Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „фејсбук“

Одабрано биље и домаће мачке

star2Није новост да бодљокошци имају педицеларије, мајушне штипаљке које им служе за проналажење, па и прихватање ситног плена. Уколико су у вези са отровном жлездом, њихова улога је и одбрамбена. Новија истраживања показала су да су ове творевине код врсте Tripneustes gratilla веома необичне. Наиме, када ову врсту морског јежа нападну предатори, она испаљује педицеларије које настављају да нападају насртљивца као да су самостални организми. У ствари, толико су самосталне у том нападу, да су научници помислили да се ради о паразитима! Иначе, морском јежу је довољно да испали десетину тих штипаљки, пошто их има заиста много. Време које му је потребно да их регенерише износи између 40 и 50 дана.

IFL Science: This Sea Urchin’s Unusual Defense Weapon Is The Stuff Of Nightmares (13.4.2017)

Још увек смо у мору и вест преносе таблоидне новине, али, на срећу, ради се о преводу са Би-Би-Сија. 🙂

Курир: Нешто љигаво и црно нашли у блату: Ово је мистериозно биће откривено на Филипинима! (18.4.2017)

Biofluorescent corals

Неке врсте су мистериозне, а друге необичне. Чак и када су домаће.

Magazin City: Živa bića po našoj zamisli: 10 neobičnih domaćih životinja (14.6.2016)

12063646_988696641202652_5991781369236823421_nЈош мало о домаћим животињама.

Едукација: Како су мачке постале кућни љубимци (26.8.2015)

Са животиња прелазимо у друго, биљно царство. А ко ће о томе знати боље од Института за заштиту биља и животну средину? Овај Институт сада има и Фејсбук страну где можете да пратите дешавања.

Институт за заштиту биља и животну средину – ИЗБИС: Почетна Фејсбук страна (приступљено 18.4.2017)

И када смо код биљака, ускоро ће и време прегледања хербаријума. За крај, приредио сам страну школског сајта коју је, на ову тему, уредио Иван Николић.

Сајт ОШ „Иво Андрић“ у Београду: Биљке за хербар (приступљено 18.4.2017)

_33bilje_AutoCollage_12_Images (Small)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали нешто ново о одбрамбеним механизмима бодљокожаца;
  2. научили свашта о „љигавом створењу“ са Филипина;
  3. прочитали лепе текстове о домаћим животињама;
  4. прегледали Фејсбук страну ИЗБИС-а;
  5. погледали које биљне врсте поједине колеге „меркају“ за хербаријум.

 

Ноћ резервисана за биологију

8a7bc648aaf0004a562581485c4659baa9da76b5_hqНајпре желим да вам проследим један леп позив који нам стиже са Департмана за биологију Природно-математичког факултета у Новом Саду. И ове године организују Ноћ биологије и много занимљивих радионица очекује наше ђаке, а пре свега средњошколце завршних година пошто ће се бавити и пријемним испитима. Иако у позиву пише да је рок за пријаву 25. март, још увек није касно да их контактирате и пријавите се да присуствујете.

Ноћ биологије 2017 (за 21.4.2017)

То ће се дешавати по ноћи, а следећи видео (иако фасцинантан) дешава се током дана.

Facebook video – Enchanting Nature: On a scale 1 -10 how lovely is this video! (25.3.2017)

Следећи видео направила је ученица наше колегинице Виолете Милосављевић.

Виолета има Фејсбук страну „Нећу кесу – чувам природу“ где можете пронаћи мноштво објава налик овој, а које могу бити инспирација за неки наш рад на часовима у осмом разреду. И пре него што вас препустим разгледању те Фејсбук стране, да се надовежем на причу о отпаду коју је започела Виолетина ученица.

public-interest-public-awareness-ads-1

Много отпада је од пластике, која се сматра свакаквом, али не и биоразградљивом. Макар док научници нису дошли до запањујућег открића: ларве инсекта Tenebrio molitor могу да је једу! Наиме, хранили су те ларве (укупно стотину њих) са по четрдесетак милиграма стиропора сваки дан (што би била величина једне пилуле). Испоставило се да су ларве, уз помоћ микроба у органима за варење, успели половину пластике да конвертују у угљен-диоксид, а потом су избацили екскрет сачињен од биоразградивог остатка. При томе су ларве биле једнако здраве као и оне које су се храниле уобичајеном храном, а екскрет је, изгледа, такође довољно здрав да би могао да се користи као ђубриво. Но, за ово потоње је потребно још доказа, тврде научници.

IFL Science: Plastic-Eating Mealworms Could Help Reduce Landfill Waste (30.9.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. tumblr_mshsx9tyC91stnucso1_400Добили смо позив за „Ноћ биологије“;
  2. одгледали симпатичан видео;
  3. видели рад ђака наше колегинице из области заштите животне средине;
  4. прегледали смо сјајну Фејсбук страну наше колегинице;
  5. прочитали смо занимљивост о могућностима разградње пластике.

 

III Актив наставника биологије Београда

На Стручном активу наставника биологије нисам био овај пут, али има ко јесте, па имамо и записник. Да видимо о чему су причали.

aktiv

Актив је одржан 4. априла 2017. године у ОШ „Дринка Павловић“, од 18.30. до 20.00.

На Активу је било присутно 20 чланова. Поред наставница биологије, Активу је присуствовао и Др Срђан Стаменковић, доцент за ужу научну област: Екологија, биогеографија и заштита животне средине са Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Дневни ред састанка:

  • Организација окружног/градског такмичења из биологије за град Београд
  • Разно

Председница Актива, Албина Холод је отворила састанак презентујући листе пласираних ученика са 17 београдских општина. За наредни ниво такмичења пласирало се укупно 710 ученика, што чини око 30% од укупног броја такмичара из читаве републике.

С обзиром да је велики број ученика пласиран на окружно/градско  такмичење, као и да се истог дана одржава Београдски маратон, предложено је да се окружно такмичење одржи у више школа.

На гласање су изнета два предлога.

  1.           Први предлог: да се такмичење одржи у четири школе, и
  2.           Други предлог: да се такмичење одржи у седам школа

Једногласно је усвојен други предлог, тј. да се изаберу седам школа из седам београдских општина које би биле домаћини окружном/градском такмичењу из биологије које ће се одржати у суботу, 22. априла 2017. године у 14 часова.

aktiv1

Предлог Актива наставника биологије Београда биће упућен Школској управи Београд, која ће у складу са својом надлежношћу да одреди школе домаћине окружног/градског такмичења на основу предложене поделе.

Под тачком разно изнето је неколико предлога:

  • да се сви наставници биологије основних школа са београдских општина прикључе ново основаној Фејсбук страници ABB (AktivBiologaBeograda). На овој страници би се олакшала међусобна комуникација наставника београдског актива, поготову када је потребно донети важне одлуке, с обзиром да је Београд територијално изузетно велики и да је готово немогуће окупити наставнике из свих општина;
  • да се организују вршњачка предавања наставника биологије, свако у свом домену где је најјачи (предлог Весне Стевуљевић).

Под тачком разно дискутовано је о и предлогу новог наставног плана и програма, али и о могућој корекцији пропозиција за такмичење за следећу школску годину.

Записник водила Марина Дрндарски, наставник биологије у ОШ „Дринка Павловић“ и МШ „Мокрањац“.

И да резимирамо…

tumblr_mlnrpdiX551sn8e2bo1_500

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Прочитали смо записник београдског Стручног актива наставника биологије;
  2. упознали се са статистиком у вези са такмичењем у Београду;
  3. направили смо предлог за организовање градског такмичења у поменутом граду;
  4. оформили нову Фејсбук страну, али само за Београђане;
  5. видели занимљив предлог за размену искустава наставника.

Инспекција, за промену

200_sАко вам је досадило да вам свако мало инспекција долази на час, имам решење за вас. Будите и ви, за промену, инспекција. 🙂

Министарство просвете, науке и технолошког развока РС: Конкурс за избор саветника-спољних сарадника за предмете, групе и области предмета, активности и стручне послове (16.11.2016)

Још један конкурс расписала је Викимедија Србије, а има везе баш са нашом, биолошком струком.

Викимедија Србије: Последње такмичење у овој години: пишите о живом свету, очекују вас сјајне награде! (до 15.12.2016)

_mhroihxlxy1r4zr2vo2_r1_500

Нешто што није конкурс, али некакав позив за наставнике јесте:

Едукација: Презентације за предмете – Основна школа (приступљено 16.11.2016)

Презентације које ми имамо су оне које прави Ивана Дамњановић:

Негде сам прочитао да мозак пребрзо стари ако превише једемо (научници са Католичког Универзитета у Риму открили су молекул „Creb 1“, који подмлађује мозак, а покреће се кад мање једемо). А како ћемо остарити ми, показује нам следећа забавна Фејсбук апликација.

Catfly: Pogledaj sebe 50 godina od sada! (приступљено 16.11.2016)

За 50 година ко зна шта ће бити и у Србији није добро толико планирати унапред. За сада планирамо шта ће бити сутра. А сутра ће бити штрајк упозорења. 🙂

Унија синдиката просветних радника Србије: 17. новембра штрајк упозорења просветара (14.11.2016) & Вечерње новости: Сутра штрајк упозорења у основним и средњим школа (16.11.2016)

А послушајмо и саопштење:

Синдикати су нам се ангажовали, а ево и једне реакције на све то ангажовање.

Блог – Клотфркет: Поштована руководства цењених синдиката (11.11.2016)

И док ће просветни радници штрајковати због лошег материјалног положаја, карловачки гимназијалци су штрајковали због – лоше успостављеног система у просвети. Мислим нису, али ако размислите о разлозима, у ствари јесу. 🙂

Блиц: Протест карловачких гимназијалаца због претњи професору (14.11.2016)

tumblr_nyjs8xenyp1tntn9qo1_500То се дешавало у тој гимназији, а ево шта се десило у једној школи у Сурчину.

Блиц: Дечак гурнуо пет ђака низ степенице у школи у Сурчину (15.11.2016)

Ово, у ствари, није вест, већ тек пример шта се све дешава у школама и колико је школа немоћна да заустави насиље. Рецимо, увек је проблемско питање да ли казнити и како казнити насилника? У следећем чланку тврде да не треба кажњавати уопште.

Кутак.нет: У овој школи нема кажњавања: Уместо у ћошак, немирне ђаке шаљу у посебну собу! (приступљено 16.11.2016)

И све то да би завладао мир у школи. Шта под овим подразумева Душан Благојевић, прочитајте у тексту за крај.

Блог b92: Мир у школи (16.11.2016)

tumblr_o0y486i3ou1rc9mw1o1_400

Биолошки пластелин

tumblr_nbejk0amky1qbycdbo6_500Да је Александар Дима доживео данашњицу,  његови мускетари имали би, вероватно другачије гесло: лајк за све и све за лајк. 🙂 Иако звучи смешно, за многе блогере ово је и те како реално, као што је реално и да нису баш сви блогери успешни.

Креативно писање: Зашто је лоше писање неопходно за добро блоговање? (5.9.2016)

Нешто се у овом тексту нисам пронашао, а и данас нећу о овој друштвеној мрежи, већ о једној другој која је наставницима милија: Фејсбуку.

Марио Пилар: Фејсбук маркетинг: Анатомија успешног Фејсбук поста (11.9.2015)

Фејсбук нам значи све више и више, а видно утиче и на квалитет наставе. Ових дана неко је дао и на Фејсбуку поделио идеју да се биолошки системи вајају од пластелина и неколико колега је пробало ту активност на часу. И веома су задовољни радом, а и настала су заиста лепа дела. погледајте ову мини-галерију:

Еуглену су радили ђаци из ОШ „Мајка Југовића“, нервну ћелију је на Фејсбук поставила колегиница Весна Миленовић, амебу Наташа Јановић, а ћелију са штапићима од сладоледа радили су ђаци Тијане Морић.

Када смо већ у свету ћелија, један заиста леп филм, препоручен такође на Фејсбуку:

Након ћелија, следећи ниво организације су – ткива. Реч дајемо колегиници Ивани Дамњановић.

Али што се задржати само на ткивима? Таман је прилика да одрадимо комплетну телесну организацију, макар животињску. И наново иста ауторка.

Док смо у свету животиња, постоји прича од пре месец дана да тасманијски тигар ипак није ишчезао. Извор је „Курир“, али сам извор није толико важан, јер се прича базира на видео снимку. Сам снимак прилично указује да прича има основа, али је сувише кратак и из даљине, тако да је тешко рећи са сигурношћу.

Курир: Друга шанса изумрле врсте? Она тврди да је на снимку животиња истребљена пре 100 година (19.9.2016)

green-wallpaper-for-music_422_23312Било би лепо да је овај торбар и даље присутан на планети, а треба пазити да његову судбину не доживе још неке врсте, које су још увек међу нама. О томе се брине и организација WWF, па су представници те организације направили једну едукативну игру, а како би популарисали тај проблем угрожености и нестанка врста (макар у Дунаву):

WWF: Save the river game (приступљено 11.10.2016)

У питању је занимљив квиз о речним врстама, а видећете и лепе видео-снимке и свашта нешто. Таман да се наши осмаци мало и опусте уз игру, јер имају и те како много посла ове године. Довољно је рећи – завршни тестови. Ове тестове имаће и велики матуранти.

Политика: Велика матура на крају школске 2018/2019. (10.10.2016)

До тада има још времена, а и до сутра, када се гледамо поново. 🙂

Дан наше планете

UntitledСви већ знате да је данас значајан еколошки датум.

Зелена учионица: Данас је Дан планете Земље! (22.4.2016)

Популарна онлајн платформа за академске курсеве, Курсера (Coursera) има предлоге како да обележимо овај дан. Погодили сте – да похађамо неки њихов курс. Ми смо прегледали понуду и занимљиво изгледа један о одрживом развоју, а који ће приредити Универзитет из Колумбије:

Coursera: The Age of Sustainable Development (од 1.7.2016. до 16.20.2016)

Међутим, до тог датума ћемо се начекати. Много скорији је један о управљању смећем у земљама у развоју. Чудно звучи, али је значајно:

Coursera: Municipal Solid Waste Management in Developing Countries (од 25.4.2016. до 5.6.2016)

galeb-novi-sad-deponija (Small)

То је што се тиче курсева, а за оне који воле краћа, а ефектна предавања, имамо и вебинаре. Први је у вези са тзв. едукативним брендом, а други у вези са интердисциплинарним, СТЕМ образовањем. Верујемо да је за неке и један и други појам прилично нов, па ето прилике да сазнају шта они у ствари значе.

Classroom 2.0 live: Educational branding (за 23.4.2016) & Scientix: Scientix & STEM Alliance Webinar: SAFuturo – The inquiry based-learning nest (за 28.4.2016)

Могућности за онлајн учење увек има и веома су разноврсне. Разноврсне групе нуде и наши факултети, али…

Политика: Школујемо студенте за непостојећа звања (20.4.2016)

1910397_668415986645205_954172844575927758_nЗвања су нам непостојећа, а однос према образовању перверзан, тврди професор Миодраг Зец.

Биз лајф: Изајава дана: Професор Зец о перверзном односу према знању на овим просторима (22.4.2016)

Да ипак има помака у оваквом, перверзном односу, говори следећи чланак:

Блиц: Влада усвојила примедбе просвете (22.4.2016)

Међутим, издавачка кућа „Нови Логос“ није усвојила одлуку Више суда у Београду.

Данас: Нови Логос: Заштиту својих права потражићемо пред европским судовима (21.4.2016)

И док „Нови Логос“ штити своја права, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања штити – тестове за мале матуранте.

Вечерње новости: Строго поверљиви матурски тестови (22.4.2016)8jyaEiW

Тест за крај није ни строго поверљив, а није ни тест у ствари. Носи сасвим необичан назив, а верујемо да ће вам бити занимљив. 🙂

Captain quizz: Od kojih prijatelja se sastojite? (приступљено 22.4.2016)

Селфи који живот значи

_m9wca7VGDn1r4zr2vo1_500

Немио случај десио се на једној плажи у Аргентини. Мајушног делфина, највероватније врсте Pontoporia blainvillei извадили су из воде у жељи да се сликају са њим. Делфин је био окружен људима, који су хтели да га додирну и помазе. И на крају је угинуо, изгледа од дехидратације. 😦 Делфини имају подебљу кожу и такође дебео слој масти као добру изолацију од ледене морске воде. На врелој аргентинској плажи напросто се прегрејао.

IFL Science: Tiny Dolphin Dies On Beach As Tourists Pass It Around For Selfies (18.2.2016)

_m7chxfitGu1rwcc6bo1_400Није било милости за овог делфина, а људи ће ваљда добити лепше Фејсбук стране. (Које су ваше најлепше слике? Проверите на првом линку.) Но, све се враћа, па може да се деси да и ми помремо од дехидратације (други линк), а и није баш ни да делфини нису окрутни (трећи линк):

Мeaww.com: Which are your most popular pictures? & РТС: Алармантна несташица воде у свету (28.2.2016) & Блиц: Ове фотографије доказују да делфини немају милости (26.2.2016)

Свет је остао без једног делфина, али ако је за утеху, број ламантина се значајно повећао, што значи да је конзервација ових животиња дала резултате. На Флориди је избројан рекордни број – чак 6.250 јединки.

IFL Science: A Record 6,250 Manatees Counted Off Florida Coast (26.2.2016)

_3988501502064207617_n (Small)И још једна добра вест за морски живаљ стиже из једине компаније на Исланду која се бави ловом на китове перајаре. Наиме, овогодишњи лов на ове животиње се одлаже. Нажалост, то не значи и заувек.

IFL Science: Iceland Calls Off Its Commercial Whale Hunt For This Year (26.2.2016)

Пристигли смо у Европу, па ево још пар европејских вести:

Блиц: Прве окице Шкотске – Џимо, мачка са хипнотишућим погледом (1.3.2016) & Министарство пољопривреде и заштите животне средине: Италија и УНЕП уводе први национални систем мониторинга загађења земљишта у Србији (26.2.2016)

twitter-felizТо ће бити први национални систем мониторинга загађења земљишта, а конференција Британског савета „Нове технологије у образовању“ није била прва, већ трећа и утисци о њој не јењавају. О томе и уопште о ИКТ, чак три текста:

Школа без зидова: Да ли #новетехнологије падају с неба? (29.2.2016) & Блог – АлександраНМ: О образовању, цртица (27.2.2016) & Блог – Клотфркет: Извештај ОЕЦД-а о доприносу ИКТ квалитету образовања (28.2.2016)

Каква је ситуација са нашим факултетима?

Нова енергија: Знате ли колико факултета у Србији има своје Андроид апликације? (21.2.2016)

ivana damnjanovic

Фото: Ивана Дамњановић

Надамо се да неће да чекају да им падну с неба, што би рекао Зоран Милојевић. Ни награде не падају са неба, а то зна колегиница из Прокупља, Слађана Трајковић, која је на сајту „Scientix“ победила у категорији за најбољу образовну анимацију.

Scientix: Winners of the Scientix Media in STEM competition (1.3.2016)

Ево је анимација, која има везе и са биологијом. Зове се „Математика у јајету“:

Недавно су јаја човечје рибице први пут виђена оком камере у словеначким пећинама:

IFL Science: „Baby Dragon“ Eggs Show Signs Of Growth In Slovenian Cave (29.2.2016)

А за крај снимак који камера није требало да забележи:

Блиц: Стравичан снимак који месна индустрија не жели да видите (27.2.2016)

4z3yieS

Неподношљива лакоћа балкона

1-26-19Вест која је обележила ову недељу изостанак је младих олимпијаца математике са балкона Старог двора.

Mediagroup021.rs: Neverovatno: Matematičari preteški za balkon Skupštine (24.1.2016) & b92: „Рекли су да балкон није безбедан за математичаре“ (24.1.2016) & Телепромтер: Брука и срамота! СНС ботови на балкону уместо младих математичара! (24.1.2016)

И поред танког оправдања градоначелника, које не одговара на сва питања, па ни то зашто су уопште млади математичари позвани…

Ало: Градоначелник о гафу с математичарима – Мали: Нису били на балкону због остале деце?! (25.1.2016)

…шта год био разлог отказивања младим генијалцима, верујемо да је порука веома јасна. За њих на том балкону није било места, а у целој овој држави за њима нема потребе. Ако ћемо право, према речима министра Вујовића, у овој држави нема потребе ни за наставницима и лекарима. Зато нам је препоручио да тражимо другу државу.

Н1: ДС и Левица Србије критикују Вујовића, „Слога“ тражи оставку (24.1.2016)

11037552_10205897683613756_7570821915950103861_n

Боб Живковић такође препоручује

Сећате се да нам је исти министар претпрошле године поручио да нађемо допунски посао, а сада, ето, и другу државу. 🙂 Ми смо то и урадили, али виртуелно, али пре тога да вас упутимо на Фејсбук групу коју су направили наставници, а како би колико толико дали простора не само поменутим математичарима, већ свој сјајној деци која то заслужују:

Фејсбук група: Балкон за дочек шампиона у науци и уметности

Држава коју смо одабрали (по препоруци министра) је Данска. Међутим, и тамо није баш да нема проблема.

Блиц: Потрага за одбеглим бабуном у Данској (24.1.2016)

Ако се не плашите бабуна, Данска је онда земља обећана. 🙂 Но, да бисте се снашли тамо, треба да знате језик. Ако знате језик, а немате паметнија посла, те сте добре душе, можете да волонтирате у оквиру Курсере (то је онај сајт који окупља светски познате универзитете и уприличава бесплатне курсеве) и да преводите предавања за оне који језик не знају.

Coursera: Bring a great education to the world. Join the Global Translator Community.

7_10153229231263379_1444521396595715193_n (Small)Наравно, и за њих би било боље да језик науче. И ту нема спора. Спорно је да ли треба учити грађанско и верску наставу у школама.

Телеграф: Треба ли деца да уче веронауку у школи? Ево шта кажу теолог, историчар и социолог, а шта – ви! (23.1.2016) & РТС: Грађанско васпитање између обожавања и реформе (24.1.2016)

Грађанско, дакле, ни на небу ни на земљи. Попут бонсаија у следећем кратком, промотивном филму:

Ово бисте вероватно пожелели у свом дому, а ево шта не бисте:

City magazine: 10 stvari koje bi malo ljudi poželelo u svom domu (23.1.2016)

Пред крај полугодишта можемо да претпоставимо шта наши ђаци не би пожелели у својим ђачким књижицама. _10156223213200182_6917177219367319420_nНе бисмо ни ми пожелели грубе правописне грешке, али их, авај, има.

Србија прес: Писменост је у Србији слабија страна: Невиђена грешка у дечијим ђачким књижицама! (25.1.2016)

Грешке које је направио министар просвете, према мишљењу синдиката, можда нису невиђене, али јесу довољне да се уприличи штрајк упозорења. О томе у вести за крај:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Синдикати просвете у уторак о штрајку уопзорења (24.1.2016)

Последњи чланак у 2015.

Ми ћемо пожурити да вам честитамо предстојеће новогодишње празнике, пошто ће и Биолошки блог празновати, односно неће радити док наново не кренемо у школу следеће године. Време је да направимо осврт на 2015. _638029509646184_6144941193077847731_n (Small)Кажу да је ово била добра година за животиње које јашу друге животиње. Биће вам јасније ако погледате галерију на првом линку за данас:

National geographic: 2015 Was a Big Year for Animals Riding Animals (19.12.2015)

То је била ретроспектива 2015. године, а пре него што се окренемо ка 2016, још једна божићна вест из истог извора – „Националне географије“:

National geographic: Real Coal for Christmas: No Longer Just a Child’s Nightmare (28.12.2015)

снеѕанакундак01 (Small)

Фото: Снежана Кундак

Прелазимо на 2016. Ево какав ће нам бити школски живот у 2016:

Зелена учионица: У 2016. два дана мање празновања (28.12.2015)

Два дана мање, а најаве су и да ће бити два предмета мање. Или два у један, како желите.

Политика: Најбоље би било да грађанско и веронаука буду један предмет (28.12.2015)

Шта би за вас било најбоље, рецимо да добијете од Деда Мраза, сазнајте на следећем сајту:12241430_941835305898209_1098437103742021435_n (Small)

Аppowo: Шта ћеш да добијеш од Деда Мраза

Неки Деда Мраза нит чекају, нит у њега верују, тако да су решили да добију оно што желе другачијим начинима. 🙂

Корени: Ко подржава корупцију (27.12.2015)

Ми подржавамо вашу намеру (ако је имате) да се за празнике добро одморите и наједете. За ово друго, имамо чак и креативну идеју:

Facebook video – АrtFido – fetching art: Want to impress the kids with your cooking prowess? (28.12.2014)

12391162_1283375225016819_7444920566875021568_nОсим новогодишњих сластица, можете бити креативни и у кићењу јелке:

Супер жена: 3 предлога за кићење јелке која ће задовољити свачији укус (19.12.2015)

Ево још једног примера:

РТС: Ужичани окитили паметну јелку (17.12.2015)

Ми вам желимо да у новој 2016. будете паметни као јелка Ужичана, здрави као дрен, усправни као јаблан, али пре свега, окружени биљкама које волите. Фејсбук нуди још нешто боље. Да се окружите вама драгим људима.

Name tests: Create your positive energy mosaic for 2016!

А можда је боље да то учините уживо. 🙂

12373186_1652786158302783_8135920671916053665_n (Small)

Пронађите панду!

Наука узвраћа ударац

animal-kiss (Small)Наука треба да буде исплатива, сматра министар Срђан Вербић:

Прва: Вербић: Привреда треба да види корист од науке (1.12.2015)

Наша професија је одавно престала то да буде, мислимо исплатива, а о помоћи не треба ни говорити. Па, ипак, нужда закон мења.

РТВ: ЗР: Седам хиљада мизерија, ипак прихватамо (30.11.2015)

Неки и који би хтели да је прихвате, не могу, јер још није исплаћена свима.

Блиц: Помоћ просвети – Почела исплата 7.000 динара запосленима у школама и вртићима (1.12.2015)

Нису, додуше, сви ни за (оволику) помоћ, баш као што нису ни сви ни за укидање радних свески. У анкети која се помиње у следећем тексту, скоро 85% наставника сматра да и даље треба да буду обавезне.

Политика: Tањи уџбеници, радне свеске више нису обавезне (29.11.2015)

seal animatedРадне свеске престају да буду обавезне, а шта је са радним листовима? 🙂 Наша сарадница, Ена Хорват, направила је сијасет радних листића за часове биологије и све их можете пронаћи овде:

Scribd: Ena Horvat

Такође, њена је и следећа презентација:

Један црв, Eunice aphroditois, који је права ноћна мора, живи у песку топлих мора из кога извири тек да зграби неку неопрезну рибу. Зашто кажемо да је ноћна мора? ot-grubby-waving-animПа, осим што може да нарасте до три метра, погледајте и слику и гиф на следећем линку, те ће вам бити јасно:

IFL Science: This Worm Will Haunt Your Nightmares (18.8.2014)

Амебе такође умеју да буду ноћна мора. Девојка са Тајвана имала је проблем управо са једном од њих, акантоамебом. Непажљива девојка није скидала контактна сочива чак шест месеци и између њих и рожњаче запатила се амеба. Она се иначе не храни људским ткивом, већ бактеријама које су се пренамножиле са друге стране сочива. То је условило да се популација амеба увећа и оне су почеле да улазе у само око у потрази за новим залихама хране. _nxn3swAe9p1ty8kogo1_500 (Small)Ово стање се назива акантоамебични кератитис и има за последицу губитак вида. Јасно је да је праћен болом, али не толиким, односно не алармантним док штета не постане баш велика.

IFL Science: A Girl Left Her Contacts In For 6 Months And Amoebas Ate Her Eyeballs (14.7.2014)

Следећи линк се зове „Амеба гифови“ и садржи гифове, али не о амебама, већ о важним ћелијским процесима и то урађених као мале анимације. Веома занимљиво:

Blog: Amoeba gifs

Како често чујемо, Срби су најстарији народ на свету. Заправо, редослед је – амебе, па Срби. И напокон имамо и „генетички доказ“ за ову тврдњу:

Факти: Амерички биолог: Срби су најстарији народ и директни потомци Нојевог сина (21.9.2013)

Уколико сте мислили да су овакве тврдње ексклузива Срба, преварили сте се. И Црногорци, Хрвати, Македонци, Албанци… сви они имају сопствене паралелне историје (којима помажу паралелне биологије) које доказују оно што вам озбиљни научници неће потврдити.

Portal Analitika: Biofizička antropologija je potvrdila: Crnogorci su starośedioci (27.11.2015) & Sutra journal: Sanskrit in Croatia: From Sarasvati to Hrvati (новембар 2015) & Balkans press: Albanski „istoričar“ Nedžmi Ganiju: Svi Balkanci su poreklom Albanci! (новембар 2015)

Још оваквих текстова можете пронаћи на Фејсбук групи која окупља историчаре који, опет, критикују све оно што припада домену псеудонауке:

Фејсбук група: Наука узвраћа ударац Јовану И. Деретићу!

tumblr_mm282jfNpm1qe8h41o1_400Да и ми допринесемо историјској екипи једним чланком, али који помало има везе и са биологијом. Наиме, поједине личности су остале познате историји због својих што дела, што недела, али и по томе што су њихови делови тела – украдени. Рецимо, такав је случај са мозгом Алберта Ајнштајна, али и Мусолинија! Који су то још делови, сазнајте:

Science dump: These 10 famous body parts were stolen (2.11.2012)

Кад поменусмо мозак, време је за другу презентацију за данас, која говори и о њему и о свему осталом што се нервног система тиче. Аутор је Драгана Косовац:

Некада изгледа као да мозак може да складишти бескрајно много информација, без обзира што смо далеко од Ајнштајна. Но, да ли је то заиста тако? Другим речима, да ли постоји лимит у памћењу?

anigif_enhanced-26872-1408371414-20

Одговор је да не постоји. Уколико је потребно, мозак покаткад „изгура“ старе информације како би направио места за нове.

Scietific American: Can Your Brain Really Be „Full“? (2.6.2015)

Moving-picture-thumping-brain-with-eyes-in-bottle-animated-gifМозак је попут новчаника, ни он не може да буде препун. 🙂 И ако бисмо повезали мозак и новчаник, добили бисмо наслов чланка за крај:

Блиц: „Сиромашна деца имају другачији мозак од богате деце“ (1.4.2015)

Облак ознака