Књига за сваког човека на свету

За данас имам неколико лепих најава, неких скоријих, других нешто даљих, али једнако згодних да се унесу у Годишњи план рада школе. Да почнемо од најблискијег.

ТВ Нови Бечеј: Учествујте у екобиолошком кампу на Сланом копову (рок за пријаву 25.8.2018)

Следећа два догађаја су у новембру.

Green fest: Školske posete (од 13. до 16. новембра 2018)

У питању је фестивал који има и филмиће и радионице и изложбу. Још један фестивал, верујем већини познат:

Фејсбук догађај: ФИЗИ БИЗИ ФЕСТ 8 – до ∞ и иза тога! (17.11.2018)

На неки начин фестивал науке ћемо имати и на часовима јер по новој методологији рада, која креће од петог разреда, биће неопходно да се рад учини практичнијим, проблемским и пројектним. Постоји сајт који нам све то може олакшати (чак има и припреме часова) и једини је проблем што је на енглеском.

Stem.org.uk: Primary science resource packages (приступљено 23.8.2018)

Са петог прелазимо на шести разред. Када су музичара Антонија Пушића (познатијег под псеудонимом Рамбо Амадеус) питали коју књигу би препоручио, ево шта је одговорио…

Кад смо веч кренули из разреда у разред, ево нешто и за седмаке. Следећи чланак одговара на питање зашто већина људи удише ваздух кроз само једну ноздрву.

Curiosity.com: Why Most People Only Breathe Out of One Nostril at a Time (приступљено 23.8.2018)

И, напокон, нешто за осмаке. У питању је интерактивни сајт који приказује речни екосистем без хидроелектране и са лоше и добро постављеном. Погледајте.

Dam effects.org: Hydropower reform coalition (приступљено 23.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо лепа догађања;
2. нашли смо извор за планирање часова у петом разреду;
3. добили смо препоруку за читање;
4. сазнали смо зашто удишемо ваздух на само једну ноздрву;
5. видели смо како хидроелектране утичу на речни екосистем.

Advertisements

Непријатељи вакцина

У понедељак имамо једно занимљиво предавање.

Фејсбук догађај – Музеј науке и технике: Вакцинација и њени непријатељи, проф.др Зоран Радовановић (за 9.10.2017)

Вакцине се дају као превенција болестима, али оне нису лек. О леку говори следећи текст и то о леку за болест којој, тренутно, лека нема. Ради се о сиди. Њу изазива вирус ХИВ и он је неко време неактиван, скривен у телесним течностима. Тренутне терапије се базирају на томе да се смањи количина вируса у телу, чиме се продужава та његова латентна фаза и пацијентима омогућава колико-толико нормалан живот. Најновија идеја је да се вирус активира, односно покрене да напушта ћелије у којима се размножавао. Научници су синтетизовали једињење названо L-HIPPO, које онемогућава вирус да дође до ћелијске мембране и размножава се, те остаје заробљен унутар инфициране ћелије. Ћелија ће временом природно угинути (тај процес се зове апоптоза или програмирана ћелијска смрт), а са њом и заробљени вируси.

IFL Sceince: New Breakthrough Could One Day Lead To AIDS Cure (3.10.2017)

У тексту још кажу да око 1,1 милиона људи у САД има ХИВ, али да једно од седморо оболелих и не зна да је у тој групи. Ево још мало статистика, али другачије врсте.

Какви су ставови младих по питању урођених болести, можда је боље да ни не испитујемо. Наместо тога, треба да едукујемо, а ево га један текст који нам може помоћи у томе.

dw.com: Daunov sindrom: hendikep, a ne bolest (24.5.2013)

Углавном, колику ћему емпатију имати, зависи од физиолошких својства мозга. Научници у следећем тексту тврде да се емпатија, зато, може развијати, али и да се може смањити током времена.

IFL Science: Researchers find Physical Differences in Empathetic Peoples’ Brains (22.6.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо стручно предавање о вакцинацији;
2. „апдејтовали“ смо сазнања о опаком вирусу ХИВ-а;
3. видели смо поражавајућу статистику о ставовима младих;
4. научили смо нешто о Дауновом синдрому;
5. сазнали смо да се емпатија може развијати.

Имитација живота

На сајту Биолошког факултета Универзитета у Београду изашле су и коначне ранг листе.

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Коначни резултати – Окружно-градско такмичење из биологије за основне школе 2017. (04.05.2017)

Када би се рангирала жива бића, вируси би били испод црте. Вируси су вазда на некој клацкалици; час су живи, час нису. Заједно са вирусима, на клацкалици су и научници, који нису баш сигурни да ли треба да их свсртају у четврти домен или не. Забуну је тек направио џиновски Klosneuvirus, који је показао неке одлике које нису виђене (до сада) у свету вируса. Неки од сојева ових вируса, нађених у биљкама Аустралије, у стању су да произведу ензиме који могу да интерагују са 19 амино-киселина. Способност склапања протеина вируси нису имали, тако да овај преседан може озбиљно да их квалификује као живе. Макар ову групу. Научници знају да су Klosneuvirusi настали од мајушних предака и да су временом нарасли. И то се десило, каже научник Фредерик (Frederik Schulz) не зато што су ови вируси еволуирали, већ зато што су покрали гене од својих домаћина. У питању су мајушни крадљивци гена, што значи да све оно што раде није њихова оригинална својина, од предака стечена, те то није довољно да бисмо их прогласили живима. 🙂

IFL Science: Giant Viruses Could Be Genetic Frankensteins That Mimic Life (6.4.2017)

То што нису живи, не значи да немају проблеме. Научници су пронашли да Н1 (латинично) сој вируса грипа убија отров са коже јужне индијске жабе Hydrophylax bahuvistara. Да би се добила слуз која уништава овај сој, научници са Универзитета Емори на Друид Хилсу у Џорџији подвргли су жабицу (благим) електрошоковима. У тој слузи налази се супстанца уримин која уништава хемаглутинин, а који помаже вирусима да се закаче за ћелију домаћина.

UPI.com: Skin mucus of South Indian frog kills flu virus (18.4.2017)

Једна друга врста жабе, Limnonectes larvaepartus, откривена почетком претпрошле године, једина је у свету која рађа живе пуноглавце. Процењује се да жаба има више од 6.000 врста. Од тога, свега 10-12 има унутрашње оплођење (све остале имају спољашње), а само ова, једна једина врста, која, иначе, насељава Сулавеси, рађа пуноглавце (остале носе јаја, попут птица, на пример).

Sci-news.com: Limnonectes larvaepartus: Scientists Discover Tadpole-Bearing Species of Frog in Indonesia (3.1.2015) & b92: Kako se razmnožava nova vrsta žabe? (6.1.2015)

Селимо се у Гвајану и тамо је снимљен документарац о маленој жаби која крије тајну. Тако тврди „Национална географија“.

National geographic: Tiny Toad to Tell Secrets? (28.9.2013)

Следећи видео мање је научан, а више забаван. Главни протагонисти су кучићи.

Facebook video – All Animals: A family (25.4.2017)

И за крај, још једна прича где пас има главну улогу. Ова прича десила се пре две године, али је толико необична да је вреди испричати наново.

Животиње.рс: Сасвим необичан дан напуштеног пса: Уместо у смрт, отишао у нови дом! (3.4.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Проверили смо коначне ранг листе да видимо где су наши ђаци;
2. нисмо сврстали вирусе у жива бића;
3. још једном се уверили да су нам жабе веома корисне, а и да су занимљиве;
4. одгледали кратак видео „Националне географије“ и још један приде;
5. прочитали лепу причу са срећним крајем о напуштеном псу.

Доручак поједи сам, а природу подели са пријатељем

Сигурно већ знате да је данас Дан заштите природе. То је разлог зашто сам баш следећи текст одабрао као први.

Грађанин.рс: Природу чувамо као да припада непријатељу (11.4.2017)

Природа, истина, уме да се понаша непријатељски. Рецимо, „пуна“ је отровних животиња. Отровне жабе из породице Дендробатиде (Dendrobatidae), чије су боје прелепе, и те како могу да буду отровне. Пет центиметара дуга златна жаба има довољно отрова да може да убије десет одраслих мушкараца. Научници нису сигурни како ове жабице производе отров, али озбиљно сумњају да га, заправо, преузимају од свог плена – мрава, термита и других инсеката, а који су га, такође, преузели од биљака. У прилог овој претпоставци говоре и истраживања жаба у заробљеништву, изолованих од плена у свом природном станишту, а које никад не развију отров.

National geographic: Poison Dart Frogs (приступљено 11.4.2017)

Ове отровне жабе ипак су далеко, чак у Јужној Америци, те нам неће покварити боравак у природи. За младе из Сомбора организује се и посебан програм који ће трајати од 13. маја до 22. јула.

Центар планета: Боравак у природи (еколошке, креативне, спортске активности, игре без граница, тимске и друштвене игре итд.) – позив за децу! (11.4.2017)

И следећи видео дешава се у природи и мада није у питању радионица, верујем да ће вам се веома допасти. Наиме, сасвим мали зека пронашао је пријатеља – сасвим великог пса. 🙂

Facebook video – Diply Video: Baby bunny makes a new friend! (11.4.2017)

И да са псима и завршимо – како са оним великим, тако и са малим.

Мушки магазин: Како да научите пса да седне, легне и устане за пар минута (9.5.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари данас урадили?

1. Обележили смо Дан заштите природе;
2. научили понешто о отровним жабама из Јужне Америке;
3. сазнали о амбијенталној настави у Сомбору;
4. одгледали дражестан видео о пријатељству међу животињама;
5. прочитали смо савете за дресуру паса.

 

Аутотрофни лењивци

Данас су будући мали матуранти радили пробу завршног. Колико сам успео да причам са њима, тест им није изгледао тежак, мада су се прилично двоумили како да одговоре на последње, пето питање. Колико сам ја видео, тест је оптималне тежине; ни превише лак, ни превише тежак. Остаје ми да видим какви су резултати кад сутра будем прегледао. Ви, наравно, можете исказати ваше импресије у коментарима.

Тест који нас, такође, очекује је тест за градско такмичење. Председница Стручног актива наставника биологије Албина Холод послала је информацију које ће школе бити домаћини у Београду. Рекла ми је да је о овоме разговарала са начелником Школске управе.

Ја сам направио један тест који ће помоћи и такмичарима и свим матурантима. Тест је тематски, па сам га назвао:

Биолошки блог: Осунчани тест (8.4.2017)

Све у тесту има везе са Сунцем, а има и следећи текст. Тема којом се он бави је зашто људи нису аутотрофи. Разлога је више, а најубедљивији је тај да коришћење сунчеве енергије за прављење хране није претерано ефикасно. Биљке успевају да искористе тек пар процената свеукупног зрачења и једном просечном дрвету је успех ако направи 200 калорија дневно. Дрво може себи да приушти тако ригорозну дијету јер води прилично непокретан живот, што код нас није случај. Чак и ако бисмо били зелени од хлорофила и цео дан лежали непомично на сунцу, не би смео ни мозак да нам буде активан јер троши исувише много енергије. Што бисмо рекли, морали бисмо да пустимо мозак на отаву. Е, и то ћемо моћи за који дан када крене мини распут. Таман да се одморимо и од овог радног викенда.

Gizmodo: Why Humans Will Never Live Off Sunlight (31.8.2016)

Дакле, људи нису аутотрофи, а нису ни пси. За крај, један видео који то прилично шармантно презентује.

Facebook video – 9gag: When you want something but you’re too proud to beg. ( ͡° ͜ ʖ ͡°) (1.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Коментарисали данашњи комбиновани пробни тест;
2. информисали се које ће школе бити домаћини градског такмичења из биологије у Београду;
3. добили смо тест за вежбање осмака;
4. сазнали зашто људи не могу да буду аутотрофи;
5. одгледали веома симпатичан видео.

Биологија изборна за велике матуранте

Пред нашим осмацима је завршни тест, а изгледа да овај након основне школе неће бити једини.

Едукација.рс: Одлучено: Велика матура услов за упис на факултете (24.3.2017)

Што се биологије тиче, за средњошколце ће она бити изборни предмет, осим ако уписују факултет који тај предмет захтева (на пример, Биолошки или Медицину, вероватно). Тек сам почео чланак, а већ смо стигли до факултета. Следећи тест може, према тврдњи аутора, да процени ваш ниво образовања, а преко одговора на постављена питања.

Teacher probs: Can We Guess Your Level Of Education? (приступљено 4.4.2017)

Потребно је да знате нешто мало енглеског, а питања су лака до осредње тешка. Једно од мноштва је из биологије, а треба да одговорите да ли је тачно да срце пумпа крв. 🙂 Таман кад поменух срце, ево један интерактиван сајт који вреди погледати, а софтвер преузети.

PBS.org: Map of the Human Heart (14.4.2011)

Такође, на ову тему имамо и презентацију колеге Владана Нешића.

Са циркулаторног прелазимо на нервни систем. За крај, одабрао сам сајт који нуди обиље слика (које нису баш употревљиве) и анимација (које јесу) на ову тему.

Argosymedical.com: Nervous Animation & Illustration (приступљено 4.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Информисали се о будућности завршног теста;
2. решавали смо тест знања;
3. преузели смо софтвер о срцу;
4. обогатили смо збирку презентација за једну нову;
5. обележили смо последњи наведени сајт као омиљен јер пружа гомилу доброг материјала.

Живот без малог мозга

Почињем данас презентацијом коју је направио колега Владан Нешић:

Сви знамо колико просечно излучимо мокраће током дана, а шта је са сузама? Па, током једне године излијемо око 83 литре суза. 🙂 И током тог периода ослободимо се четири килограма коже, а толико је просечно тешка људска глава. Код жене, која је јунак следеће приче, глава је свакако мање масе јер је рођена без малог мозга.

Знамо да је тај део мозга задужен за корекцију финих покрета и равнотежу, али не знам да ли сте знали да, иако заузима 10% масе мозга, садржи готово половину свих неурона. Ова жена је откривена у Кини и то када је имала 24 године, а због тога што се жалила на мучнину и вртоглавицу. Магнетном резонанцом потврђено је да нема мали мозак и тако је објашњено зашто је проговила тек са шест година, а проходала тек са девет. Па, ипак, никад није могла да хода без туђе помоћи, а никада није могла да скаче и да се игра као друга деца.

IFL Science: 24-Year-Old Woman Born Without Cerebellum (приступљено 30.3.2017)

Мали мозак не треба мешати са тзв. мини-мозгом, који су открили истраживачи у Калифорнији. Њихова студија указује на то да, поред нормалних механизама, тело користи групу неурона у кичменој мождини груписаних у „мини-мозак“, како су га назвали, који комбинује сензорне информације и моторне команде за упућивање малих, несвесних покрета стопала како би се обезбедила боља равнотежа док ходамо по леду.

IFL Science: Spinal ‘Mini-Brain’ Assists In Balancing On Ice (приступљено 30.3.2017)

Ми не треба сада да размишљамо о леду јер су лепи, сунчани и топли дани пред нама. Пролеће нам је стигло и то постаје све уочљивије. И на следећем филмићу који приказује како се природа буди. Заиста је чаробно.

Facebook video – France tv zoom: La forêt s’éveille et nous offre un spectacle ahurissant de beauté. (24.3.2017)

Заједно са пролећем, стигле су нам и нове поштанске марке. Пошта Србије пустила је у оптицај средином месеца пригодне марке под називом „Заштићене животињске врсте – Сове“. Четири марке, које чине овогодишње традиционално издање, уметнички је обрадио Мирослав Николић, креатор марака „Поште Србије“. Стручна сарадња за ово издање стигла је од Милана Ружића, председника Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

А нешто је стигло и у зоолошки врт на Палићу.

РТС: Ексклузивно за РТС: Белко и Шумба доселили се на Палић (28.3.2017)

Иначе, ако нисте знали Палићки зоо врт је један од 100 најбољих у Европи. А то потврђује и репортажа коју сам приредио за крај.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Обогатили своју збирку презентација за још једну нову;
2. сазнали неке занимљивости о људском телу;
3. одгледали прелепи филм о животу у шуми;
4. видели нове поштанске марке које промовишу угрожене врсте сова;
5. информисали се о раду зоолошког врта на Палићу.