Успаване лепотице
На почетку један чланак који ће врло заинтересовати и обрадовати колегинице, што не могу исто да тврдим и за колеге. 🙂 Наиме, истраживачи са Института за истраживање сна у Лафбору тврде да жене морају да спавају дуже него мушкарци јер је њихов мозак – комплекснији. 🙂 У току дана ми користимо више или мање нашег мозга и правило је да што га више користимо, више мора да се опоравља, односно да спава. Жене имају „мултитаскинг“ мозак, односно раде више ствари одједном, па им је потребно да дуже спавају. Мушкарци који раде захтевне послове, при којима доносе много одлука и латерално размишљају (ма шта год то било), спаваће дуже од просека, али опет не колико и жене.
Higher perspectives: New Research Says Women Need More Sleep Than Men Because Their Brains Are More Complex (11.12.2015)
Ако вас занима колико је то више времена за сан, открићу вам и то – 20 минута. Дакле, драге колегинице, ништа шминкање ујутру пред посао, него спавањац. Мора мозак да се одмори. 🙂
Но, без обзира на пол, научници кажу да наш мозак ради тако да лева хемисфера мисли о малим бројевима, а десна о великим. Или ипак обрнуто, због укрштања нервних путева? Како год, научници не могу да се договоре да ли је то због утицаја гена или средине. Ова подела посла међу хемисферама постоји и код неких мајмуна и птица, али ни то није дало разрешење дилеме. Све до једног истраживања које је показало да постоји и код пилића који су сувише мало поживели да би могли да науче од некога. Биће да су гени одговорни, ипак.
У чланку је и видео са преслатким експериментом где ћете видети како пиленце реагује на мале и велике бројеве.
Phys.org: Study shows even newly hatched chicks have a left to right number space map (w/ Video) (30.1.2015)
Тако реагује пиленце на бројеве, а о томе како птице реагују на људску глупост, говори следећи чланак.
Блиц: У овај део Србије птице селице се следеће године неће вратити, а разлог је опасан и за људе (8.11.2018)
Заиста је невероватно колико је еколошка свест наших суграђана на ниском нивоу. Треба ли да кривимо нас наставнике јер их, кад је требало, ничему нисмо научили? Не бих рекао, тим пре што се ми заиста трудимо да нам настава буде одлична. Доказ за то су креативни радови које објављујем сваке недеље. Данас су на реду радови шестака из ОШ „Рифат Бурџовић Трсо“ и ОШ „Вук Караџић“ из Тутина. Ментор је наставник Семир Тутић.
И још мало радова ђака, а пошто сам некако данас највише писао о птицама, ево цртежа једног ђака из ОШ „Радоје Домановић“ из Београда. Тако то испадне када се споји таленат ђака и његова приврженост према биологији. Наравно, улога наставника је ту веома значајна и колегиница Тијана Морић само може да буде поносна.
И да резимирамо…
Којих смо 5 ствари урадили данас?
- Наспавали смо се за све паре, а због комплексности нам мозга (више-мање, зависи од пола, у ствари);
- нашли смо заједничку карактеристику са пилићима;
- упозорили смо на еколошку катастрофу која нам се дешава;
- дивили смо се моделима протиста;
- одушевили смо се цртежима птица.
Комплетан програм фестивала можете погледати у документу који Вам достављам у прилогу или на 
Најавили смо стручно предавање о вакцинацији;
Када би се рангирала жива бића, вируси би били испод црте. Вируси су вазда на некој клацкалици; час су живи, час нису. Заједно са вирусима, на клацкалици су и научници, који нису баш сигурни да ли треба да их свсртају у четврти домен или не. Забуну је тек направио џиновски Klosneuvirus, који је показао неке одлике које нису виђене (до сада) у свету вируса. Неки од сојева ових вируса, нађених у биљкама Аустралије, у стању су да произведу ензиме који могу да интерагују са 19 амино-киселина. Способност склапања протеина вируси нису имали, тако да овај преседан може озбиљно да их квалификује као живе. Макар ову групу. Научници знају да су Klosneuvirusi настали од мајушних предака и да су временом нарасли. И то се десило, каже научник Фредерик (Frederik Schulz) не зато што су ови вируси еволуирали, већ зато што су покрали гене од својих домаћина. У питању су мајушни крадљивци гена, што значи да све оно што раде није њихова оригинална својина, од предака стечена, те то није довољно да бисмо их прогласили живима. 🙂
То што нису живи, не значи да немају проблеме. Научници су пронашли да Н1 (латинично) сој вируса грипа убија отров са коже јужне индијске жабе Hydrophylax bahuvistara. Да би се добила слуз која уништава овај сој, научници са Универзитета Емори на 
Једна друга врста жабе, Limnonectes larvaepartus, откривена почетком претпрошле године, једина је у свету која рађа живе пуноглавце. Процењује се да жаба има више од 6.000 врста. Од тога, свега 10-12 има унутрашње оплођење (све остале имају спољашње), а само ова, једна једина врста, која, иначе, насељава 
Следећи видео мање је научан, а више забаван. Главни протагонисти су кучићи.
Проверили смо коначне ранг листе да видимо где су наши ђаци;
Природа, истина, уме да се понаша непријатељски. Рецимо, „пуна“ је отровних животиња. Отровне жабе из породице Дендробатиде (Dendrobatidae), чије су боје прелепе, и те како могу да буду отровне. Пет центиметара дуга златна жаба има довољно отрова да може да убије десет одраслих мушкараца. Научници нису сигурни како ове жабице производе отров, али озбиљно сумњају да га, заправо, преузимају од свог плена – мрава, термита и других инсеката, а који су га, такође, преузели од биљака. У прилог овој претпоставци говоре и истраживања жаба у заробљеништву, изолованих од плена у свом природном станишту, а које никад не развију отров.
Ове отровне жабе ипак су далеко, чак у Јужној Америци, те нам неће покварити 
И да са псима и завршимо – како са оним великим, тако и са малим.
Обележили смо Дан заштите природе;
Данас су будући мали матуранти радили пробу завршног. Колико сам успео да причам са њима, тест им није изгледао тежак, мада су се прилично двоумили како да одговоре на последње, пето питање. Колико сам ја видео, тест је оптималне тежине; ни превише лак, ни превише тежак. Остаје ми да видим какви су резултати кад сутра будем прегледао. Ви, наравно, можете исказати ваше импресије у коментарима.
Све у тесту има везе са Сунцем, а има и следећи текст. Тема којом се он бави је зашто људи нису аутотрофи. Разлога је више, а најубедљивији је тај да коришћење сунчеве енергије за прављење хране није претерано ефикасно. Биљке успевају да искористе тек пар процената свеукупног зрачења и једном просечном дрвету је успех ако направи 200 калорија дневно. Дрво може себи да приушти тако ригорозну дијету јер води прилично непокретан живот, што код нас није случај. Чак и ако бисмо били зелени од хлорофила и цео дан лежали непомично на сунцу, не би смео ни мозак да нам буде активан јер троши исувише много енергије. Што бисмо рекли, морали бисмо да пустимо мозак на отаву. Е, и то ћемо моћи за који дан када крене мини распут. Таман да се одморимо и од овог радног викенда.
Дакле, људи нису аутотрофи, а нису ни пси. За крај, један видео који то прилично шармантно презентује.
