Потврђена одлука

Оно што нас све највише занима је како је протекао нови састанак Комитета за образовање СБД-а.

Важне информације

Сазнајемо са званичног сајта СБД-а:

СБД: СБД потврдило одлуку да неће организовати такмичење из биологије за средње и основне школе у школској 2020/2021. години (28.1.2021)

Из наслова вам је већ јасно, али ћете детаљније све пронаћи на линку. Како ће се надаље ствари одвијати пратићемо и пренећу сваку вест која буде била релевантна, а што се тиче неких интересантних вести из новина, одабрао сам једну за данас.

Из штампе

Школарци: Брнабић: Просвета и здравство приоритети Владе (28.1.2021)

Некакво ново доба је дошло и полако из маргина просвета се стреловито пребацила у приоритете. Ми већ знамо и да смо приоритети за вакцинацију, мада има колега који у тој групи не желе да буду.

Наука

У мору врло разноврсних текстова, да их тако назовем, издвојио бих два за која ми се чини да дају одговоре на нека питања која би евентуално могла да нас муче.

Данас: Све о вакцинама: Који су ризици, да ли изазивају стерилитет, ко не треба да их прими? (22.1.2021)

И…

Медијум: О РНК вакцини, обичним језиком. (18.12.2020)

То научници имају да кажу о вакцини, а за крај ево шта сјајни наставници биологије имају да кажу о креативним часовима.

Са часова

Ученици Леле Недељковић направили су сјајне паное на разне теме, а ђаци Сање Стефановић моделе ћелија који су – јестиви. Ђаци Гордане Владић цртали су дрвеће живота.

Ђаци Маријане Трифуновић Димитријевић правили су ветромере и филтере, а ђаци Славице Гвоздић цртали су духовите цртеже и мапе ума. Ђаци Наташе Ранђеловић правили су моделе система органа људи.

Оно што је свакако извесно је да ми наставници биологије и без такмичења беспослени бити нећемо. Видимо се следеће недеље.

Величине у микро-свету

За почетак сам одабрао два видео снимка са Фејсбука. Један приказује креативно решење за рупе у асфалту, а други разне величине у микросвету.

Facebook video – Chikitolindo Rodriguez: Come on Erie! I’ll be the first to start!! Let’s adopt a pothole challenge & George I Gisca: Sizes of Microorganisms (приступљено 1.8.2018)

Гљиве могу бити разних величина и то од микроскопских до веома макроскопских. О томе и свему другом што о гљивама основци треба да знају, у презентацији ауторке Марије Ступар.

Гљивица која изазива проблеме људима је Candida albicans. То је коменсални организам који нормално живи безопасно на кожи или у цревима. Међутим, овај квасац може расти на неконтролисан начин – посебно код имунокомпромитованих појединаца – изазивајући гљивичне инфекције у распону од благе до смртоносне. Ова гљивица је снажан непријатељ јер су многи сојеви отпорни на антимикотичне лекове. Да би развили нове антифунгалне агенсе, истраживачи треба више да сазнају о њеној основној биологији. Једна тактика за идентификацију нових лекова за сузбијање код таквих патогена је метода елиминације гена организма како би се дошло до оних који су од суштинског значаја и стога одговарајући да на њих делују лекови. Геном C. albicans-а је посебно тешко разбити јер има две копије сваког гена, а постојеће методе за утврђивање генома нису биле ефикасне у истовременом избијању обе копије.

Зато су научници са Вајтхед института (у склопу Кембриџа) у једном експерименту ефикасно мутирали обе копије неколико различитих гена, укључујући и чланове фамилије гена значајних за отпорност на антибиотике, као и есенцијални ген. Све ово уз помоћ модификоване CRISPR технике (о којој сам већ писао) и она би даље требало да омогући да се нациља (да тако кажем) више од 98% генома Ц. албицанс. То значи да би требао бити у стању да одреди који од гена C. albicans (има их око 6000) су битни да на њих лекови могу ефикасно да утичу.

Phys.org: CRISPR-Cas editing of C. albicans holds promise for overcoming deadly fungal infections (3.4.2015)

Тако раде научници, а ево тек делића атмосфере како раде ђаци за Дан науке у ОШ и СШ „Петро Кузмјак“. Некада и пар слика говори више од речи, а слике је поделила наставница Тереза Катона.

Овакви дани у школи су ретки, али су нешто што ће ђаци сигурно памтити. А какве ће наставнике памтити? Оне који су добри, ваљда. А какви су наставници добри? Према тексту који сам изабрао за крај, то су они који имају пет квалитета. Прва два су флексибилност и креативност, а остале пронађите сами. 🙂

Busyteacher.org: Top Teacher Types – 5 Qualities Every Great ESL Teacher Should Have (приступљено 1.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Одгледали смо занимљиве видео-снимке на Фејсбуку;
2. обогатили смо своју колекцију ПП презентација још једном сјајном;
3. сазнали смо како научници траже лекове за гљивичне болести;
4. промовисали смо примере доброг рада;
5. схватили смо које квалитете поседујемо. 🙂

Три боје: Браон

Почео бих једним питањем о којем сигурно нисте размишљали. Да ли знате зашто су фекалије браон боје? 🙂 Одговор сам нашао на следећем сајту на коме можете да играте (и ваши ђаци, наравно) едукативну игру која има везе са трансфузијом крви.

Nobelprize.org: The blood typing game (приступљено 22.5.2018)

Ах, да, одговор. Два милиона црвених крвних ћелија умире сваке секунде у нашем телу. Нешто хемоглобина у црвеним крвним ћелијама се не искористи у производњи нових таквих ћелија, већ се претвара у пигмент који измету даје браон боју.

Занимљиво, али нећемо о томе, већ баш о црвеним крвним ћелијама. Не, нећемо ни о њима, већ о белим крвним ћелијама и њиховој способности да бране наше тело од болести. Све то имате у презентацији Драгане Косовац.

Наше тело се фино брани од болести, али некада то није довољно, па морамо да узимамо подршку у виду лекова. О лековима нас очекује једно лепо предавање на Биолошком факултету. Најављено је за чланове БИД-а, али верујем да неће имати ништа против да се ту умува и покоји наставник, али и ђак колега из средњих школа.

Фејсбук догађај: Предавање: „Од змијског отрова до лека“ (за 24.5.2018)

Предавања нису једини начин да сазнамо нешто ново. Има нешто и у читању. 🙂 За ту прилику, настављамо са објављивањем сјајне књиге др Алексеја Тарасјева:

• Биологија и креационизам: Проблем демаркације
• Биологија и креационизам: Постанак живота

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Играли смо едукативну игрицу;
2. сазнали смо одговор на вишегодишње питање које нас је мучило;
3. обогатили смо своју библиотеку презентација једном новом;
4. најавили смо лепо предавање;
5. наставили смо са читањем књиге о еволуцији.

Виртуелна авантура

За почетак једна емисија која се и те како тиче и нас наставника биологије, посебно када лаици крену са својим теоријама колико су вакцине, у ствари, штетне.

РТС: Да Можда Не: Епидемија малих богиња и вакцинација (26.10.2017)

Фармацеутска индустрија ипак оставља последице, али не онакве какве поменути лаици очекују. Лекови који се бацају по животној средини, каже се у следећем тексту, мењају пол рибама, збуњују птице и забрињавају научнике. Речју, загађују.

The scientist: Drugging the Environment (1.8.2015)

Постоји и други облици загађивања и уништавања природе и то у нашем „комшилуку“.

Фејсбук догађај – Лига за орнитолошку акцију: Премијера филма „Бељарица: београдска Амазонија“ (за 29.10.2017)

Следећи линк нас не води до Амазоније, већ на други крај света. И тај пут је веома кратак. Довољно је да крочите у учионицу колегинице географа Тање Парезановић.

ОШ „Иво Андрић“, Београд: Виртуелна авантура Азијом (25.10.2017)

Вероватно ћу са Тањом урадити заједнички час, па ћу вас известити како је било. Тања је, сигурно, сјајан и иновативан наставник, а такви могу очекивати и боље плате, ако судимо према ономе што говори премијерка.

Зелена учионица: Брнабић: Наградити наставнике који постижу „резултате на такмичењима” и тако их одвојити од оних лоших (24.10.2017)

Но, судећи према друштвеним мрежама за наставнике, ово више и није толико актуелно колико дуално образовање. Ту тему препустићу средњошколским наставницима, а ми се видимо у понедељак.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Одгледали смо актуелну емисију;
2. сагледали смо како лекови утичу на животну средину;
3. најавили смо еколошки филм;
4. промовисали смо пример добре праксе;
5. радовали смо се што ће нам бити већа плата.

Непријатељи вакцина

У понедељак имамо једно занимљиво предавање.

Фејсбук догађај – Музеј науке и технике: Вакцинација и њени непријатељи, проф.др Зоран Радовановић (за 9.10.2017)

Вакцине се дају као превенција болестима, али оне нису лек. О леку говори следећи текст и то о леку за болест којој, тренутно, лека нема. Ради се о сиди. Њу изазива вирус ХИВ и он је неко време неактиван, скривен у телесним течностима. Тренутне терапије се базирају на томе да се смањи количина вируса у телу, чиме се продужава та његова латентна фаза и пацијентима омогућава колико-толико нормалан живот. Најновија идеја је да се вирус активира, односно покрене да напушта ћелије у којима се размножавао. Научници су синтетизовали једињење названо L-HIPPO, које онемогућава вирус да дође до ћелијске мембране и размножава се, те остаје заробљен унутар инфициране ћелије. Ћелија ће временом природно угинути (тај процес се зове апоптоза или програмирана ћелијска смрт), а са њом и заробљени вируси.

IFL Sceince: New Breakthrough Could One Day Lead To AIDS Cure (3.10.2017)

У тексту још кажу да око 1,1 милиона људи у САД има ХИВ, али да једно од седморо оболелих и не зна да је у тој групи. Ево још мало статистика, али другачије врсте.

Какви су ставови младих по питању урођених болести, можда је боље да ни не испитујемо. Наместо тога, треба да едукујемо, а ево га један текст који нам може помоћи у томе.

dw.com: Daunov sindrom: hendikep, a ne bolest (24.5.2013)

Углавном, колику ћему емпатију имати, зависи од физиолошких својства мозга. Научници у следећем тексту тврде да се емпатија, зато, може развијати, али и да се може смањити током времена.

IFL Science: Researchers find Physical Differences in Empathetic Peoples’ Brains (22.6.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо стручно предавање о вакцинацији;
2. „апдејтовали“ смо сазнања о опаком вирусу ХИВ-а;
3. видели смо поражавајућу статистику о ставовима младих;
4. научили смо нешто о Дауновом синдрому;
5. сазнали смо да се емпатија може развијати.

Коцка за роботе и стаза за спретне

Што каже једна колегиница, ово је Рубикова коцка која се лако решава. 🙂

Данас бих почео једним занимљивим Фејсбук видеом који приказује како роботи могу свашта, па чак да реше Рубикову коцку.

Facebook video – Buildatory.com: High School student Built a robot to solve a Rubik’s Cub.. AMAZING!! (21.10.2016)

На Фејсбуку могу да се нађу и занимљиви и едукативни садржаји, али треба бити опрезан.

Креативни свет Балкана: Полиција упозорава кориснике Фејсбука (приступљено 28.4.2017)

Следи још једно упозорење, али друге врсте.

Недељник: Један од најпознатијих епидемиолога упозорава: Прети нам епидемија малих богиња (27.4.2017)

Не бих да начињем (увек шкакљиву тему) о вакцинацији деце. Јасно је да родитељи морају добро да се информишу и да буду одговорни према њиховом здрављу. А, каже се и да је у здравом телу здрав дух. Зато је зоолошки врт на Палићу приредио једну лепу активност за најмлађе.

Fejsbuk događaj – Ground Level Fest: GLF Staza Spretnosti (за 29.4.2017)

Овај догађај је и начин да се лепо проведу првомајски празник. Надам се да ћете се ви за овај празник одморити јер нас чекају бројне активности након њих. Срећни празници и лепо их проведите. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Одгледали смо занимљив видео о роботима;
2. упозорили смо на хакере на Фејсбуку;
3. информисали се о епидемији која прети Србији;
4. добили смо позив на лепу спортску активност;
5. честитали једни другима првомајски празник.

Да пожуримо полако

Вечерас сам касно сео да пишем чланак, па треба мало да пожурим. Теши ме само то што нисам једини који жури. 🙂

Блиц: Вучић: Да пожуримо са променама у образовном систему (5.12.2016)

А какве нас промене очекују?

Блиц: Шарчевић: Од нове године растерећење наставног плана, стиже и закон о дуалном образовању (7.12.2016)

Међутим и не лези враже:

РТС: Шарчевић: Реформе успорене због лоших оцена школа (7.12.2016)

Сви знамо да је градња објеката у београдској ботаничкој башти била успорена да успоренија бити не може, али у овом случају проблем нису лоше оцене.

Вечерње новости: Кабинети у близини Ботаничке баште? (3.12.2016)

И док ће зграда поред баште бити отворена, једна гимназија је затворена.

Нова борба: Новопазарска гимназија затворена због масовне туберкулозе (7.12.2016)

Изгледа да ни позната бе-се-же вакцина више није довољна (под условом да су сви актери заиста вакцинисани). Уз ову тему некако иде прича о вакцинацији и њоме и завршавам за данас. Ето, био сам брз. 🙂

Излети уз птице

Почињем једним питањем и једном најавом стручног скупа:

Елементаријум Центра за промоцију науке: Има ли науке у хомеопатији? (за 22.9.2016)

За Србију је валидно питање и краће – има ли науке? 🙂 Но, ту муку остављамо научницима, а ми се бавимо нашом. Дакле, има ли просвете? Има, али она није задовољавајућа. Каква би била задовољавајућа, одговара следећи текст.

Нови Полис: Какво нам је образовање потребно? (14.9.2016)

Још један текст који се бави сличном темом:

Зелена учионица: Како функционишу школе и (поједини) Школски одбори у Србији? (14.9.2016)

Можда је боље да се бавимо како функционише нешто друго. Рецимо, како функционише проводни систем биљке. Едукативну игрицу направила је колегиница Љубица Лалић:

Кahoot: Upijanje i promet vode kroz biljku (16.9.2016)

Из света биљака прелазимо у свет животиња, који је увећан за још два члана. 🙂

Блиц: Преслатко – Женка панде окотила близанце у зоо врту у Атланти (3.9.2016)

Вредело би видети ове близанце уживо. Ако желите неке животиње заиста да видите уживо, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије има идеју како то и да остварите. Ово друштво организује излете, а који имају за циљ посматрање птица. Термине и контакт пронаћи ћете на следећем линку:

Fejsbuk album – Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije: EuroBirdWatch izleti (16.9.2016)

Ја немам баш средстава да вас водим било где, али макар могу да вам покажем неке необичне животиње. А пуж у следећем филмићу управо је такав – необичан, а уз то и мно-о-ого велики.

Са Био-блогом на ми

Да ли већа глава значи и већу памет? Па, први текст за данас носи наслов: „Веће је боље, ипак“. 🙂

IFL Science: Bigger Is Better After All (25.6.2014)

Врло познате главе, ако не већ мудре, са Ускршњег острва, нису само главе. Има тога још. 🙂

Мушки магазин: Да ли сте знали?: Античке Моаи главе на Ускршњем острву имају тела!!! (11.6.2015)

Ми ове главе помињемо и у настави биологије када причамо о користи коју научници имају од лишајева. Шта још помињемо када причамо о лишајевима, видећете у презентацији Драгане Косовац:

Ми немамо неку занимљивост о лишајевима, али имамо о једном симбионту из њих – гљивама. Вест није тако нова, али је обећавајућа. Наиме, истраживачи из Орегона, који су се бавили врстом Fusarium graminearum, а која иначе напада житарице, открили су један ген који регулише друге гене. И то не мали број њих. Овај ген „искључује“ чак 2000 других! Научници су искључили њега, те добили једињења за која нису знали и која би могла да нађу примену у медицини (као антибиотици), агрономији, индустрији и производњи биогорива.

Phys.org: ‘Flipping the switch’ reveals new compounds with antibiotic potential (31.10.2013)

Од тада до сада надамо се да се бар нешто од овога остварило и имплементирало, што би рекли стручњаци из области образовања, а када причамо о новопронађеним генима, недавно су пронађени и такви значајни за ниво образовања. Ипак, немојмо од њих очекивати превише. 🙂 Међународна група од чак 253 научника спровела је једну од најобимнијих генетичких студија до сада и идентификовала је 74 генетичке варијанте повезане са годинама формалног образовања појединаца. Студија је објављена 11. маја у престижном часопису „Природа“.

„Ова студија се надовезује на наш рани рад у којем је учествовало 100.000 испитаника и тада смо утврдили три генске варијанте повезане са образовањем“, рекао је Данијел Бенџамин, ванредни професор Центра за економска и друштвена истраживања при Универзитету у Лос Анђелесу. „Овог пута, због много већег узорка (скоро 300.000 људи и сви су европеидног типа) били смо у стању да идентификујемо више генских варијанти које су повезане са образовањем.“

Бенџамин је рекао да генетички фактори делују заједно са факторима средине. Гени само делимично утичу на когнитивне способности и особине личности, као што је упорност, што заузврат утиче на број година које појединац проводи у школи. Тако да генетичке разлике ту дају мали допринос. Рецимо, за генетичку варијанту са највећим ефектом, разлика између људи са нула копија и оних који имају две копије варијанти предвиђа, у просеку, око девет недеља више школовања. Другим речима, укупан утицај 74 идентификованих генетичких варијанти је тако малена да објашњава свега око 0.43 од 1 посто варијације у школској спреми појединаца.

Medicalxpress.com: Scientists find genes associated with educational attainment (11.5.2016)

Не вреде ни гени, некако увек дођемо до тога да све зависи од нас, наставника. Но, у нашем друштву уврежено је да нас вечито прозивају на одговорност, а готово никад нам не признају заслуге. Како је то у иноземству, Великој Британији, на пример? Веровали или не, ни тамо наставници нису задовољни својим статусом. Пре свега платама. Она за почетника износи 22.000 фунти, што би било око 28.940 евра годишње. Уколико се не прихвате никаквих додатних обавеза (ма какве год биле), плата ће се подићи на највише 48.672 евра у наредних 10 година. Ни тамо, као ни овде, наставници немају плаћено прековремено. Британски наставници се жале и на то што немају времена ни сендвич да поједу, јер већ морају да журе на неку нову дужност. Аутор следећег текста каже да ако радите као наставник термини „посао“ и „рад“ имају сасвим другачија значења. 🙂

tes: ‘The belittlement of teachers is a national scandal that undermines this country’s future’ (20.5.2016)

Наше плате су далеко од британских, а далеко и од сваког здравог разума. Синдикати се, рецимо, боре да ту ситуацију побољшају, али ефекте до сада нисмо видели. Зато можете да одгледате интервју са председницом једног од синдиката:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Са председницом на ти (25.6.2016)

За разлику од наших плата, тржиште уџбеника је прилично богато.

Данас: Уџбеници скупи и поред уштеда (27.5.2016)

Родитељи су заједнички уштедели 18 милиона евра. Међутим, ни то није довољно и питамо се шта је права мера?

Блогдан: Свет по мери тебе, а не ти по мери света (25.5.2016)

У суровом свету треба наћи своје место. А треба наћи и место у авиону. Које је најбезбедније? Ниједно од седишта намењених путницима. Па које је онда? Одговара следећи чланак:

Science dump: What is the safest spot on a plane? (11.6.2015)

То нас свакако неће спречити да отпутујемо негде ако за то будемо имали прилике. Но, годишњи одмори још су далеко и још увек имамо да радимо. Зато је последњи чланак који смо одабрали за данас управо у вези са радом, нашим, али и у привреди.

Блиц: Чадеж: Системски увести право дуално образовање (26.5.2016)

Награда више

Свануо је леп понедељак. Додуше свануо је одавно, а да ли је леп, одлучићете сами након читања првог текста који смо одабрали за данас:

Српско биолошко друштво: Обавештења везана за завршетак овогодишњег циклуса такмичења из биологије за Основне школе (20.5.2016)

Дакле, награђених ће бити много више него што смо очекивали, а да ли ће и тестови на малој матури бити другачији но што очекујемо? Па, неће, али би требало да буду. О томе и још којечему у интервјуу са министром.

Нови магазин: Интервју Срђан Вербић: Ни ја не знам зашто је Влада поништила конкурс (20.5.2016)

Конкурс поменут у наслову у вези је са пројектима наших научника. Шта се дешава по том питању, одговара следећи текст:

Политика: Стара Вербићева екипа кроји нови конкурс (22.5.2016)

То су муке истраживача, а што се наших наставничких мука тиче, Биолошки блог може да вам реши неке од њих. Рецимо, како да одржите час о енергетској ефикасности у осмом разреду. Одговор је једноставан – уз помоћ презентације чији је аутор Ивана Дамњановић.

То је о енергетској ефикасности, а ево га један рад који се бави ефикасношћу наставника:

Education Indicators in Focus: Teachers’ ICT and problem-solving skills: Competencies and needs (март 2016)

Што се тиче ефикасности министра просвете, о томе ће одлучивати премијер.

Политика: Ко је све виђен у Вучићевом кабинету (22.5.2016) & Океј радио: Вучић се „ломи“ око два министарства (21.5.2016)

Није баш да по овом питању нема савета премијеру. Ево једног.

Зелена учионица: Писмо Вучићу: Као родитељ и премијер одговорно одаберите будућег министра просвете! (21.5.2016)

Да ли ће премијер овај (подугачак) савет прихватити, остаје на њему, као и избор да ли ће задржати старог министра или именовати новог. Уколико се одлучи за ово потоње, ми бисмо још пажње поклонили министру Вербићу док нам је још министар.

РТВ: Вербић: Ђаци преоптерећени часовима, не и учењем (22.5.2016)

А многи од нас су преоптерећени заблудама. Међутим, лек за то постоји, а то је едукација. Једна таква десиће се 25. маја у Београду.

Фејсбук догађај – Савез студената Биолошког факултета: Вакцине- Истине и заблуде (за 25.5.2016)

Свакако није заблуда да је белоглави суп истребљен са Старе планине, па отуда следећа петиција:

Фондација за заштиту птица грабљивица – Београд: Петиција за повратак белоглавог супа на Стару планину! (приступљено 22.5.2016)

И када смо код угрпжавања врста, занимљив видео смо одабрали за крај. Обавезно погледајте.

NiT New in Town: A nova campanha da PETA Asia (11.5.2016)