Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „физиологија“

Имитација живота

На сајту Биолошког факултета Универзитета у Београду изашле су и коначне ранг листе.

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Коначни резултати – Окружно-градско такмичење из биологије за основне школе 2017. (04.05.2017)

phageКада би се рангирала жива бића, вируси би били испод црте. Вируси су вазда на некој клацкалици; час су живи, час нису. Заједно са вирусима, на клацкалици су и научници, који нису баш сигурни да ли треба да их свсртају у четврти домен или не. Забуну је тек направио џиновски Klosneuvirus, који је показао неке одлике које нису виђене (до сада) у свету вируса. Неки од сојева ових вируса, нађених у биљкама Аустралије, у стању су да произведу ензиме који могу да интерагују са 19 амино-киселина. Способност склапања протеина вируси нису имали, тако да овај преседан може озбиљно да их квалификује као живе. Макар ову групу. Научници знају да су Klosneuvirusi настали од мајушних предака и да су временом нарасли. И то се десило, каже научник Фредерик (Frederik Schulz) не зато што су ови вируси еволуирали, већ зато што су покрали гене од својих домаћина. У питању су мајушни крадљивци гена, што значи да све оно што раде није њихова оригинална својина, од предака стечена, те то није довољно да бисмо их прогласили живима. 🙂

IFL Science: Giant Viruses Could Be Genetic Frankensteins That Mimic Life (6.4.2017)

Ping-pong-tongue-animated-frogs-breakfastТо што нису живи, не значи да немају проблеме. Научници су пронашли да Н1 (латинично) сој вируса грипа убија отров са коже јужне индијске жабе Hydrophylax bahuvistara. Да би се добила слуз која уништава овај сој, научници са Универзитета Емори на Друид Хилсу у Џорџији подвргли су жабицу (благим) електрошоковима. У тој слузи налази се супстанца уримин која уништава хемаглутинин, а који помаже вирусима да се закаче за ћелију домаћина.

UPI.com: Skin mucus of South Indian frog kills flu virus (18.4.2017)

Frog_žábaЈедна друга врста жабе, Limnonectes larvaepartus, откривена почетком претпрошле године, једина је у свету која рађа живе пуноглавце. Процењује се да жаба има више од 6.000 врста. Од тога, свега 10-12 има унутрашње оплођење (све остале имају спољашње), а само ова, једна једина врста, која, иначе, насељава Сулавеси, рађа пуноглавце (остале носе јаја, попут птица, на пример).

Sci-news.com: Limnonectes larvaepartus: Scientists Discover Tadpole-Bearing Species of Frog in Indonesia (3.1.2015) & b92: Kako se razmnožava nova vrsta žabe? (6.1.2015)

Селимо се у Гвајану и тамо је снимљен документарац о маленој жаби која крије тајну. Тако тврди „Национална географија“.

National geographic: Tiny Toad to Tell Secrets? (28.9.2013)

302bceda40f8912c5086c221c1cf3f51Следећи видео мање је научан, а више забаван. Главни протагонисти су кучићи.

Facebook video – All Animals: A family (25.4.2017)

И за крај, још једна прича где пас има главну улогу. Ова прича десила се пре две године, али је толико необична да је вреди испричати наново.

Животиње.рс: Сасвим необичан дан напуштеног пса: Уместо у смрт, отишао у нови дом! (3.4.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. unnamed5Проверили смо коначне ранг листе да видимо где су наши ђаци;
  2. нисмо сврстали вирусе у жива бића;
  3. још једном се уверили да су нам жабе веома корисне, а и да су занимљиве;
  4. одгледали кратак видео „Националне географије“ и још један приде;
  5. прочитали лепу причу са срећним крајем о напуштеном псу.
Advertisements

Доручак поједи сам, а природу подели са пријатељем

Сигурно већ знате да је данас Дан заштите природе. То је разлог зашто сам баш следећи текст одабрао као први.

Грађанин.рс: Природу чувамо као да припада непријатељу (11.4.2017)

9_75201474143pm867Природа, истина, уме да се понаша непријатељски. Рецимо, „пуна“ је отровних животиња. Отровне жабе из породице Дендробатиде (Dendrobatidae), чије су боје прелепе, и те како могу да буду отровне. Пет центиметара дуга златна жаба има довољно отрова да може да убије десет одраслих мушкараца. Научници нису сигурни како ове жабице производе отров, али озбиљно сумњају да га, заправо, преузимају од свог плена – мрава, термита и других инсеката, а који су га, такође, преузели од биљака. У прилог овој претпоставци говоре и истраживања жаба у заробљеништву, изолованих од плена у свом природном станишту, а које никад не развију отров.

National geographic: Poison Dart Frogs (приступљено 11.4.2017)

_n4aiurpQ9k1qmid2vo1_500 (Small)Ове отровне жабе ипак су далеко, чак у Јужној Америци, те нам неће покварити боравак у природи. За младе из Сомбора организује се и посебан програм који ће трајати од 13. маја до 22. јула.

Центар планета: Боравак у природи (еколошке, креативне, спортске активности, игре без граница, тимске и друштвене игре итд.) – позив за децу! (11.4.2017)

И следећи видео дешава се у природи и мада није у питању радионица, верујем да ће вам се веома допасти. Наиме, сасвим мали зека пронашао је пријатеља – сасвим великог пса. 🙂

Facebook video – Diply Video: Baby bunny makes a new friend! (11.4.2017)

559134_4064950218672_1610971030_n.jpgИ да са псима и завршимо – како са оним великим, тако и са малим.

Мушки магазин: Како да научите пса да седне, легне и устане за пар минута (9.5.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари данас урадили?

  1. LEO001-300x300Обележили смо Дан заштите природе;
  2. научили понешто о отровним жабама из Јужне Америке;
  3. сазнали о амбијенталној настави у Сомбору;
  4. одгледали дражестан видео о пријатељству међу животињама;
  5. прочитали смо савете за дресуру паса.

 

Аутотрофни лењивци

1902071_10203178905093689_6338768794245440063_nДанас су будући мали матуранти радили пробу завршног. Колико сам успео да причам са њима, тест им није изгледао тежак, мада су се прилично двоумили како да одговоре на последње, пето питање. Колико сам ја видео, тест је оптималне тежине; ни превише лак, ни превише тежак. Остаје ми да видим какви су резултати кад сутра будем прегледао. Ви, наравно, можете исказати ваше импресије у коментарима.

Тест који нас, такође, очекује је тест за градско такмичење. Председница Стручног актива наставника биологије Албина Холод послала је информацију које ће школе бити домаћини у Београду. Рекла ми је да је о овоме разговарала са начелником Школске управе.

greenhouse-effect

Ја сам направио један тест који ће помоћи и такмичарима и свим матурантима. Тест је тематски, па сам га назвао:

Биолошки блог: Осунчани тест (8.4.2017)

_mdm55fsnPo1r312weo1_500 (Small)Све у тесту има везе са Сунцем, а има и следећи текст. Тема којом се он бави је зашто људи нису аутотрофи. Разлога је више, а најубедљивији је тај да коришћење сунчеве енергије за прављење хране није претерано ефикасно. Биљке успевају да искористе тек пар процената свеукупног зрачења и једном просечном дрвету је успех ако направи 200 калорија дневно. Дрво може себи да приушти тако ригорозну дијету јер води прилично непокретан живот, што код нас није случај. Чак и ако бисмо били зелени од хлорофила и цео дан лежали непомично на сунцу, не би смео ни мозак да нам буде активан јер троши исувише много енергије. Што бисмо рекли, морали бисмо да пустимо мозак на отаву. Е, и то ћемо моћи за који дан када крене мини распут. Таман да се одморимо и од овог радног викенда.

Gizmodo: Why Humans Will Never Live Off Sunlight (31.8.2016)

10403575_1539377566300401_7996916155045361511_nДакле, људи нису аутотрофи, а нису ни пси. За крај, један видео који то прилично шармантно презентује.

Facebook video – 9gag: When you want something but you’re too proud to beg. ( ͡° ͜ ʖ ͡°) (1.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Коментарисали данашњи комбиновани пробни тест;
  2. информисали се које ће школе бити домаћини градског такмичења из биологије у Београду;
  3. добили смо тест за вежбање осмака;
  4. сазнали зашто људи не могу да буду аутотрофи;
  5. одгледали веома симпатичан видео.

Биологија изборна за велике матуранте

112268-Back-To-School-GifПред нашим осмацима је завршни тест, а изгледа да овај након основне школе неће бити једини.

Едукација.рс: Одлучено: Велика матура услов за упис на факултете (24.3.2017)

Што се биологије тиче, за средњошколце ће она бити изборни предмет, осим ако уписују факултет који тај предмет захтева (на пример, Биолошки или Медицину, вероватно). Тек сам почео чланак, а већ смо стигли до факултета. Следећи тест може, према тврдњи аутора, да процени ваш ниво образовања, а преко одговора на постављена питања.

Teacher probs: Can We Guess Your Level Of Education? (приступљено 4.4.2017)

Moving-ilustrated-picture-heart-beating-gif-animationПотребно је да знате нешто мало енглеског, а питања су лака до осредње тешка. Једно од мноштва је из биологије, а треба да одговорите да ли је тачно да срце пумпа крв. 🙂 Таман кад поменух срце, ево један интерактиван сајт који вреди погледати, а софтвер преузети.

PBS.org: Map of the Human Heart (14.4.2011)

Такође, на ову тему имамо и презентацију колеге Владана Нешића.

Са циркулаторног прелазимо на нервни систем. За крај, одабрао сам сајт који нуди обиље слика (које нису баш употревљиве) и анимација (које јесу) на ову тему.

Argosymedical.com: Nervous Animation & Illustration (приступљено 4.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. HeartИнформисали се о будућности завршног теста;
  2. решавали смо тест знања;
  3. преузели смо софтвер о срцу;
  4. обогатили смо збирку презентација за једну нову;
  5. обележили смо последњи наведени сајт као омиљен јер пружа гомилу доброг материјала.

Живот без малог мозга

Почињем данас презентацијом коју је направио колега Владан Нешић:

Сви знамо колико просечно излучимо мокраће током дана, а шта је са сузама? Па, током једне године излијемо око 83 литре суза. 🙂 И током тог периода ослободимо се четири килограма коже, а толико је просечно тешка људска глава. Код жене, која је јунак следеће приче, глава је свакако мање масе јер је рођена без малог мозга.

BrainWIDE

Знамо да је тај део мозга задужен за корекцију финих покрета и равнотежу, али не знам да ли сте знали да, иако заузима 10% масе мозга, садржи готово половину свих неурона. Ова жена је откривена у Кини и то када је имала 24 године, а због тога што се жалила на мучнину и вртоглавицу. Магнетном резонанцом потврђено је да нема мали мозак и тако је објашњено зашто је проговила тек са шест година, а проходала тек са девет. Па, ипак, никад није могла да хода без туђе помоћи, а никада није могла да скаче и да се игра као друга деца.

IFL Science: 24-Year-Old Woman Born Without Cerebellum (приступљено 30.3.2017)

_nrwclhvlw11s2yegdo1_400.gifМали мозак не треба мешати са тзв. мини-мозгом, који су открили истраживачи у Калифорнији. Њихова студија указује на то да, поред нормалних механизама, тело користи групу неурона у кичменој мождини груписаних у „мини-мозак“, како су га назвали, који комбинује сензорне информације и моторне команде за упућивање малих, несвесних покрета стопала како би се обезбедила боља равнотежа док ходамо по леду.

IFL Science: Spinal ‘Mini-Brain’ Assists In Balancing On Ice (приступљено 30.3.2017)

Ми не треба сада да размишљамо о леду јер су лепи, сунчани и топли дани пред нама. Пролеће нам је стигло и то постаје све уочљивије. И на следећем филмићу који приказује како се природа буди. Заиста је чаробно.

Facebook video – France tv zoom: La forêt s’éveille et nous offre un spectacle ahurissant de beauté. (24.3.2017)

Заједно са пролећем, стигле су нам и нове поштанске марке. Пошта Србије пустила је у оптицај средином месеца пригодне марке под називом „Заштићене животињске врсте – Сове“. Четири марке, које чине овогодишње традиционално издање, уметнички је обрадио Мирослав Николић, креатор марака „Поште Србије“. Стручна сарадња за ово издање стигла је од Милана Ружића, председника Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

17629965_1257154644334224_1399993964389297148_n

А нешто је стигло и у зоолошки врт на Палићу.

РТС: Ексклузивно за РТС: Белко и Шумба доселили се на Палић (28.3.2017)

Иначе, ако нисте знали Палићки зоо врт је један од 100 најбољих у Европи. А то потврђује и репортажа коју сам приредио за крај.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. v1VKDGfОбогатили своју збирку презентација за још једну нову;
  2. сазнали неке занимљивости о људском телу;
  3. одгледали прелепи филм о животу у шуми;
  4. видели нове поштанске марке које промовишу угрожене врсте сова;
  5. информисали се о раду зоолошког врта на Палићу.

Ера робота

Данас ћемо се бавити (између осталог и) анкетама. За почетак, како да је направимо?

Turizam i putovanja.kom: Kako napraviti anketu pomoću Google docs (12.8.2013)

d67b081338ed9551a7b29046340f96c4ИКТ су, без сваке сумње, веома значајне и за наставу. Ево једног текста који се бави имформатизацијом из мало другачијег угла.

Школарци.цом: У ери робота, школе уче нашу децу како да буду непотребна (1.11.2014)

Поднаслов у овом тексту гласи: „Режим бубања и тестирања уништава нагон за учењем и разара будућност људи“. А шта ако људи сами траже такав режим? Када је часопис „Scientific American“ вршио анкету међу 215 испитаника и питао их шта би желели да унапреде, чак 61% њих је желео да то буду когнитивне способности (тек 11% би радило на свом карактеру, на пример). _10154482502426270_4880984057448218421_nИ од тих 61% готово половина (заправо 40%) је желело да побољша своју меморију! Мањи број њих би радио на способностима учења, рационализацији, фокусу и креативности и решавању проблема. За ова два последња определило се око 6% од укупног броја испитаника. Можда су зато креативност и способност решавања проблема цењени  – јер су ретки.

Scientific American: The Brain Upgrades We Covet Most (1.11.2014)

_nb3mno8Bsz1sb5osho1_500Верујем да постоје начини да се побољша и меморија и све остало, а следећи чланак сугерише да и гљиве моу бити корисне. Додуше, не баш за меморију. 🙂 Наиме, у тзв. магичним печуркама налази се супстанца псилобицин. Ова хемикалија изазива да мозак искуси, да тако кажем, обиље боја и дезена, а то је, изгледа, тако зато што је мозак „хиперконектован“. То би значило да се повећава међусобна комуникација између различитих области мозга. Псилобицин везује исте рецепторе као и серотонин, чиме би се могло донекле објаснити еуфорично осећање оних који загризу магичну гљиву. Има и оних који буду у „лошем трипу“, па осете и параноју и то врло екстремну. Занимљиво је да магичне гљиве не узрокују само обојено психоделично осећање на неколико сати. Документовани су случајеви где су забележене много дуже неуролошке промене. Наиме, људи су читавих 14 месеци након узимања псилобицина били срећнији и отворенији за уметност. 🙂

IFL Science: How Magic Mushrooms Change Your Brain (приступљено 29.3.2017)

Нама нису потребне магичне печурке да бисмо били отворени за уметност…

Мушки магазин: Графити као уметност – 20 невероватних графита (1.11.2014)

…али би нам значила презентација о печуркама и другим гљивама за час. Презентацију је радила  Ивана Дамњановић.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1480736_995823500450702_3208214771721542136_nНаучили смо како да правимо онлајн анкету;
  2. прочитали смо леп текст о проблемима наставе и учења у 21. веку;
  3. сазнали смо нешто ново о људском мозгу;
  4. погледали смо занимљиву галерију графита;
  5. обогатили смо збирку презентација за једну нову.

Биологија у пубертету

1551650_10203948121935218_8695868185243577919_n (Small)За почетак позив да се укључимо у наградни конкурс.

Горани Србије: Наградни конкурс поводом обележавања 5. јуна Светског дана заштите животне средине и интензивирања акција и активности у Покрету горана Србије (до 25.5.2017)

У питању су ликовни и други радови, али када поменемо Горане увек мислимо на неку садњу. Ако ћете да садите нешто по кући, НАСА је обелоданила које врсте су најпогодније да нам пречисте ваздух.

Bored panda: NASA Reveals A List Of The Best Air-Cleaning Plants For Your Home (децембар 2016)

Уз биљке дате у попису претходног чланка лакше се дише, а уз презентацију Иване Дамњановић лакше се предаје дисање.

Многе колеге верују да ћемо тешко да предајемо следеће године било шта у петом разреду без одговарајућих уџбеника. Програм ће се значајно променити, а како то виде медији – погледајте.

Данас: О пубертету и здравој исхрани на часовима биологије (21.3.2017)

radovi1Оно што сам још ново дознао је да Национални просветни савет треба да се о свему овоме изјасни до 11. априла. Ако одлука буде негативна, тврде медији, министар ће искористити своје право да промене усвоји без сагласности овог тела. Подсетићу вас да ово није преседан. У ранијем сазиву министарства на исти начин је министар Срђан Вербић одлучио да завршни тест носи 30, а не предложених 40 бодова.

И шта ћемо са помањкањем одговарајућег уџбеника? Па, један начин да се то премости за следећу годину су свакако сајтови налик на овај. 🙂 Један такав сајт, из суседне нам државе, желео сам да вам представим за крај данашњег чланка.

Prirodoslovna lepeza: Biologija – online priručnik (pristupljeno 23.3.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. small-stick-tree-gold-207455191Позвани смо да учествујемо на на конкурсу Покрета горана Србије;
  2. сазнали које кућевне биљке најбоље пречишћавају ваздух;
  3. обогатили колекцију презентација за једну нову;
  4. добили увид у још једно виђење нових наставних планова за следећу годину, као и још неке информације;
  5. упознали се са новим едукативним сајтом.

Облак ознака