Записник са београдског актива

У ОШ „Дринка Павловић“ у Београду 10. октобра одржан је састанак градског Стручног актива наставника биологије. Састанак је водила Марина Дрндарски.

Наука

Др Небојша Јаснић са Биолошког факултета Универзитета у Београду одржао је изузетно предавање о феромонима. Предавање не могу да вам проследим, али је Небојша Јаснић дао дозволу да објавим презентацију.

Предстојећи догађаји

Марина је најавила два догађаја на којима могу да учествују наставници са својим ђацима. Оба догађаја су међународног карактера.

Један је ЕГУ (Европска геонаучна унија) конференција која се организује у Бечу и десиће се у мају 2020. Можемо да аплицирамо да будемо или посматрачи или активни учесници и да прикажемо постер на којем ћемо представити свој рад са ђацима. У сваком случају конкуришемо за средства које ће нам ова Унија дати и тада ћемо моћи да присуствујемо сјајним предавањима и радионицама.

Линк је овде.

Други догађај је такмичење за ђаке од 7 до 11 и од 12 до 18 година (дакле интересантно и за средњошколске колеге), а потребно је да пишу есеје (старији на енглеском језику) на тему заштите животне средине. Цео конкурс носи назив „Trust for Sustainable Living“. Најуспешнији ће наставити такмичење, али неће писати већ ће имати аргументоване дебате. Марина је већ имала успеха и пропутовала је са ђацима, а сами ђаци добијају сертификате који се вреднују у иноземним средњим школама.

Линк је овде.

Пројекти

Гост на састанку је био Бане Савић, који се представио као економиста, планинар и љубитељ природе. Он нам је представио тзв. плаву економију и своју колегиницу Иванку Миленковић и њену фирму „Еко-фунги“. Ова фирма и оваква економија се баве органском производњом печурака, односно буковаче и то са максималном уштедом енергије. Буковача може да расте на опиљцима дрвета (четинара баш и не), комадима папира и, што је занимљиво, на талогу кафе (отуда и сарадња са кафићима). Бане је дао идеју да се направи сарадња са школама и да ђаци одгајају буковачу на овај начин. Отворен је за идеје наставника, односно предлоге како овај практични пројекат може да се одвија. Најбоља веза са Банетом и заинтересованим наставницима је Марина.

Стручно усавршавање

Др Срђан Стаменковић са Биолошког факултета Универзитета у Београду је и овога пута гостовао на састанку. У том тренутку сам морао да идем са састанка, тако да нисам чуо шта је причао, али вам преносим оно што ми је Марина препричала. Срђан Стаменковић је био у својству представника БФ-а и понудио је сарадњу са наставницима. Факултет ће основати некакав центар и тај центар ће ангажовати предаваче са Биолошког факултета да предају наставницима оне теме које наставници буду тражили. Колико сам разумео механизам, наставници затраже предавање на неку тему, а тај центар ангажује предавача. На који начин ће се то одвијати верујем да ће нас факултет већ известити.

Ако је било још нечег на састанку надам се да ће колеге које су биле присутне допунити у коментарима овом тексту.

записник саставио

Дејан Бошковић, наставник у ОШ „Иво Андрић“ у Београду

Велики лов на биљке

Фото: Виолета Ђурић

Зима нам задаје и лепе и тешке тренутке. С једне стране је бело као у бајци, а са друге су леденице које прете да неком разбију главу. Изгледа да ћемо морати у зборнике методологије радова уврстити и обавезну едукацију како деца треба да делају када падне снег. Но, следећи текст говори о нечем другом.

Бука: Шокантан призор у Сарајеву: Дјеца пуштена вани на хладноћу (8.12.2017)

Текст почиње причом Елдина Пахуљице који је „видио четверо дјеце док је пролазио једним степеништем у Сарајеву, враћајући се из продавнице гдје је отишао да купи слаткише за своју дјецу која су у кући у сигурним и конролисаним условима, уз таблет“. 🙂 Јасно вам је зашто је овај текст ироничан, а ја бих се позабавио последњом речју из овог цитата. Наиме, имам баш један текст на ту тему.

Данас: Гледање у екране компјутера и телефона мења структуру мозга код деце (11.12.2018)

И без екрана биологија може да измени дечје знање, али и да развије креативност. Доказ за то су радови ђака на часовима Иване Дамњановић.

Добар рад је присутан и на биолошкој секцији у ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Србобрана. Њихове сјајне радове можете видети на Фејсбук страници.

Фејсбук страна: Биолошка секција „Пужићи“ – ОШ „Јован Јовановић Змај“ (приступљено 20.12.2018)

Видели смо како ради ова сјајна секција, а примера доброг рада никад довољно. Посебно када је у питању пројектна настава. Ђаци наставнице Зорице Ђурић из ОШ „Краљ Петар I“ из Ниша кренули су у „велики лов на биљке“. Да би у том „лову“ били успешни, морали су најпре да мапирају терен. Како је то изгледало, показаће вам фотографије. Остављам вас да разгледате и њих и горепоменуту Фејсбук страну, а ми се читамо следеће недеље.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Радовали смо се зимским радостима; 🙂
2. одвратили смо главу од екрана иако нисмо више деца;
3. дивили смо се радовима ђака;
4. видели смо како ради биолошка секција;
5. добили смо идеју за пројектну наставу.

 

Рози голубови

Ево како изгледа када се мајушни робот искористи да се представи систем органа за циркулацију.

Facebook video – Teaching Ideas · Pomysły na Lekcję · Anna Bigos: Ozobot teaches blood circulation and digestive tract (приступљено 16.12.2018)

Нама су овакви роботи још увек научна фантастика, али има и других савремених начина да се ђацима прикаже систем за циркулацију. Желео бих да вас упутум на један сајт који приказује шеме органа за циркулацију свих група хордата, али на заиста сјајан начин. Није потребно да знате енглески језик, довољно је да видите саме шеме и биће вам све јасно, а верујем и вашим ђацима. Са леве стране имате дугмиће на које кликћете да бисте видели како све то циркулише код представника разних група.

Howard Hughes Medical Institute: The Vertebrate Circulatorium (приступљено 15.12.2018)

Увек занимљива група хордата су птице. Оне могу бити добар пример за деловање антропогеног фактора. Рецимо, чак и оне врсте које нису уобичајене у градовима лако се навикавају на човека, па чак мењају и своје (прехрамбене) навике. У Аустралији није необично да видите папагаје живих боја, чак и у градским срединама. Увек има добрих људи који им остављају храну – зрневље, на пример, што је њихова најчешћа храна. Међутим, примећено је да папиге без проблема једу и месо остављено за друге птице и животиње, што није невиђено, али јесте чудно да то буде у толикој мери. Ипак, изгледа да овим живописним птицама то не нарушава здравље.

IFL Science: Vegetarian Birds Turn Carnivorous (26.3.2015)

Вратићемо се на птице, него када говорим о необичним прехрамбеним навикама, ево како изгледа када маца покуша да поједе хоботоницу.

Враћамо се птицама, овог пута значајно ближим нама.

Курир: Упозорење које је забринуло Србију: Ако видите голуба са розе перјем, не прилазите! Опасно је, чак и смртоносно! (13.12.2018)

Наравно, што се таблоида тиче, сви смо увек у смртној опасности и вазда нам нека апокалипса предстоји. Међутим, ситуација јесте проблематична. Мало сам истраживао и фурадан или карбофуран је инсектицид који врло ефикасно уништава биљне ваши. Све се више користи у САД, али не и у Канади и Европској унији. Биљке га усвајају преко корена и то значи да га имају сви биљни делови, укључујући и плодове. Сви већ знамо да се на нашим пољопривредним добрима без контроле баца свашта по култивисаним биљкама и сва је прилика да ту има много више отрова него што је добро и по птице и по нас саме. Изгледа да је карбофуран моћан нервни отров.

Дакле, карбофуран уништава нервни систем, али га часови биологије свакако унапређују. Ђаци на часовима вазда нешто праве, па тако и уче. Као, на пример, на часовима Аните Сарке Пауновић.

Још један пример доброг рада који добро дође свима: колега Никола Арсић је направио још једну презентацију. Остављам вас да листате.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Посетили смо један интерактивни сајт;
2. мало смо се бавили птицама и њиховим проблемима;
3. гледали смо гладно маче у акцији;
4. дивили смо се радовима ђака;
5. придодали смо још једну сјајну презентацију нашој библиотеци презентација.

Успаване лепотице

На почетку један чланак који ће врло заинтересовати и обрадовати колегинице, што не могу исто да тврдим и за колеге. 🙂 Наиме, истраживачи са Института за истраживање сна у Лафбору тврде да жене морају да спавају дуже него мушкарци јер је њихов мозак – комплекснији. 🙂 У току дана ми користимо више или мање нашег мозга и правило је да што га више користимо, више мора да се опоравља, односно да спава. Жене имају „мултитаскинг“ мозак, односно раде више ствари одједном, па им је потребно да дуже спавају. Мушкарци који раде захтевне послове, при којима доносе много одлука и латерално размишљају (ма шта год то било), спаваће дуже од просека, али опет не колико и жене.

Higher perspectives: New Research Says Women Need More Sleep Than Men Because Their Brains Are More Complex (11.12.2015)

Ако вас занима колико је то више времена за сан, открићу вам и то – 20 минута. Дакле, драге колегинице, ништа шминкање ујутру пред посао, него спавањац. Мора мозак да се одмори. 🙂

Но, без обзира на пол, научници кажу да наш мозак ради тако да лева хемисфера мисли о малим бројевима, а десна о великим. Или ипак обрнуто, због укрштања нервних путева? Како год, научници не могу да се договоре да ли је то због утицаја гена или средине. Ова подела посла међу хемисферама постоји и код неких мајмуна и птица, али ни то није дало разрешење дилеме. Све до једног истраживања које је показало да постоји и код пилића који су сувише мало поживели да би могли да науче од некога. Биће да су гени одговорни, ипак.

У чланку је и видео са преслатким експериментом где ћете видети како пиленце реагује на мале и велике бројеве.

Phys.org: Study shows even newly hatched chicks have a left to right number space map (w/ Video) (30.1.2015)

Тако реагује пиленце на бројеве, а о томе како птице реагују на људску глупост, говори следећи чланак.

Блиц: У овај део Србије птице селице се следеће године неће вратити, а разлог је опасан и за људе (8.11.2018)

Заиста је невероватно колико је еколошка свест наших суграђана на ниском нивоу. Треба ли да кривимо нас наставнике јер их, кад је требало, ничему нисмо научили? Не бих рекао, тим пре што се ми заиста трудимо да нам настава буде одлична. Доказ за то су креативни радови које објављујем сваке недеље. Данас су на реду радови шестака из ОШ „Рифат Бурџовић Трсо“ и ОШ „Вук Караџић“ из Тутина. Ментор је наставник Семир Тутић.

И још мало радова ђака, а пошто сам некако данас највише писао о птицама, ево цртежа једног ђака из ОШ „Радоје Домановић“ из Београда. Тако то испадне када се споји таленат ђака и његова приврженост према биологији. Наравно, улога наставника је ту веома значајна и колегиница Тијана Морић само може да буде поносна.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Наспавали смо се за све паре, а због комплексности нам мозга (више-мање, зависи од пола, у ствари);
2. нашли смо заједничку карактеристику са пилићима;
3. упозорили смо на еколошку катастрофу која нам се дешава;
4. дивили смо се моделима протиста;
5. одушевили смо се цртежима птица.

Пластика није исхрана, промени навике

У моју малу редакцију пристигло је следеће писмо.

Задовољство ми је да Вас обавестим да је објављен програм највећег регионалног фестивала о заштити животне средине – Међународног фестивала зелене културе ГРИН ФЕСТ, који ће се одржати од 13. до 16. новембра у Дому омладине Београда, под слоганом „Пластика није играчка, промени игру!“

Комплетан програм фестивала можете погледати у документу који Вам достављам у прилогу или на www.greenfest.rs.

Овом приликом Вас позивам да посетите Фестивал као део допунске наставе у оквиру редовног образовног програма.

Улазнице се наплаћују само за филмски програм, док су образовни и изложбени програм потпуно бесплатани али је неопходно да благовремено најавите посету, с обзиром на то да је број места ограничен. Потребно је да своје присуство образовном програму најавите путем линка: https://greenfest.rs/raspored-odrzavanja

За групне ђачке посете, филмском програму, обезбедили смо улазнице по повлашћеној цени од 150 динара. Молим Вас да нас блаоговремено обавестите о броју ученика које ћете довести на филмски програм. Улазнице ће моћи да се купе од 01. новембра искључиво на благајни Евентима која се налази у склопу Дома омладине Београда, улица Дечанска број 1. Уколико се одулчите да улазнице купите на дан пројекције, молим Вас да дођете 15 минута раније. Уколико желите да улазнице платите путем фактуре, молим Вас да нам се јавите и доставите информације за фактурисање. Филмски програм можете погледати на следећем линку: https://greenfest.rs/dugometrazni-filmovi

Молим Вас да информацију проследите свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

С поштовањем,

Тихана Дретвић

Још нешто о организацији школских посета можете прочитати овде, а следи и најављени програм.

Програм за школе

Ево да допринесем и ја овој теми. Знамо да пластика често заврши у стомацима морских животиња. И знамо да је то разлог што многе од њих угину. Научници су хтели да израчунају колика количина пластика може бити летална за њих – конкретно за морске корњаче (њих су научници прве запазили да једу пластику). И прво што су закључили је да не постоји правило. Неке су могле да поднесу више, друге мање. Ипак, на основу стотина података из доступних база података и сопственог истраживања, научници су утврдили да ако млада корњача поједе 14 видљивих делова пластике, има 50% шансе да ће угинути.

IFL Science: Study Reveals Just How Little Plastic It Takes To Kill A Sea Turtle (13.9.2018)

Проблеми са пластиком датирају од макар пре пола века, али се не решавају. Чак, постају све гори. Ипак, наде има макар у нашим школама. Наставници раде креативне рециклаже са ђацима, а успут уче и делове ћелије. Такав је случај са наставником Славољубом Тоскићем из ОШ „Бранко Радичевић“ из Бора. Пошто сунђери за зелену таблу полагано излазе из употребе због белих табли, зашто их не искористити наместо да их бацимо?

У школи „Драган Ковачевић“ за слабовиду децу, као материјал коришћен је чак и популарни „љигавац“. Наставница Марија Ступар нам је пренела врло позитивне утиске њених ђака док су правили разне врсте протиста.

Модели нису једини производ доброг рада. Неки наставници праве сјајне презентације, а један од њих је, без сваке сумње, Никола Арсић. Са малим закашњењем ево једне презентације згодне за седми разред.

То је било за седми разред, а што се нас наставника тиче, разреда бити неће. Макар не оних платних. 🙂 Одложени су за 1. јануар 2030, пардон 2020. 🙂 Ми се свакако читамо и пре тога. 🙂

b92: Влада одлаже платне разреде – нови рок 2020. (2.11.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Одлучили смо да посетимо зелени фестивал;
2. научили смо нешто ново о погубном утицају пластике;
3. дивили смо се креативним радовима ђака;
4. додали смо још једну добру презентацију у колекцију презентација;
5. радовали смо се (или нисмо, нисам сигуран) што неће бити платних разреда.

Књига за сваког човека на свету

За данас имам неколико лепих најава, неких скоријих, других нешто даљих, али једнако згодних да се унесу у Годишњи план рада школе. Да почнемо од најблискијег.

ТВ Нови Бечеј: Учествујте у екобиолошком кампу на Сланом копову (рок за пријаву 25.8.2018)

Следећа два догађаја су у новембру.

Green fest: Školske posete (од 13. до 16. новембра 2018)

У питању је фестивал који има и филмиће и радионице и изложбу. Још један фестивал, верујем већини познат:

Фејсбук догађај: ФИЗИ БИЗИ ФЕСТ 8 – до ∞ и иза тога! (17.11.2018)

На неки начин фестивал науке ћемо имати и на часовима јер по новој методологији рада, која креће од петог разреда, биће неопходно да се рад учини практичнијим, проблемским и пројектним. Постоји сајт који нам све то може олакшати (чак има и припреме часова) и једини је проблем што је на енглеском.

Stem.org.uk: Primary science resource packages (приступљено 23.8.2018)

Са петог прелазимо на шести разред. Када су музичара Антонија Пушића (познатијег под псеудонимом Рамбо Амадеус) питали коју књигу би препоручио, ево шта је одговорио…

Кад смо веч кренули из разреда у разред, ево нешто и за седмаке. Следећи чланак одговара на питање зашто већина људи удише ваздух кроз само једну ноздрву.

Curiosity.com: Why Most People Only Breathe Out of One Nostril at a Time (приступљено 23.8.2018)

И, напокон, нешто за осмаке. У питању је интерактивни сајт који приказује речни екосистем без хидроелектране и са лоше и добро постављеном. Погледајте.

Dam effects.org: Hydropower reform coalition (приступљено 23.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо лепа догађања;
2. нашли смо извор за планирање часова у петом разреду;
3. добили смо препоруку за читање;
4. сазнали смо зашто удишемо ваздух на само једну ноздрву;
5. видели смо како хидроелектране утичу на речни екосистем.

Непријатељи вакцина

У понедељак имамо једно занимљиво предавање.

Фејсбук догађај – Музеј науке и технике: Вакцинација и њени непријатељи, проф.др Зоран Радовановић (за 9.10.2017)

Вакцине се дају као превенција болестима, али оне нису лек. О леку говори следећи текст и то о леку за болест којој, тренутно, лека нема. Ради се о сиди. Њу изазива вирус ХИВ и он је неко време неактиван, скривен у телесним течностима. Тренутне терапије се базирају на томе да се смањи количина вируса у телу, чиме се продужава та његова латентна фаза и пацијентима омогућава колико-толико нормалан живот. Најновија идеја је да се вирус активира, односно покрене да напушта ћелије у којима се размножавао. Научници су синтетизовали једињење названо L-HIPPO, које онемогућава вирус да дође до ћелијске мембране и размножава се, те остаје заробљен унутар инфициране ћелије. Ћелија ће временом природно угинути (тај процес се зове апоптоза или програмирана ћелијска смрт), а са њом и заробљени вируси.

IFL Sceince: New Breakthrough Could One Day Lead To AIDS Cure (3.10.2017)

У тексту још кажу да око 1,1 милиона људи у САД има ХИВ, али да једно од седморо оболелих и не зна да је у тој групи. Ево још мало статистика, али другачије врсте.

Какви су ставови младих по питању урођених болести, можда је боље да ни не испитујемо. Наместо тога, треба да едукујемо, а ево га један текст који нам може помоћи у томе.

dw.com: Daunov sindrom: hendikep, a ne bolest (24.5.2013)

Углавном, колику ћему емпатију имати, зависи од физиолошких својства мозга. Научници у следећем тексту тврде да се емпатија, зато, може развијати, али и да се може смањити током времена.

IFL Science: Researchers find Physical Differences in Empathetic Peoples’ Brains (22.6.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо стручно предавање о вакцинацији;
2. „апдејтовали“ смо сазнања о опаком вирусу ХИВ-а;
3. видели смо поражавајућу статистику о ставовима младих;
4. научили смо нешто о Дауновом синдрому;
5. сазнали смо да се емпатија може развијати.

Имитација живота

На сајту Биолошког факултета Универзитета у Београду изашле су и коначне ранг листе.

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Коначни резултати – Окружно-градско такмичење из биологије за основне школе 2017. (04.05.2017)

Када би се рангирала жива бића, вируси би били испод црте. Вируси су вазда на некој клацкалици; час су живи, час нису. Заједно са вирусима, на клацкалици су и научници, који нису баш сигурни да ли треба да их свсртају у четврти домен или не. Забуну је тек направио џиновски Klosneuvirus, који је показао неке одлике које нису виђене (до сада) у свету вируса. Неки од сојева ових вируса, нађених у биљкама Аустралије, у стању су да произведу ензиме који могу да интерагују са 19 амино-киселина. Способност склапања протеина вируси нису имали, тако да овај преседан може озбиљно да их квалификује као живе. Макар ову групу. Научници знају да су Klosneuvirusi настали од мајушних предака и да су временом нарасли. И то се десило, каже научник Фредерик (Frederik Schulz) не зато што су ови вируси еволуирали, већ зато што су покрали гене од својих домаћина. У питању су мајушни крадљивци гена, што значи да све оно што раде није њихова оригинална својина, од предака стечена, те то није довољно да бисмо их прогласили живима. 🙂

IFL Science: Giant Viruses Could Be Genetic Frankensteins That Mimic Life (6.4.2017)

То што нису живи, не значи да немају проблеме. Научници су пронашли да Н1 (латинично) сој вируса грипа убија отров са коже јужне индијске жабе Hydrophylax bahuvistara. Да би се добила слуз која уништава овај сој, научници са Универзитета Емори на Друид Хилсу у Џорџији подвргли су жабицу (благим) електрошоковима. У тој слузи налази се супстанца уримин која уништава хемаглутинин, а који помаже вирусима да се закаче за ћелију домаћина.

UPI.com: Skin mucus of South Indian frog kills flu virus (18.4.2017)

Једна друга врста жабе, Limnonectes larvaepartus, откривена почетком претпрошле године, једина је у свету која рађа живе пуноглавце. Процењује се да жаба има више од 6.000 врста. Од тога, свега 10-12 има унутрашње оплођење (све остале имају спољашње), а само ова, једна једина врста, која, иначе, насељава Сулавеси, рађа пуноглавце (остале носе јаја, попут птица, на пример).

Sci-news.com: Limnonectes larvaepartus: Scientists Discover Tadpole-Bearing Species of Frog in Indonesia (3.1.2015) & b92: Kako se razmnožava nova vrsta žabe? (6.1.2015)

Селимо се у Гвајану и тамо је снимљен документарац о маленој жаби која крије тајну. Тако тврди „Национална географија“.

National geographic: Tiny Toad to Tell Secrets? (28.9.2013)

Следећи видео мање је научан, а више забаван. Главни протагонисти су кучићи.

Facebook video – All Animals: A family (25.4.2017)

И за крај, још једна прича где пас има главну улогу. Ова прича десила се пре две године, али је толико необична да је вреди испричати наново.

Животиње.рс: Сасвим необичан дан напуштеног пса: Уместо у смрт, отишао у нови дом! (3.4.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Проверили смо коначне ранг листе да видимо где су наши ђаци;
2. нисмо сврстали вирусе у жива бића;
3. још једном се уверили да су нам жабе веома корисне, а и да су занимљиве;
4. одгледали кратак видео „Националне географије“ и још један приде;
5. прочитали лепу причу са срећним крајем о напуштеном псу.

Доручак поједи сам, а природу подели са пријатељем

Сигурно већ знате да је данас Дан заштите природе. То је разлог зашто сам баш следећи текст одабрао као први.

Грађанин.рс: Природу чувамо као да припада непријатељу (11.4.2017)

Природа, истина, уме да се понаша непријатељски. Рецимо, „пуна“ је отровних животиња. Отровне жабе из породице Дендробатиде (Dendrobatidae), чије су боје прелепе, и те како могу да буду отровне. Пет центиметара дуга златна жаба има довољно отрова да може да убије десет одраслих мушкараца. Научници нису сигурни како ове жабице производе отров, али озбиљно сумњају да га, заправо, преузимају од свог плена – мрава, термита и других инсеката, а који су га, такође, преузели од биљака. У прилог овој претпоставци говоре и истраживања жаба у заробљеништву, изолованих од плена у свом природном станишту, а које никад не развију отров.

National geographic: Poison Dart Frogs (приступљено 11.4.2017)

Ове отровне жабе ипак су далеко, чак у Јужној Америци, те нам неће покварити боравак у природи. За младе из Сомбора организује се и посебан програм који ће трајати од 13. маја до 22. јула.

Центар планета: Боравак у природи (еколошке, креативне, спортске активности, игре без граница, тимске и друштвене игре итд.) – позив за децу! (11.4.2017)

И следећи видео дешава се у природи и мада није у питању радионица, верујем да ће вам се веома допасти. Наиме, сасвим мали зека пронашао је пријатеља – сасвим великог пса. 🙂

Facebook video – Diply Video: Baby bunny makes a new friend! (11.4.2017)

И да са псима и завршимо – како са оним великим, тако и са малим.

Мушки магазин: Како да научите пса да седне, легне и устане за пар минута (9.5.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари данас урадили?

1. Обележили смо Дан заштите природе;
2. научили понешто о отровним жабама из Јужне Америке;
3. сазнали о амбијенталној настави у Сомбору;
4. одгледали дражестан видео о пријатељству међу животињама;
5. прочитали смо савете за дресуру паса.

 

Аутотрофни лењивци

Данас су будући мали матуранти радили пробу завршног. Колико сам успео да причам са њима, тест им није изгледао тежак, мада су се прилично двоумили како да одговоре на последње, пето питање. Колико сам ја видео, тест је оптималне тежине; ни превише лак, ни превише тежак. Остаје ми да видим какви су резултати кад сутра будем прегледао. Ви, наравно, можете исказати ваше импресије у коментарима.

Тест који нас, такође, очекује је тест за градско такмичење. Председница Стручног актива наставника биологије Албина Холод послала је информацију које ће школе бити домаћини у Београду. Рекла ми је да је о овоме разговарала са начелником Школске управе.

Ја сам направио један тест који ће помоћи и такмичарима и свим матурантима. Тест је тематски, па сам га назвао:

Биолошки блог: Осунчани тест (8.4.2017)

Све у тесту има везе са Сунцем, а има и следећи текст. Тема којом се он бави је зашто људи нису аутотрофи. Разлога је више, а најубедљивији је тај да коришћење сунчеве енергије за прављење хране није претерано ефикасно. Биљке успевају да искористе тек пар процената свеукупног зрачења и једном просечном дрвету је успех ако направи 200 калорија дневно. Дрво може себи да приушти тако ригорозну дијету јер води прилично непокретан живот, што код нас није случај. Чак и ако бисмо били зелени од хлорофила и цео дан лежали непомично на сунцу, не би смео ни мозак да нам буде активан јер троши исувише много енергије. Што бисмо рекли, морали бисмо да пустимо мозак на отаву. Е, и то ћемо моћи за који дан када крене мини распут. Таман да се одморимо и од овог радног викенда.

Gizmodo: Why Humans Will Never Live Off Sunlight (31.8.2016)

Дакле, људи нису аутотрофи, а нису ни пси. За крај, један видео који то прилично шармантно презентује.

Facebook video – 9gag: When you want something but you’re too proud to beg. ( ͡° ͜ ʖ ͡°) (1.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Коментарисали данашњи комбиновани пробни тест;
2. информисали се које ће школе бити домаћини градског такмичења из биологије у Београду;
3. добили смо тест за вежбање осмака;
4. сазнали зашто људи не могу да буду аутотрофи;
5. одгледали веома симпатичан видео.