Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „фармација“

Са Био-блогом на ми

Да ли већа глава значи и већу памет? Па, први текст за данас носи наслов: „Веће је боље, ипак“. 🙂04f48c52a443d823fe6d331f027707dc675183ce

IFL Science: Bigger Is Better After All (25.6.2014)

Врло познате главе, ако не већ мудре, са Ускршњег острва, нису само главе. Има тога још. 🙂

Мушки магазин: Да ли сте знали?: Античке Моаи главе на Ускршњем острву имају тела!!! (11.6.2015)

Ми ове главе помињемо и у настави биологије када причамо о користи коју научници имају од лишајева. Шта још помињемо када причамо о лишајевима, видећете у презентацији Драгане Косовац:

Ми немамо неку занимљивост о лишајевима, али имамо о једном симбионту из њих – гљивама. Вест није тако нова, али је обећавајућа. Наиме, истраживачи из Орегона, који су се бавили врстом Fusarium graminearum, а која иначе напада житарице, открили су један ген који регулише друге гене. И то не мали број њих. Овај ген „искључује“ чак 2000 других! Научници су искључили њега, те добили једињења за која нису знали и која би могла да нађу примену у медицини (као антибиотици), агрономији, индустрији и производњи биогорива.

Phys.org: ‘Flipping the switch’ reveals new compounds with antibiotic potential (31.10.2013)

Од тада до сада надамо се да се бар нешто од овога остварило и имплементирало, што би рекли стручњаци из области образовања, а када причамо о новопронађеним генима, недавно су пронађени и такви значајни за ниво образовања. Ипак, немојмо од њих очекивати превише. 🙂 Међународна група од чак 253 научника спровела је једну од најобимнијих генетичких студија до сада и идентификовала је 74 генетичке варијанте повезане са годинама формалног образовања појединаца. Студија је објављена 11. маја у престижном часопису „Природа“.

12241647_10153257418847336_3915359740108314008_n
„Ова студија се надовезује на наш рани рад у којем је учествовало 100.000 испитаника и тада смо утврдили три генске варијанте повезане са образовањем“, рекао је Данијел Бенџамин, ванредни професор Центра за економска и друштвена истраживања при Универзитету у Лос Анђелесу. „Овог пута, због много већег узорка (скоро 300.000 људи и сви су европеидног типа) били смо у стању да идентификујемо више генских варијанти које су повезане са образовањем.“

tumblr_inline_nw3y0qDIq61qzxfm4_500Бенџамин је рекао да генетички фактори делују заједно са факторима средине. Гени само делимично утичу на когнитивне способности и особине личности, као што је упорност, што заузврат утиче на број година које појединац проводи у школи. Тако да генетичке разлике ту дају мали допринос. Рецимо, за генетичку варијанту са највећим ефектом, разлика између људи са нула копија и оних који имају две копије варијанти предвиђа, у просеку, око девет недеља више школовања. Другим речима, укупан утицај 74 идентификованих генетичких варијанти је тако малена да објашњава свега око 0.43 од 1 посто варијације у школској спреми појединаца.

Medicalxpress.com: Scientists find genes associated with educational attainment (11.5.2016)

10603499_10152951905524656_4802951960318278183_nНе вреде ни гени, некако увек дођемо до тога да све зависи од нас, наставника. Но, у нашем друштву уврежено је да нас вечито прозивају на одговорност, а готово никад нам не признају заслуге. Како је то у иноземству, Великој Британији, на пример? Веровали или не, ни тамо наставници нису задовољни својим статусом. Пре свега платама. Она за почетника износи 22.000 фунти, што би било око 28.940 евра годишње. Уколико се не прихвате никаквих додатних обавеза (ма какве год биле), плата ће се подићи на највише 48.672 евра у наредних 10 година. Ни тамо, као ни овде, наставници немају плаћено прековремено. Британски наставници се жале и на то што немају времена ни сендвич да поједу, јер већ морају да журе на неку нову дужност. Аутор следећег текста каже да ако радите као наставник термини „посао“ и „рад“ имају сасвим другачија значења. 🙂

tes: ‘The belittlement of teachers is a national scandal that undermines this country’s future’ (20.5.2016)

13221057_1071735546205890_5622355164087397398_nНаше плате су далеко од британских, а далеко и од сваког здравог разума. Синдикати се, рецимо, боре да ту ситуацију побољшају, али ефекте до сада нисмо видели. Зато можете да одгледате интервју са председницом једног од синдиката:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Са председницом на ти (25.6.2016)

За разлику од наших плата, тржиште уџбеника је прилично богато.

Данас: Уџбеници скупи и поред уштеда (27.5.2016)

Родитељи су заједнички уштедели 18 милиона евра. Међутим, ни то није довољно и питамо се шта је права мера?

Блогдан: Свет по мери тебе, а не ти по мери света (25.5.2016)

tumblr_nz2cnyI9DC1qz6f9yo3_500У суровом свету треба наћи своје место. А треба наћи и место у авиону. Које је најбезбедније? Ниједно од седишта намењених путницима. Па које је онда? Одговара следећи чланак:

Science dump: What is the safest spot on a plane? (11.6.2015)

То нас свакако неће спречити да отпутујемо негде ако за то будемо имали прилике. Но, годишњи одмори још су далеко и још увек имамо да радимо. Зато је последњи чланак који смо одабрали за данас управо у вези са радом, нашим, али и у привреди.

Блиц: Чадеж: Системски увести право дуално образовање (26.5.2016)

Advertisements

Награда више

11207339_965049913566197_5796301319871266789_nСвануо је леп понедељак. Додуше свануо је одавно, а да ли је леп, одлучићете сами након читања првог текста који смо одабрали за данас:

Српско биолошко друштво: Обавештења везана за завршетак овогодишњег циклуса такмичења из биологије за Основне школе (20.5.2016)

Дакле, награђених ће бити много више него што смо очекивали, а да ли ће и тестови на малој матури бити другачији но што очекујемо? Па, неће, али би требало да буду. О томе и још којечему у интервјуу са министром.

Нови магазин: Интервју Срђан Вербић: Ни ја не знам зашто је Влада поништила конкурс (20.5.2016)

Конкурс поменут у наслову у вези је са пројектима наших научника. Шта се дешава по том питању, одговара следећи текст:

Политика: Стара Вербићева екипа кроји нови конкурс (22.5.2016)

То су муке истраживача, а што се наших наставничких мука тиче, Биолошки блог може да вам реши неке од њих. Рецимо, како да одржите час о енергетској ефикасности у осмом разреду. Одговор је једноставан – уз помоћ презентације чији је аутор Ивана Дамњановић.

То је о енергетској ефикасности, а ево га један рад који се бави ефикасношћу наставника:

Education Indicators in Focus: Teachers’ ICT and problem-solving skills: Competencies and needs (март 2016)

tumblr_o4dawxgjNS1s6ppyno1_500 (Small)Што се тиче ефикасности министра просвете, о томе ће одлучивати премијер.

Политика: Ко је све виђен у Вучићевом кабинету (22.5.2016) & Океј радио: Вучић се „ломи“ око два министарства (21.5.2016)

Није баш да по овом питању нема савета премијеру. Ево једног.

Зелена учионица: Писмо Вучићу: Као родитељ и премијер одговорно одаберите будућег министра просвете! (21.5.2016)

Да ли ће премијер овај (подугачак) савет прихватити, остаје на њему, као и избор да ли ће задржати старог министра или именовати новог. Уколико се одлучи за ово потоње, ми бисмо још пажње поклонили министру Вербићу док нам је још министар.

РТВ: Вербић: Ђаци преоптерећени часовима, не и учењем (22.5.2016)

abBjQAp2_700wa_0А многи од нас су преоптерећени заблудама. Међутим, лек за то постоји, а то је едукација. Једна таква десиће се 25. маја у Београду.

Фејсбук догађај – Савез студената Биолошког факултета: Вакцине- Истине и заблуде (за 25.5.2016)

Свакако није заблуда да је белоглави суп истребљен са Старе планине, па отуда следећа петиција:

Фондација за заштиту птица грабљивица – Београд: Петиција за повратак белоглавог супа на Стару планину! (приступљено 22.5.2016)

И када смо код угрпжавања врста, занимљив видео смо одабрали за крај. Обавезно погледајте.

NiT New in Town: A nova campanha da PETA Asia (11.5.2016)

_7978567281410350432_n

Крв на висини

Ово писмо је пристигло школама домаћинима на окружним такмичењима на мејл:

Поштовани,

                Након обраде података и формирања коначне ранг – листе (можете је видети на сајту овде) са окружног такмичења из биологије за основне школе, које је одржано 9.4.2016. године, користимо прилику да честитамо свим ученицима окружног/градског такмичења на оствареним резултатима и пламану. _mhdrmthm0a1r3t8ico1_400Захваљујемо се на сарадњи свим школским управама и школама које су биле организатори овог такмичења. Захвалност дугујемо директорима, наставницима, ученицима, родитељима и свима који су допринели да се промовише знање међу генерацијама које долазе.

                Републичко такмичење ће се одржати 15.5.2016. на Биолошком факултету у Београду.

                На републичком такмичењу ове године планирамо само тест из градива предвиђеног правилником о такмичењу. Дакле, нисмо планирали практичне вежбе али теоријско градиво из које следи практична вежба може бити део теста.

                 Молимо Вас да нам, што пре, доставите информације о томе да ли имате ученике, који су се пласирали на републичко такмичење, а који желе да раде тест на неком од језика националних мањина (наведите разред и језик).

                077723-black-paint-splatter-icon-business-clock7-sc43 (Small)Детаљна сатница такмичења биће Вам достављена благовремено, на адресу школе. Није потребно да школе пријављују ученике, ми по ранг листи евидентирамо ученике VII и VIII разреда, који су освојили прво место и припремамо тестове у том броју и рачунамо на њихово учешће. Молимо да школе домаћини обавесте све пласиране ђаке, њихове наставнике и школе одакле су пласирани о даљим активностима. Ове информације ће бити доступне и на сајтовима Српског Биолошког Друштва и Биолошког Факултета.  

                Коначна одлука о дипломама и захвалницама за учешће и пласмане на општинском и окружном нивоу такмичења, биће Вам ускоро прослеђена.

                Са искреном жељом да следеће године будемо још бољи и да, као и сада, добром сарадњом омогућимо најбољим ђацима да покажу своје знање и оправдају наш и Ваш труд и очекивања,

Срдачан поздрав свима.

С поштовањем

др Срђан Стаменковић, координатор такмичења

Јасна Ковачевић, секретар такмичења

То је био део који се односи на такмичење за ђаке, а ево једног и за нас, наставнике. Уколико имате рад пажње вредан, желите да га представите стручној јавности и успут освојите и неку награду, ово је прави конкурс за вас:

Зелена учионица: Јавни позив за представљање примера добре праксе засноване на постизању стандарда постигнућа (20.4.2016)

50e2499c-4f03-43e4-b80d-9cc1a40bd8c8-2060x1187 (Small)

Добар пример добре праксе научних часописа за децу свакако пружа „Science in school“. На следећем линку имате издања у последњих десет година:

Science in school: Archive (од 2006. до 2016)

2353_animadoДакле, вратили смо се чак деценију уназад, а сада да се вратимо још којих 66 и кусур милиона година:

Вечерње новости: Диносауруси пропадали много пре пада астероида (18.4.2016)

Можда заиста и јесу, а оно што је извесно је да наставници у Србији пропадају данас. Разлози су, између осталих, и финансијске природе. Актуелни премијер у предизборној кампањи тврди да ће се та ситуација можда променити „ако Србија прође четврту и пету ревизију аранжмана са ММФ, онда у другој половини године може да се говори о повећању од 10 одсто за просветаре, а да се другима врати оно што је им је одузето“.

РТС: Премијер: Не правим компромисе на рачун будућности Србије (18.4.2016)

_nlp59iQ7HS1qzt7d8o1_500Нисмо само ми у финансијским проблемима. Најаве су да ће неки научници, посебно они са института, можда остати не без 10%, већ читаве плате.

Политика: Да ли ће истраживачи у институтима остати без плата (19.4.2016)

Ми нећемо да парирамо истраживачима, али се ипак бацамо на науку. И то генетику. Ген који контролише производњу ћелија црвених крвних зрнаца изгледа да је брзо еволуирао, а како би омогућио Тибетанцима да толеришу велике висине, показало је најновије истраживање. Налаз може да води истраживаче ка неоткривеним генима који контролишу метаболизам кисеоника у организму.

Међународни тим истраживача упоредио је ДНК 50 Тибетанаца са  40 Хан Кинеза и пронашао 34 мутације које су постале чешће код Тибетанаца у 2.750 година од како је популација подељена. Више од половине ових промена се односе на метаболизам кисеоника.

_1010623932281381_7024378590660794528_n

По идентификацији гена са мутацијама које су веома честе у Тибетанаца, али врло ретко се срећу код равничарске популације, можемо идентификовати гене који су били плод природне селекције тибетанског становништва“, рекао је професор Расмус (Rasmus Nielsen) са Универзитета у Калифорнији, који је учествовао у студији. „Пронашли смо списак од 20 гена који приказују доказе за селекцију на Тибету – али један се издвајао: ЕПАС1.“

Ген, који кодира протеин укључен у одговору на пад нивоа кисеоника и повезан је са побољшаним атлетским перформансама у издржљивости спортиста, изгледа да је кључ за тибетанске адаптације на живот на великим висинама. Мутација у гену који се сматра да утиче на производњу црвених крвних зрнаца био је присутан само 9% код Хан популације, али је пронађен у 87% тибетанског становништва.

„То је најбржа промена у учесталости мутација описана у случају људи“, рекао је професор Нилсен.

_mq1p0pAbZ61qe31lco1_1280 (Small)Постоји 40% мање кисеоника у ваздуху на 4,000 м високом тибетанском платоу, него на нивоу мора. Под овим условима, људи навикли да живе испод 2,000 м – укључујући и већину Хан Кинеза – не могу добити довољно кисеоника у ткивима и због тога ће оболети. Добијају главобоље, лако се умарају и имају ниже стопе наталитета и већу смртност деце у односу на популацију са већих висина.

Тибетанци немају ниједан од ових проблема, упркос томе што имају мање кисеоника у крви у ткивима и мањи број црвених крвних ћелија него Хан Кинези.

„Тибетанци имају највише нивое експресије за ЕПАС1 у свету“, рекао је коаутор др Јиан Ванг из Пекиншког института за геномику у Шенџену, истраживачког центра који је прикупио податке. „Код људи са запада, након две до три недеље на висини, број црвених крвних зрнаца почиње да се повећа (зато се и шаљу у планине да би побољшали крвну слику, прим.Метод). Али Тибетанци и Шерпе (тако се стварно зову, а представљају Тибетанце са југа, прим.Метод) увек имају исти ниво“, рекао је он.

„Изузетна ствар у вези са Тибетанцима је да они могу добро функционисати на великим висинама, а да им тело не производи толико хемоглобина“, рекао је проф Нилсен. „Читав механизам није довољно јасан, али је изгледа је ген ЕПАС1 одговоран за то.“ Нилсен је изјавио да је тај ген укључен у регулацију аеробног и анаеробног метаболизма у телу (ћелијско дисање са кисеоником и без њега). 68950_10203738580439066_6608431164520849291_n (Small)„Може бити да мутирани ген помаже балансу анаеробног у односу на аеробни метаболизам на начин који је више оптималан за животну средину на тибетанском платоу са мало кисеоника“, рекао је он.

Научни рад је објављен у престижном часопису „Science“ (Наука) и у том раду аутори кажу: „ЕПАС1 можда, дакле, представља најјачу инстанцу природне селекције документовану у људској популацији, и варијације овог гена имале су значајне последице за људски опстанак, односно репродукцију у тибетанском региону.“

Science dump: Mutation in key gene allows Tibetans to thrive at high altitude (25.9.2014)

То је било у вези са црвеним крвним зрнцима, а имамо тога још. Аутор следеће презентације је Ена Хорват:

Уз ову лекцију помињемо и вакцинацију. Па, да је поменемо још једном.

Вечерње новости: И вакцинација преко учитеља (20.4.2016)

Очигледно све иде преко учитеља. 🙂 И као да нам је сва ова мука мало. А имамо доста проблема, није да немамо. Следећи чланак наводи их чак 21. flapperРецимо, број пет је да не можемо да се опустимо на неком изласку петком увече, јер нас у суботу чека прегледање тестова. Додуше, број осам каже да када сте целе недеље окружени децом и људима, последња ствар коју желите је да се социјализујете током викенда. А број девет каже да се ђаци жале што морају да стоје пет минута док одговарају, а ви морате да стојите шест часова. 🙂 Уосталом, погледајте:

Buzzfeed: 21 Teacher Problems Every Educator Faces (As Told In Tina Fey Gifs) (11.5.2015)

Но, и од овог нашег лошег, може горе. То су недавно искусили Американци.

Блиц: Спржена Калифорнија – Оваква пошаст Америку није погодила 1.200 година (16.4.2016)

anigif_enhanced-8000-1451395289-2

У истом смо говорном подручју, али другој држави.

Детињарије: Невероватни директор из Британије учи ђаке да кољу прасиће и пуцају из пушке (приступљено 21.4.2016)

Па, можда он човек и добро ради, а ми сви остали грешимо. 🙂 Но, жив човек греши, али грешке нема да ћемо и сутра бити са вама опет на истом месту.

Више школство на ниским гранама

снеѕанакундак012

Фото: Снежана Кундак

Данас је Дан мрмота, а и други дан распуста. Ако вам је већ досадно на распусту, имамо прави сајт за вас, који нуди обиље активности за наставнике:

Etwinning.net

Сандра Гуцијан, новинарка листа „Политика“, у новом походу на наставнике, тврди да добар део просветара није испунио активности које су законом прописане.

Политика: Већина професора нема право на лиценцу (1.2.2016)

Ако ћемо право, ни многе друге струке, а посебно руководеће, немају право да раде, јер немају ни одговарајуће дипломе. Или их имају, али купљене. Или фалсификоване, што му, ваљда, дође исто.

Вечерње новости: Смедерево: Шефу напредњака условна због – фалсификоване дипломе! (1.2.2016)

_883511398392957_7197659719500728983_nИпак не дође на исто и очигледно је боље платити диплому. Однедавно и на пијаци. 🙂

Србија прес: Брука и срамота: Факултет дипломске радове својих студената бацио у оближњи контејнер, па завршили на бувљаку! (2015)

И даље смо на вишем школству, које, изгледа, пада све ниже.

021.рс: Прави доктори наука седе на бироу, а сумњиви у министарствима (1.2.2016)

И ниже.

Кутак.нет: Студирање на пословној школи на „дивље“ и у Нишу (31.1.2016)

Према речима управе школе та одељења нису заиста истурена, већ се у том и другим градовима одржавају само консултације. Да ли је то заиста тако или само изврдавање закона, процениће паметнији. Наставници вероватно не би изврдавали редовне систематске прегледе, али их и тако немају – још од 2005.

Зелена учионица: Зашто у Србији не постоји обавеза да васпитачи и професори иду на систематске прегледе (1.2.2016)

15615_10152970297980100_1024665897204792861_nКада дођосмо до здравља, више пута смо упозоравали да ће га и те како угрожавати бактерије које су, нажалост, постале резистентне на антибиотике које сада користимо. Међутим, научници из Лондона бавили су се лактоферином, протеином који може да се нађе у мајчином млеку. Овај протеин уништава не само бактерије, већ и гљиве и вирусе и то је познато већ неко време. Ново што су учинили поменути научници је да су изменили овај протеин тако да постане ефикаснији.

IFL Science: Protein Found In Breast Milk Could Fight Antiobiotic Resistant Bacteria (25.1.2016)

Научници из Масачусетса бавили су се другом болешћу, дијабетесом типа 1 (када организам не производи довољно инсулина). Оболели морају сваки дан да себи убризгавају инсулин и та терапија се није мењала готово читав век. Добре вести су да су ови научници успели да створе бета ћелије од матичних, а које „искључују“ дијабетес за само шест месеци. Макар се тако показало код мишева.

IFL Science: New Stem Cell Treatment „Switches Off“ Type 1 Diabetes (26.1.2016)

addiction-black-and-white-depression-figure-Favim.com-1427552И за дијабетес типа 2 има наде, али је прича о леку за њега занимљивија. Наиме, супстанца 2,4-динитрофенол, а која има широку употребу у индустрији, али и као пестицид и експлозив, користила се и као средство за мршављење негде тамо тридесетих година прошлог века. Међутим, од ње се одустало због застрашујућих контраиндикација, као што су проблеми који настају у нервном систему и коштаној сржи. И да, смрт. Но, у новије време научници су схватили да ова супстанца (такође код мишева) може да излечи поменути тип дијабетеса и исто тако болести настале као последица замашћене јетре. Са опрезом пре тачно годину дана почели су наново да испитују ову необичну супстанцу, па се надамо да су до сада и открили како да је користе без последица.

IFL Science: Banned Diet Pill Reverses Type 2 Diabetes And Fatty Liver In Rats (27.2.2015)

imagesЈош један лек на који су се научници (овог пута са Станфорда) намерили је лек против болова, попут оних на бази морфијума. За то се користи биљка мак, али су они рекли – не више. Одлучили су да генетичким инжењерингом измене квасац како би он то производио, а сличним процесом као када се ова гљивица користи да се направи пиво. Уколико су у томе успели, производња пива више никад неће бити иста. 🙂

Рhys.org: Bioengineers close to brewing opioid painkillers without using opium from poppies (24.8.2014)

А ми ћемо и даље бити исти; актуелни и практични. До сутра. 🙂

Нокаут и шта после

tumblr_nhxcup3uhz1qm9k25o3_400Зима је у сваком погледу, јер ем је хладно, ем пада снег, али нас то није омело да размишљамо о мору. 🙂 Први чланак који смо одабрали за данас има филмић који нам дочарава како изгледа када бисмо под морем провели две недеље. То иначе раде акванаути, научници који, да би видели какав је квалитет живота маринских врста, истраживања спроводе у њиховом комшилуку.

Science dump: What it’s like living under the sea for 2 weeks (29.8.2014)

Ми када идемо на море некако ипак више волимо да смо изнад. 🙂 Међутим, изнад морске површине не значи уједно и безбедну средину, посебно не за усамљене девојке. Зато су се некада оне пред полазак на море припремале и наоружавале информацијама. Ево како је то изгледало:

Yugopapir: Saveti mladim Jugoslovenkama pred polazak na letovanje: Mladići koje treba izbegavati… (28.5.2015)

Ево и савета из те неке скорије прошлости, такође упућених женама, овај пут конкретнијих како да се одбране од насртљиваца:

Како то изгледа данас?

Нокаутирала нас жена или мушкарац, свеједно, ево шта се дешава:

Мушки магазин: Шта се дешава када вас неко нокаутира? (29.9.2015)

Осим нокаута може да нас обори и каква болест. Међутим, власт у Србији брине се да се то више не дешава.535308_1055807224450543_976098830418178734_n

Зелена учионица: Сви радници на одсуству због болести примаће 65 одсто од најниже зараде? (23.1.2016)

Но, за неке болести ово не треба да вас брине. Наиме, има таквих које убијају за 24 часа.

Science dump: NSFW: These diseases will kill you within 24-hours (25.11.2015)

Што се тиче других и чешћих болести у нас које не убијају, али нам задају силне муке, мораћемо, изгледа, да научимо да радимо са њима. drugs,face,pills,sad,photography,art-dbffb5defeebfdbe730e085f47694693_hНа срећу, изгледа да је пронађен лек за мигрену још прошле године, што ће спасити нашу економију. Наиме, укупан економски терет од мигрене у САД, укључујући све – и директне медицинске трошкове и индиректне, као што су изгубљени радни дана (што је нама есенцијално важно), процењује се на 17 милијарди долара годишње. Од напада мигрене пати скоро 730 милиона људи широм света. Напад обично траје од четири до 72 сата. Већина оболелих има спорадичне мигрене током 14 или мање дана месечно. Они са хроничном формом, а има их скоро 8 одсто од броја оних који мигрену уопште и имају, пате 15 или више дана у месецу. Нападима често претходе умор, промене расположења, мучнина и други симптоми. Око 30 одсто пацијената доживе и визуелне сметње, под називом ауре, пре него што почну главобоље.

Scientific American: New Nerve Drugs May Finally Prevent Migraine Headaches (23.1.2016)

tumblr_m30eludSug1rpq9c3o1_500 (Small)За сада, мигрену решавамо лековима против болова, попут кафетина. Како ти лекови делују, одговара следећи чланак:

Science dump: How do pain killers work? (12.11.2014)

Наравно, да бисмо разумели како функционишу ови лекови, претходно морамо да разумемо како функционише наш нервни систем. Ту у помоћ прискаче Ена Хорват:

Блог – Научи ме да учим и заволим биологију: Нервни систем човека (15.1.2016)

И док се Ена бавила нервним системом, Ивана Дамњановић се бавила протистима и ето нама опет сјајне презентације:

Ево и једног филмића о њима, али и о другим микроскопски ситним представницима:

Facebook video – Quartz: The beautiful, invisible world of microbes (18.12.2015)

neon_fishИ макро-свет уме да буде и задивљујућ, а и изненађујућ.

Блиц: Ставио је потпуно залеђену рибу у воду и десило се чудо (23.1.2016)

Некако се на крају ипак вратисмо на хладно, иако смо на почетку чланка бежали на море. О томе у филму за крај:

Енергетски терминатор

_mcfhaigh1L1qa0oqyo1_r1_500На почетку неколико занимљивих најава догађаја. Први је сутра, а у питању је догађај који организују Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) и Лига за орнитолошку акцију:

Фејсбук догађај: Радионица о проблемима заштите великих соколова у Србији (за 11.12.2015)

Други је прекосутра:

Фејсбук догађај: Планинарство – спорт и рекреација за све (за 12.12.2015)

И трећи је стручни скуп. Преносимо вам позив са сајта Scientix:

Иновације и нове технологије могу бити извор развоја и нових радних места. Такође могу помоћи у решавању многих проблема са којима се суочавамо као становници Земље, од климатских промена и оскудице ресурса, до урбанизације и људског развоја. Ипак, Европа ризикује да заостане, ако не ради напорно на образовању следеће генерације научника, инжењера и техничара.

слепиљудиислонКоји су најбољи начини да се предају науке и технологије? Како можемо подстаћи наше образовне системе да ставе већи нагласак на креативност и иновативност? Како можемо осигурати да млади Европљани развију праве вештине за 21. век?

Ова питања, а и многа друга, биће упућена у низу од три дебате гледе науке, технологије, инжењерства и математике (СТЕМ образовање у Европи). Европска дебата коју су покренули European Schoolnet и Scientix, позваће политичаре и стручњаке да дају одговоре на ваша питања о образовању.

Придружите се дебати!

Scientix: Teaching Europe: Science and Technology Education in the EU (две дебате су већ покренуте негде средином новембра)

_mkbac4zFwx1rp6dplo1_500 (Small)Међутим, није свако за дебату са Европом.

Данас: Противник сам штетног усаглашавања са трећеразредним чиновницима ЕУ (9.12.2015)

Да ли је и у Црној Гори ово став челних људи који се баве образовањем не знамо, али знамо да и ако су против сарадње са Европом, сигурно нису против сарадње са Кином. 🙂

b92: Пекинг добија катедру за црногорски језик (9.12.2015)

И док Пекинг добија, ми ћемо изгубити, али радна места у просвети. Колико ће их бити, одговарају следећи текстови:

Блиц: Олучено – Ово је максималан број запослених у свакој државној установи (9.12.2015) & Ало: Владина одлука ступа на снагу – У просвети највише запослених (9.12.2015) & Зелена учионица: Министарство просвете: Из школства неће бити отпуштено неколико хиљада људи (9.12.2015)

Дакле, неће бити отпуштено неколико хиљада, а неће бити уведено ни дуално образовање уколико нема сарадње, каже министар просвете.

РТВ: Дуално образовање немогуће без јавно-приватног партнерства (8.12.2015)

Red-Pill-PS-540x300 (Small)Много тога што изгледа немогуће, ипак се обистинило. На пример, контрацептивна пилула за мушкарце, коју најављују да ће ускоро пристићи на тржиште. Она је заправо више ињекција и њено дејство траје годину дана. Аутор текста тврди да не „брчка“ са хормонима, што је велики плус.

Science dump: Male contraception is coming, are men ready for it?

Но, нећемо о сексуалном животу људи, већ – биљака. Аутор презентације је Ивана Дамњановић.

Следећу презентацију радила је такође Ивана:

Уз ову презентацију добро дође следећи филм:

Зарад заштите и вода и читаве планете, легендарни глумац Арнолд Шварценегер изјавио је на друштвеним мрежама да не даје ни пет пара ако не верујете у глобално загревање. Он сматра да то није изговор да се не смањи потрошња фосилних горива и додаје да држава Калифорнија добија чак 40% енергије од обновљивих извора и да због тога економија не трпи, напротив. techОн тврди да је чак 40% енергетски ефикаснија у односу на остатак САД.

IFL Science: Arnie „Doesn’t Give A ****“ If You Don’t Believe In Climate Change (8.12.2015)

Што се ефикасности тиче, али не енергетске, има их и који сматрају да се насиље у школама не санкционише ефикасно и да то треба пооштрити. О томе у чланку за крај:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Оштрије казне против вршњачког насиља (9.12.2015)

Како да знам да сам Словен? (шести део)

little_guy_sleeping_in_lapДобро поподне. Да ли сте се наспавали током подневне дремке? Нисте спавали? Ипак сте спавали? Колико сте спавали? Колико треба да спавате? Одговор на ово потоње питање сазнаћете кликом на први линк за данас.

IFL Science: How Long You Should Nap For, According To Science (19.11.2015)

Редовно слушамо да свеприсутни сјај наших паметних телефона, телевизије и уличне расвете омета наше природне обрасце спавања. Последица је да спавамо мање. Ово лишавање је повезано са порастом менталних обољења, гојазности и несаницом, посебно у западном свету. Међутим, нова студија која је проучавала обрасце спавања афричких ловаца-сакупљача, који су далеко од домашаја телефона и таблет рачунара, утврдила је да они заправо у сну проведу мање времена у просеку од нас.

Сви „знају“ да здрав стил живота подразумева између седам и девет сати књавања током ноћи, али не знају да многи научници мисле да је ово прилично модеран феномен. Много доказа сугерише да су у прошлости људи спавали у две смене. Први се догађао неколико сати после заласка сунца и трајао око четири сата. Људи би онда устали и читали, молили се или имали секс, па се потом вратили у кревет за још неколико сати. То је била стандардна пракса, сматра се, све док индустријска револуција није донела промену да се спава осам сати без престанка.

547879_419623338059164_1583828175_n (Small)

Кликом на слику постаће интерактивна.

Али тим истраживача је одлучио да се врати још даље у прошлост и покуша да процени како су спавали наши преци ловци и сакупљачи. Да би у томе успели, проучавали су обрасце сна 98 људи из три од неколико преосталих друштава ловаца-сакупљача: познатих Бушмана из Намибије, као и још два племена из Танзаније и Боливије. У просеку, за све три заједнице, спавање траје ноћу око 6,5 сати и то без паузе.

IFL Science: Our Ancestors Probably Got Less Sleep Than We Do (16.10.2015)

lektira1нјузнет (Small)

Слика са „Њуз.нета“

Народ који смо ми проучавали последњих скоро недељу дана су заправо народи – Словени и данас завршавамо са њиховим препознатљивим карактеристикама.

26. Облачите „French connection“ и другу маркирану одећу када идете да вежбате.

Ах, нећемо причати о Зораннах која је стручна за моду и која би се, вероватно, у ову тврдњу и уклопила (као и хиљаде њених следбеница), нити ћемо причати о моди уопште, већ о вежбању. И то не било каквом. Погледајте снимак:

Верујемо да вас је овај филм инспирисао да овако нешто никад не покушате, али ми имамо и нешто што бисте могли. Назив вежбе можда није поетичан, али је наш, биолошки. 🙂

Фемина: „Златна рибица“ – вежба која ће постати спас за вашу кичму. (19.9.2015)

_nl50vciD2v1tc258so2_r3_500Следећа риба није златна, али је у складу са темом којом смо почели. Назива се успавана ајкула и станиште су јој Пацифик и Атлантик. Научнике је изненадило када су је нашли источно од Папуе Нове Гвинеје у сред активног вулкана!

IFL Science: Scientists Baffled To Find Sharks Living Inside An Active Volcano (12.7.2015)

Но, вратимо се златној рибици, за коју „знамо“ да испуњава жеље. Шта би просечан наставник у Србији могао да пожели? Па, рецимо, потпуно супротну ситуацију у односу на ову данас. И, наравно, да буде бољи у свом послу.

Зелена учионица: Шта чини доброг наставника… и зашто Србији неће бити боље док њих не буде више (22.11.2015)

27. Када путујете, носите течност у пластичној флаши спрајта на дну кофера испод гомиле одеће.

Следећи чланак се не бави тиме колико воде попијете, већ – поједете!

Bored panda: How Much Water Do You Eat? (јун 2015)

procesiБез воде се не може, али без таблета ипак да, кажу лекари.

Питајте доктора: 8 начина како да снизите притисак без таблета (16.8.2014)

28. Имате 17 сугласника и два самогласника у вашем презимену.

Жена у чијем је презимену поменути однос 5:3, а коју сви знамо као помоћника министра за средње школе, имала је шта да каже на тему актуелних школских проблема:

Зелена учионица: Снежана Марковић: Наставник који пише непотребну админситрацију је сам за то одговоран (22.11.2015)

29. Ви, заправо, док читате све ове карактеристике Словена климате главом и смејете се.

Да ли климамо главом за сваку изјаву, не бисмо тврдили животом, а и смех је, верујемо, спорадичан. И изгледа да није својствен само људима. У снимку на следећем линку изгледа као и да се делфин смеје. Погледајте.

IFL Science: Dolphin Appears To „Laugh“ As Gymnast Performs For Him (22.11.2014)

tumblr_n8y0uhi6Ro1skn1oxo1_400

30. Ваша бака говори како промаја убија.

Промаја је заиста непријатељ број један свих Словена. 🙂 Но, непријатељ целог човечанства свакако је канцер. Да ли је решење за њега у ствари једноставно?

Блиц: Епохално истраживање – Може ли аспирин да спречи рак? (22.10.2015)

А нас ништа неће спречити да вам пишемо и сутра. До тада, одремајте. 🙂

Облак ознака