Величине у микро-свету

За почетак сам одабрао два видео снимка са Фејсбука. Један приказује креативно решење за рупе у асфалту, а други разне величине у микросвету.

Facebook video – Chikitolindo Rodriguez: Come on Erie! I’ll be the first to start!! Let’s adopt a pothole challenge & George I Gisca: Sizes of Microorganisms (приступљено 1.8.2018)

Гљиве могу бити разних величина и то од микроскопских до веома макроскопских. О томе и свему другом што о гљивама основци треба да знају, у презентацији ауторке Марије Ступар.

Гљивица која изазива проблеме људима је Candida albicans. То је коменсални организам који нормално живи безопасно на кожи или у цревима. Међутим, овај квасац може расти на неконтролисан начин – посебно код имунокомпромитованих појединаца – изазивајући гљивичне инфекције у распону од благе до смртоносне. Ова гљивица је снажан непријатељ јер су многи сојеви отпорни на антимикотичне лекове. Да би развили нове антифунгалне агенсе, истраживачи треба више да сазнају о њеној основној биологији. Једна тактика за идентификацију нових лекова за сузбијање код таквих патогена је метода елиминације гена организма како би се дошло до оних који су од суштинског значаја и стога одговарајући да на њих делују лекови. Геном C. albicans-а је посебно тешко разбити јер има две копије сваког гена, а постојеће методе за утврђивање генома нису биле ефикасне у истовременом избијању обе копије.

Зато су научници са Вајтхед института (у склопу Кембриџа) у једном експерименту ефикасно мутирали обе копије неколико различитих гена, укључујући и чланове фамилије гена значајних за отпорност на антибиотике, као и есенцијални ген. Све ово уз помоћ модификоване CRISPR технике (о којој сам већ писао) и она би даље требало да омогући да се нациља (да тако кажем) више од 98% генома Ц. албицанс. То значи да би требао бити у стању да одреди који од гена C. albicans (има их око 6000) су битни да на њих лекови могу ефикасно да утичу.

Phys.org: CRISPR-Cas editing of C. albicans holds promise for overcoming deadly fungal infections (3.4.2015)

Тако раде научници, а ево тек делића атмосфере како раде ђаци за Дан науке у ОШ и СШ „Петро Кузмјак“. Некада и пар слика говори више од речи, а слике је поделила наставница Тереза Катона.

Овакви дани у школи су ретки, али су нешто што ће ђаци сигурно памтити. А какве ће наставнике памтити? Оне који су добри, ваљда. А какви су наставници добри? Према тексту који сам изабрао за крај, то су они који имају пет квалитета. Прва два су флексибилност и креативност, а остале пронађите сами. 🙂

Busyteacher.org: Top Teacher Types – 5 Qualities Every Great ESL Teacher Should Have (приступљено 1.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Одгледали смо занимљиве видео-снимке на Фејсбуку;
2. обогатили смо своју колекцију ПП презентација још једном сјајном;
3. сазнали смо како научници траже лекове за гљивичне болести;
4. промовисали смо примере доброг рада;
5. схватили смо које квалитете поседујемо. 🙂

Advertisements

Уметничка башта

Запослени у Ботаничкој башти „Јевремовац“ биће вредни и ово лето. На њиховој Фејсбук страници можете прочитати следећу објаву:

Драги љубитељи природе и уметности,

Имамо предивне вести 🎉

Захваљујући Министарству културе и информисања Републике Србије, у Ботаничкој башти „Јевремовац“ , ове сезоне ће се одржати низ занимљивих радионица за децу основношколског узраста .
Реч је о пројекту „Ботаничар = уметник“. Идеја је да деца, током радионице, обиђу башту, упознају свет биљака, направе свој хербарски лист и као ботаничари у прошлости, детаљно нацртају и обоје биљку.
Верујемо да ће деци бити занимљиво да проведу дан као ботаничари и уметници. 🌳🎨🖼️🖌️🌳

🌿🌿🌿 Радионице су бесплатне.🌿🌿🌿

Број деце по радионици је ограничен на 15.
Без панике, радионице ће се одржавати и током септембра и октобра, сваког викенда. 😊
Први сет радионица ће се одржати овог викенда (30.06 – 1.7.2018.).

Термини:

30.06. (11 – 14 часова) Радионица је намењена ученицима нижих разреда основне школе (I – IV)
01. 07. (10 – 13 часова) Радионица је намењена ученицима нижих разреда основне школе (I – IV)
01. 07. (15 – 18 часова) Радионица је намењена ученицима виших разреда основне школе (V – VII)

Молимо заинтересоване родитеље да попуне формулар на линку : https://goo.gl/t2zLeU
(НАПОМЕНА: Упишите у поље за датум одржавања радионице један од три термина, у складу са узрастом детета)

Обавестићемо Вас путем друштвених мрежа чим се капацитети попуне али, као што смо нагласили, без панике, биће још радионица и дешавања у башти и прилика да се дружимо и упознајемо свет биљака. 😊🌿

НАПОМЕНА: Ове радионице нису намењене за групне посете

Уколико имате било каква питања, слободно нам пишите на адресу: botanicarumetnik@gmail.com

Када смо већ код објава на Фејсбуку, једну лепу има и Покрет Горана из Сомбора, која је слична претходној. У оквиру пројекта „Пронађи свој хоби“ остварена је сарадња са ученичком задругом „Липа“ из ОШ „Бранко Радичевић“ Стапар кроз креативне радионице израде сувенира од дрвета. Учениици су вешто користили алате за гравирање и пирографију уз помоћ своје наставнице Јелке Филиповић. Прави уметници! Погледајте неке изабране радове.

Јасно је да многи ђаци имају уметничку црту, али чак ни ја нисам знао да је имају и – бубамаре! Погледајте.

Јадне бубамаре иначе нападају посебне осе које им преносе вирусе који могу да их „зомбификују“ и претворе у бебиситере осињих потомака. Међутим, шкампи имају паразите који им раде још горе ствари; терају их да буду канибалисти. У питању је гљивица Pleistophora mulleri која се, највероватније, преноси тако што је животиња поједе. Међутим, то много не изгледа смислено; зашто би већ инфицирана животиња наново уносила гљивичног паразита? Изгледа да болест изазвана инфекцијом смањује способност шкампа да хвата плен, па му је много једноставније да налови сопствено потомство.

IFL Science: Parasite Causes Cannibalism In Shrimp (приступљено 28.6.2018)

Изгледа као канибализам, али није. Ова жаба рађа младунца из уста. 🙂

У овом тексту се каже да је канибализам, иако нама не много привлачна појава, уочен код преко 3.000 врста. Када црв једе црва то не мора да буде канибализам (јер иако су сродна, нису иста врста), али може да изгледа и те како нестварно. Погледајте снимак на врху следећег сајта.

BBC Earth: Monster leech swallows giant worm (14.10.2014)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо радионицу у Ботаничкој башти;
2. промовисали смо пример доброг рада;
3. сазнали смо нешто ново о бубамарама;
4. такође смо сазнали нешто ново о паразитима и канибализму;
5. гледали смо борбу два црва.

Општинско такмичење из биологије 2018.

Прво и прво да објавим тестове са овогодишњег општинског такмичења. Сви (од петог до осмог) се налазе у јединственом пдф документу.

Тестови из биологије од 5. до 8. разреда са решењима

Тестове сам преузео са следећег линка:

Биолошки факултет у Београду: Задаци са решењима са општинског такмичења из биологије за основне школе (17.3.2018)

Као и сваке године можете коментарисати на овом блогу и као и сваке године објављиваћу коментаре који су аргументовани и не садрже увреде и ружне речи. То посебно није примерено нама старијима, као ни инстутуцијама које представљамо. Јасно је да што је виша институција и одговорност би требало да буде већа. Верујем да смо се разумели. 🙂

Остаје ми још што се овог такмичења тиче да честитам свим учесницима на показаном не малом труду, наравно награђенима и њиховим менторима. Ја заиста верујем да успех не пада са неба и да захтева много труда и енергије и ђака и наставника.

У ОШ „Аксентије Максимовић“ у Долову су се баш потрудили за такмичење и као домаћини направили су беџеве за све колеге које су гостовале у школи. Колегиница Верица Стошић нам је испричала да су беџеве правили ђаци на часовима техничког и ликовног. Беџеви (слика доле) су са мотивима из биологије и сада су лепа успомена за сваког колегу. Заиста фантастична идеја и свака част.

Наравно, предстоји нам окружно, па се ваља припремати и за то. На следећем сајту можете наћи тестове за школско такмичење, који су тешки готово као моји, а згодно дођу за вежбу ако их већ нисте користили.

Биологија КП: Тестови са школског такмичења 2018. (16.3.2018)

И то што се тиче овог сајта није све. Постоји и Фејсбук група коју су аутори овог сајта покренули и која је намењена информацијама о такмичењу.

Фејсбук група: Такмичења из биологије (приступљено 19.3.2018)

И док смо на Фејсбуку, не би требало да пропустимо и један позив на трибину.

Фејсбук догађај – Центар за развој идеја: Трибина – Тренутно стање акватичних екосистема широм планете (за 22.3.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Још једном смо бацили поглед на овогодишње тестове;
2. честитали смо свим ђацима и њиховим менторима који су учествовали на такмичењу;
3. видели смо пример одличне праксе;
4. вежбали смо за окружно такмичење;
5. најавили смо трибину.

Леопард у облацима

Жељко Станимировић нам је поручио:

„Када будете ишли да посетите Музеј савремене уметности, знајте да се налази у оквиру eBird хотспота „Ушће Парк – central open parkland, Нови Београд“. Своје спискове птица посматраних у шетњи кроз парк слободно унесите у eBird (можете и у реалном времену преко eBird апликације). Као што видите на линку, са ове локације недостају фотографије већег броја врста па је свака добродошла.
Овај хотспот се односи на парк, а птице забележене на рекама унесите у посебне хотспотове.“

Настављамо са птицама.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Завршен први Извештај о страдању птица (приступљено 21.10.2017)

Не страдају само птице. Тајвански облачасти леопард је нестао са подручја Тајвана негде у току осамдесетих година прошлог века, због тога што су га ловили како би се домогли његовог крзна и уништавања (шумског станишта). Још пре три године стручњаци су закључили да је еколошка свест Тајванђана значајно унапређена и да су се стекли услови да се овај леопард реинтродукује. Но, како реинтродуковани врсту која је изумрла? Решење није тако компликовано; облачасти тајвански леопард (lat. Neofelis nebulosa brachyura) је подврста облачастог леопарда (лат. Neofelis nebulosa) који ће бити достојна замена. Да ли су у међувремену извршили ову реинтродукцију, те обогатили Тајван за нову/стару врсту, не знам.

Scientific American: Could Extinct Clouded Leopards Be Reintroduced in Taiwan? (19.12.2014)

Ово је био пример реинтродукције изумрле (под)врсте. Да ли је то заиста реинтродукција, како је ми већ дефинишемо, тешко је рећи. Сигурно би била када би успели да реинкарнирају тог леопарда. Верујете ли ви у реинкарнацију? Веровали или не, тек можете се забавити тако што ће вам Фејсбук рећи ко вам је био породица у прошлом животу.

Nametests.com: Who was your family in a past life? (приступљено 21.10.2017)

А ко су најбољи едукатори у овом животу, пардон овој години?

Удружење Живојин Мишић: Најбољи едукатори Србије 2017 (приступљено 21.10.2017)

Свим награђенима честитам и надам се да ће се следеће године ту наћи и неки биолог. Додуше, ове године дијапазон струка је значајно усмерен. Ту су наставници енглеског језика, информатике и технике, музичке културе и учитељи. Изгледа да су то струке које боље раде него све остале. Да бисмо макар мало били квалитетни као награђени наставници енглеског логично је да најпре научимо тај језик. 🙂 Пронашао сам тест који можете радити онлајн и добити сертификат, мада само за А1 ниво бесплатно. За остало се плаћа.

Tracktest.eu: English proficiency test online (приступљено 21.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Прелистали смо извештај о страдању птица;
2. сазнали смо како се реинтродукује изумрла врста;
3. забавили се уз Фејсбук апликацију;
4. честитали најбољима међу нама;
5. урадили тест из енглеског језика.

Гласајте за Штребера

Као што знате, за ђаке је, у току прошле године, почео да ради сајт „Штребер“ који има циљ да промовише науку и школу међу ђацима. Лекције рађене на овом сајту су такве да приволе ђаке старијег узраста основне школе да раде. Тај пројекат је у полуфиналу супер конкурса. Сада је потребно да прикупи што више гласова. Молим колеге и ђаке и све заинтересоване да подрже овај пројекат, чији сам и ја део.

Линк за гласање је овде.

Потребно је да:

1. се пријавите на сајт, то је горњи десни угао и текст „Ћао, улогуј се“ (преко било ког од три понуђена налога);

2. скролујте до краја странице, и изнад видеа постоји дугме „подржи пројекат“.

Гласање траје до 11.4.

Ако су школарци расположени да почне Игра Знања, нека гласају.

А уколико нас пронађу и запрате на Фејсбуку и Твитеру и ти гласови се рачунају.

Још једном пројекту треба наша помоћ јер конкурише на истом конкурсу, а у питању су птице на длану. Гласа се на исти начин као и у случају претходног пројекта.

Супер сте: Птице на длану (до 11.4.2017)

Пошто је сутра у мојој школи један школски пројекат – Дан науке, а прекосутра прослављамо Дан школе, неће ме бити до понедељка. Видимо се и дружимо следеће недеље.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Промовисали смо сајт „Штребер“;
2. гласали смо за тај сајт на супер конкурсу;
3. открили са постоји игра знања на друштвеним мрежама за ђаке;
4. подржали смо пројекат о птицама;
5. пустили смо блогера на продужени викенд.

Коцка за роботе и стаза за спретне

Што каже једна колегиница, ово је Рубикова коцка која се лако решава. 🙂

Данас бих почео једним занимљивим Фејсбук видеом који приказује како роботи могу свашта, па чак да реше Рубикову коцку.

Facebook video – Buildatory.com: High School student Built a robot to solve a Rubik’s Cub.. AMAZING!! (21.10.2016)

На Фејсбуку могу да се нађу и занимљиви и едукативни садржаји, али треба бити опрезан.

Креативни свет Балкана: Полиција упозорава кориснике Фејсбука (приступљено 28.4.2017)

Следи још једно упозорење, али друге врсте.

Недељник: Један од најпознатијих епидемиолога упозорава: Прети нам епидемија малих богиња (27.4.2017)

Не бих да начињем (увек шкакљиву тему) о вакцинацији деце. Јасно је да родитељи морају добро да се информишу и да буду одговорни према њиховом здрављу. А, каже се и да је у здравом телу здрав дух. Зато је зоолошки врт на Палићу приредио једну лепу активност за најмлађе.

Fejsbuk događaj – Ground Level Fest: GLF Staza Spretnosti (за 29.4.2017)

Овај догађај је и начин да се лепо проведу првомајски празник. Надам се да ћете се ви за овај празник одморити јер нас чекају бројне активности након њих. Срећни празници и лепо их проведите. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Одгледали смо занимљив видео о роботима;
2. упозорили смо на хакере на Фејсбуку;
3. информисали се о епидемији која прети Србији;
4. добили смо позив на лепу спортску активност;
5. честитали једни другима првомајски празник.

Одабрано биље и домаће мачке

Није новост да бодљокошци имају педицеларије, мајушне штипаљке које им служе за проналажење, па и прихватање ситног плена. Уколико су у вези са отровном жлездом, њихова улога је и одбрамбена. Новија истраживања показала су да су ове творевине код врсте Tripneustes gratilla веома необичне. Наиме, када ову врсту морског јежа нападну предатори, она испаљује педицеларије које настављају да нападају насртљивца као да су самостални организми. У ствари, толико су самосталне у том нападу, да су научници помислили да се ради о паразитима! Иначе, морском јежу је довољно да испали десетину тих штипаљки, пошто их има заиста много. Време које му је потребно да их регенерише износи између 40 и 50 дана.

IFL Science: This Sea Urchin’s Unusual Defense Weapon Is The Stuff Of Nightmares (13.4.2017)

Још увек смо у мору и вест преносе таблоидне новине, али, на срећу, ради се о преводу са Би-Би-Сија. 🙂

Курир: Нешто љигаво и црно нашли у блату: Ово је мистериозно биће откривено на Филипинима! (18.4.2017)

Неке врсте су мистериозне, а друге необичне. Чак и када су домаће.

Magazin City: Živa bića po našoj zamisli: 10 neobičnih domaćih životinja (14.6.2016)

Још мало о домаћим животињама.

Едукација: Како су мачке постале кућни љубимци (26.8.2015)

Са животиња прелазимо у друго, биљно царство. А ко ће о томе знати боље од Института за заштиту биља и животну средину? Овај Институт сада има и Фејсбук страну где можете да пратите дешавања.

Институт за заштиту биља и животну средину – ИЗБИС: Почетна Фејсбук страна (приступљено 18.4.2017)

И када смо код биљака, ускоро ће и време прегледања хербаријума. За крај, приредио сам страну школског сајта коју је, на ову тему, уредио Иван Николић.

Сајт ОШ „Иво Андрић“ у Београду: Биљке за хербар (приступљено 18.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Сазнали нешто ново о одбрамбеним механизмима бодљокожаца;
2. научили свашта о „љигавом створењу“ са Филипина;
3. прочитали лепе текстове о домаћим животињама;
4. прегледали Фејсбук страну ИЗБИС-а;
5. погледали које биљне врсте поједине колеге „меркају“ за хербаријум.