Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „физиологија“

Биологија изборна за велике матуранте

112268-Back-To-School-GifПред нашим осмацима је завршни тест, а изгледа да овај након основне школе неће бити једини.

Едукација.рс: Одлучено: Велика матура услов за упис на факултете (24.3.2017)

Што се биологије тиче, за средњошколце ће она бити изборни предмет, осим ако уписују факултет који тај предмет захтева (на пример, Биолошки или Медицину, вероватно). Тек сам почео чланак, а већ смо стигли до факултета. Следећи тест може, према тврдњи аутора, да процени ваш ниво образовања, а преко одговора на постављена питања.

Teacher probs: Can We Guess Your Level Of Education? (приступљено 4.4.2017)

Moving-ilustrated-picture-heart-beating-gif-animationПотребно је да знате нешто мало енглеског, а питања су лака до осредње тешка. Једно од мноштва је из биологије, а треба да одговорите да ли је тачно да срце пумпа крв. 🙂 Таман кад поменух срце, ево један интерактиван сајт који вреди погледати, а софтвер преузети.

PBS.org: Map of the Human Heart (14.4.2011)

Такође, на ову тему имамо и презентацију колеге Владана Нешића.

Са циркулаторног прелазимо на нервни систем. За крај, одабрао сам сајт који нуди обиље слика (које нису баш употревљиве) и анимација (које јесу) на ову тему.

Argosymedical.com: Nervous Animation & Illustration (приступљено 4.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. HeartИнформисали се о будућности завршног теста;
  2. решавали смо тест знања;
  3. преузели смо софтвер о срцу;
  4. обогатили смо збирку презентација за једну нову;
  5. обележили смо последњи наведени сајт као омиљен јер пружа гомилу доброг материјала.

Живот без малог мозга

Почињем данас презентацијом коју је направио колега Владан Нешић:

Сви знамо колико просечно излучимо мокраће током дана, а шта је са сузама? Па, током једне године излијемо око 83 литре суза. 🙂 И током тог периода ослободимо се четири килограма коже, а толико је просечно тешка људска глава. Код жене, која је јунак следеће приче, глава је свакако мање масе јер је рођена без малог мозга.

BrainWIDE

Знамо да је тај део мозга задужен за корекцију финих покрета и равнотежу, али не знам да ли сте знали да, иако заузима 10% масе мозга, садржи готово половину свих неурона. Ова жена је откривена у Кини и то када је имала 24 године, а због тога што се жалила на мучнину и вртоглавицу. Магнетном резонанцом потврђено је да нема мали мозак и тако је објашњено зашто је проговила тек са шест година, а проходала тек са девет. Па, ипак, никад није могла да хода без туђе помоћи, а никада није могла да скаче и да се игра као друга деца.

IFL Science: 24-Year-Old Woman Born Without Cerebellum (приступљено 30.3.2017)

_nrwclhvlw11s2yegdo1_400.gifМали мозак не треба мешати са тзв. мини-мозгом, који су открили истраживачи у Калифорнији. Њихова студија указује на то да, поред нормалних механизама, тело користи групу неурона у кичменој мождини груписаних у „мини-мозак“, како су га назвали, који комбинује сензорне информације и моторне команде за упућивање малих, несвесних покрета стопала како би се обезбедила боља равнотежа док ходамо по леду.

IFL Science: Spinal ‘Mini-Brain’ Assists In Balancing On Ice (приступљено 30.3.2017)

Ми не треба сада да размишљамо о леду јер су лепи, сунчани и топли дани пред нама. Пролеће нам је стигло и то постаје све уочљивије. И на следећем филмићу који приказује како се природа буди. Заиста је чаробно.

Facebook video – France tv zoom: La forêt s’éveille et nous offre un spectacle ahurissant de beauté. (24.3.2017)

Заједно са пролећем, стигле су нам и нове поштанске марке. Пошта Србије пустила је у оптицај средином месеца пригодне марке под називом „Заштићене животињске врсте – Сове“. Четири марке, које чине овогодишње традиционално издање, уметнички је обрадио Мирослав Николић, креатор марака „Поште Србије“. Стручна сарадња за ово издање стигла је од Милана Ружића, председника Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

17629965_1257154644334224_1399993964389297148_n

А нешто је стигло и у зоолошки врт на Палићу.

РТС: Ексклузивно за РТС: Белко и Шумба доселили се на Палић (28.3.2017)

Иначе, ако нисте знали Палићки зоо врт је један од 100 најбољих у Европи. А то потврђује и репортажа коју сам приредио за крај.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. v1VKDGfОбогатили своју збирку презентација за још једну нову;
  2. сазнали неке занимљивости о људском телу;
  3. одгледали прелепи филм о животу у шуми;
  4. видели нове поштанске марке које промовишу угрожене врсте сова;
  5. информисали се о раду зоолошког врта на Палићу.

Ера робота

Данас ћемо се бавити (између осталог и) анкетама. За почетак, како да је направимо?

Turizam i putovanja.kom: Kako napraviti anketu pomoću Google docs (12.8.2013)

d67b081338ed9551a7b29046340f96c4ИКТ су, без сваке сумње, веома значајне и за наставу. Ево једног текста који се бави имформатизацијом из мало другачијег угла.

Школарци.цом: У ери робота, школе уче нашу децу како да буду непотребна (1.11.2014)

Поднаслов у овом тексту гласи: „Режим бубања и тестирања уништава нагон за учењем и разара будућност људи“. А шта ако људи сами траже такав режим? Када је часопис „Scientific American“ вршио анкету међу 215 испитаника и питао их шта би желели да унапреде, чак 61% њих је желео да то буду когнитивне способности (тек 11% би радило на свом карактеру, на пример). _10154482502426270_4880984057448218421_nИ од тих 61% готово половина (заправо 40%) је желело да побољша своју меморију! Мањи број њих би радио на способностима учења, рационализацији, фокусу и креативности и решавању проблема. За ова два последња определило се око 6% од укупног броја испитаника. Можда су зато креативност и способност решавања проблема цењени  – јер су ретки.

Scientific American: The Brain Upgrades We Covet Most (1.11.2014)

_nb3mno8Bsz1sb5osho1_500Верујем да постоје начини да се побољша и меморија и све остало, а следећи чланак сугерише да и гљиве моу бити корисне. Додуше, не баш за меморију. 🙂 Наиме, у тзв. магичним печуркама налази се супстанца псилобицин. Ова хемикалија изазива да мозак искуси, да тако кажем, обиље боја и дезена, а то је, изгледа, тако зато што је мозак „хиперконектован“. То би значило да се повећава међусобна комуникација између различитих области мозга. Псилобицин везује исте рецепторе као и серотонин, чиме би се могло донекле објаснити еуфорично осећање оних који загризу магичну гљиву. Има и оних који буду у „лошем трипу“, па осете и параноју и то врло екстремну. Занимљиво је да магичне гљиве не узрокују само обојено психоделично осећање на неколико сати. Документовани су случајеви где су забележене много дуже неуролошке промене. Наиме, људи су читавих 14 месеци након узимања псилобицина били срећнији и отворенији за уметност. 🙂

IFL Science: How Magic Mushrooms Change Your Brain (приступљено 29.3.2017)

Нама нису потребне магичне печурке да бисмо били отворени за уметност…

Мушки магазин: Графити као уметност – 20 невероватних графита (1.11.2014)

…али би нам значила презентација о печуркама и другим гљивама за час. Презентацију је радила  Ивана Дамњановић.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1480736_995823500450702_3208214771721542136_nНаучили смо како да правимо онлајн анкету;
  2. прочитали смо леп текст о проблемима наставе и учења у 21. веку;
  3. сазнали смо нешто ново о људском мозгу;
  4. погледали смо занимљиву галерију графита;
  5. обогатили смо збирку презентација за једну нову.

Биологија у пубертету

1551650_10203948121935218_8695868185243577919_n (Small)За почетак позив да се укључимо у наградни конкурс.

Горани Србије: Наградни конкурс поводом обележавања 5. јуна Светског дана заштите животне средине и интензивирања акција и активности у Покрету горана Србије (до 25.5.2017)

У питању су ликовни и други радови, али када поменемо Горане увек мислимо на неку садњу. Ако ћете да садите нешто по кући, НАСА је обелоданила које врсте су најпогодније да нам пречисте ваздух.

Bored panda: NASA Reveals A List Of The Best Air-Cleaning Plants For Your Home (децембар 2016)

Уз биљке дате у попису претходног чланка лакше се дише, а уз презентацију Иване Дамњановић лакше се предаје дисање.

Многе колеге верују да ћемо тешко да предајемо следеће године било шта у петом разреду без одговарајућих уџбеника. Програм ће се значајно променити, а како то виде медији – погледајте.

Данас: О пубертету и здравој исхрани на часовима биологије (21.3.2017)

radovi1Оно што сам још ново дознао је да Национални просветни савет треба да се о свему овоме изјасни до 11. априла. Ако одлука буде негативна, тврде медији, министар ће искористити своје право да промене усвоји без сагласности овог тела. Подсетићу вас да ово није преседан. У ранијем сазиву министарства на исти начин је министар Срђан Вербић одлучио да завршни тест носи 30, а не предложених 40 бодова.

И шта ћемо са помањкањем одговарајућег уџбеника? Па, један начин да се то премости за следећу годину су свакако сајтови налик на овај. 🙂 Један такав сајт, из суседне нам државе, желео сам да вам представим за крај данашњег чланка.

Prirodoslovna lepeza: Biologija – online priručnik (pristupljeno 23.3.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. small-stick-tree-gold-207455191Позвани смо да учествујемо на на конкурсу Покрета горана Србије;
  2. сазнали које кућевне биљке најбоље пречишћавају ваздух;
  3. обогатили колекцију презентација за једну нову;
  4. добили увид у још једно виђење нових наставних планова за следећу годину, као и још неке информације;
  5. упознали се са новим едукативним сајтом.

Другачије питање

ш

Почињемо једном презентацијом. Аутор је Ивана Дамњановић.

И даље смо у свету људи, али овај пут бавимо се еволуцијом. Увек нам је некако та тема непознаница, а због увек нових открића која померају (временске) границе и уводе још неке карике (које недостају) у наше родословно стабло. Можда следећи интерактивни сајт Националног музеја историје природе Смитсонијан (у Вашингтону):

Smithsonian Institution National Museum of Natural History: Human Family Tree (приступљено 24.1.2017)

1622224_10152358599916305_8888114601244448923_nЉуди, наравно, нису једини који еволуирају. То се дешавало и дешава се и делфинима. До скоро научници нису могли да доведу у везу речне и маринске делфине, али је једно откриће фосила из миоцена на подручју Перуа разоткрило неке узајамне везе. Фосил припада реткој групи марински делфина (на енглеском говорном подручју назвали су их сквалоделфинидама – енг. squalodelphinids) који су, изгледа, преци данашњих угрожених врста из река Ганг и Инд. Дакле, речни делфини имају морске претке.

Phys.org: New species of extinct dolphin sheds light on river dolphin history (9.9.2014)

Еволуирају и људи и делфини, а да ли еволуира и наше школство? Па, еволуцију сачињавају промене, а није да их нема.

Вечерње новости: Промене у кабинету министра просвете: Пајић нови помоћник (24.1.2017)

Министар је изабрао свог помоћника јер има „ширу слику и већу енергију“.

10257927_10153928201558307_6768720735354733494_n

То нису једини квалитети господина Пајића, па тако, између осталог има и – чланску карту СНС-а. Према мишљењу наставника, које се може прочитати на Фејсбук групи намењеној нама, овај потез министра није уједно и једини такве (политичке) природе. Још један је политизација школског одбора и о томе пише синдикат.

Форум београдских гимназија: Шарчевићев закон (22.1.2017)

untitledahapoziv1234circle-smallИ то није све. Покренута је и петиција.

Петиције 24.ком: Петиција против убрзане политизације школства (приступљено 24.1.2017)

Најављен је и Светосавски протест, како кажу, сада већ традиционалан, али из другог разлога. У питању је лош статус просветних радника и просвете уопште.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Светосавски протест просвете (24.1.2017)

Дакле, прослава Савиндана биће и свечана и пркосна, а каква ће бити мала матура, прочитајте у тексту за крај.

Средње школе-едукација: Мала матура: Другачија питања и још један матерњи језик на листи! (16.1.2017)

Бивши, али не без посла

_ndptdzlcih1r3gb3zo1_250На почетку ред је да се похвалим(о). Конкурс који је Министарство просвете организовало крајем прошле године завршен је и изабрани су саветници спољни сарадници. Међу њима и петоро биолога (од 200 изабраних, што је 2,5%). У Зајечару то је Данијела Ђорђевић, у Крагујевцу др Биљана Бојовић, у Лесковцу Ненад Пешић, у Чачку Живадинка Јовановић Милићевић и ја у Београду. 🙂 Ако сам неког изоставио, извињавам се, а мојим колегиницама, факултетској професорки и колеги од срца честитам.

Форум београдских гимназија: Именовани нови просветни саветници (21.1.2017)

То је прича о новим, а сада прича о једном „старом“, али не саветнику, већ министру.

Ало.рс: Шокантно – Бивши министар постао бескућник (22.1.2017)

Међутим, „шокантна“ вест је, у ствари, из „Курира“ и још једном се испоставило да извор информација, ипак, треба добро проверити.

Блиц: „Блиц“ пронашао Вуксановића – Бивши министар није ни бескућник ни без посла, ево шта је истина (23.1.2017)

nestcamspringwatch2Извор информација који је ваљан биће промовисан у среду. Ради се о књизи значајној за нас биологе.

Фејсбук догађај – Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Промоција књиге „Птице Србије – гнездарице 2008-2013“ (за 25.1.2017)

Са птица прелазимо на другу животињску групу – пауке. Ивана Дамњановић већ нас је навикла (и размазила) да нам приређује презентације за час, а сада је отишла корак даље. У софтверу под називом „Версал“ направила је лекцију о пауцима, али и о мрким алгама и нервном систему.

Версал: Пауци и шкорпије & Мрке алге & Еволуција нервног система (приступљено 23.1.2017)

А што се презентација тиче, преносим вам данас две, али које је направила једна друга колегиница, чији је надимак на Фејсбуку Боквица. Да бисте их видели треба да будете члан Фејсбук групе „Наставници биологије“.

Фејсбук група: Наставници биологије: Нервни систем човека & Киселе кише (22.1.2017)

_ndioe632sp1tvelxmo2_250Што се прве теме, нервног система тиче, не престаје да задивљује. У једном од новијих научно-популарних текстова кажу да одрасли задржавају способност да разумеју свој матерњи језик чак и ако га никада нису причали!

IFL Science: Adults Retain Understanding Of Their Birth Language, Even If They Have Never Spoken It (19.1.2017)

А ја сам доста данас писао матерњим језиком и ред је да се одјавим до сутра. 🙂

Позив на први Актив у 2017.

Најпре једна најава за Београђане:

tumblr_nyyvhezc0m1qct89so1_500Састанак Стручног актива наставника биологије Београда одржаће се 19.1.2017. у ОШ „Дринка Павловић“ са почетком у 18 часова.

Дневни ред:

  1. Календар такмичења и пропозиције

  2. Разно

Као и увек свим присутнима следују и сертификати за сате стручног усавршавања унутар установе.

И још једна најава:

15940463_1245346045557995_1297338969800908438_n

То ће се све дешавати на Коларцу, али…

Н1: Коларчева задужбина пред гашењем (12.1.2017)

Навијам да се гашење не догоди, а навијам и да више прођу ови суперхладни дани. Када нам је тако хладно, заборављамо да трпе и животиње.

РТВ: Лабудови једва преживљавају зиму (10.1.2017)

Следеће прасенце није имало проблем да преживи зиму, већ кланицу. И преживело је и постало велики уметник. 🙂

Нешто слично, али ипак различито. 🙂

Блиц: Ова невероватна уметница људима даје поглед животиње (23.1.2016)

Па какав поглед и да имамо, с обзиром да људи и припадају царству животиња? 🙂 На ову тему, реч дајем Ивани Дамњановић. 🙂

Толико о оку, а сада прелазимо на нови орган. И то нови у правом смислу речи. 🙂

b92: Фасцинантно откриће: Именован нови људски орган (3.1.2017)

Очигледно још увек не знамо све ни о сопственом телу. О томе текст за крај.

Фокузз: Све што нисте знали о свом телу: Нисте ни свесни за шта је ваше тело све способно! (4.12.2015)

Од јануара много новога

Прво један квиз згодан за наше шестаке. Потребно је да обележе делове тела код планарије.

Purpose games: Planaria Diagram (приступљено 2.12.2016)

green-glasses-frame-bigСледи квиз за нас, а проверава колико добро видимо.

Writical: Quiz: Can You Actually See As Well As You Think You Can? take this eye test now (19.11.2016)

Ја сам данас почео квизовима, а ево чиме ће идућу годину почети наш министар.

Блиц: Шарчевић: Од јануара креће обука и лиценцирање директора школа и још многе друге новине (1.12.2016)

_nac8urdsyb1ri9lujo1_500То је следеће године, а ево шта ће се дешавати за цирка једну деценију. 🙂

Блог – Клотфркет: Дневник просветног радника, мај 2026 – студијско путовање (29.11.2016)

Пре него што вас ја поведем на једно (додуше виртуелно) путовање, још један текст исте ауторке:

Блог – Клотфркет: Просветни галиматијас (14.11.2016)

И обећано путовање по белом свету за крај. Иако је таблоид извор галерије коју ћете видети, описана места и жива бића стварно постоје, као што пише у наслову.

Курир: Феномени који заиста одузимају дах: Ово дефинитивно није нормално, али постоји! (4.2.2016)

yunnan-blue-moon-valley-cascade

Наставник под микроскопом

10978705_825078680905792_8546929820560575459_nМиц по миц и систематике на биолошким факултетима изгубиће поенту. Разлог није тај да се систематике не развијају као науке, напротив. Разлог је што се и технологија развија, такође. Зашто бисмо памтили било који латински назив и како да га повежемо са одговарајућом врстом, када имамо софтвере који то раде брже и са мање грешака?

Живети са природом: Најбоље апликације за препознавање гљива у природи (8.11.2016)

То су најбоље апликације, а ко су најбољи наставници? Па, ваљда знате – Финци, брате мили. 🙂 Међутим, ни најбољи не могу да раде како могу у систему који их не подржава (иако ћемо често чути флоскулу да и у најлошијем систему наставници могу да ураде добар посао.

The Atlantic: When Finnish Teachers Work in America’s Public Schools (28.11.2016)

_mn0nbkianp1s3ve0mo1_500У овом тексту једна финска наставница, а која је удадбом постала држављанка канаде, те се запослила у Тенесију, прича своја искуства у тамошњој настави. И већ након пар година могла је да каже да је разлика огромна. „Била сам веома уморна — много уморнија и збуњена него што сам икад била у животу. Заправо, радила сам посао који волим, али нисам препознала исту професију у коју сам се заљубила у Финској.“ Шта је, у ствари, ову наставницу уморило? Па, имала је осећај као да је „под микроскопом“. Чак неке три надлежне особе обишле су јој наставу ненајављено и имала је осећај да јој не верују као професионалцу. Такође, у САД могућности да градиво прилагоди свом стилу учења и интересовањима, уопште нису једнаке оним у Финској, иако и сами Амери имају статистике које показују да је слобода наставника у креирању наставног процеса витална за мотивацију (на пример).

_nik2leloal1tdzu14o1_500А што се тиче нас у Србији, ни нас баш нешто претерано систем не подржава, а посебно не што се плата тиче. И ту на сцену ступају синдикати.

Синдикат радника у просвети Србије: Допис три репрезентативна синдиката просвете генералном секретару Народне скупштине Републике Србије (28.11.2016)

Да ли ће се Скупштина бавити нашим синдикатима, видећемо, а оно што је извесно је да ће се бавити буџетима. За просвету и науку биће запањујуће мањи.

Зелена учионица: У 2017. просвети из буџета 27 милијарди мање (30.11.2016)

Дакле, имаћемо мањак, а ево прича и о вишку, који то заправо није. 🙂

Политика: Школски полицајац – члан колектива, никако вишак (27.11.2016)

Никако није вишак, а ни нама никад није вишак да имамо још понеку презентацију за час. За крај чак две. Аутор једне је Ивана Дамњановић, а друге Јелена Палинкаш.

Прези: Стабло (25.11.2016)

Несистемски систем

slika-3-36Највећи проблем нашег школства је, изгледа, то што су нам ђаци – одлични. 🙂

Вечерње новости: Сваки други – одликаш (24.11.2016) & Недељник: Вуче, извини: Имамо поплаву вуковаца због поклањања петица (22.11.2016)

Сваки други је одликаш, а сваки седми је тзв. вуковац. Иако статистику свако тумачи како жели, а обавезно ван сваког контекста (као да нам је у школама све идеално и као да су нам институције које нас воде још идеалније), прихватам и ову анализу. И кажем – ако, нека су нам деца успешна, кад ми већ нисмо. А како то нисмо, не треба ни да објашњавам. 🙂 Ни синдикати нам ништа успешнији нису, али није да се не труде.

Данас: Опет штрајк просветара? (24.11.2016)

katanciljubaviНо, да не будем критичан само према једној страни, не могу да кажем ни да је друга (министарство, а ко други би био друга страна) претерано успешна. Министар каже да је то зато што су им „руке везане“. Ко им је везао руке и због чега, нећете сазнати из текста, али ћете сазнати нешто о предстојећој оптимизацији школа.

Блиц: Шарчевић: Створили смо систем без система (22.11.2016)

Можда је боље да причамо о једном другом систему. 🙂 Реч дајем колегиници Ивани Дамњановић.

Део централног нервног система је и мозак. Следећи текст га помиње, али не са биолошког становишта.

Блог – Teachroland: Испирање мозга (6.11.2016)

_mks8w2txzv1sn9efmo1_250Могу само да се усагласим са колегом Роландом и заиста је тешко наћи семинар који неће испрати мозак, али хоће унапредити нашу праксу. Тешко је наћи, али није ни немогуће. Ја нашао и од срца препоручујем колегама биолозима.

Образовно креативни центар: Веб алати у настави биологије (приступљено 24.11.2016)

Још нешто занимљиво наставницима биологије оставио сам за крај. У питању је емисија која промовише Биолошки факултет у Београду. Остављам вас да погледате.

Облак ознака