Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „филм“

Виртуелна авантура

За почетак једна емисија која се и те како тиче и нас наставника биологије, посебно када лаици крену са својим теоријама колико су вакцине, у ствари, штетне.

РТС: Да Можда Не: Епидемија малих богиња и вакцинација (26.10.2017)

805abee68c3fa72f8b342dbca7eaa63c (Small)Фармацеутска индустрија ипак оставља последице, али не онакве какве поменути лаици очекују. Лекови који се бацају по животној средини, каже се у следећем тексту, мењају пол рибама, збуњују птице и забрињавају научнике. Речју, загађују.

The scientist: Drugging the Environment (1.8.2015)

Постоји и други облици загађивања и уништавања природе и то у нашем „комшилуку“.

Фејсбук догађај – Лига за орнитолошку акцију: Премијера филма „Бељарица: београдска Амазонија“ (за 29.10.2017)

Следећи линк нас не води до Амазоније, већ на други крај света. И тај пут је веома кратак. Довољно је да крочите у учионицу колегинице географа Тање Парезановић.

ОШ „Иво Андрић“, Београд: Виртуелна авантура Азијом (25.10.2017)

_mn1t2uCdVP1s7rduso1_500

Вероватно ћу са Тањом урадити заједнички час, па ћу вас известити како је било. Тања је, сигурно, сјајан и иновативан наставник, а такви могу очекивати и боље плате, ако судимо према ономе што говори премијерка.

Зелена учионица: Брнабић: Наградити наставнике који постижу „резултате на такмичењима” и тако их одвојити од оних лоших (24.10.2017)

14117825_10207534107571029_7116330198462441424_nНо, судећи према друштвеним мрежама за наставнике, ово више и није толико актуелно колико дуално образовање. Ту тему препустићу средњошколским наставницима, а ми се видимо у понедељак.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо актуелну емисију;
  2. сагледали смо како лекови утичу на животну средину;
  3. најавили смо еколошки филм;
  4. промовисали смо пример добре праксе;
  5. радовали смо се што ће нам бити већа плата.
Advertisements

Цветна ћелија

15055766_1132403293542134_207097999627169705_nНови закон се полако прима, па није згорег чит(уцк)ати помало, а како бисмо били упућени у своја права и обавезе.

Зелена учионица: У којим случајевима се наставнику, васпитачу и стручном сараднику може одузети лиценца (1.10.2017)

А и ја одмах почео са суморним темама, те губитком посла! Морам мало да разведрим расположење и то једним неодољивим филмићем.

Пси су предивне животиње, али мало опреза никад на одмет. Посебно у последње време.

Блиц: Опасни паразит појавио се и у Србији, понаша се као малигни тумор и може да изазове смрт (21.10.2017)

_m88yd6BMnI1r1xavwo5_1280Ево још неких болести, односно епидемија које су веома опасне. Чак толико да се убрајају у најдеструктивније болести у људској историји. Очекивано, маларија је прва, а ту су негде и велике богиње.

Ranker.com: The Most Destructive Epidemics In Human History (приступљено 22.10.2017)

И опет ја одох на мрачну страну. Да бих на крају вратио добро расположење, представљам вам креативан рад ђака колегинице Данијеле Марковић. Дете је направило ћелију од делова цвета. Заиста креативно и свака част.

данијела марковић (Small)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Научили смо чланове 148, 149. и 150. новог закона;
  2. одгледали смо сјајан снимак куце фудбалера;
  3. упозорили смо на болест која вреба Србију;
  4. препали смо се од настрашнијих болести на свету;
  5. дивили смо се цветној ћелији.

Плате за најбоље

_drvoinhandsОд 1995. уведен је међународни значајан еколошки дан, а то је Дан озонског омотача. Обележава се 16. септембра, а ево како су то урадили у школи „Петар Лековић“ из Пожеге у оквиру биолошке секције коју води колегиница Сања Парезановић.

Биолошки кутак: И ове године смо обележили Дан заштите озонског омотача (15.9.2017)

Биолошки блог увек подржава и промовише добар рад наставника. Но, није проблем да то ради Биолошки блог; много значајније питање је да ли ће то радити Министарство просвете. Према вестима које стижу, одговор би требало да је потврдан.daily selection012

Унија синдиката просветних радника Војводине: Платни разреди у просвети (7.9.2017) & Блиц: Интервју – Бранко Ружић: Правимо систем у којем најбољи имају веће плате (10.9.2017)

Када говоримо о најбољима…

Бука: Имају најбоље основно образовање на свијету, а штеде 400 милиона еура годишње само зато што не користе папир (6.4.2017)

Богами, добра уштеда, а и еколошки је оправдано, тако да само могу да честитам. Углавном, они решише проблем папира, а изгледа да се у Пакистану налази решење за све већи проблем пластичног отпада. На тамошњем отпаду пронашли су гљивицу врсте Aspergillus tubingensis, која је у стању да једе пластику. То није први организам који то може. Већ су познате бактерије и црви који могу да једу пластичне масе, а о чему сам на Биолошком блогу својевремено писао.

IFL Science: Plastic-Eating Fungus Found At A Landfill Site In Pakistan (15.9.2017)

Добро је да таквих организама има, а има их захваљујући томе што постоји огромна разноврсност. butterflyБиодиверзитетом ћу и завршити за данас и то једним лепим филмом.

Smithsonian.com: Video: Why Should Humans Care About Preserving the Diversity of Life on Earth? (6.1.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо рад једне сјајне секције;
  2. сазнали смо ко ће имати већу плату;
  3. информисали се о иностраним примерима добре праксе;
  4. упознали смо гљиве које једу пластику;
  5. одгледали смо филм који говори зашто је биодиверзитет важан.

Аморфни наставници

Јуче сте видели кратак филмић који је приказивао како би изгледало да се људи удварају као животиње и то је био романтичан један филм. Данас почињемо истом темом, али је у питању комедија. Редом, видећете удварање: грбавог кита, птице велике фрегате, лососа, птице жичорепог манакина (превео сам са енглеског, не знам како ми ту врсту зовемо), јелена, једне врсте рајске птице, водомара, фламинга, пауна и бодљикавог прасета (у овом последњем случају коришћена је лимунада, да не помислите свашта). 😀

На овом линку имате и објашњење, али на енглеском језику. Још мало смешних момената, али овај пут у питању су праве животиње.

Ко би рекао да су пилићи тако предузимљиви? 🙂 Очигледно има тога што ће нас изненадити у птичјем свету, а да не причамо да увек има тога што нисмо знали. Не знам колико сте знали о совама, али ево сајта где можете много тога чути. 388145_10150394632853951_736214697_n (Small)Филмић је на српском језику, а траје малко више од пола сата.

Вимео: Упознајте сове Србије – промотивни филм (9.8.2011)

То су сове из Србије, а ево и наставника из Француске.

Мондо: А овако се за боље образовање бори у Француској (4.9.2017)

_21192712_1663762827031697_179251207085924507_nУ Француској ће бити боље образовање, а председник Србије је обећао да ће у нас бити боље плате.

Медија груп 21.рс: Председник просветарима обећао веће плате (1.9.2017)

Када помињемо сам политички врх, пажњу стручне јавности привукла је изјава премијерке да су просветари аморфна маса. Премијерка је мислила на то да у просвети има и добрих и лоших колега и да разлике морају да се направе, наравно, кроз платне разреде. Углавном, реакција на ову изјаву има, и за крај сам приредио једну од њих.

Зелена учионица: Да ли су просветни радници аморфна маса? (4.9.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо шаљиви, али и едукативни видео (у ствари два);
  2. упознали смо сове Србије;
  3. видели пример доброг рада у Француској;
  4. радовали смо се што ће нам бити веће плате;
  5. прочитали смо текст који говори о проблемима у просвети.

Академија за природу

Најпре да вам проследим један позив.

Поштовани,

_biomiвелико нам је задовољство да вас обавестимо да је почело пријављивање за други циклус „WWF академије за природу“. Образовни програм WWF-а који зближава школе, природу и управљаче заштићених подручја део је пројекта „Заштићена подручја за природу и људе“, а осмишљен је тако да наставници и ученици из основних и средњих школа науче како да живе на одржив начин и активно и креативно заштите природу.

„WWF академија за природу“ отворила је своја врата за пријем друге генерације полазника и будућих амбасадора заштићених подручја, а пријављивање ће трајати до 10. маја текуће године.

У пројекат је укључено 5 заштичених подручја: национални паркови Тара, Ђердап, Фрушка гора, специјални резерват природе Горње подунавље и предео изузетних одлика Авала.

Детаљне информације и критеријуме конкурса ћете наћи на страници:
http://www.wwf.rs/wwf_u_srbiji/zasticena_podrucja_za_prirodu_i_ljude/edukacija/

Видео позив погледајте на

Срдачан поздрав и радујемо се вашим пријавама,

WWF тим

Пропратна документација: Позив за школе

А ако се већ спремате за један квалитетан рад, треба адекватно и да се обучете. Препорука наше колегинице Светлане Конта је јакна коју можете да видите на следећем сајту.

Teespring.com: Limited edition!! (приступљено 7.4.2017)

41TUOHnRLIL._SX342_Ако вас занима шта пише на јакни, а не знате најбоље енглески, превешћу вам. „Све жене су рођене једнаке, али само најфиније постају биолози.“ 🙂 Следеће о чему ћемо причати није чињеница као што је ова била, али ако се испостави да јесте, кафопије ће комотно моћи да пију шта год пожеле (осим кафе, наравно). Наиме, у следећем тексту се тврди да испијање кафе може да спречи оштећења јетре услед испијања алкохола. Уколико пијемо две шоље дневно шансе од обољења јетре смањују се за 43%.

IFL Science: Drinking Coffee May Protect The Liver From Alcohol Damage (25.2.2016)

Уз кафу иде и цигара, али њој никако не бисмо могли да нађемо оправдање. Док кафа има нека лековита дејства, цигарете имају само штетна. Чак и на начине на које не бисмо ни помислили, а то приказује следећи видео. 🙂

Следећи видео је значајније озбиљнији, а на исту тему.

Фејсбук видео – Биологија – лако и занимљиво: Сваки пут кад повучете дим, кроз ваше тело за пар секунди проциркулише крв прљава токсинима (8.4.2016)

Нездраву пушачку навику свакако треба победити, а текст за крај нас учи како да победимо несаницу.

b92: Савети који ће вам помоћи да победите несаницу (19.12.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. unnamed1Добили смо прилику да учествујемо у сјајном еколошком пројекту;
  2. одабрали јакну за овај прелазни период;
  3. сазнали нешто ново о кафи;
  4. погледали један симпатичан и један забрињавајући видео против пушења;
  5. научили како да победимо инсомнију.

Ноћ резервисана за биологију

8a7bc648aaf0004a562581485c4659baa9da76b5_hqНајпре желим да вам проследим један леп позив који нам стиже са Департмана за биологију Природно-математичког факултета у Новом Саду. И ове године организују Ноћ биологије и много занимљивих радионица очекује наше ђаке, а пре свега средњошколце завршних година пошто ће се бавити и пријемним испитима. Иако у позиву пише да је рок за пријаву 25. март, још увек није касно да их контактирате и пријавите се да присуствујете.

Ноћ биологије 2017 (за 21.4.2017)

То ће се дешавати по ноћи, а следећи видео (иако фасцинантан) дешава се током дана.

Facebook video – Enchanting Nature: On a scale 1 -10 how lovely is this video! (25.3.2017)

Следећи видео направила је ученица наше колегинице Виолете Милосављевић.

Виолета има Фејсбук страну „Нећу кесу – чувам природу“ где можете пронаћи мноштво објава налик овој, а које могу бити инспирација за неки наш рад на часовима у осмом разреду. И пре него што вас препустим разгледању те Фејсбук стране, да се надовежем на причу о отпаду коју је започела Виолетина ученица.

public-interest-public-awareness-ads-1

Много отпада је од пластике, која се сматра свакаквом, али не и биоразградљивом. Макар док научници нису дошли до запањујућег открића: ларве инсекта Tenebrio molitor могу да је једу! Наиме, хранили су те ларве (укупно стотину њих) са по четрдесетак милиграма стиропора сваки дан (што би била величина једне пилуле). Испоставило се да су ларве, уз помоћ микроба у органима за варење, успели половину пластике да конвертују у угљен-диоксид, а потом су избацили екскрет сачињен од биоразградивог остатка. При томе су ларве биле једнако здраве као и оне које су се храниле уобичајеном храном, а екскрет је, изгледа, такође довољно здрав да би могао да се користи као ђубриво. Но, за ово потоње је потребно још доказа, тврде научници.

IFL Science: Plastic-Eating Mealworms Could Help Reduce Landfill Waste (30.9.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. tumblr_mshsx9tyC91stnucso1_400Добили смо позив за „Ноћ биологије“;
  2. одгледали симпатичан видео;
  3. видели рад ђака наше колегинице из области заштите животне средине;
  4. прегледали смо сјајну Фејсбук страну наше колегинице;
  5. прочитали смо занимљивост о могућностима разградње пластике.

 

Живот без малог мозга

Почињем данас презентацијом коју је направио колега Владан Нешић:

Сви знамо колико просечно излучимо мокраће током дана, а шта је са сузама? Па, током једне године излијемо око 83 литре суза. 🙂 И током тог периода ослободимо се четири килограма коже, а толико је просечно тешка људска глава. Код жене, која је јунак следеће приче, глава је свакако мање масе јер је рођена без малог мозга.

BrainWIDE

Знамо да је тај део мозга задужен за корекцију финих покрета и равнотежу, али не знам да ли сте знали да, иако заузима 10% масе мозга, садржи готово половину свих неурона. Ова жена је откривена у Кини и то када је имала 24 године, а због тога што се жалила на мучнину и вртоглавицу. Магнетном резонанцом потврђено је да нема мали мозак и тако је објашњено зашто је проговила тек са шест година, а проходала тек са девет. Па, ипак, никад није могла да хода без туђе помоћи, а никада није могла да скаче и да се игра као друга деца.

IFL Science: 24-Year-Old Woman Born Without Cerebellum (приступљено 30.3.2017)

_nrwclhvlw11s2yegdo1_400.gifМали мозак не треба мешати са тзв. мини-мозгом, који су открили истраживачи у Калифорнији. Њихова студија указује на то да, поред нормалних механизама, тело користи групу неурона у кичменој мождини груписаних у „мини-мозак“, како су га назвали, који комбинује сензорне информације и моторне команде за упућивање малих, несвесних покрета стопала како би се обезбедила боља равнотежа док ходамо по леду.

IFL Science: Spinal ‘Mini-Brain’ Assists In Balancing On Ice (приступљено 30.3.2017)

Ми не треба сада да размишљамо о леду јер су лепи, сунчани и топли дани пред нама. Пролеће нам је стигло и то постаје све уочљивије. И на следећем филмићу који приказује како се природа буди. Заиста је чаробно.

Facebook video – France tv zoom: La forêt s’éveille et nous offre un spectacle ahurissant de beauté. (24.3.2017)

Заједно са пролећем, стигле су нам и нове поштанске марке. Пошта Србије пустила је у оптицај средином месеца пригодне марке под називом „Заштићене животињске врсте – Сове“. Четири марке, које чине овогодишње традиционално издање, уметнички је обрадио Мирослав Николић, креатор марака „Поште Србије“. Стручна сарадња за ово издање стигла је од Милана Ружића, председника Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

17629965_1257154644334224_1399993964389297148_n

А нешто је стигло и у зоолошки врт на Палићу.

РТС: Ексклузивно за РТС: Белко и Шумба доселили се на Палић (28.3.2017)

Иначе, ако нисте знали Палићки зоо врт је један од 100 најбољих у Европи. А то потврђује и репортажа коју сам приредио за крај.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. v1VKDGfОбогатили своју збирку презентација за још једну нову;
  2. сазнали неке занимљивости о људском телу;
  3. одгледали прелепи филм о животу у шуми;
  4. видели нове поштанске марке које промовишу угрожене врсте сова;
  5. информисали се о раду зоолошког врта на Палићу.

Облак ознака