Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „фармација“

Крв на висини

Ово писмо је пристигло школама домаћинима на окружним такмичењима на мејл:

Поштовани,

                Након обраде података и формирања коначне ранг – листе (можете је видети на сајту овде) са окружног такмичења из биологије за основне школе, које је одржано 9.4.2016. године, користимо прилику да честитамо свим ученицима окружног/градског такмичења на оствареним резултатима и пламану. _mhdrmthm0a1r3t8ico1_400Захваљујемо се на сарадњи свим школским управама и школама које су биле организатори овог такмичења. Захвалност дугујемо директорима, наставницима, ученицима, родитељима и свима који су допринели да се промовише знање међу генерацијама које долазе.

                Републичко такмичење ће се одржати 15.5.2016. на Биолошком факултету у Београду.

                На републичком такмичењу ове године планирамо само тест из градива предвиђеног правилником о такмичењу. Дакле, нисмо планирали практичне вежбе али теоријско градиво из које следи практична вежба може бити део теста.

                 Молимо Вас да нам, што пре, доставите информације о томе да ли имате ученике, који су се пласирали на републичко такмичење, а који желе да раде тест на неком од језика националних мањина (наведите разред и језик).

                077723-black-paint-splatter-icon-business-clock7-sc43 (Small)Детаљна сатница такмичења биће Вам достављена благовремено, на адресу школе. Није потребно да школе пријављују ученике, ми по ранг листи евидентирамо ученике VII и VIII разреда, који су освојили прво место и припремамо тестове у том броју и рачунамо на њихово учешће. Молимо да школе домаћини обавесте све пласиране ђаке, њихове наставнике и школе одакле су пласирани о даљим активностима. Ове информације ће бити доступне и на сајтовима Српског Биолошког Друштва и Биолошког Факултета.  

                Коначна одлука о дипломама и захвалницама за учешће и пласмане на општинском и окружном нивоу такмичења, биће Вам ускоро прослеђена.

                Са искреном жељом да следеће године будемо још бољи и да, као и сада, добром сарадњом омогућимо најбољим ђацима да покажу своје знање и оправдају наш и Ваш труд и очекивања,

Срдачан поздрав свима.

С поштовањем

др Срђан Стаменковић, координатор такмичења

Јасна Ковачевић, секретар такмичења

То је био део који се односи на такмичење за ђаке, а ево једног и за нас, наставнике. Уколико имате рад пажње вредан, желите да га представите стручној јавности и успут освојите и неку награду, ово је прави конкурс за вас:

Зелена учионица: Јавни позив за представљање примера добре праксе засноване на постизању стандарда постигнућа (20.4.2016)

50e2499c-4f03-43e4-b80d-9cc1a40bd8c8-2060x1187 (Small)

Добар пример добре праксе научних часописа за децу свакако пружа „Science in school“. На следећем линку имате издања у последњих десет година:

Science in school: Archive (од 2006. до 2016)

2353_animadoДакле, вратили смо се чак деценију уназад, а сада да се вратимо још којих 66 и кусур милиона година:

Вечерње новости: Диносауруси пропадали много пре пада астероида (18.4.2016)

Можда заиста и јесу, а оно што је извесно је да наставници у Србији пропадају данас. Разлози су, између осталих, и финансијске природе. Актуелни премијер у предизборној кампањи тврди да ће се та ситуација можда променити „ако Србија прође четврту и пету ревизију аранжмана са ММФ, онда у другој половини године може да се говори о повећању од 10 одсто за просветаре, а да се другима врати оно што је им је одузето“.

РТС: Премијер: Не правим компромисе на рачун будућности Србије (18.4.2016)

_nlp59iQ7HS1qzt7d8o1_500Нисмо само ми у финансијским проблемима. Најаве су да ће неки научници, посебно они са института, можда остати не без 10%, већ читаве плате.

Политика: Да ли ће истраживачи у институтима остати без плата (19.4.2016)

Ми нећемо да парирамо истраживачима, али се ипак бацамо на науку. И то генетику. Ген који контролише производњу ћелија црвених крвних зрнаца изгледа да је брзо еволуирао, а како би омогућио Тибетанцима да толеришу велике висине, показало је најновије истраживање. Налаз може да води истраживаче ка неоткривеним генима који контролишу метаболизам кисеоника у организму.

Међународни тим истраживача упоредио је ДНК 50 Тибетанаца са  40 Хан Кинеза и пронашао 34 мутације које су постале чешће код Тибетанаца у 2.750 година од како је популација подељена. Више од половине ових промена се односе на метаболизам кисеоника.

_1010623932281381_7024378590660794528_n

По идентификацији гена са мутацијама које су веома честе у Тибетанаца, али врло ретко се срећу код равничарске популације, можемо идентификовати гене који су били плод природне селекције тибетанског становништва“, рекао је професор Расмус (Rasmus Nielsen) са Универзитета у Калифорнији, који је учествовао у студији. „Пронашли смо списак од 20 гена који приказују доказе за селекцију на Тибету – али један се издвајао: ЕПАС1.“

Ген, који кодира протеин укључен у одговору на пад нивоа кисеоника и повезан је са побољшаним атлетским перформансама у издржљивости спортиста, изгледа да је кључ за тибетанске адаптације на живот на великим висинама. Мутација у гену који се сматра да утиче на производњу црвених крвних зрнаца био је присутан само 9% код Хан популације, али је пронађен у 87% тибетанског становништва.

„То је најбржа промена у учесталости мутација описана у случају људи“, рекао је професор Нилсен.

_mq1p0pAbZ61qe31lco1_1280 (Small)Постоји 40% мање кисеоника у ваздуху на 4,000 м високом тибетанском платоу, него на нивоу мора. Под овим условима, људи навикли да живе испод 2,000 м – укључујући и већину Хан Кинеза – не могу добити довољно кисеоника у ткивима и због тога ће оболети. Добијају главобоље, лако се умарају и имају ниже стопе наталитета и већу смртност деце у односу на популацију са већих висина.

Тибетанци немају ниједан од ових проблема, упркос томе што имају мање кисеоника у крви у ткивима и мањи број црвених крвних ћелија него Хан Кинези.

„Тибетанци имају највише нивое експресије за ЕПАС1 у свету“, рекао је коаутор др Јиан Ванг из Пекиншког института за геномику у Шенџену, истраживачког центра који је прикупио податке. „Код људи са запада, након две до три недеље на висини, број црвених крвних зрнаца почиње да се повећа (зато се и шаљу у планине да би побољшали крвну слику, прим.Метод). Али Тибетанци и Шерпе (тако се стварно зову, а представљају Тибетанце са југа, прим.Метод) увек имају исти ниво“, рекао је он.

„Изузетна ствар у вези са Тибетанцима је да они могу добро функционисати на великим висинама, а да им тело не производи толико хемоглобина“, рекао је проф Нилсен. „Читав механизам није довољно јасан, али је изгледа је ген ЕПАС1 одговоран за то.“ Нилсен је изјавио да је тај ген укључен у регулацију аеробног и анаеробног метаболизма у телу (ћелијско дисање са кисеоником и без њега). 68950_10203738580439066_6608431164520849291_n (Small)„Може бити да мутирани ген помаже балансу анаеробног у односу на аеробни метаболизам на начин који је више оптималан за животну средину на тибетанском платоу са мало кисеоника“, рекао је он.

Научни рад је објављен у престижном часопису „Science“ (Наука) и у том раду аутори кажу: „ЕПАС1 можда, дакле, представља најјачу инстанцу природне селекције документовану у људској популацији, и варијације овог гена имале су значајне последице за људски опстанак, односно репродукцију у тибетанском региону.“

Science dump: Mutation in key gene allows Tibetans to thrive at high altitude (25.9.2014)

То је било у вези са црвеним крвним зрнцима, а имамо тога још. Аутор следеће презентације је Ена Хорват:

Уз ову лекцију помињемо и вакцинацију. Па, да је поменемо још једном.

Вечерње новости: И вакцинација преко учитеља (20.4.2016)

Очигледно све иде преко учитеља. 🙂 И као да нам је сва ова мука мало. А имамо доста проблема, није да немамо. Следећи чланак наводи их чак 21. flapperРецимо, број пет је да не можемо да се опустимо на неком изласку петком увече, јер нас у суботу чека прегледање тестова. Додуше, број осам каже да када сте целе недеље окружени децом и људима, последња ствар коју желите је да се социјализујете током викенда. А број девет каже да се ђаци жале што морају да стоје пет минута док одговарају, а ви морате да стојите шест часова. 🙂 Уосталом, погледајте:

Buzzfeed: 21 Teacher Problems Every Educator Faces (As Told In Tina Fey Gifs) (11.5.2015)

Но, и од овог нашег лошег, може горе. То су недавно искусили Американци.

Блиц: Спржена Калифорнија – Оваква пошаст Америку није погодила 1.200 година (16.4.2016)

anigif_enhanced-8000-1451395289-2

У истом смо говорном подручју, али другој држави.

Детињарије: Невероватни директор из Британије учи ђаке да кољу прасиће и пуцају из пушке (приступљено 21.4.2016)

Па, можда он човек и добро ради, а ми сви остали грешимо. 🙂 Но, жив човек греши, али грешке нема да ћемо и сутра бити са вама опет на истом месту.

Више школство на ниским гранама

снеѕанакундак012

Фото: Снежана Кундак

Данас је Дан мрмота, а и други дан распуста. Ако вам је већ досадно на распусту, имамо прави сајт за вас, који нуди обиље активности за наставнике:

Etwinning.net

Сандра Гуцијан, новинарка листа „Политика“, у новом походу на наставнике, тврди да добар део просветара није испунио активности које су законом прописане.

Политика: Већина професора нема право на лиценцу (1.2.2016)

Ако ћемо право, ни многе друге струке, а посебно руководеће, немају право да раде, јер немају ни одговарајуће дипломе. Или их имају, али купљене. Или фалсификоване, што му, ваљда, дође исто.

Вечерње новости: Смедерево: Шефу напредњака условна због – фалсификоване дипломе! (1.2.2016)

_883511398392957_7197659719500728983_nИпак не дође на исто и очигледно је боље платити диплому. Однедавно и на пијаци. 🙂

Србија прес: Брука и срамота: Факултет дипломске радове својих студената бацио у оближњи контејнер, па завршили на бувљаку! (2015)

И даље смо на вишем школству, које, изгледа, пада све ниже.

021.рс: Прави доктори наука седе на бироу, а сумњиви у министарствима (1.2.2016)

И ниже.

Кутак.нет: Студирање на пословној школи на „дивље“ и у Нишу (31.1.2016)

Према речима управе школе та одељења нису заиста истурена, већ се у том и другим градовима одржавају само консултације. Да ли је то заиста тако или само изврдавање закона, процениће паметнији. Наставници вероватно не би изврдавали редовне систематске прегледе, али их и тако немају – још од 2005.

Зелена учионица: Зашто у Србији не постоји обавеза да васпитачи и професори иду на систематске прегледе (1.2.2016)

15615_10152970297980100_1024665897204792861_nКада дођосмо до здравља, више пута смо упозоравали да ће га и те како угрожавати бактерије које су, нажалост, постале резистентне на антибиотике које сада користимо. Међутим, научници из Лондона бавили су се лактоферином, протеином који може да се нађе у мајчином млеку. Овај протеин уништава не само бактерије, већ и гљиве и вирусе и то је познато већ неко време. Ново што су учинили поменути научници је да су изменили овај протеин тако да постане ефикаснији.

IFL Science: Protein Found In Breast Milk Could Fight Antiobiotic Resistant Bacteria (25.1.2016)

Научници из Масачусетса бавили су се другом болешћу, дијабетесом типа 1 (када организам не производи довољно инсулина). Оболели морају сваки дан да себи убризгавају инсулин и та терапија се није мењала готово читав век. Добре вести су да су ови научници успели да створе бета ћелије од матичних, а које „искључују“ дијабетес за само шест месеци. Макар се тако показало код мишева.

IFL Science: New Stem Cell Treatment „Switches Off“ Type 1 Diabetes (26.1.2016)

addiction-black-and-white-depression-figure-Favim.com-1427552И за дијабетес типа 2 има наде, али је прича о леку за њега занимљивија. Наиме, супстанца 2,4-динитрофенол, а која има широку употребу у индустрији, али и као пестицид и експлозив, користила се и као средство за мршављење негде тамо тридесетих година прошлог века. Међутим, од ње се одустало због застрашујућих контраиндикација, као што су проблеми који настају у нервном систему и коштаној сржи. И да, смрт. Но, у новије време научници су схватили да ова супстанца (такође код мишева) може да излечи поменути тип дијабетеса и исто тако болести настале као последица замашћене јетре. Са опрезом пре тачно годину дана почели су наново да испитују ову необичну супстанцу, па се надамо да су до сада и открили како да је користе без последица.

IFL Science: Banned Diet Pill Reverses Type 2 Diabetes And Fatty Liver In Rats (27.2.2015)

imagesЈош један лек на који су се научници (овог пута са Станфорда) намерили је лек против болова, попут оних на бази морфијума. За то се користи биљка мак, али су они рекли – не више. Одлучили су да генетичким инжењерингом измене квасац како би он то производио, а сличним процесом као када се ова гљивица користи да се направи пиво. Уколико су у томе успели, производња пива више никад неће бити иста. 🙂

Рhys.org: Bioengineers close to brewing opioid painkillers without using opium from poppies (24.8.2014)

А ми ћемо и даље бити исти; актуелни и практични. До сутра. 🙂

Нокаут и шта после

tumblr_nhxcup3uhz1qm9k25o3_400Зима је у сваком погледу, јер ем је хладно, ем пада снег, али нас то није омело да размишљамо о мору. 🙂 Први чланак који смо одабрали за данас има филмић који нам дочарава како изгледа када бисмо под морем провели две недеље. То иначе раде акванаути, научници који, да би видели какав је квалитет живота маринских врста, истраживања спроводе у њиховом комшилуку.

Science dump: What it’s like living under the sea for 2 weeks (29.8.2014)

Ми када идемо на море некако ипак више волимо да смо изнад. 🙂 Међутим, изнад морске површине не значи уједно и безбедну средину, посебно не за усамљене девојке. Зато су се некада оне пред полазак на море припремале и наоружавале информацијама. Ево како је то изгледало:

Yugopapir: Saveti mladim Jugoslovenkama pred polazak na letovanje: Mladići koje treba izbegavati… (28.5.2015)

Ево и савета из те неке скорије прошлости, такође упућених женама, овај пут конкретнијих како да се одбране од насртљиваца:

Како то изгледа данас?

Нокаутирала нас жена или мушкарац, свеједно, ево шта се дешава:

Мушки магазин: Шта се дешава када вас неко нокаутира? (29.9.2015)

Осим нокаута може да нас обори и каква болест. Међутим, власт у Србији брине се да се то више не дешава.535308_1055807224450543_976098830418178734_n

Зелена учионица: Сви радници на одсуству због болести примаће 65 одсто од најниже зараде? (23.1.2016)

Но, за неке болести ово не треба да вас брине. Наиме, има таквих које убијају за 24 часа.

Science dump: NSFW: These diseases will kill you within 24-hours (25.11.2015)

Што се тиче других и чешћих болести у нас које не убијају, али нам задају силне муке, мораћемо, изгледа, да научимо да радимо са њима. drugs,face,pills,sad,photography,art-dbffb5defeebfdbe730e085f47694693_hНа срећу, изгледа да је пронађен лек за мигрену још прошле године, што ће спасити нашу економију. Наиме, укупан економски терет од мигрене у САД, укључујући све – и директне медицинске трошкове и индиректне, као што су изгубљени радни дана (што је нама есенцијално важно), процењује се на 17 милијарди долара годишње. Од напада мигрене пати скоро 730 милиона људи широм света. Напад обично траје од четири до 72 сата. Већина оболелих има спорадичне мигрене током 14 или мање дана месечно. Они са хроничном формом, а има их скоро 8 одсто од броја оних који мигрену уопште и имају, пате 15 или више дана у месецу. Нападима често претходе умор, промене расположења, мучнина и други симптоми. Око 30 одсто пацијената доживе и визуелне сметње, под називом ауре, пре него што почну главобоље.

Scientific American: New Nerve Drugs May Finally Prevent Migraine Headaches (23.1.2016)

tumblr_m30eludSug1rpq9c3o1_500 (Small)За сада, мигрену решавамо лековима против болова, попут кафетина. Како ти лекови делују, одговара следећи чланак:

Science dump: How do pain killers work? (12.11.2014)

Наравно, да бисмо разумели како функционишу ови лекови, претходно морамо да разумемо како функционише наш нервни систем. Ту у помоћ прискаче Ена Хорват:

Блог – Научи ме да учим и заволим биологију: Нервни систем човека (15.1.2016)

И док се Ена бавила нервним системом, Ивана Дамњановић се бавила протистима и ето нама опет сјајне презентације:

Ево и једног филмића о њима, али и о другим микроскопски ситним представницима:

Facebook video – Quartz: The beautiful, invisible world of microbes (18.12.2015)

neon_fishИ макро-свет уме да буде и задивљујућ, а и изненађујућ.

Блиц: Ставио је потпуно залеђену рибу у воду и десило се чудо (23.1.2016)

Некако се на крају ипак вратисмо на хладно, иако смо на почетку чланка бежали на море. О томе у филму за крај:

Енергетски терминатор

_mcfhaigh1L1qa0oqyo1_r1_500На почетку неколико занимљивих најава догађаја. Први је сутра, а у питању је догађај који организују Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) и Лига за орнитолошку акцију:

Фејсбук догађај: Радионица о проблемима заштите великих соколова у Србији (за 11.12.2015)

Други је прекосутра:

Фејсбук догађај: Планинарство – спорт и рекреација за све (за 12.12.2015)

И трећи је стручни скуп. Преносимо вам позив са сајта Scientix:

Иновације и нове технологије могу бити извор развоја и нових радних места. Такође могу помоћи у решавању многих проблема са којима се суочавамо као становници Земље, од климатских промена и оскудице ресурса, до урбанизације и људског развоја. Ипак, Европа ризикује да заостане, ако не ради напорно на образовању следеће генерације научника, инжењера и техничара.

слепиљудиислонКоји су најбољи начини да се предају науке и технологије? Како можемо подстаћи наше образовне системе да ставе већи нагласак на креативност и иновативност? Како можемо осигурати да млади Европљани развију праве вештине за 21. век?

Ова питања, а и многа друга, биће упућена у низу од три дебате гледе науке, технологије, инжењерства и математике (СТЕМ образовање у Европи). Европска дебата коју су покренули European Schoolnet и Scientix, позваће политичаре и стручњаке да дају одговоре на ваша питања о образовању.

Придружите се дебати!

Scientix: Teaching Europe: Science and Technology Education in the EU (две дебате су већ покренуте негде средином новембра)

_mkbac4zFwx1rp6dplo1_500 (Small)Међутим, није свако за дебату са Европом.

Данас: Противник сам штетног усаглашавања са трећеразредним чиновницима ЕУ (9.12.2015)

Да ли је и у Црној Гори ово став челних људи који се баве образовањем не знамо, али знамо да и ако су против сарадње са Европом, сигурно нису против сарадње са Кином. 🙂

b92: Пекинг добија катедру за црногорски језик (9.12.2015)

И док Пекинг добија, ми ћемо изгубити, али радна места у просвети. Колико ће их бити, одговарају следећи текстови:

Блиц: Олучено – Ово је максималан број запослених у свакој државној установи (9.12.2015) & Ало: Владина одлука ступа на снагу – У просвети највише запослених (9.12.2015) & Зелена учионица: Министарство просвете: Из школства неће бити отпуштено неколико хиљада људи (9.12.2015)

Дакле, неће бити отпуштено неколико хиљада, а неће бити уведено ни дуално образовање уколико нема сарадње, каже министар просвете.

РТВ: Дуално образовање немогуће без јавно-приватног партнерства (8.12.2015)

Red-Pill-PS-540x300 (Small)Много тога што изгледа немогуће, ипак се обистинило. На пример, контрацептивна пилула за мушкарце, коју најављују да ће ускоро пристићи на тржиште. Она је заправо више ињекција и њено дејство траје годину дана. Аутор текста тврди да не „брчка“ са хормонима, што је велики плус.

Science dump: Male contraception is coming, are men ready for it?

Но, нећемо о сексуалном животу људи, већ – биљака. Аутор презентације је Ивана Дамњановић.

Следећу презентацију радила је такође Ивана:

Уз ову презентацију добро дође следећи филм:

Зарад заштите и вода и читаве планете, легендарни глумац Арнолд Шварценегер изјавио је на друштвеним мрежама да не даје ни пет пара ако не верујете у глобално загревање. Он сматра да то није изговор да се не смањи потрошња фосилних горива и додаје да држава Калифорнија добија чак 40% енергије од обновљивих извора и да због тога економија не трпи, напротив. techОн тврди да је чак 40% енергетски ефикаснија у односу на остатак САД.

IFL Science: Arnie „Doesn’t Give A ****“ If You Don’t Believe In Climate Change (8.12.2015)

Што се ефикасности тиче, али не енергетске, има их и који сматрају да се насиље у школама не санкционише ефикасно и да то треба пооштрити. О томе у чланку за крај:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Оштрије казне против вршњачког насиља (9.12.2015)

Како да знам да сам Словен? (шести део)

little_guy_sleeping_in_lapДобро поподне. Да ли сте се наспавали током подневне дремке? Нисте спавали? Ипак сте спавали? Колико сте спавали? Колико треба да спавате? Одговор на ово потоње питање сазнаћете кликом на први линк за данас.

IFL Science: How Long You Should Nap For, According To Science (19.11.2015)

Редовно слушамо да свеприсутни сјај наших паметних телефона, телевизије и уличне расвете омета наше природне обрасце спавања. Последица је да спавамо мање. Ово лишавање је повезано са порастом менталних обољења, гојазности и несаницом, посебно у западном свету. Међутим, нова студија која је проучавала обрасце спавања афричких ловаца-сакупљача, који су далеко од домашаја телефона и таблет рачунара, утврдила је да они заправо у сну проведу мање времена у просеку од нас.

Сви „знају“ да здрав стил живота подразумева између седам и девет сати књавања током ноћи, али не знају да многи научници мисле да је ово прилично модеран феномен. Много доказа сугерише да су у прошлости људи спавали у две смене. Први се догађао неколико сати после заласка сунца и трајао око четири сата. Људи би онда устали и читали, молили се или имали секс, па се потом вратили у кревет за још неколико сати. То је била стандардна пракса, сматра се, све док индустријска револуција није донела промену да се спава осам сати без престанка.

547879_419623338059164_1583828175_n (Small)

Кликом на слику постаће интерактивна.

Али тим истраживача је одлучио да се врати још даље у прошлост и покуша да процени како су спавали наши преци ловци и сакупљачи. Да би у томе успели, проучавали су обрасце сна 98 људи из три од неколико преосталих друштава ловаца-сакупљача: познатих Бушмана из Намибије, као и још два племена из Танзаније и Боливије. У просеку, за све три заједнице, спавање траје ноћу око 6,5 сати и то без паузе.

IFL Science: Our Ancestors Probably Got Less Sleep Than We Do (16.10.2015)

lektira1нјузнет (Small)

Слика са „Њуз.нета“

Народ који смо ми проучавали последњих скоро недељу дана су заправо народи – Словени и данас завршавамо са њиховим препознатљивим карактеристикама.

26. Облачите „French connection“ и другу маркирану одећу када идете да вежбате.

Ах, нећемо причати о Зораннах која је стручна за моду и која би се, вероватно, у ову тврдњу и уклопила (као и хиљаде њених следбеница), нити ћемо причати о моди уопште, већ о вежбању. И то не било каквом. Погледајте снимак:

Верујемо да вас је овај филм инспирисао да овако нешто никад не покушате, али ми имамо и нешто што бисте могли. Назив вежбе можда није поетичан, али је наш, биолошки. 🙂

Фемина: „Златна рибица“ – вежба која ће постати спас за вашу кичму. (19.9.2015)

_nl50vciD2v1tc258so2_r3_500Следећа риба није златна, али је у складу са темом којом смо почели. Назива се успавана ајкула и станиште су јој Пацифик и Атлантик. Научнике је изненадило када су је нашли источно од Папуе Нове Гвинеје у сред активног вулкана!

IFL Science: Scientists Baffled To Find Sharks Living Inside An Active Volcano (12.7.2015)

Но, вратимо се златној рибици, за коју „знамо“ да испуњава жеље. Шта би просечан наставник у Србији могао да пожели? Па, рецимо, потпуно супротну ситуацију у односу на ову данас. И, наравно, да буде бољи у свом послу.

Зелена учионица: Шта чини доброг наставника… и зашто Србији неће бити боље док њих не буде више (22.11.2015)

27. Када путујете, носите течност у пластичној флаши спрајта на дну кофера испод гомиле одеће.

Следећи чланак се не бави тиме колико воде попијете, већ – поједете!

Bored panda: How Much Water Do You Eat? (јун 2015)

procesiБез воде се не може, али без таблета ипак да, кажу лекари.

Питајте доктора: 8 начина како да снизите притисак без таблета (16.8.2014)

28. Имате 17 сугласника и два самогласника у вашем презимену.

Жена у чијем је презимену поменути однос 5:3, а коју сви знамо као помоћника министра за средње школе, имала је шта да каже на тему актуелних школских проблема:

Зелена учионица: Снежана Марковић: Наставник који пише непотребну админситрацију је сам за то одговоран (22.11.2015)

29. Ви, заправо, док читате све ове карактеристике Словена климате главом и смејете се.

Да ли климамо главом за сваку изјаву, не бисмо тврдили животом, а и смех је, верујемо, спорадичан. И изгледа да није својствен само људима. У снимку на следећем линку изгледа као и да се делфин смеје. Погледајте.

IFL Science: Dolphin Appears To „Laugh“ As Gymnast Performs For Him (22.11.2014)

tumblr_n8y0uhi6Ro1skn1oxo1_400

30. Ваша бака говори како промаја убија.

Промаја је заиста непријатељ број један свих Словена. 🙂 Но, непријатељ целог човечанства свакако је канцер. Да ли је решење за њега у ствари једноставно?

Блиц: Епохално истраживање – Може ли аспирин да спречи рак? (22.10.2015)

А нас ништа неће спречити да вам пишемо и сутра. До тада, одремајте. 🙂

Како да знам да сам Словен? (други део)

Flajer pozadina (Small)Најпре вам прослеђујемо један позив од др Бранке Шошић-Јурјевић:

Желела бих да вас обавестим да Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ организује бесплатне радионице у основним школама широм Србије под називом „Ћелија за сваког“, које финансира Центар за промоцију науке у току школске 2015./2016. године. На жалост, ова радионица није намењена школама у Београду, већ за подручје Србије, али уколико имате колеге са којима сарађујете у унутрашњости, молимо да проследите ову информацију. Заинтересоване школе да нам се пријаве на имејл: celijazasvakog@gmail.com. Више о садржају радионица можете видети на нашој Фејсбук страни, а ту су и методологија радионица и позивни флајер (овај потоњи са десне стране, а овај први следи):

Циљеви и методологија пројекта „Ћелија за сваког“

А да ли је свако Словен? Чак и ако мислите да јесте, можда и нисте ако не показујете 30 карактеристичних црта личности. Данас настављамо о њима.

6. Причате по сат времена на улазу када напуштате нечију кућу.

11080988_10153243972079656_584655351495506059_nШто бисмо рекли – нисмо се довољно испричали. 🙂 А прича увек има и ми ћемо вам испричати две из школске праксе, од којих је једна тужна, а друга одсликава тужно стање у нашој просвети.

Зелена учионица: Тужна прича из школе (4.11.2015) & Унија синдиката просветних радника Војводине: Чему служе учитељи и наставници (17.11.2015)

Да ни у Великој Британији не цветају руже, говори следећи текст. Тери Џоунс, бивши члан комичарске групе Монти Пајтон, заједно са још неким виђенијим личностима тамо, укључујући 300 наставника и професора са факултета, упутио је писмо секретару просвете Ники (Nicky Morgan) и министру просвете Нику (Nick Gibb), коме се очигледно толико свиђа сопствено име да је изабрао имењакињу за секретара, у коме кажу да верују да је наставник који има ентузијазам и који је сигуран у себе, са дугорочном посвећеношћу образовању, од суштинског значаја за развој детета. Међутим, такође помињу и узнемирујуће бројке које кажу да више од половине наставника (53%) гледа да нађе други посао. Разлог за ово је што наместо да им се да да буду креативни и осмишљавају лекције занимљиве ђацима, они морају да испуњавају захтеве ирационалног и казнама склоног система инспекције. _10204760727039142_3885113138710865940_nТакође, као негативну појаву уочавају уплетеност политике у курикулуме и задатке.

tes: Literary stars horrified by ‘tears in the staffroom’ join campaign to cut teacher workload (2.11.2015)

Очигледно сличне проблеме имају колеге из разних земаља, а о томе говори и следећи текст. У њему се наводи час 33 проблема универзалних за сваког наставника. Рецимо, родитељи који сматрају да њихова деца не греше, па када на часу не смете да се насмејете на шалу ђака која ипак није прикладна, када вам се ђаци кикоћу, а ви немате појма због чега, када вам неко каже да је ваш посао лак… Има тога много. Тачније – 33. 🙂

Buzz Feed: 33 Problems That All Teachers Will Understand (18.8.2015)

7. Ваша мама вам каже да сте премршави, чак и када имате 14 килограма вишка.

_20140616_182542 (Small)Ако нисте сагласни са вашом мајком, увек су ту дијете. Не знамо да ли је медитеранска дијета (са обавезним маслиновим уљем) успешна за скидање 14 прекомерних кила, али научници кажу да је изгледа значајна за успоравање губитка когнитивних функција током старења.

IFL Science: Mediterranean Diet May Slow Down Age-Associated Cognitive Decline (14.5.2015)

И због ове когниције опет дођосмо на тему школе, јер је она прва асоцијација за учење и сазнавање. Школе у суседној нам Хрватској очекују реформе. Међутим, не поздрављају их сви.

Слободна Далмација: ‘Реформа школства је опасна за будућност’ (17.11.2015)

_mqfbc3QV7b1rq1doco2_250Ако погледате видео на следећем линку видећете да је будућност већ почела:

Facebook video – user Arch2O.com: Future of robotics – Boston Dynamics. (11.2.2015)

8. За људе из дијаспоре: Ваша кућа је крцата лековима из ваше државе и вероватно су сви илегални у овој земљи.

Научници са Универзитета у Лидсу одлучили су да покушају да дођу до нових лековатако што ће их пустити да еволуирају. 🙂 Један од истраживача, Џорџ (George Karageorgis), рекао је да природа производи неке „невероватне структуре са заиста интересантном биолошком активношћу“, али их нису дизајнирале ни биљке, ни животиње. Наместо тога, организми постепено еволуирају миленијумима – како њихове хемијске структуре, тако и методе како да их произведу, јер су од користи. „Желели смо да ухватитимо суштину овог у нашем приступу у откривању нових лекова.“ – каже Џорџ. Традиционални метод за откривање нових лекова подразумева припрему нових биолошки активних молекула чија се структура подешава, али сасвим мало и анализирају се резултати. _inline_mnvgysFDHZ1qz4rgp (Small)Овa метода путем покушаја и погрешака дуготрајна је и ограничава низ нових врста лекова који би се могли развити. „Постоји познати проблем са ограниченом различитошћу током откриваља лекова.“ – овог пута говори други члан тима, Стјуарт (Stuart Warriner). „То је као када пекар увек иде у исто складиште и користи исте састојке, али у нади да ће направити нешто другачијег укуса. Наш нови приступ је узимање пуно различитих састојака – укључујући и ствари за које можда никада не бисте помислили да ће радити заједно. И покушавамо различите комбинације и ако је резултат ‘укус’ који обећава, то је онда полазна тачка за још један сет експеримената.“

Рhys.org: Mimicking natural evolution with ‘promiscuous reactions’ to improve the diversity of drugs (24.8.2015)

Дакле, чак и лекови еволуирају. Што се еволуције тиче, она некад има и слепе завршетке, односно врсте које су постојале, изумрле и нису оставиле рецентне потомке. То се мислило и у случају необичног црвића Hallucigenia (који је живео још у камбријуму). Међутим, прошлогодишње студије са Кембриџа ипак су овог црвића повезале са модерном групом – баршунастих црва.

Рhys.org: Worm-like creature with legs and spikes finds its place in the evolutionary tree of life (17.8.2014)

Колегиница Ивана Дамњановић направила је презентацију о мало познатијој групи:

Ако вам је ова презентација мало имате још…

Блог – Божанствена природа: Чланковити црви (7.12.2012)

…а још једну презентацију (али на другу тему) направила је колегиница Сања Стефановић:

Ево и нашег прилога ботаници – десет необичних цветова, можда и најнеобичнијих на целом свету:

Sqeez: 10 of the World’s Weirdest Flowers

9. Ово се односи на јачи пол (мада 🙂 ): Ви и ваши пријатељи били сте избачени из ресторана или парка јер сте били мангупи и бучни.

Ми смо убеђени да ово много више важи за западњаке, посебно Нордијце, а када се викендом напију (ако сте их видели шта тада раде, биће вам јасно, прим.Метод). _543871809052818_4164693010384118824_nСвеједно, медведица, која је залутала у Лазарево, није избачена, већ убијена.

Блиц: Трагичан – крај: Уместо да га успавају, надлежни убили медведа (18.11.2015)

И код нас је за данас крај, али није трагичан. Бар не скроз. 🙂

10. Не знате како да користите машину за прање судова, јер сте ви машина за прање судова.

Машина о којој се ради у следећем чланку је машина за повраћање. Научници је направили.

Science dump: Scientists create puking machine, see it in action (if you can stomach it) (19.8.2015)

11403008_10153468076614656_8714053676245668257_nОсим што сте машина за прање судова, можете постати и машина за повраћање када гледате одређене садржаје на ТВ-у. О телевизији (пазите на акценат, прим.Метод) наша Боба Недић:

Блог – Клотфркет: РТС и просвета (18.11.2015)

Следећу вест не преноси РТС, али близу – РТВ. 🙂

РТВ: Вербић: Може да се деси да нико у просвети не добије отказ (18.11.2015)

У наслову следећег текста се тврди да државни службеници отказ добити не могу???

Зелена учионица: Костић поднео оставку на функцију, као државни службеник не може да добије отказ (19.11.2015)

_523405171157252_942093840427937998_nМожда отказ не могу да добију, али ће макар породиље да добију назад своје плате. Што се тиче школе у Великом Извору, још увек није добила директора.

Блиц: Породиљама ће бити враћен новац узет као „солидарни порез“ (18.11.2015) & Корени: Школа и даље без директора (19.11.2015)

Што се тиче „враћања“, труднице добијају плате, а ми, наставници, прашину.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Новчана помоћ просветарима бацање прашине у очи (19.11.2015)

За ваше очи, Биолошки блог сутра наставља фељтон о карактеристикама Словена.

Академски натурализам против вакцина и ГМО против ХИВ-а

Изабрани су најбољи едукатори и ове године на конкурсу који организује Удружење „Живојин Мишић“. Сада и званично знамо ко су победници и одмах на почетку да честитамо свима њима, а посебно нашем биологу и уз то и сарадници Биолошког блога, Ени Хорват.

Живојин Мишић: Изабрани најбољи едукатори Србије за 2015. годину

Кад већ оговарамо Ену, таман да вам поменемо да има нови хоби – израду оригами фигурица и већ је то искористила у настави тако што је направила модел ДНК:

ena_horvat_origami (Small)

Таман нам је дала шлагворт за један генетички чланак, али пре тога једна лепа најава:

12219519_900991269950565_804752560789794438_n

Ми ћемо окренути лист, али не Црвене књиге. 🙂

Ауторка презентације је Ивана Дамњановић, а ако сте окренули лист, пардон слајд и уверили сте се да је презентација одлична, наше младе наде треба да се увере да ли је онлајн курс намењен управо њима (младима до 30 година), а који организује Финска академија наука на тему одрживог развоја, такође одличан.

Finnish STEM education portal: Millennium Youth Course – Sustainable Energy (за 21.11.2015)

995052_320254088133246_4874364613128442307_nИ напокон генетички чланак који најависмо. Да ли ће нас генетичари размазити? Једна канадска фирма која се бави генетичким инжењерингом, произвела је две сорте јабука (мада од објаве вести до сада не би нас чудило да их има још) које, када их загризете или сецкате неће добити ону карактеристичну браон боју. За разлику од досадашњих ГМ производа који су били од помоћи узгајивачима (због отпорности на паразите и болести, на пример), овај је намењен потрошачима да им уживање у јабуци не омете непривлачна браон боја. Иначе, да се подсетимо, ова боја настаје услед тога што кисеоник продире до меснатог дела плода и активира се ензим полифенол-оксидаза који делује на фенолна једињења, а која онда оксидују до прекурсорских молекула, да би се они конвертовали у секундарна једињења која и дају (непожељну) боју. Погађате, ГМ јабуке садрже значајно мање поменутог ензима.

IFL Science: GM Apples That Don’t Turn Brown Approved For Growing In US (16.2.2015)

Zebrafrog (Small)Многи противници генетичког инжењеринга рећи ће како је ово још један доказ да је стварање ГМО не само штетно, већ и непотребно и – погрешиће. Рецимо, захваљујући овој техници, могуће је синтетисати вештачко антитело које је стотину пута делотворније у борби против вируса ХИВ од природног. Многи вируси на својој површини имају хиљаде структура налик на шиљке и наша антитела облика слова Y углавном успевају да их заробе са обе своје „ручице“. ХИВ, мешутим, има свега 20 таквих шиљака, који су самим тим ретко распоређени на површини. Уколико антитело једном својом ручицом ухвати један шиљак, имаће проблем да досегне други другом својом ручицом. Не само да антитело неће моћи да нападне прописно и да зграби вирус у чврстом стиску, да тако кажемо, већ таква смањена ефикасност омогућиће вирусу да еволуира тако да потпуно онемогући деловање антитела. Управо ова чињеница доприноси вирулентности ХИВа. Генетичари су се досетили да дохакају вирусу тако што су изумели антитело које ће обема ручицама зграбити један шиљак.

IFL Science: Improved Anti-HIV Antibodies Created Through Genetic Engineering (29.1.2015)

_nmhuiwPEYi1u2jwbho1_400Људи пре једног века нису имали проблема са сидом, али су свеједно умирали млађи. Јасно вам је зашто, али ми вас ипак упућујемо на чланак који се бави вакцинацијом и даје постер који приказује број смртних случајева у САД у ери пре вакцинације и данас. Рецимо, некада је од дифтерије годишње умирало око 21.000 људи, а данас – нико.

Up worthy: Ever Wonder Why People 100 Years Ago Died So Much Younger? It’s These 14 Reasons. (21.11.2014)

У Србији и поред ових података постоји отпор вакцинацији. Реч дајемо лекару:

Специјалистичка педијатријска ординација Др Стевановић: Актуелности (2015)

Још један занимљив текст, из кога издвајамо закључак:

Crystal_Clear_app_virusblueАкадемски едукатори који кроје методе подучавања као да не маре за научне доказе. Радије бирају романтични натурализам. Да се медицина, рецимо, развила на основу информација које нам пружа натурализам, данас не бисмо могли уживати у проналасцима какви су, рецимо, антибиотици или вакцине.

Писменица.рс: Сумња у модерне начине подучавања (10.11.2015)

Да ли због романтичног натурализма или због нечег другог, тек, људи у Србији противе се вакцинацији и увек имају сумње у фармацеутске куће. Можда ће имати више поверења у себе, с обзиром да се још пре две године радило на томе да људи могу да штампају (на 3D штампачу, наравно) сопствене лекове.

Science dump: Print your own medicine (7.2.2013)

_mnh2m2c1Fu1qav3uso3_r1_500

Ускоро ће бити могуће (ако већ није) и правити у кућној радиности тешке дроге, попут хероина. Олакшавајућа околност код таквих наркотика је што се тешко добијају, или је то макар била. Научници су генетички модификовали квасац тако да и даље ради оно што иначе ради (врши ферментацију), али овог пута дајући опијате, а не пиво. На тај начин процес добијања хероина моћи ће да изведе свако ко се иоле опреми (између осталог и поменутим квасцем). Изгледа да научници желе да овај процес изведу и публикују из добрих намера, али сви знамо за пословицу која каже да је пут до пакла таквим намерама и поплочан. 🙂

Мother board: DIY morfine: deze nieuwe giststam kan worden gebruikt voor het maken van opiaten (19.5.2015)

tree-color-flowers-vector_tМарихуана је вазда била проблематична биљка, баш зато што се користи као дрога, а са друге стране многи се куну у њене исцелитељске способности. Ова биљка је свакако мистерија, а поближе нам је објашњава „Национална географија“ кроз галерију фотографија са описима:

National geographic: Science seeks to unlock marijuana’s secrets – photo gallery (јун 2015)

У Аустралији је легализовано испитивање медицинске употребе ове биљке у Викторији, Квинсленду и Новом Јужном Велсу. У мају ове године расправљали су да ли да је уведу у употребу управо у медицинске сврхе. Неке државе у САД већ су је легализовале, а такође и Уругвај. Међутим, Аустралијанци дебатују зато што дугорочна употреба марихуане има утицаја на мозак, когницију и ментално здравље. _nn3xxaggPN1qbmgeto5_500 (Small)Истраживања су показала да појединци који су почели да редовно користе марихуану у својим тинејџерским годинама, имају нижи ниво образовања и интелигенције, зарађују нижу плату, а имају више шансе да огрезну у тежак алкохолизам или да постану наркомани, пате од здравствених менталних проблема или понекад чак завршавају у затворуТешка употреба канабиса дефинише се као свакодневну употреба у трајању од најмање годину дана  директно је повезана са лошијом пажњом и памћењем, а и повећаном стопом менталних здравствених проблема, посебно психозаИстраживачи су такође идентификовали разлике у мозгу повезане са оштећењима која проузрукују когнитивне и здравствене (менталне) потешкоће.  Да будемо искрени, постоји још низ фактора који могу утицати на спознају, ментално здравље и структуру мозга. Ово укључује старост, употребу других супстанци, (не)практиковање физичких вежби, ниво образовања, породичну историју, злостављање и занемаривање у детињству, као и већ постојеће неуролошке разлике у односу на друге. Тешко је рећи докле учествује марихуана, а докле све остало побројано.

IFL Science: Remind Me Again, How Does Cannabis Affect The Brain? (28.5.2015)

Још да напоменемо да пет пута више Аустралијанаца склоних опијатима користи марихуану, но оних који користе кокаин или метамфетамине. Не знамо колико пута више (или мање) људи на Земљи користи технологију у односу на оне који је не користе, али они који је користе требало би да знају да би без ње опстали тек неколико дана. Тврди следећи текст.

How to fly a horse: Without Technology, You’d be Dead in Days

10426830_10204074972219703_4772224084819734663_n

Без Биолошког блога сигурно не бисте умрли, али верујемо да би вам јако недостајао. 🙂 А да ли се може без наставника, одговара текст за крај.

Вечерње новости: Брчко: Ђаци призивају наставнике (14.11.2015)

Буквално спасавање планете

На почетку преносимо писмо Иване Јовчић, извршног директора Центра за унапређење животне средине:

krozanaocale (Small)

Кликом на слику постаће интерактивна.

Поштовани,

У прилогу Вам достављам део програма 6. Међународног фестивала зелене културе „Green fest“ намењеног ученицима основних и средњих школа и студентима.

Фестивал ће се одржати у Дому омладине Београда у периоду од 18. до 20. 11. 2015. године, а више информација можете наћи на www.greenfest.rs

Улаз је бесплатан, али због ограничених капацитета програма потребно је да се пријавите. Молим Вас да нам што пре јавите уколико сте заинтересовани да присуствујете некој од радионица или филмском програму.

Потребно је да се пријавите путем линка:

_mpy2ebLQbX1rly522o1_500 (Small)За филмове: GreenScreen

За образовни програм: GreenField

или слањем својих података (назив програма, име и презиме, број телефона, имејл) на

green.fest.edu@gmail.com

Фестивалске вести се могу пратити и на ФБ страници Facebook: Green fest – Belgrade и 6. Green fest

Контакт особе:

Маријана Пантић – 064 4610383, marijana.pantic@cuzs.org

Ивана Јовчић – 064 173 1957, ivana.jovcic@cuzs.org

А ево га и поменути прилог:

Сатница фестивала, опис филмова и радионица – Green Fest 2015

Још један догађај, али овог пута у Бору:

12196335_931467093593382_8183329419163551782_n

Негде смо пронашли да добар број врста небеских ловаца у хоризонталном кретању постижу брзине преко 100, па и 150 километара по часу. tumblr_nilituBWmB1tvuu8no1_500Импресивно. Сви знамо колико (приближно) износи брзина светлости. Међутим, колика је брзина мрака? Мрак је, наравно, одсуство фотона, тако да није логично поставити ово питање. Али, сенка се креће. 🙂

IFL Science: What Is The Speed Of Dark? (4.8.2014)

Оно што свакако знамо је да је брзина светлости највећа могућа брзина која постоји. Ипак, у следећем тексту се тврди:

Balkans press: Ajnštajn je malo dete: Čačanin (29) u Holandiji pravi internet brži od svetlosti (11.11.2015)

Још један млад човек који обећава, али овог пута из области заштите животне средине:

Прва српска телевизија: Матурант III београдске гимназије спасава планету! Буквално. (10.11.2015)

_10154816476035284_6845400413395392946_nА женку орангутана и њено младунче спасао је тим „Међународно спасавање животиња“ (International Animal Rescue). Женка је бежала од пожара у шуми Борнеа, острва у Индонезији, и налетела на локалце који су је напали, односно гађали стварима, а онда и заробили (везали). Када је тим дошао, затекао је несрећну животињу (заправо животиње, пошто је младунче било уз мајку) окружену са око сто мештана. Вратили су их у шуму, али верују да ће бити потребно време за опоравак од трауме. Сељани су напали женку орангутана из страха или како би се одбранили, мада има индиција и да су хтели да је поједу. Ово им није први сусрет са дивљим животињама и из шуме се појављују слонови, па и тигрови. Такође ни пожари нису реткост и подмећу их они који желе да експлоатишу палмино уље, веома вредан производ. Иначе, због пожара, односно уништавања шума, експлоатације палминог уља и ловокрађе, орангутан је угрожена врста. У заштићеном подручју живи тек 22% популације, а процена је да ће 49% нестати ако се уништи шума ван заштићеног подручја.

IFL Science: Villagers Attack Mother And Child Orangutan Fleeing From Wildfires (10.11.2015)

_nk6uscf9iS1s2j0zlo1_500 (Small)Главни кривац за уништавање шума у Индонезији је управо производња палминог уља, које је значајно у исхрани, козметици, а и сировина је за биогориво. Отпадне воде из рафинерије палминог уља ослобађају значајне количине метана, који је 34 пута моћнији гас стаклене баште од угљен-диоксида. Нажалост, алтернативе овом уљу нису довољно атрактивне, односно не дају све погодности које ово уље пружа.

IFL Science: How Did Palm Oil Become Such A Problem — And What Can We Do About It? (12.6.2015)

10355835_10152439282041305_1413053806253453567_nЈош једно занимљиво уље је рибље уље. Истраживачи са Универзитета у Окланду спровели су истраживање колико су таблете које садрже ово уље заправо квалитетне. Мерили су количину еикозапентаеноинске и докозахексаноинске киселине, с обзиром да се управо ове две киселине запетљаних назива „сумњиче“ да повољно утичу на мозак, због чега се уопште капсуле са рибљим уљем и пију. Тестирали су чак 32 позната бренда и закључили да чак 69% има нижу концентрацију поменутих киселина него што пише на декларацији. И што су пилуле скупље, вредности су прецизније. 🙂

IFL Science: Fish Oil Or Snake Oil? Most Capsules Don’t Contain What They Promise (19.2.2015)

Толико о рибљем уљу, а сада и о рибама и то врсти Idiacanthus atlanticus, коју зову црни змај. Име је заслужила по свом гротескном изгледу, јер изгледа као чудовиште. Иако сама невелика (женка је дуга 53 цм, а мужјак свега 5), насељава велике морске дубине – чак два километра под површином. Погледајте слике:

Science dump: Cute little nightmare! A black dragon fish! (2014)

Неке животиње нису застрашујуће, напротив, већ веома уносне.

Вечерње новости: За сваку овцу 7.000 динара подстицаја (12.11.2015)

_10153543707356508_6763266019102716064_nА неке животиње, иако застрашујуће, могу да покажу нежно срце.

Животиње.рс: Догађај који се препричава већ 10 година: Како је тигрица усвојила прасиће? (ФОТО) (10.11.2015)

А да ли ћемо ми усвојити нове начине рада, зависи од нас самих. Међутим, помоћ имамо и то баш ми наставници који предајемо науке, а на сајту Сајентикс. Убрзо почиње недеља овог сајта.

Scientix.eu: Scientix works (од 16. до 20.11.2015)

11261114_1649769938629242_3445074029819208809_n

То је била недеља, а ми ћемо о месецу. Односно месецима. 🙂

Телеграф: Стари српски називи за месеце: Ако мислите да су исти као хрватски, грешите! (18.1.2015)

Много тога није исто у Србији и Хрватској. Завршавамо просветним вестима управо из те друге поменуте државе:

Индекс.хр: Јокиц истакнуо надстраначки карактер реформе одгоја и образовања, најавио укидање опћег-успјеха (11.11.2015)

Дневник умирућег

shutterstock_142470868Инклузија, кажу задужени из УНИЦЕФ-а, даје резултате, али недовољне:

Еuractiv.rs: Nedovoljni rezultati inkluzivnog obrazovanja (2.11.2015)

Но, то није једино што је недовољно:

b92: Просвета: Влада нуди до 6.000 РСД, нисмо задовољни (2.11.2015) & Зелена учионица: Дефинисан износ једнократне помоћи за просветаре! (2.11.2015) & Петиције 24.ком: Одбијамо помоћ од пет-шест хиљада динара и повећање од 5%

_mmxiy2DAKQ1qzg58bo1_500 (Small)Ова последња поменута петиција казује да постоје колеге које се неће задовољити малим. Зато ми прелазимо на нешто велико, а шта ћете веће од Јупитера, макар у нашем, Сунчевом систему. Јупитер је планета занимљива по много чему, те и по црвеној тачки (како је називају, мада би у ту „тачку“ могло да се убаци чак три наше Земље). Међутим, ова тачка се скупља и то није вест, пошто се скупља већ макар последња четири века, а за последња два скупила се 50%. Иначе, та црвена тачка је олуја која очигледно дуго траје, са брзином ветра од 664 километара на час. Новије фотографије ове планете, које је прикупио телескоп Хабл, дају нам ближи поглед на ову импозантну олују.

IFL Science: Incredible New Images Of Jupiter Reveal Details Behind Shrinking Great Red Spot (14.10.2015)

Док смо у свемиру, са планете прелазимо на астероид, који то у ствари није (иако се мислило да јесте). Име му је 2015 TБ145 и представља мртву комету, а најближи нам је био (удаљен тек 486.000 километара) управо за Ноћ вештица. Овај пагански празник не бисмо ни поменули, да угашена комета нема облик – људске лобање! _m88yd6BMnI1r1xavwo3_500Погледајте снимак, па се уверите и сами. 🙂

IFL Science: The Huge „Asteroid“ Set To Fly Past Earth Today Is Actually A Dead Comet – And It Looks Just Like A Skull! (31.10.2015)

Но, за час се вратимо на олују на Јупитеру. Чак и она у Србији није ништа у односу на вековног непријатеља – промају. 🙂 Кажу да чак ни сам политички врх није заштићен од ње. А аутор следећег текста тврди да је здравље у Србији озбиљно угрожено и због осиромашеног уранијума које су чланице НАТО бацале на нашу земљу давне 1999. Али пар следећих линкова даје наду у борби против рака.

Ozonpress.net: Osiromašeni uranijum će tek da uzima danak (1.11.2015) & Блиц: Од сутра одабир пацијената за тестирање кубанске вакцине (1.11.2015) & Политика: Почео да ради Национални центар за гама нож (2.11.2015)

Следећа емисија се бави местима на Земљи где је забележена највећа радиоактивност (и ту, ипак, нема Србије):

А ми ћемо посетити место које није радиоактивно, али јесте достојанствено.

Блог – Финска: Прича о образовању, прича о достојанству (28.10.2015)

Ево га и један пример добре праксе из те државе:

Pino-toys.rs: Sjajan način na koji Finska održava nivo koncentracije dece u školi (2014)

_mkhn41QXP51r954eao1_400Овакав наслов неодољиво асоцира на некакву реакцију која се учи на часовима хемије, са децом као реактантима. 🙂 Кад поменусмо нама блиску хемију, погледајте овај интерактивни периодни систем елемената:

TED-ed: Periodic videos

Не би било лоше да се ова идеја примени на неко дрво живота у биологији, на пример. И док се на дрвету живота свака врста налази где треба или макар где ми мислимо да треба, то није увек случај у природи. У то су могли да се увере Рејчел (Rachel Franklin) и њен седмогодишњи син Пол (Paul) из Калифорније. Дечак је огребао колено на плажи и рана је изгледала инфицирано. Рејчел је одвела сина код лекара и они су повреду третирали на уобичајени начин – преписали антибиотике и дали инструкцију да се рана не дира. Међутим, на месту повреде појавио се црни оток и Рејчел је одлучила да не послуша савет лекара, те истисла оток. _mn7znwRof71rw6hhbo1_500Из њега је испао каменчић. Жена га је детаљно прегледала, питајући се шта ће он ту, да би утврдила да то није камен већ – пуж! У питању је врста Littorina scutulata која живи у зони плиме и осеке, те час је под водом, час изван ње, мада на сувом није активна, већ се завуче у љуштуру (и у стању је тако неколико недеља). Подноси разноврсне разлике у температури и салинитету, те је у питању жилава мала бештија и не чуди што је преживела и расла у колену дечака.

IFL Science: A Woman Popped A Growth On Her Son’s Knee And Found Something Pretty Gross Inside (30.10.2015)

Иако би се многи на Половом месту згрозили, дечак је прокоментарисао да је цео догађај – кул. 🙂 unnamed12А како бисмо прокоментарисали следећу причу, заиста не знамо.

Тузлански.ба: Пас луталица док је трагао за храном пронашао тек рођену бебу и спасио јој живот (31.10.2015)

Пас је спасио један живот, а змија одузела други. У питању је врста Dispholidus typus која је ујела научника Карла (Dr. Karl P. Schmidt), експерта за змије. У питању је веома отровна врста чији отров убија у року од једног дана, а жртва умире јер јој обилно крваре очи, плућа, бубрези, срце и мозак. Знајући да ће умрети, Карл је снимио последње сате свог живота, дајући, најблаже речено, неуобичајени допринос науци. Кратак филм који је тако настао продуцирала је радио-емисија „Научни петак“ (Science Friday) и назван је „Дневници смрти“ (the death diaries). Можете га погледати на следећем линку:

IFL Science: Dying Snake-Bitten Scientist Records His Last Day Of Life (31.10.2015)

Имали смо прилике да погледамо последње сате несрећног Карла, те до сада још много штошта да погледамо, а захваљујући интернету (и Биолошком блогу, наравно 🙂 ). Међутим, неке ствари се не дају погледати, макар не одистински. На пример еволуција. Сви знамо да је наш живот прекратак да бисмо видели овај процес на делу. Ипак, да ли је то баш тако? Научници са Универзитета у Хјустону показали су да еволуција може бити много бржа. И не само то, већ су доказали и процес познат као секвенционална специјација, а који, простим речима речено, омогућава врстама да се диференцирају у нове врсте, зато што су то већ „одрадиле“ врсте које су са њима у вези. food-and-drinks-apples-723226 (Small)Наиме, врста воћне мушице, аутохтона за САД, Rhagoletis pomonella, полаже јаја у плодове глога. Међутим, средином претпрошлог века неке јединке почеле су да полажу јаја у тамошње јабуке. С обзиром на различите циклусе ових воћки, а и због тога што су мушице давале предност једној од њих, две групе инсеката су се временом толико отуђиле, да више нису могле да се паре и настале су нове врсте. Али ту причи није крај; три врсте паразитских оса, којима је поменута мушица била домаћин, раздвојиле су се у чак шест нових врста, што је заправо и некако логично.

IFL Science: Scientists Watch As Wasps Diverge To Become Separate Species (30.10.2015)

Мушице су могле да бирају хоће ли глогиње или јабуке, а школе могу да бирају хоће ли ђаци носити униформе или неће. О томе, текст за крај:

021.рс: Школске униформе укидају разлике у финансијском статусу деце? (1.11.2015)

aagirl

Стратегијом против глупости

Untitled1 (Small)Овогодишњи Сајам књига обележила је, можда више од свих осталих, блогерка са надимком Зоранах, која води модни блог на (упоредном) енглеском језику и српском, али тзв. ошишаном латиницом (без дијакритика, па самим тим ни слова ч, ћ, ш и осталих) и која је издала (вероватно прву) књигу, чији су адут корице. Иако је њена једна (од најмање две хиљаде) млада обожаватељка рекла: „Ни она се не оптерећује због тога, јер схвата да није вредна тога“, Зоранах је ипак била вредна многих, углавном негативних коментара на друштвеним мрежама. Такође и инспирација за чланке њених колега блогера.

Amitz Dulniker: Zorannah nema alternativu (31.10.2015) & Писменица.рс: Где је Србијах у причи о Зораннах? (31.10.2015)

Очигледно је да, иако ми наставници знамо са ким имамо посла, млађе генерације не престају да нас изненађују. Зато није лоше упознати их, њихову супкултуру, а како бисмо знали како да им приђемо и како бисмо их боље разумели. tumblr_nq1yqo2Ceh1uuyi68o1_500 (Small)Рецимо, да ли сте знали да међу младима има и таквих који себе називају хипстерима? „Хипстери себе називају припадницима алтернативне, контра-културе и теже да вежу за себе појмове непоновљивости, свакодневне немарности уз генералну друштвену освешћеност, уникатни стил и општи кул.“ Али иако се труде да изгледају алтернативно, односно другачије, некако је јасно да су сви међусобно, заправо, исти. 🙂 То је доказала чак и математика:

Science dump: Maths proves why all hipsters look the same (29.10.2014)

И док смо у математици, не би требало да занемаримо геометрију. О правим угловима, председница Уније синдиката, Јасна Јанковић:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Прави угао – Jасна Јанковић (31.10.2015)

_mub9f4XmAH1sso6sco1_400

Још мало да се задржимо на синдикатима:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Укида се колективно преговарање (31.10.2015)

Овај потоњи текст се односио на нацрт Закона о систему плата у јавном сектору. Новине у том закону нас и те како занимају:

Зелена учионица: Шта ће бити ново у Закону о систему плата у јавном сектору (1.11.2015)

yellowНекима плата и није толико значајна, посебно ако имају алтернативне изворе зараде. За тако што оптужена је директорка Високе школе из Новог Сада.

Мој Нови Сад: Директорка арчила школске паре на луксузна путовања? (31.10.2015)

Следи прича о још једној директорки, али најпре да вас подсетимо на инцидент када је учитеља из Сремске Митровице са часа извела полиција. Прича још увек није добила епилог.

Блиц: Срамно правдање директорке – Полицију која одводи учитеља видели само ђаци из првих клупа (30.10.2015)

Ако узмемо у обзир да у првим клупама најчешће седе најзаинтересованија деца, а која су, према директоркиним речима, једина била изложена стресу, ето још једног примера како државни органи лоше поступају са одликашима. 🙂 Још једна вест на коју ћемо вас подсетити је када је председник државе, Томислав Николић, добио повељу Филолошког факултета Универзитета у Београду. И ево је стиже и друга повеља, али са сасвим другог места. Изгледа да су филолози „повукли ногу“.

b92: Николић почасни члан Удружења неурохирурга Србије (31.10.2015)

Ми, наравно, повељу добити не можемо, али можемо сертификат са семинара.

Британски савет: Семинар: Креативност инспирише и наставнике и ученике (регистрација до 13.11.2015)

dna2Не знамо да ли смо креативни, али инспирисани јесмо да пишемо о генетици. Секвенцирање је, као што знамо, у генетици и биохемији метода којом је могуће утврдити редослед појединих градивних елемената у великом молекулу. Генетичари напросто воле да секвенционирају ДНК, те су многе врсте, укључујући и нашу, прошле кроз њихове руке. И то не само рецентне, већ и изумрле, које представљају чак и већи изазов, с обзиром да је јако тешко пронаћи очувани, а древни, ДНК. Овај молекул ће се боље  сачувати у хладнијем климату, али је логично да су наши преци преферирали топлије, те је највећи изазов представљао секвенционирати управо њихов геном. Рекорд је (макар био до краја 2013) 400000 година стара митохондријална ДНК нашег претка, пронађена у пећини у Шпанији.

New scientist: 2014 preview: First million-year-old genome (17.12.2013)

_897767303578096_2564218458506918132_nНешто млађи преци, који су живели на подручју Северне Америке, сумњиче се да су поубијали многе тамошње врсте. Новија истраживања можда ће их ипак кривице ослободити.

Национална географија: Шта је убило велике звери Северне Америке? (3.2.2014)

Уколико бисмо се вратили још у прошлост, рецимо од пре 3 до 5 милиона година (тамо негде у плиоцен), пронашли бисмо да данашњи модели о томе како глобално загревање напредује, нису баш коректни. Наиме, при данашњим прорачунима, загревање је више у умереном појасу, док је у тропском региону стабилно или се макар такво очекује. Међутим, нека истраживања указују да је у поменутом плиоцену, када је концентрација угљен-диоксида била слична данашњем, површина тропских мора ипак била врелија него што се раније мислило.

Phys.org: Hot tropical oceans during Pliocene greenhouse warming (29.6.2014)

Дешавања из прошлости очигледно нас уче о садашњости и о будућности, али ипак има људи који се двоуме да ли уопште о томе треба учити. Питали су америчке мисице шта оне мисле, да ли еволуцију треба учити у школама. И ево шта су одговориле:

Можда о еволуцији треба учити из емисија? Били (Bill Nye), кога најављују као „дечјег омиљеног ТВ наставника“, дискутовао је о креационизму:

Edweek: Children’s Favorite TV Science Teacher Bill Nye Debates Creationism (5.2.2014)

Боље такве емисије, него цртаћи, тврди следећи текст:

Зелена учионица: Цртаћи заглупљују децу (26.10.2015)

Ми свакако не бисмо желели да нам се деца заглупе. Да ли сте знали да се и глупост, попут неких физичких појава, повинује неким законима?

Феномени: Основни закони људске глупости (4.7.2014)

А као илустрацију овога, погледајте галерију која приказује чак 22 глупавих људи на интернету.

Viral nova: 22 Of The Biggest Dummies On The Internet Are Just The Worst. (апдејтовано 26.10.2015)

Како да избегнемо да будемо глупави? Лако, треба само да размишљамо стратешки. Тако каже следећи чланак, а шта то заправо значи, прочитајте, па сазнајте. 🙂

Medicalxpress: Research shows strategic thinking strengthens intellectual capacity (28.4.2014)

_nfvbbcexDJ1rrs4uno1_r1_1280 (Small)Стратегија или нешто друго, тек Мартин (Martin Shkreli), тридесетдвогодишњак који је на челу фармацеутске компаније у САД (Turing Pharmaceuticals) подигао је цену леку под називом Daraprim са 13,5 на (чак) 750 долара по пилули. Овај лек је ефикасан против токсоплазмозе, обољења који изазива паразит, а напада људе ослабљеног имунитета, попут оних оболелих од сиде. Мартин је ово објаснио тиме што је поштовање регулатива иначе скупо, али авај, био је један од најомраженијих Американаца ових дана. Супарничка компанија (Imprimis Pharmaceuticals Inc) из Сан Дијега искористила је прилику да најави алтернативни лек који ће продавати за мање од долара по пилули. Ипак, ту пилулу неће одобрити Федерална управа за храну и лекове (Food and Drug Administration).

IFL Science: Rival Company Offers $1 Alternative Pill To Martin Shkreli’s $750 HIV Medication (26.10.2015)

Очигледно Мартин уцењује болесне којима живот зависи од лека. Међутим, можда у будућности то више неће моћи, јер научници верују да ће вирус ХИВ еволуирати у безазленију форму. Иако изгледа као веома успешан вирус, ХИВ то није. Да би се успешније пренео, овог вируса у телу домаћина који га преноси требало би да буде много. Међутим, када га је много, сва је прилика да ће убити свог домаћина пре него што стигне да га пренесе на другог. Зато је логично очекивати да ће природна селекција фаворизовати управо онај сој који изазива мање обољење на свом домаћину. _435353846486113_1166132306_nДа би проверили ову хипотезу, научници су проучавали око 2000 инфицираних жена из Јужноафричке Републике и Боцване. У овој потоњој држави болест се појавила десет година раније, те је сам вирус имао читаву деценију више да еволуира (што је у свету вируса поприличан период). Више пацијената у Боцвани имало је вирусе са мутацијама које су помогле да избегну протеин кога продукује имуни систем, а који помаже имуним ћелијама да препознају циљне делове вируса. Само део популације људи из Боцване поседује ген за овај протеин, који им је иначе омогућавао да болест спорије напредује него што је уобичајено за АИДС. Ове вирусне адаптације значе да у Боцвани овај протеин више не помаже пацијенима као заштитни ефекат против ХИВ-а. Занимљиво је, међутим, да је ово прилагођавање имало цену за сам вирус. Када су упоредили сојеве из различитих земаља, научници су открили да су се вируси изоловани од пацијената у Боцвани реплицирали много спорије од оних из Јужне Африке. То указује да је овим вирусима вероватно потребно много дуже да изазову болест и да су самим тим и мање вирулентни. Аутор студије, професор Филип (Philip Goulder) изјавио је за Би-Би-Си да је пре двадесет година време да се сида развије било 10 година, али у последњој деценији у Боцвани то време је изгледа повећано на 12,5 година. То јесте нека врста постепене промене, али за велику слику то је прилично брзо.

IFL Science: HIV Could Be Evolving Into A Less Deadly Form (2.12.2014)

А ми ћемо полако (јер што је брзо то је и кусо) да завршимо данашњи чланак. Остала нам је још једна вест за крај, а у вези са интернетом. И то колико ће бити брз. ЕУ је о томе одлучивала пре неки дан и шта је одлучила, не знамо. 🙂

Рачунало: Данас се одлучује о будућности интернета у ЕУ (27.10.2015)

_880379025367748_763463932144989479_n

Облак ознака