још могла да буде корист за наставнике ако су чланови Српског биолошког друштва?

Пошто сам ја истраживач, одговорићу питањем. Зашто наставници не би рекли том истом Српском биолошком друштву шта је то што би за њих било корисно? И да онда потом раде на томе што је њихова корист да се спроведе у дело? Ја за себе признајем да не видим даље од онога што се дешава са децом у неком мом окружењу. Дакле, као човек из науке препустио бих ономе ко је у наставничкој струци да каже које потребе има, али не само да каже већ да се прихвати посла да то реализује. Наравно да ће имати подршку, или ће наићи на опонентни тон са којим ће дискутовати. Биће потребно да придобије већину Српског биолошког друштва за оно што жели да постигне. Тиме се наставници укључују у рад и то је поента. И Поента је у томе да заједнички креирамо оно што је добро.

Колико имамо слуха за наставнике говори и податак да је у оквиру конференције у Кладову једна сесија била посвећена настави. Дошли су наставници из Новог Сада из других градова и презентовани пример своје праксе. На овај начин све сфере биологије су биле заступљене. Сада, да ли смо довољно транспарентни то је већ друго питање. Свакако треба пратити сајт Српског биолошког друштва, као и Биолошки блог. Наравно, Биолошки блог би требало све то и да прати и да објављује. 🙂

Мислим да знаш да Биолошки блог све то лепо прати. 🙂

Ти врло лепо радиш блог. Али треба указати и на то да се све прелама око такмичења. Између такмичења ништа се не дешава. Сад замисли следећу ситуацију. Да осим тог блога, а између такмичења, постоје и четири издања „Савремене биологије“, па да су ту и неки стручни семинари. Такође могу да се организују и радионице, које би правили сами наставници и на тај начин надокнађивали недостатак инструкција за рад које би требало да добијају од Министарства. Наставници имају искуства и не морају да чекају да им инструкције даје Министарство. Та размена добре праксе може да се одвија и преко сајта и блога Српског биолошког друштва. Такође, у часопису „Савремена биологија“ могу да се публикују радови наставника који се иначе могу видети на Биолошком блогу и верујем да би то представљало вредну референцу наставничког рада.

_mc9hrkOW8t1r4zr2vo1_500

Надам се да је и овај интервју био вредан вама, а и да сте добили одговоре на нека питања. Душку се много захваљујем, а вас поздрављам.

Записници са састанака Актива и још понешто

Данас имам неколико врло значајних ствари да вам пренесем. Најпре вести из Ниша.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

У моју редакцију пристигло је писмо др Јелене Црнобрње-Исаиловић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Института од националног значаја за републику Србију, Универзитета у Београду._lzeww7a8LL1qmxpu4o1_500

Комитет за Науку Српског биолошког друштва планирао је серију предавања у 2020. која ће бити организована на различитим универзитетима у Србији. Прво предавање посвећено је малим хидроелектранама и организује се уз подршку Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу и Института за биолошка истраживања.

У следећем документу имате све појединости о овом догађају.

МХЕ – предавање у Нишу (за 25.2.2019)

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Из Ниша селимо се у Нови Сад. Јуче, 13. фебруара, одржан је састанак Стручног актива наставника Новог Сада. Преносим вам записник који ми је послала колегиница Слађана Совиљ.

На састанку 13.02.2020, у просторијама ОШ „Доситеј Обрадовић“, Нови Сад, било је присутно 11 чланова. Закључци са састанка су прослеђени осталим члановима електронским путем.

На састанку су донешени следећи закључци:

  1. Наставници сами одлучују да ли приступају такмичењу са овако формулисаним правилником.
  1. Услед великог интересовања ученика и родитеља за бодовање признања са такмичења за специјалне, Вукову диплому и Ђака генерације, сматрамо да иста треба редефинисати, јер постоји недоумица како ће се тренутно формулисана признања бодовати.

Предлог:

  • „Диплома за изузетно постигнуће на такмичењу из биологије“ се преименује у „I награда на такмичењу из биологије“
  • „Диплома за одлично постигнуће на такмичењу из биологије“ се преименује у „II награда на такмичењу из биологије“
  • „Диплома за врло добро постигнуће на такмичењу из биологије“ се преименује у „III награда на такмичењу из биологије“
  • Дипломе за I, II и III МЕСТО остају и нису предмет овог предлога.

Сматрамо да ће се на овај начин Правилник и пропозиције ускладити са Правилником о дипломама за изузетан успех ученика у основној школи.

  1. Овај закључак, после електронске дискусије на вибер-групи Актива, ће бити прослеђен Српском биолошком друштву, Биолошком факултету у Београду и релевантном ресору у министарству просвете.

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Данас смо састанак Актива имали и ми Београђани. састанак је водила Марина Дрндарски, а одржан је у њеној школи „Дринка Павловић“. Тачка дневног реда је била свега једна, мада смо ћаскали и о другим интересантним темама.

На самом почетку су се искристалисале две недоумице у вези са Правилником за такмичење. Једна је који је реалан (на крају крајева и законски рок) да се донесе Правилник (с обзиром на то када је донесен ове године) и да ли су дипломе које предлаже Правилник уопште валидне и да ли их школе и закон препознају?

Марина је дуго причала о проблемима организације самог такмичења, а онда су се појавили и неки предлози. Разлика између ранијих састанака и овог сада је што су се појавили и конкретни предлози за будућа такмичења, како не бисмо наново били у ситуацији да разговарамо о нечему што је већ решено.

Предлози за ово такмичење:

1) Да се преименују дипломе као у предлогу колега из Новог Сада.

Предлози за будућа такмичења:

1) Да свака општина делегира чланове (председнике општинских актива који би преузели обавезу да се активније укључе у рад градског актива). Рок је 1. април. Имена представника шаљете Марини Дрндарски.

2) Да се омасови учлањење у СБД. На тај начин стекли бисмо статус равноправних преговарача. Ово је потребно и зато што је такмичење активност у коју смо иначе укључени, али не и око организационих питања. Општински активи ће одлучити да ли ће учлањење (ако то прихвате) бити појединачно или у оквиру подружнице. Рок је 1. април за изјашњавање о томе.

3) Да се сачини делегација наставника из Актива која би преговарала са Управним одбором СБД, као и са председником СБД-а. Изнели би своје предлоге, које би формулисали на састанку Актива који би се претходно сазвао. Рок је април. Контактираћемо поменуте инстанце ради договора о дијалогу.

Закључак је да смо се сложили да морамо да преузмемо и одговорност и иницијативу, ако мислимо да направимо нешто добро за наше ђаке, тим пре што следеће године такмичење мора да се измени и квалитативно. Надамо се да ће управа СБД имати слуха за нас.

Марина је још дала и идеју да сви наставници праве задатке, те од њих да направимо базу за вежбање за такмичење.

Ја ћу и ове године направити тестове за школско такмичење, те их закачити на Биолошки блог. Шифру ћете сазнати на ФБ-у када време дође, а то ће бити 22. или 23. фебруар, кад стигнем. Нисам машина. 😀

Треба да напоменем да се бојкот помињао, али ништа званично немам јер се представници појединих општина нису изјашњавали. У дискусији је поменуто и то да бојкот нема смисла ако се у њега укључе тек поједине општине.

Марина је још поменула да СБД планира предавања која би била корисна наставницима, можда чак и на Биолошком факултету. Неке од тема које су излистане на састанку су: класификација живог света, миксотрофна исхрана, да ли је кожа систем органа или орган, као и нова достигнућа из генетике и еволуције. Поставило се и питање што се не направи неки стручан семинар тим пре што их у понуди (у каталогу) баш и нема. И о томе може наша делегација да разговара.

bio04 naukaНаука

Једна од предложених тема су била и нова сазнања из еволуције. Ја не могу да вам одржим предавање на тему, али могу да пронађем занимљиве чланке. Пошто је усвојено да су Неандерталци ипак били наши преци, научници озбиљно сумњају да су њихови гени ти који су одговорни за облик наше главе. Но, то није све. Од 40% гена које смо од њих наследили, неки изгледа су у вези са болестима (депресијом, на пример) и зависности од цигарета?!? Углавном, све детаљно имате у следећем тексту.

IFL Science: Your Neanderthal Ancestors May Be Responsible For The Shape Of Your Head (14.12.2018)

1185409_evolucija_ff

bio04 iz štampeИз штампе

Толико о нашој прошлости, а завршавам са (блиском) будућности. Још једну недељу је ђачки зимски распуст, а након тога следе надокнаде пропуштених часова.

Зелена учионица: Министар Шарчевић предложио како надокнадити пропуштене часове због продуженог распуста (13.2.2020)

Верујем да ће се решење наћи, а ми се налазимо овде следеће недеље.

Нацртани с(ц)вет

Ни писма ни разгледнице, што би рекао онај бајати виц. Дакле, ни на сајту СБД-а, ни на сајту Биолошког факултета Универзитета у Београду нема Правилника о надолазећем такмичењу.

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Јасно је да наставници и ђаци не знају шта да очекују, али неки ставови већ постоје. Данас реч дајем Ужичанима.

Саопштење Удружења наставника „Опстанак“ из Ужица

bio04 sa časovaСа часова

Из Ужица селимо се у Оџаке. Тамо је Зока Станковић која са ђацима ради занимљиве радионице и обележава еколошки значајне датуме. Ево неких фотки са обележавања Европске зелене недеље.

Још један пример доброг рада је онај у учионици колегинице Јелке филиповић. Јелкини ђаци учествовали су на конкурсу Младих Горана и освојили неколико награда за више него сјајне цртеже.

bio04 konkursi i smotreКонкурси и смотре

И ваши ђаци такође могу бити успешни управо у овом споју биологије и ликовне културе, а како, видећете на следећем линку.

Еколошко друштво „Аркус“: Међународни ликовни конкурс (до 28.3.2020)

bio04 korelacijaКорелација

И када смо већ у ликовној уметности, хајде да са њом и завршимо. Један тата је у програму за цртање приказао на шта би нам свет личио када би изгледао као на дечјим сликама. tumblr_lzz1fwYOI51qa8ir9o8_r1_250Резултат који се добио је једнако и забаван и застрашујућ. Чланак је на енглеском, али вам не треба знање из језика. Довољно је да видите слике. Препуштам вас разгледању, а ми се видимо ускоро.

Bored panda: Dad Shows What Would Happen If Children’s Drawings Became Reality, And The Results Are Both Terrifying And Funny (пре годину дана)

Записник са београдског актива

У ОШ „Дринка Павловић“ у Београду 10. октобра одржан је састанак градског Стручног актива наставника биологије. Састанак је водила Марина Дрндарски.

bio04 naukaНаука

Др Небојша Јаснић са Биолошког факултета Универзитета у Београду одржао је изузетно предавање о феромонима. Предавање не могу да вам проследим, али је Небојша Јаснић дао дозволу да објавим презентацију.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Марина је најавила два догађаја на којима могу да учествују наставници са својим ђацима. Оба догађаја су међународног карактера.

Један је ЕГУ (Европска геонаучна унија) конференција која се организује у Бечу и десиће се у мају 2020. Можемо да аплицирамо да будемо или посматрачи или активни учесници и да прикажемо постер на којем ћемо представити свој рад са ђацима. У сваком случају конкуришемо за средства које ће нам ова Унија дати и тада ћемо моћи да присуствујемо сјајним предавањима и радионицама.

Линк је овде.

Други догађај је такмичење за ђаке од 7 до 11 и од 12 до 18 година (дакле интересантно и за средњошколске колеге), а потребно је да пишу есеје (старији на енглеском језику) на тему заштите животне средине. slika 3.39Цео конкурс носи назив „Trust for Sustainable Living“. Најуспешнији ће наставити такмичење, али неће писати већ ће имати аргументоване дебате. Марина је већ имала успеха и пропутовала је са ђацима, а сами ђаци добијају сертификате који се вреднују у иноземним средњим школама.

Линк је овде.

bio04 projektiПројекти

Гост на састанку је био Бане Савић, који се представио као економиста, планинар и љубитељ природе. mashroom (Small)Он нам је представио тзв. плаву економију и своју колегиницу Иванку Миленковић и њену фирму „Еко-фунги“. Ова фирма и оваква економија се баве органском производњом печурака, односно буковаче и то са максималном уштедом енергије. Буковача може да расте на опиљцима дрвета (четинара баш и не), комадима папира и, што је занимљиво, на талогу кафе (отуда и сарадња са кафићима). Бане је дао идеју да се направи сарадња са школама и да ђаци одгајају буковачу на овај начин. Отворен је за идеје наставника, односно предлоге како овај практични пројекат може да се одвија. Најбоља веза са Банетом и заинтересованим наставницима је Марина.

04 stručno usavršavanjeСтручно усавршавање

Др Срђан Стаменковић са Биолошког факултета Универзитета у Београду је и овога пута гостовао на састанку. У том тренутку сам морао да идем са састанка, тако да нисам чуо шта је причао, али вам преносим оно што ми је Марина препричала. Срђан Стаменковић је био у својству представника БФ-а и понудио је сарадњу са наставницима. Факултет ће основати некакав центар и тај центар ће ангажовати предаваче са Биолошког факултета да предају наставницима оне теме које наставници буду тражили. Колико сам разумео механизам, наставници затраже предавање на неку тему, а тај центар ангажује предавача. На који начин ће се то одвијати верујем да ће нас факултет већ известити.

Ако је било још нечег на састанку надам се да ће колеге које су биле присутне допунити у коментарима овом тексту.

записник саставио

Дејан Бошковић, наставник у ОШ „Иво Андрић“ у Београду

Криво је море

Поштовани читаоци и љубитељи Биолошког блога, најпре морам да се извиним што ове године касним са почетком, али знате како се каже… Сваки почетак је тежак. 🙂

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Сву тежину почетка осетио је ПМФ у Новом Саду и то ћете видети из наслова првог чланка који сам одабрао за данас (да не кажем за почетак).

021.рс: Дебакл на упису за професоре природних наука у Новом Саду, за физику се пријавио један будући студент (3.7.2019)

Право питање за нас је како је прошла биологија? Биолози имају разлога да буду задовољнији од физичара, али разлога за радовање нема. Наиме, свега петоро се пријавило на 40 доступних места. Још једно право питање је да ли ће се овај тренд попут епидемије раширити и на друге факултете, рецимо београдски? Врло вероватно неће, пошто тај факултет ради све што је потребно да биологију популаризује међу најмлађима. Сетите се само прошле године. 🙂

04 korisni materijaliКорисни материјали

Кад поменух прошлу годину свакако јој се морамо вратити како бисмо испитали ретенцију знања наших ђака. Да, говорим о иницијалним тестовима. На Фејсбук групи „Наставници биологије“ колеге већ увелико размењују иницијалне, а овде ево и мог прилога за старије разреде.

bio04 sa časovaСа часова

Осим тестова, увек треба и лепих идеја за часове. На овом блогу их неће мањкати јер се увек промовише добар рад колега, а пре свега креативан. Сам почетак посвећујемо првој теми у најмање два разреда, па ево радова од пластелина ђака из ОШ „Милица Милошевић“ из Јагњила. Ментор је наставница Наташа Соскић.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Позната по добром раду је наша Ена Хорват. И ове године њен научни клуб чуда прави и то бесплатно за заинтересоване ђаке. Плакат који следи говори више од хиљаду речи, баш као и поменути Енин досадашњи рад.

69826477_2316677895328409_8740820310686695424_n

Осим клуба, можете посетити и један камп. Занимљив је по томе што је он настао као део активности ученичке задруге ОШ „Други шумадијски одред“ из Марковца. Детаљније имате у документу који следи.

Дечји камп „Весели основац“

Колеге из Пријепоља још увек имају времена да стигну да посете изложбу коју је приредио Природњачки музеј из Београда. Преносим текст који објашњава догађај:

Природњачки музеј из Београда приређује гостујућу изложбу „Шумови мора“ у Музеју у Пријепољу. Изложба ће бити отворена у петак, 13. септембра 2019. године. На изложби ће бити представљено преко 200 различитих врста мекушаца – пужева, шкољки и главоножаца који се чувају у Збирци савремених мекушаца. Изложени експонати обједињују становнике отворених океана и мора: Индијски океан, Тихи океан, Јужни Атлантик, Медитеран, и др. ammoniteanimateНа изложби ће бити представљени бројни експонати: од најпримитивнијих облика пужева, хитона или бабушки, који су још познатији по имену Петрово уво или девојачко уво; најкрупнијих пужева: кацигаша или краљичиног шлема који су се у ХIII веку користили за резбарање камеја; џиновских шкољки – тридакни, које са поносом носе епитет медвеђа шапа а које се узгајају само на морским фармама ради опремање акваријума; до примерака који су овековечени у уметности, међу којима су: Јакобова капица, бисерне шкољке и др. seashellИстраживање мекушаца фокусирано је на њихов комерцијални значај, али и са еколошког аспекта с обзиром да су шкољке најбољи пречишћивачи вода.
Овом изложбом публици се на популаран начин приближава лепота и значај мекушаца, скривених у морским дубинама. Аутор изложбе је др Биљана Митровић, музејски саветник, а техничку подршку пружиће дипл. инж. Мирослав Јовановић, музејски саветник и дипл. инж. Александар Стојановића, конзерватор. Изложба ће бити отворена месец дана.

69651094_2387877884665736_1323165718933405696_n

Надам се да ће неко из поменутог града да напише и пошаље извештај за Био-блог, па да нас море запљусне и ван летњег распуста. 🙂 Још једна манифестација нас очекује у наредном периоду и овом најавом завршавам, а свим колегама и ђацима желим срећан почетак и да се не угледате на мене, већ да све буде на време. 🙂

Greenfest.rs: Školske posete (за 15.10.2019)

Тешка стража за малу матуру

Осим овог нашег регуларног, завршено је још једно такмичење под називом „Не прљај, немаш изговор“. Победници ове године су другаци са Новог Београда.

bio04 institucijeИнституције и организације

Поменуто такмичење организује SBB фондација уз подршку Министарства и ЗУОВ-а. Осим победничког, на интернет страни ове фондације можете наћи и архиву свих пројеката који су се такмичили и то може бити сјајан извор идеја за пројектну наставу коју треба да реализујемо у школама.

SBB fondacija: Galerija prijavljenih rešenja (до 10.6.2019)

bio04 rad na časuСа часова

Још један еколошки пројекат можете погледати у следећем филмићу, а пример је доброг рада колегинице Наде Јовановић и њених колега из школе.

Колегиница Јелена Терзин у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Сомбору бави се врло креативном рециклажом. Међу фотографијама видећете и праве балске хаљине од рециклираног материјала. Сада је време малих матура, па, ко зна, можда то буде нови модни крик међу омладином. 🙂

Ми наставници улажемо велике напоре како бисмо развили свест о очувању животне средине. И то је веома важно јер медији и научно-популарни часописи често обљављују нове узнемиравајуће вести.

bio04 iz štampeИз штампе

Последњи мушки примерак суматранског носорога из Малезије је недавно угинуо. Ово је иначе најмања врста носорога (по димензијама, а сада и по броју).

National Geographic: Last male Sumatran rhino in Malaysia dies (27.5.2019)

Ако се овај тренд немара људи настави, још једна врста је виђена да доживи сличну судбину.

Мондо: Угрожена шкољка, симбол Јадрана (28.1.2019)

tumblr_nhgzti4WFz1qhjczno1_500

У тексту сам поменуо малу матуру, али у контексту прославе. Оно што још очекује мале матуранте је полагање завршног теста, на коме смо ми наставници биологије прегледачи. За крај сам приредио текст који ће нас информисати о новинама које најављује министар Шарчевић гледе овог тестирања.

Мондо: Малу матуру надзираће „тешка стража“ (9.6.2019)

Још један чланак о републичком такмичењу

У моју редакцију (коју немам) пристигао је записник са трибине која је одржана дан пре наше основношколске трибине, а за колеге из средње школе. Наиме, њихово такмичење се одржало један дан раније.

Записник

downloadРепубличко такмичење из биологије за ученике средњих школа одржано је 25. маја на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Док су ученици трећег и четвртог разреда средње школе решавали тест, наставници су присуствовали Трибини о правцима развоја/модалитетима такмичења у наредном периоду у складу са новим планом и програмом наставе биологије у трећем циклусу образовања – идеје и мишљења наставника. Трибину је организовао Комитет за образовање СБД, а модератор је био Горан Милићев, члан  Комитета за образовање СБД и професор биологије у XIV београдској гимназији. На самом почетку, истакао је да се досадашњи  модел такмичења чини сасвим превазиђеним јер уместо да ученике подстичемо  на размишљање, тестови готово искључиво проверавају меморију ђака тј. способност да запамте што већи број података. У данашње време, када се до већине таквих информација лако може доћи на интернету, овакав вид тестирања ученика постаје сасвим бесмислен. Осим тога, по његовом мишљењу, кључни мотив за такмичење је ослобађање од пријемног испита на факултетима, што у просеку само троје ученика оствари, чиме је у потпуности обесмишљен уложени труд великог броја како ђака, тако и наставника.

Дискусију је започео др Срђан Стаменковић са Биолошког факултета у Београду, такође члан  Комитета за образовање СБД. Он сматра да задаци на будућим такмичењима, за ученике који раде по реформисаним програмима наставе биологије, треба да буду налик задацима на ПИСА тестирањима, те да ученици треба да буду тестирани у складу са међународним стандардима. Нагласио је да наши ђаци постижу слабије резултате на поменутим тестирањима што иде у прилог оваквом виду задатака, али истакао и бојазан по питању наших компетенција за израду оваквих задатака. Један од предлога присутних колега био је да Министарство организује озбиљну обуку за израду оваквих задатака.

Као један од кључних предлога, подржан и од стране модератора, издвојен је предлог студије случаја која би кроз тимски рад омогућила нови приступ коришћењу и вредновања информација. Наш, али и други, сродни факултети могли би да формулишу неколико конкретних проблема овим поводом, а по мишљењу Горана Милићева, ученицима би у припреми за овај вид проблемског приступа помогао и нови изборни предмет Примењене науке. Наравно, овај приступ иницирао је бројне недоумице и питања – како изабрати децу за студију случаја, да ли ученици треба унапред, неколико дана раније да буду обавештени о проблему којим ће се бавити (са чим се нису сложиле колеге из мањих места јер сматрају да би деца из већих центара била у предности) или да се на самом такмичењу формирају тимови, а чуло се и мишљење да све што ученици раде треба да се жирира и процењује на истом месту, од стране исте комисије. Као пример на који се можемо угледати, поменуто је овогодишње такмичење за средњошколце организовано на Технолошко-металуршком факултету. Такође, указано је на могућност да се угледамо на међународна такмичења овог типа. Један од предлога био је и да се направе питања у складу са исходима за тест, а да други део такмичења буде проблемски, који би ђаци јавно бранили. Предлог који се издвојио јесте да такмичењем треба проверавати шесту област стандарда постигнућа „Посматрање, мерење и експеримент у биологији“, са акцентом на стандардима 3.6.2 и 3.6.3 који су врло мерљиви. На трибини се могао чути и став да какав год да буде будући модел такмичења, мора постојати јасан оквир за ученике и наставнике, у виду приручника, макар бројао и хиљаду страна.

Као једно од могућих решења, на крају трибине, спонтано се издвојио предлог да на градском/окружном такмичењу ученици решавају тест са задацима који би били слични ПИСА тестовима, а којима би била проверавана и шеста област стандарда постигнућа, док би се на  републичком такмичењу ученици бавили студијом случаја, када би имали 2-3 сата да припреме и предају у писаној форми неку врсту истраживачког тимског рада који би затим бранили. Ипак, у случају републичког такмичења, а посебно због критеријума за формирање тимова, могуће решење је да ученици пре подне раде елиминациони тест који би био филтер за тимски рад поподне.

Сви присутни учесници трибине били су мишљења да следеће две године такмичење за трећи и четврти разред треба да се реализује по старом моделу, а за генерације које су започеле школовање по реформисаним програмима неопходно је осмислити нови модел такмичења, који би најпре био пилотиран.

Поред дискусије о моделу будућег такмичења, више колега указало је на неправедан систем награђивања ученика и доделе диплома, те да се по овом питању треба угледати на организаторе такмичења из других предмета.

На основу мишљења која су се на трибини могла чути, Комитет за образовање СБД формираће предлог новог модела такмичења, који ће упутити УОСБД.

Ана Блечић

професор биологије у Деветој гимназији „Михаило Петровић Алас“

Члан УО СБД

Још мало о основношколском такмичењу

Много хвала колегиници Ани, а оно што нисам урадио у претходном чланку ред је да урадим у овом. На такмичењу основаца десило се много лепих активности и штета је не поменути их.

Мале и велике посетиоце је на самом почетку, како су пристизали, дочекала Марина Дрндарски и њене бубице. 🙂 У питању је диван пројекат, па сам замолио Марину да нам објасни о чему се ту радило.

У оквиру пројекта „Предузетништво у основној школи“, ученици/-це ОШ „Дринка Павловић“ су направили пет „хотела за инсекте“ (један хотел је поклоњен ОШ „Пресерје“ из Словеније, један ће бити поклоњен Пределу изузетних одлика Авала, Ботаничкој башти „Јевремовац“, један се поставља у дворишту школе „Дринка Павловић“…)
На тераси између два завода, желели су да промовишу свој пројекат, али уједно и да скрену пажњу на угроженост инсеката опрашивача како у Србији, тако и у свету. Својим вршњацима који су дошли да се такмиче, објаснили су значај инсеката за природу и човека, њихову грађу, које врсте инсеката посећују одређене „собе хотела“ и која је уопште улога хотела за инсекте.

 

 

Касније, ђаци су могли да изаберу неку од следећих активности.

IBI_170px

Oдeљeњe зa eвoлуциoну биoлoгиjу:

– „Еволуција у лабораторији“ – експерименти на пасуљевом жишку: др Урoш Сaвкoвић, нaучни сaрaдник, др Mиркo Ђoрђeвић, нaучни сaрaдник, Леа Влајинић, сарадник у настави
– Пoсeтa узгajaлишту тритoнa: Triturus sp. кao мoдeл-oргaнизaм зa истрaживaњa у лaбoрaтoриjи и прирoдним пoпулaциjaмa: др Aнa Ивaнoвић, ред. проф., Tиjaнa Вучић, истраживач сарадник

Oдeљeњe зa физиoлoгиjу биљaкa:

– Пoсeтa стaклeнику кojи прeдстaвљa нaучну бaзу зa истрaживaњa улoгe свeтлoсти и хoрмoнa у рaстeњу и рaзвићу биљaкa: др Снежана Милошевић, виши нaучни сарадник

t-1525419775

Групна посета и обилазак баште уз предавање стручних водича.

kisspng-jevremovac-javni-akvarijum-i-tropikarijum-beograd-beograd-5b28cc9fcdd857.5413791415294004798432

Групна пoсeта сa прeдaвaњимa и eдукaтивним филмoвимa (у пратњи студената-волонтера Биолошког факултета):
– Oбилaзaк Aквaриjумa у трajaњу oд oкo 30 минутa сa вoдичeм.
– Прикaзивaњe eдукaтивнoг филмa сa сaдржajeм кojи је усклaђeн узрaсту ученика у трajaњу oд oкo 30 минутa.
– Сликaњe пoрeд aквaриjумa и слoбoднe aктивнoсти.

logo2

Организована је радионица „Преко ДНК до северног пола“. Ова радионица се иначе одржала у оквиру пројекта „Мај месец математике“ и није једина која је у вези са биологијом. Радионице нису предвиђене недељом, али баш за наше ђаке који су се тога дана такмичили учињен је изузетак.

Иначе, радионице трају до 31. маја, па има времена још пар дана да их обиђете.

ЦПН: М3 – Отворене радионице (до 31.5.2019)

И…

Треба поменути да су победници овогодишњег такмичења, како ђаци, тако и њихови ментори, добили низ лепих поклона са логом Биолошког факултета, али се један поклон баш издвојио. Телевизија „Brainz“ ће направити емисију о сваком ђаку и наставнику, уколико они то буду желели (другим речима, ако нису сувише стидљиви 🙂 ).

 

Надам се да ћу имати могућности да пренесем те емисије путем блога, али свакако честитам свима њима на сјајним резултатима.

Облак ознака