За наше птице

Жељко Станимировић нас подсећа да, ако смо са ђацима правили кућице и хранилице за птице, сада је право време да их поставимо. Временске прилике одговарају, а и птицама ће бити потребно неко време да се привикну на наш ручни рад и да долазе.

Корисни материјали

Ако још нисте направили хранилице за птице, ту ускаче у помоћ колега Славољуб Тоскић, односно његови вредни и паметни ђаци.

Са часова

Ђави су нам вредни и паметни, а наставници биологије задају креативне задатке и та комбинација је одлична. Лепи цртежи и колажи су нам пристигли са часова Оливере Коларић, модел ћелије је настао на часу Радета Перуничића, а пано о расту и развићу правили су ђаци Леле Недељковић.

Предстојећи догађаји

Након ових слика, да најавим и покретне слике, како их већ зову, а у којима можемо да уживамо онлајн и бесплатно. Време бирамо сами, а све имамо на сајту:

Green Fest: Školski program

Занимљивости

Кад смо код филмова, ја имам два за вас за крај данашњег чланка. Једна је наша емисија о гљивама и водитељи су деца, а друга је на енглеском језику и води је наш колега биолог који је дозволио да га мрави уједају. Он је то урадио зарад истраживања, али је свеједно чудно. 🙂 

 

Пчели свака част

Ако сте планирали обележавање неких посебних дана у школи, ето да знате да је 16. септембар Међународни дан очувања озонског омотача.

Са часова

Светски дан пчела је тек 20. маја, али бих ја ипак уранио како бих вам представио сјајан рад колегинице Данице Пушковић и њених колега. У њеној школи је прошле школске године уприличена манифестација „Пчели у част“, која је продукт пројектне наставе три предмета – биологије, музичке и ликовне културе. На том споју уметности и науке ученици су показали шта су све научили о историјату пчеларства, али и грађи, животу и значају пчела. У догађају су учествовали ученици, стручни сарадник, наставници, представници локалне самоуправе и родитељ пчелар, који је био у улози предавача. Програм је садржао излагање ученика 7. и 8. разреда уз презентацију на три теме: „Пчеларство-некад и сад“, „Шта знаш о пчелама?“ и „Мед – храна богова“. Програм су водили ђаци, а било је и хорског певања песама о пчелама ученика млађих и старијих разреда. Гледаћемо да вам у неком наредном чланку пустимо мало и музике, а за сада уживајте у лепим фотографијама са овог значајног школског догађаја.

Наука

У свету пчела у центру пажње научника су бумбари. Према новијем чланку о овим инсектима, изгледа да су они кадри да натерају биљке да процветају брже него што би то иначе чиниле.

Science.org: Hungry bumble bees make plants flower early by cutting holes in their leaves (21.5.2020)

Када матице бумбара изађу из хибернације, треба да сакупе полен и нектар да би започеле своје нове колоније. Ако се пробуде прерано, можда неће бити довољно процветалих биљака. Сада су истраживачи открили да пчеле имају начин да „наруче брзу храну“: грицкају рупе у лишћу, подстичући биљке да процветају недељама пре рока. Остају многа питања о детаљима ове стратегије и како је еволуирала.

„То је свакако изненађујуће“, каже Ларс Читка, бихејвиорални еколог са Универзитета Краљица Мери у Лондону, који није био укључен. „Тек смо на почетку истраживања овог феномена.“

Истраживачи са ЕТХ Цириха случајно су дошли до открића када су приметили необичне трагове угриза на лишћу док су проучавали како пчеле реагују на мирисе биљака. Додали су бумбаре у истраживачки стакленик и посматрали их како секу рупе у облику полумесеца. Шта се дешавало? У почетку су истраживачи мислили да се инсекти можда хране течношћу из лишћа, али инсекти нису остајали довољно дуго да би добили много хране. Нити се чинило да неки део листова враћају у своје колоније.

Кључно запажање – да су бумбари из колонија са мање хране више оштећивали лишће – сугерисало је још један циљ оваквог понашања. Истраживачи су се питали да ли је штета покренула биљке да раније цветају, дајући полен гладним опрашивачима. На крају крајева, неке биљке убрзавају цветање када су под стресом због болести или суше, јер ове претње пружају подстицај да се размножавају раније. Али нико никада није показао да опрашивач може стимулисати цветање. Наравно, сада су то показали и у ту сврху урадили су експеримент о којем можете прочитати у чланку.

Предстојећи догађаји

Прошле године је, дакле, у Даничиној школи уприличена лепа манифестација, а ове године у новембру нас очекује леп фестивал. О томе у писму које вам преносим у целости.

Поштовани,

Овом приликом желим да Вас обавестим да ће се 13. издање највећег регионалног фестивала о заштити животне средине – Међународни фестивал зелене културе ГРИН ФЕСТ, одржати онлајн, од 21. до 25. новембра, због нестабилне епидемиолошке ситуације изазване вирусом корона.

Овогодишње издање фестивала има за циљ да покрене радозналост и креативност, размишљање и промишљање о климатским променама, циркуларној економији и одрживом развоју, и оснажи све посетиоце да постану део акције и промене која је овој Планети заиста неопходна.

Сврха фестивала је да приближи питања заштите животне средине, одрживог развоја и климатских промена, кроз мултисекторски приступ, на јасан и занимљив начин свима, без обзира на године и образовање.

Програм фестивала ће ове године обухватити филмски и образовни програм, и биће потпуно бесплатан.

Дугогодишње искуство организатора, Центра за унапређење животне средине, у промоцији, образовању и подизању свести о питањима заштите животне средине, климатских промена и одрживог развоја, има за резултат богат и разноврстан програм фестивала који је претежно намењен школској и омладинској популацији. У претходним годинама, угостили смо ученике из преко 100 школа, из целе Србије, као и ученике неколико школа из БИХ, Хрватске и Словеније.

О квалитету самог Фестивала сведоче и бројна признања и награде које је освојио Фестивал: „Звезде Београда” (2010), „Европа за Фестивале, Фестивали за Европу” (2015/2016, 2017/2018, и 2019/2021), „Зелени лист” (2018) и „Награда града Београда за изузетан допринос заштити животне средине у 2017. години” коју је добила директорка фестивала Ивана Јовчић.

Фестивал су подржале бројне институције, амбасаде и организације, као што су: Град Београд – Секретаријат за заштиту животне средине, Амбасада Француске и Француски институте, и многи други.

Овом приликом Вас позивам да фестивал уврстите у ваш радни план за ову школску годину као допунску наставу у оквиру редовног образовног програма. Такође, будите слободни да информацију проследите свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

Више информација о фестивалу можете видети на www.greenfest.rs, или www.facebook.com/GreenFest/

Комплетан овогодишњи програм ћемо вам доставити у првој половини новембра.

С поштовањем,

Тамара Живковић

асистент на пројектима Центра за унапређење животне средине

Методика

Тамара је дала предлог да фестивал уврстимо у план ваннаставних активности за ову школску годину, а што се редовних часова тиче, ја вам дајем једну моју презентацију за осмаке која вам можда може помоћи у раду.

8-01 Ћелијски метаболизам

Уз презентацију иде и филмић.

Толико од мене за данас, а ми се видимо идуће недеље.

Наставник, па још лидер

Школска 2020/2021. се примиче и неки модел наставе је дефинисан. Ипак нису баш сви детаљи утаначени.

Из штампе

Рецимо, један од нејасних детаља је и шта се дешава ако ђак добије симптоме ковида, али и како да их ми уопште препознамо.

Блиц: У школама од септембра собе за изолацију, али се не зна која је процедура ако ђаци добију симптоме (15.8.2020)

Борба са ковидом и даље траје и тек ће, очигледно, а оно што нам је ковид урадио је да је ово лето било прилика да се упознају лепоте наше земље пошто је иностранство било тешко доступно. О томе хумористички портал Њуз.нет.

Њуз.нет: Скривеним лепотама Србије жао што су откривене (8.8.2020)

Ово и није толико шаљиво ако се присетимо недавних дешавања са угрожавањем белоглавог супа на Увцу. Међутим, медији тврде да се ситуација поправила.

Курир: Белоглави супови поново лете слободно: Директорат цивилног ваздухопловства брани летове хеликоптера изнад Увца! (11.8.2020)

Наука

Кад већ причамо о заштићеним врстама и подручјима, у Засавици је откривена врста рака Triops cancriformis. Ово је новоткривена врста на овом подручју и занимљиво за њу је да је древна, те је поетично можемо назвати „живим фосилом“. Пронашао сам да је цео род тих ракова (Triops) врло древан и потиче из касног карбона, пре 300 милиона година. Врста о којој говоримо потиче из периода јуре, пре око 180 милиона година и врло мало се променила од тада.

Нешто тако говори и текст са Фејсбук странице поменутог специјалног резервата природе, који вам преносим:

Током теренских истраживања у оквиру Истраживачког кампа „Засавица 2020“, на локалитету Батар, у омањој локви на шумском путу у муљу, нађени су примитивни ракови из класе бранхиопода. Детаљним прегледом констатовано је да се највероватније ради о врсти Triops cancriformis, живом фосилу који потиче из горњег камбријума пре преко 500 милиона година. Живи у плитким повременим воденим стаништима и развили су две карактеристичне особине, способност да за кратко време достигну полну зрелост и произведу потомство и да у периоду без воде на станишту преживе у облику резистентних форми (у виду мирујућих оплођених јајних ћелија, тзв. цисти). Захваљујући фосилима из горњег камбријума, данас се доста зна о еволуцији ове занимљиве и ретке групе ракова. Сматра се да су њихови преци живели у време када је настао највећи број животиња које су насељавале, или данас насељавају Земљу. Тек стотинак милиона година касније на Земљи су се појавиле прве рибе, а чак 200 милиона година касније и први диносауруси. Налаз овог рачића на Засавици је нови за Србију и нова врста за резерват.

Њихове и моје године се не слажу, али и сами знате да је јако тешко одредити прецизну старост и различити извори говоре и овако и онако. Уз то, колика год да је старост, 500, 300 или 180 милиона година, свакако је импресивна. О овоме су известили и медији, мада ми снимак није баш најсигурнији јер мислим да су у причу убацили трилобите који, рекао бих, немају везе са овим.

Курир: Пронађена бића старија од 500 милиона година: Ракови који су живели пре првих риба и диносауруса (14.8.2020)

Са часова

Ђаци Милице Милосављевић бавили су се управо историјом живог света, али и угроженим врстама птица (дакле свим темама које сам поменуо). Ту је и пирамида здраве исхране ђака колегинице Весне Стојановић, као и слике са „Биофеста“ одржаног прошле године, о чему нас је известила Оливера Коларић.

Више о поменутом Биофесту можете прочитати овде:

Фестивал биологије Биофест

Ђаци Маријане Пауновић користили су једно од Р-правила и то поновну употребу одбачених предмета и имају заиста интересантна решења за то. Ђаци Љиљане Пујић правили су загонетке из биологије и илустровали их, а постер о штетности дувана настао је на часу Еле Цветковић.

Методика

Све ове колегинице заслужују титулу лидера у образовању. О каквом лидеру је реч, можете прочитати у тексту који сам припремио за крај.

Институт за модерно образовање: Да ли се препознајете као наставник лидер? (приступљено 17.8.2020)

 

Дрво које живот значи

Колико критички процењујемо сопствени рад? Но, пре тог дубокоумног питања бавићемо се једним другим, више хипотетичким.

Забава

Дакле…

Блиц: Шта би се десило кад би људи нестали са лица Земље? (3.6.2016)

Уколико наставимо са уништавањем природе, ово питање можда и не буде хипотетичко. Но, да не мрачим, тим пре што еколошки настројене организације предузимају неке добре акције.

Предстојећи догађаји

Једна од акција се можда мало и коси са досадашњим трендом сече дрвећа по Београду, али неоспорно је позитивна.

Национална географија: „Засади дрво“: Почетак највеће акције садње стабала у Србији (за 27.10.2019)

У склопу ове акције, расписан је и конкурс за основце.

Курир – стил: Спасимо планету заједно: Награђујемо најлепши састав на тему „Шта мени дрво значи“ (од 2.9. до 29.9.2019)

Још један конкурс, али овог пута о пауцима. Кликом на слику добићете већу и читљивију.

И кад већ најављујем догађаје, никако не смем да заборавим и већ традиционални „Физи Бизи Фест“.

Корисни материјали

Дакле, сада имамо дилему: писати о дрвету или пауцима? Можда о оба? Наш сарадник пчелар Рајко Бојић нема дилему; он пише о медоносним биљкама. Заправо, направио је речник медоносног биља и корова и повезао латинске називе са народним, који ће нам свакако добро доћи у припреми појединих часова.

Рајков речник коровских и медоносних биљака

Пчелар Рајко са враном која му је љубимац. Кони, мачка авлијанерка и опасан ловац, уловила је младунче вране, прилично га повредила и донела пред врата. Рајко је размишљао да му скрати муке, али није имао срца. Наместо тога, оставио га је у кавезу са водом и храном. Опоравило се, порасло и одомаћило и сада прати Рајка по дворишту кад ради. Не занимају је друге вране, само се дружи са људима. Кони је разумела да је врана сада њихова и не само што је не дира него је штити од других мачака. Добитак: врана је слистила све пужеве голаће у башти. Још да не избегава смрдибубе које уништавају парадајз…

Пројекти

Ево и како искористити Рајкове речнике и другу литературу која се бави биљним светом.

Зрењанинска група НПН: Теренска вежба у граду (13.9.2019)

Методика

И на крају да се вратим на питање спочетка. Заправо, не знам баш колико, а још мање како да критички посматрамо свој рад, али има ко зна и то за оне наставнике који су стекли звања. Више о томе у последњем тексту за данас.

Школска управа Чачак: Процена ефикасности рада у звању (18.4.2019)

Пластика није исхрана, промени навике

У моју малу редакцију пристигло је следеће писмо.

Задовољство ми је да Вас обавестим да је објављен програм највећег регионалног фестивала о заштити животне средине – Међународног фестивала зелене културе ГРИН ФЕСТ, који ће се одржати од 13. до 16. новембра у Дому омладине Београда, под слоганом „Пластика није играчка, промени игру!“

Комплетан програм фестивала можете погледати у документу који Вам достављам у прилогу или на www.greenfest.rs.

Овом приликом Вас позивам да посетите Фестивал као део допунске наставе у оквиру редовног образовног програма.

Улазнице се наплаћују само за филмски програм, док су образовни и изложбени програм потпуно бесплатани али је неопходно да благовремено најавите посету, с обзиром на то да је број места ограничен. Потребно је да своје присуство образовном програму најавите путем линка: https://greenfest.rs/raspored-odrzavanja

За групне ђачке посете, филмском програму, обезбедили смо улазнице по повлашћеној цени од 150 динара. Молим Вас да нас блаоговремено обавестите о броју ученика које ћете довести на филмски програм. Улазнице ће моћи да се купе од 01. новембра искључиво на благајни Евентима која се налази у склопу Дома омладине Београда, улица Дечанска број 1. Уколико се одулчите да улазнице купите на дан пројекције, молим Вас да дођете 15 минута раније. Уколико желите да улазнице платите путем фактуре, молим Вас да нам се јавите и доставите информације за фактурисање. Филмски програм можете погледати на следећем линку: https://greenfest.rs/dugometrazni-filmovi

Молим Вас да информацију проследите свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

С поштовањем,

Тихана Дретвић

Још нешто о организацији школских посета можете прочитати овде, а следи и најављени програм.

Програм за школе

Ево да допринесем и ја овој теми. Знамо да пластика често заврши у стомацима морских животиња. И знамо да је то разлог што многе од њих угину. Научници су хтели да израчунају колика количина пластика може бити летална за њих – конкретно за морске корњаче (њих су научници прве запазили да једу пластику). И прво што су закључили је да не постоји правило. Неке су могле да поднесу више, друге мање. Ипак, на основу стотина података из доступних база података и сопственог истраживања, научници су утврдили да ако млада корњача поједе 14 видљивих делова пластике, има 50% шансе да ће угинути.

IFL Science: Study Reveals Just How Little Plastic It Takes To Kill A Sea Turtle (13.9.2018)

Проблеми са пластиком датирају од макар пре пола века, али се не решавају. Чак, постају све гори. Ипак, наде има макар у нашим школама. Наставници раде креативне рециклаже са ђацима, а успут уче и делове ћелије. Такав је случај са наставником Славољубом Тоскићем из ОШ „Бранко Радичевић“ из Бора. Пошто сунђери за зелену таблу полагано излазе из употребе због белих табли, зашто их не искористити наместо да их бацимо?

У школи „Драган Ковачевић“ за слабовиду децу, као материјал коришћен је чак и популарни „љигавац“. Наставница Марија Ступар нам је пренела врло позитивне утиске њених ђака док су правили разне врсте протиста.

Модели нису једини производ доброг рада. Неки наставници праве сјајне презентације, а један од њих је, без сваке сумње, Никола Арсић. Са малим закашњењем ево једне презентације згодне за седми разред.

То је било за седми разред, а што се нас наставника тиче, разреда бити неће. Макар не оних платних. 🙂 Одложени су за 1. јануар 2030, пардон 2020. 🙂 Ми се свакако читамо и пре тога. 🙂

b92: Влада одлаже платне разреде – нови рок 2020. (2.11.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Одлучили смо да посетимо зелени фестивал;
2. научили смо нешто ново о погубном утицају пластике;
3. дивили смо се креативним радовима ђака;
4. додали смо још једну добру презентацију у колекцију презентација;
5. радовали смо се (или нисмо, нисам сигуран) што неће бити платних разреда.

У цилијата дуге чачкалице

Никад на почетку чланка да вам пожелим добродошлицу или макар да вам кажем: здраво! Зато ћу данас да вам махнем, али на биолошки начин.

Ако вам се допао овај видео, на следећем сајту имате их заиста много.

Nikon small world in motion: Annual Winners (приступљено 25.10.2018)

Ради се о конкурсу за најбољи снимак под микроскопом и сви су заиста сјајни, без обзира коју награду су освојили. Када бисмо додељивали награде за накреативније радове ученика на часовима биологије, имали бисмо заиста тежак задатак. На Фејсбук групи намењеној размени искуства наставника биологије има толико приказаних сјајних ствари, да ми је велика част и задовољство да сваки пут могу да објавим неке од креација. Овог пута нам стижу радови ђака Наташе Јановић из ОШ „Радоје Домановић“ са Новог Београда.

Протистима су се на сличан начин бавили и ђаци Славољуба Тоскића из ОШ „Бранко Радичевић“ из Бора. Ево једног репрезентативног рада који приказује како чачкалице могу бити добар материјал за цилије.

Вратићу се још на тему о изради модела, али док смо још у микро-свету да искористимо тај свет и да се мало поиграмо. Ево једног сајта који нуди игрице погодне за учење разлика између ћелија. Иако је сајт на енглеском, термини су препознатљиви, али су сувише амбициозни за млађе разреде. Можда су погоднији за садашње седмаке, али свакако најпогоднији за средњошколце.

Sheppard software: Cell games (приступљено 25.10.2018)

И, као што написах, да се вратим на моделе. Они могу да се праве и од природног материјала, као што су жиреви, гранчице, шишарке… Један рад који су колеге одабрале приказује јесење дрво, али верујем да идејама краја нема.

Сигуран сам да ћете много идеја добити на већ познатом фестивалу „ФИЗИ БИЗИ“. Заказан је за 10. новембар у Сомбору. За крај гледамо промотивни видео.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Уживали смо гледајући филмове о микро-свету;
2. дивили смо се моделима цилијата;
3. играли смо се ћелијама;
4. добили смо идеју за нове моделе;
5. одгледали смо промотивни видео за предстојећи фантастични фестивал.

Еколошке заповести

Још ове недеље се припремамо и од следеће крећемо у нову школску годину. Од ове школске године почињу и нови семинари, а које можете да пронађете у каталогу.

ЗУОВ: Каталог програма стручног усавршавања за школску 2018/2019, 2019/2020. и 2020/2021. годину (приступљено 29.8.2018)

То је новина, а оно што сад већ није новина је да „Чувари природе“ више нису изборни предмет у старијем разреду (макар не у петом и шестом), већ обавезна активност. Но, и ту активност треба припремити, да не кажем планирати. Како би нам то планирање олакшала колегиница Нада Јовановић из Новог Бечеја је поделила са нама своје планове за пети разред.

• Глобални план за 5. разред & Оперативни планови (ворд)
• Глобални план за 5. разред & Оперативни планови (пдф)

Једна од идеја за овај предмет би био и направити пано са еколошким заповестима. Њих ћете наћи на следећем линку:

Облак знања за учитеље: 12 еколошких заповести и дечје еколошке заповести (12.3.2016)

То је било дванаест заповести, а када смо већ код бројки, следи пет начина како хемикалије могу спасити свет од климатских промена.

IFL Science: Five Ways Chemicals Can Save The World From Climate Change (приступљено 29.8.2018)

Ми баш не можемо спасити свет, али можемо да будемо предавачи на једном дивном фестивалу.

Центар Планета: Отворен позив за предаваче Физи Бизи Фест 8 (рок 23.10.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Прелистали смо нови каталог семинара;
2. добили смо на готово планове за чуваре природе захваљујући сјајној колегиници;
3. сазнали смо којих су то 12 еколошких заповести;
4. упутили смо се у то како хемикалије спасавају свет;
5. позвани смо да будемо предавачи.

Књига за сваког човека на свету

За данас имам неколико лепих најава, неких скоријих, других нешто даљих, али једнако згодних да се унесу у Годишњи план рада школе. Да почнемо од најблискијег.

ТВ Нови Бечеј: Учествујте у екобиолошком кампу на Сланом копову (рок за пријаву 25.8.2018)

Следећа два догађаја су у новембру.

Green fest: Školske posete (од 13. до 16. новембра 2018)

У питању је фестивал који има и филмиће и радионице и изложбу. Још један фестивал, верујем већини познат:

Фејсбук догађај: ФИЗИ БИЗИ ФЕСТ 8 – до ∞ и иза тога! (17.11.2018)

На неки начин фестивал науке ћемо имати и на часовима јер по новој методологији рада, која креће од петог разреда, биће неопходно да се рад учини практичнијим, проблемским и пројектним. Постоји сајт који нам све то може олакшати (чак има и припреме часова) и једини је проблем што је на енглеском.

Stem.org.uk: Primary science resource packages (приступљено 23.8.2018)

Са петог прелазимо на шести разред. Када су музичара Антонија Пушића (познатијег под псеудонимом Рамбо Амадеус) питали коју књигу би препоручио, ево шта је одговорио…

Кад смо веч кренули из разреда у разред, ево нешто и за седмаке. Следећи чланак одговара на питање зашто већина људи удише ваздух кроз само једну ноздрву.

Curiosity.com: Why Most People Only Breathe Out of One Nostril at a Time (приступљено 23.8.2018)

И, напокон, нешто за осмаке. У питању је интерактивни сајт који приказује речни екосистем без хидроелектране и са лоше и добро постављеном. Погледајте.

Dam effects.org: Hydropower reform coalition (приступљено 23.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо лепа догађања;
2. нашли смо извор за планирање часова у петом разреду;
3. добили смо препоруку за читање;
4. сазнали смо зашто удишемо ваздух на само једну ноздрву;
5. видели смо како хидроелектране утичу на речни екосистем.

Треће око и кравата од паучине

У ОШ „II шумадијски одред“ у Марковцу био је дан посвећен науци у школи. На сликама, које је приредила Маријана Пауновић, види се да је била права фестивалска атмосфера.

Када се овако представи, наука уме баш да буде лепа. Но, несумњиво је и потребна. А када видите изуме на следећем линку, биће вам јасно да вам је баш сваки од њих потребан. Не морате знати језик да би вам било јасно чему који служи.

Дете.бг: 20 невероятно умни изобретения (18.7.2014)

Кравате су можда потребне, а можда и не, али се, свеједно, носе. Мушки биолози би требало да носе оне у складу са занимањем. 🙂

Мушки магазин: Кравате направљене од паукове мреже (21.3.2017)

И кад смо код мушке моде…

City magazine: Pet stilova muškog oblačenja koji su uvek u modi (31.5.2016)

Но, да се вратимо на пауке. Неки граде веома занимљиве мреже (додуше, не баш са идејом да једног дана постану кравате), док су други занимљиви по неким другим карактеристикама. Овај филм говори о десет најзанимљивијих паука на свету.

И даље смо у свету зглавкара. Научници са Универзитета у Индијани су случајно успели да оспособе бубу из рода Onthophagus да добије још једно, треће око. Тим је нагласио да нема јединственог гена који утиче на развој очију. Пуно тога мора да ради уједначено да би произвело сложене ефекте, а понекад мењање може имати нежељене последице на другим местима. Но, они су све ово извели случајно и без последица по бубу. 🙂

IFL Science: Researchers Create Beetle With A Fully Functioning Third Eye (15.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Видели смо како је протекао Дан науке у школи у Марковцу;
2. такође смо видели и веома мудро осмишљене патенте;
3. постали смо модно свеснији;
4. одгледали смо сјајан видео о сјајним пауцима;
5. отворили смо очи (односно око) бубама.

Признање је моћ

У очекивању смо „Физи Бизи“ фестивала науке, па да одгледамо и промотивни филм, да видимо шта нас све тамо очекује.

Сигуран сам да ће бити много посетилаца, односно да ће бити једна лепа гужва. Но, како је време дошло, изгледа да ће гужве бити и по учионицама.

Зелена учионица: Шарчевић: У једном одељењу истог разреда изузетно ће моћи да буде и до 33 ученика (30.10.2017)

Сећам се да сам био старешина њима тридесет и шесторо. Није немогуће (очигледно, чим сам радио), али то ни у лудилу нису услови као за двадесет и петоро. Још у то (моје) време није било ИОП-а и сличних ситуација, али је, свеједно, било тешко. Но, сада није важно колико је тешко и колико ће образовање бити квалитетно. Битно је да буде рационално.

Танјуг: Шарчевић и Руф о рационализацији у просвети (2.11.2017)

Следећи текст говори о толеранцији и о томе како да изведете да се у одељењу сви осећају прихваћено. Можда и свих тридесет и троје. 🙂

Edutopia: Rethinking Tolerance: Ensuring That All Students Belong (22.8.2014)

И ево још један текст са истог сајта, али новијег датума. У њему се каже да је признање да нешто не знамо – моћ. 🙂 Не мисли се да то признате пред децом, већ текст говори о томе да признате својим колегама да нешто не знате, а како бисте затражили помоћ. Овај фантастично мудри савет дала је Ребека (Rebecca Alber), која би, вероватно, требало да понесе титулу Мис очигледности, и, колико сам видео, сви савети су тог типа. Но, бесплатан савет ‘леба не тражи, па вас остављам са Ребеком. 🙂

Edutopia: The Power of Admitting What We Don’t Know (17.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Одгледали смо промотивни видео;
2. сазнали колико ђака можемо имати у одељењу;
3. били смо рационални и то у два правца;
4. читали смо текст о толеранцији;
5. прихватили смо Ребекине савете.