Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „филм“

Академија за природу

Најпре да вам проследим један позив.

Поштовани,

_biomiвелико нам је задовољство да вас обавестимо да је почело пријављивање за други циклус „WWF академије за природу“. Образовни програм WWF-а који зближава школе, природу и управљаче заштићених подручја део је пројекта „Заштићена подручја за природу и људе“, а осмишљен је тако да наставници и ученици из основних и средњих школа науче како да живе на одржив начин и активно и креативно заштите природу.

„WWF академија за природу“ отворила је своја врата за пријем друге генерације полазника и будућих амбасадора заштићених подручја, а пријављивање ће трајати до 10. маја текуће године.

У пројекат је укључено 5 заштичених подручја: национални паркови Тара, Ђердап, Фрушка гора, специјални резерват природе Горње подунавље и предео изузетних одлика Авала.

Детаљне информације и критеријуме конкурса ћете наћи на страници:
http://www.wwf.rs/wwf_u_srbiji/zasticena_podrucja_za_prirodu_i_ljude/edukacija/

Видео позив погледајте на

Срдачан поздрав и радујемо се вашим пријавама,

WWF тим

Пропратна документација: Позив за школе

А ако се већ спремате за један квалитетан рад, треба адекватно и да се обучете. Препорука наше колегинице Светлане Конта је јакна коју можете да видите на следећем сајту.

Teespring.com: Limited edition!! (приступљено 7.4.2017)

41TUOHnRLIL._SX342_Ако вас занима шта пише на јакни, а не знате најбоље енглески, превешћу вам. „Све жене су рођене једнаке, али само најфиније постају биолози.“ 🙂 Следеће о чему ћемо причати није чињеница као што је ова била, али ако се испостави да јесте, кафопије ће комотно моћи да пију шта год пожеле (осим кафе, наравно). Наиме, у следећем тексту се тврди да испијање кафе може да спречи оштећења јетре услед испијања алкохола. Уколико пијемо две шоље дневно шансе од обољења јетре смањују се за 43%.

IFL Science: Drinking Coffee May Protect The Liver From Alcohol Damage (25.2.2016)

Уз кафу иде и цигара, али њој никако не бисмо могли да нађемо оправдање. Док кафа има нека лековита дејства, цигарете имају само штетна. Чак и на начине на које не бисмо ни помислили, а то приказује следећи видео. 🙂

Следећи видео је значајније озбиљнији, а на исту тему.

Фејсбук видео – Биологија – лако и занимљиво: Сваки пут кад повучете дим, кроз ваше тело за пар секунди проциркулише крв прљава токсинима (8.4.2016)

Нездраву пушачку навику свакако треба победити, а текст за крај нас учи како да победимо несаницу.

b92: Савети који ће вам помоћи да победите несаницу (19.12.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. unnamed1Добили смо прилику да учествујемо у сјајном еколошком пројекту;
  2. одабрали јакну за овај прелазни период;
  3. сазнали нешто ново о кафи;
  4. погледали један симпатичан и један забрињавајући видео против пушења;
  5. научили како да победимо инсомнију.

Ноћ резервисана за биологију

8a7bc648aaf0004a562581485c4659baa9da76b5_hqНајпре желим да вам проследим један леп позив који нам стиже са Департмана за биологију Природно-математичког факултета у Новом Саду. И ове године организују Ноћ биологије и много занимљивих радионица очекује наше ђаке, а пре свега средњошколце завршних година пошто ће се бавити и пријемним испитима. Иако у позиву пише да је рок за пријаву 25. март, још увек није касно да их контактирате и пријавите се да присуствујете.

Ноћ биологије 2017 (за 21.4.2017)

То ће се дешавати по ноћи, а следећи видео (иако фасцинантан) дешава се током дана.

Facebook video – Enchanting Nature: On a scale 1 -10 how lovely is this video! (25.3.2017)

Следећи видео направила је ученица наше колегинице Виолете Милосављевић.

Виолета има Фејсбук страну „Нећу кесу – чувам природу“ где можете пронаћи мноштво објава налик овој, а које могу бити инспирација за неки наш рад на часовима у осмом разреду. И пре него што вас препустим разгледању те Фејсбук стране, да се надовежем на причу о отпаду коју је започела Виолетина ученица.

public-interest-public-awareness-ads-1

Много отпада је од пластике, која се сматра свакаквом, али не и биоразградљивом. Макар док научници нису дошли до запањујућег открића: ларве инсекта Tenebrio molitor могу да је једу! Наиме, хранили су те ларве (укупно стотину њих) са по четрдесетак милиграма стиропора сваки дан (што би била величина једне пилуле). Испоставило се да су ларве, уз помоћ микроба у органима за варење, успели половину пластике да конвертују у угљен-диоксид, а потом су избацили екскрет сачињен од биоразградивог остатка. При томе су ларве биле једнако здраве као и оне које су се храниле уобичајеном храном, а екскрет је, изгледа, такође довољно здрав да би могао да се користи као ђубриво. Но, за ово потоње је потребно још доказа, тврде научници.

IFL Science: Plastic-Eating Mealworms Could Help Reduce Landfill Waste (30.9.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. tumblr_mshsx9tyC91stnucso1_400Добили смо позив за „Ноћ биологије“;
  2. одгледали симпатичан видео;
  3. видели рад ђака наше колегинице из области заштите животне средине;
  4. прегледали смо сјајну Фејсбук страну наше колегинице;
  5. прочитали смо занимљивост о могућностима разградње пластике.

 

Живот без малог мозга

Почињем данас презентацијом коју је направио колега Владан Нешић:

Сви знамо колико просечно излучимо мокраће током дана, а шта је са сузама? Па, током једне године излијемо око 83 литре суза. 🙂 И током тог периода ослободимо се четири килограма коже, а толико је просечно тешка људска глава. Код жене, која је јунак следеће приче, глава је свакако мање масе јер је рођена без малог мозга.

BrainWIDE

Знамо да је тај део мозга задужен за корекцију финих покрета и равнотежу, али не знам да ли сте знали да, иако заузима 10% масе мозга, садржи готово половину свих неурона. Ова жена је откривена у Кини и то када је имала 24 године, а због тога што се жалила на мучнину и вртоглавицу. Магнетном резонанцом потврђено је да нема мали мозак и тако је објашњено зашто је проговила тек са шест година, а проходала тек са девет. Па, ипак, никад није могла да хода без туђе помоћи, а никада није могла да скаче и да се игра као друга деца.

IFL Science: 24-Year-Old Woman Born Without Cerebellum (приступљено 30.3.2017)

_nrwclhvlw11s2yegdo1_400.gifМали мозак не треба мешати са тзв. мини-мозгом, који су открили истраживачи у Калифорнији. Њихова студија указује на то да, поред нормалних механизама, тело користи групу неурона у кичменој мождини груписаних у „мини-мозак“, како су га назвали, који комбинује сензорне информације и моторне команде за упућивање малих, несвесних покрета стопала како би се обезбедила боља равнотежа док ходамо по леду.

IFL Science: Spinal ‘Mini-Brain’ Assists In Balancing On Ice (приступљено 30.3.2017)

Ми не треба сада да размишљамо о леду јер су лепи, сунчани и топли дани пред нама. Пролеће нам је стигло и то постаје све уочљивије. И на следећем филмићу који приказује како се природа буди. Заиста је чаробно.

Facebook video – France tv zoom: La forêt s’éveille et nous offre un spectacle ahurissant de beauté. (24.3.2017)

Заједно са пролећем, стигле су нам и нове поштанске марке. Пошта Србије пустила је у оптицај средином месеца пригодне марке под називом „Заштићене животињске врсте – Сове“. Четири марке, које чине овогодишње традиционално издање, уметнички је обрадио Мирослав Николић, креатор марака „Поште Србије“. Стручна сарадња за ово издање стигла је од Милана Ружића, председника Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

17629965_1257154644334224_1399993964389297148_n

А нешто је стигло и у зоолошки врт на Палићу.

РТС: Ексклузивно за РТС: Белко и Шумба доселили се на Палић (28.3.2017)

Иначе, ако нисте знали Палићки зоо врт је један од 100 најбољих у Европи. А то потврђује и репортажа коју сам приредио за крај.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. v1VKDGfОбогатили своју збирку презентација за још једну нову;
  2. сазнали неке занимљивости о људском телу;
  3. одгледали прелепи филм о животу у шуми;
  4. видели нове поштанске марке које промовишу угрожене врсте сова;
  5. информисали се о раду зоолошког врта на Палићу.

Комуникација са и комуникација без екрана

Иако пословица каже да ко се хвали, сам се квари, желео сам за почетак да похвалим и себе (на идеји) и своје ђаке (на раду). Наиме, задао сам им да направе каталог у коме ће промовисати наше националне паркове. Јесам им пустио машти на вољи што се дизајна тиче, али за садржај су постојала нека правила. Рецимо, нису смели да лажу и да представљају оно чега нема или да приказују да је безопасно оно што је опасно (али су могли да представе тако да то, свеједно, буде атрактивно). Такође, обавезан део каталога је живи свет конкретног националног парка. Уз све то, каталог је такав производ где не смете бити досадни или преопширни. Све су то разумели и девојчице из 8/4 ОШ „Иво Андрић“ баш су се потрудиле да то изгледа и научно и добро. Ево фотографија (маца се ту случајно нашла, она не иде уз каталог 🙂 ).

Тако сам се ја на часу бавио националним парковима, а Музеј науке и технике у Београду бавиће се наредних месец дана, али оним у Словачкој.

Фејсбук догађај – Музеј науке и технике: Изложба: Национални паркови Словачке (од 28.3.2017. до 28.5.2017)

12592265_994151220693129_3195373634649997653_nТо је био позив на изложбу, а преносим вам и позив на (бесплатан) вебинар.

Мајкрософт: 4 предлога како да искористите предности решења Офис 365 (за 31.3.2017)

И још један:

Вебинари ЗУС најаве и ресурси вебинара Заједнице која учи „Сазнање“: Вештине комуникација у онлајн окружењу (за 29.3.2017)

Комуникација нам је у онлајн окружењу неопходна, али нас следећи видео упозорава да је све мање комуникације у реалном животу.

Facebook video – Subhan Tariq: A silent message for all of us (18.8.2013)

Људска комуникација је вазда занимљива. За крај, одабрао сам текст који говори о неким облицима понашања људи када су у друштву.

Блог – Тамо и овде: Психолошки ефекти (29.8.2013)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 12417881_994151340693117_3900966715452638484_nУпознали се са примером пројектне наставе на часовима у осмом разреду (а ја се, успут, и похвалио);
  2. добили смо позив на изложбу о националним парковима;
  3. такође смо добили позиве за два вебинара;
  4. одгледали симпатичан видео о утицају технологије на међусобне односе;
  5. прочитали смо заиста занимљив текст о људској природи и комуникацији.

Фасцикла од инсеката

Данашњи чланак почео бих сјајним филмом који су направили Биљана и Југослав Крстић. Ево како изгледа митоза и мејоза када се презентују на духовит и младима близак начин.

Дакле, и филм може бити начин да се презентује градиво, што је иновација за нас, пошто смо до сада правили готово искључиво Пауерпојнт презентације. Наравно, правимо их и даље, а у том послу најпродуктивнија је Ивана Дамњановић.

Још један сјајан аутор (чија ћу дела представљати у овој недељи) је Владан Нешић.

И још једна његова презентација за данас, овај пут за шести разред.

И када смо код доброг рада колега, а и оригиналног и маштовитог, на следећој фотографији видећете необичну фасциклу насталу на часу Зоке Станковић, а на тему инсеката.

зока станковић

Свакако лепа идеја за час зоологије, што се тиче рада у учионици. Но, могуће је радити и на терену и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије има идеју и како.

Блиц: Стижу нам роде и ласте – Програм за школарце који воле природу (28.2.2017)

А ту је и видео снимак који прати ову причу.

Да би школарци волели природу, како новински чланак тврди, ту исту природу потребно је сачувати. Због тога је покренута следећа петиција. Иако је наслов на енглеском, текст ћете разумети._mrhbm8ZJj31rkt1puo1_1280 (Small)

Change.org: Save Skadar Lake, one of Europe’s last true wildernesses, from devastating construction (приступљено 12.3.2017)

И за крај, још један пример угрожавања природе, али на глобалном нивоу. Овог пута и текст је на енглеском, али и ако не разумете језик, разумећете график који илуструје глобално загревање.

NASA.gov: Global climate change (приступљено 12.3.2017)

И име и презиме

_mrd77zegtc1spu9r00Вест недеље, а можда и месеца и године, свакако је изјава премијера да су наше плате 50.000 динара. Кад кажем вест, мислим и на нас наставнике, пошто је ово информација коју ни ми нисмо знали, иако би требало да знамо колике су нам плате. Синдикати сматрају да ова изјава није дата из незнања, већ са намером.

Форум београдских гимназија: Како се зове и презива наставник у Србији који има плату 50.000 динара? (9.11.2016)

Уз протеству ноту, поједини синдикати певају ону нашу стару, познату песму. 🙂

Зелена учионица: Штрајк упозорења у четвртак 17. новембра! (8.11.2016) & b92: Просветари огорчени: Мало 7%, изгубили 90.000 РСД (8.11.2016)

_mg2fwhevmj1r4zr2vo1_r1_500И док ми новца немамо, има их и који имају сасвим довољно да праве изузетно скупе пројекте. Да будем прецизнији, најскупље. Би-Би-Си је снимио најскупљи документарац о живом свету икад. Погледајте трејлер на следећем линку.

Bright side: Watch the Trailer for the Most Expensive Wildlife Documentary Ever Made (2.11.2016)

Филм који није најскупљи, али који вреди погледати, уприличио је Природњачки музеј у Београду, поводом годишњице.

Блиц: Музеј слави јубилеј – Мамутица Кика и филм о праисторијским џиновима бесплатно за Кикинђане (7.11.2016)

То траје до суботе, а у следећу суботу (19.11.2016) почиње и Физи Бизи фестивал. Још један филм, овај пут промотивни. Приказује како је било прошле године. Ове године биће још лепше.

То су догађаји који су у току или нас очекују, а што се тиче (успешно) завршених догађаја, имамо извештај. 🙂

Блог – Зрењанинска група НПН: Завршна презентација пројекта „Мала школа природе – Помозимо да преживе“ (3.11.2016)

_1196326451_n

Прекобројна је, каже Неда, ова лево.

Позната глумица Неда Арнерић би радо помогла да преживе, али су некако те животиње… прекобројне. 🙂

Булевар b92: Неда Арнерић објаснила зашто носи право крзно: „Ове животиње што их је вишак могу да се носе“ (4.11.2016)

Да ли је следећи Недин корак – корак на модној писти, а са све бундом, заиста не знам. Знам само да за манекенство никад касно није. 🙂

Ало: Баш згодан даса – Има 80 година и бави се манекенством (30.8.2016)

993627_590687197621382_881033141_nМора се признати да је декица у бољој форми од великог броја нас млађанијих, али, колеге, немојмо бити љубоморни. То би била порука за крај. 🙂

Блог Жарка Илића: Данас нисам завидан (27.10.2016)

То је данас. А сутра, па, читамо се поново. 🙂

Отпадна одећа

_nb4tcayowp1twsfxlo2_500-smallСви знате за причу о три прасета. Прва прича за данас је слична, али са различитим актерима. Наместо прасића имамо даброве, а наместо злог вука који куће руши, имамо комуналце.

Телеграф: Даброви 10 година правили кућицу, а онда су дошли српски комуналци и – срушили је! (28.10.2016)

Следећи радови нису трајали десет година, нити ће их ико срушити. Пластелиноманија и даље опседа учионице биологије диљем школства Србије. 🙂 Овог пута дивио сам се радовима ђака које су приложиле колегинице Виолета Милосављевић (морско дно) и Јелена Филиповић (митоза).

Баш је шарено ово морско дно. Тамо има заиста свачега нечега, па и животиња које припадају роду Pyrosoma. То су колонијални туникати, сачињени од хиљада јединки, зооида, уроњених у желатинозну тубу, да је тако назовем. Ово колонијално чудо још и светли и са величином која може да достигне 12 метара, заиста је фасцинантан призор. Погледајте видео на следећем линку:

IFL Science: Giant, Tubular Creature Caught On Camera Under The Sea (4.3.2015)

Без обзира што је морско дно толико дражесно занимљиво, не морамо баш да се нађемо тамо. А то ће, можда, бити судбина многих приморских градова ако се настави глобално загревање. Холивудски глумац Леонардо Дикаприо у свом новом документарцу тражи решење за овај глобални проблем. Славни глумац разговара са неким од најутицајнијих људи данашњице, трудећи се да свет учини бољим местом. Филм траје 95 минута и може бесплатно да се погледа од 30. октобра до 6. новембра на разним платформама. Сада и на Биолошком блогу:

Још једну кампању за бољи свет направио је Роб Гринфилд (Rob Greenfield) и то на веома креативан начин. Он је одлучио да буквално обуче смеће које направи током тридесет дана. Дакле, уместо у канту, смеће одлази у његову (назовимо је) одећу. 🙂 _m65icpnxzw1rw59xto1_r1_500-smallПогледајте како то изгледа:

Zero waste week: Blimey! For 30 days, I’m going to wear every single piece of trash that I create… (25.9.2016)

Роб каже да када једном бацимо ђубре, ми не размишљамо више о њему. Можда је истина, а што се животне средине тиче, да не размишљамо уопште. Следећи чланак бави се тиме како наш мозак (прецизније меморија) функционише:

Science dump: This is how your memory works (and why it mostly doesn’t) (1.10.2015)

Кажу да су диносауруси имали мозак величине ораха. Следећи текст нам нити потврђује, нити демантује то уврежено веровање, али открива да је откривен први фосилни мозак поменутих створова:

Н1: Откривен први фосил мозга диносауруса (28.10.2016)

skullpuzzle3Најстарији људски мозак пронађен је 2008. на подручју Британије и процењује се да је припадао човеку из гвозденог доба, негде пре 2600 година. Припадао је мушкарцу старом између 26 и 45 година и према остацима лобање, научници сматрају да је задобио јак ударац у врат, а након тога обезглављен малим оштрим ножем.

IFL Science: Britain’s Oldest Surviving Human Brain Was Preserved In Mud For 2,600 Years (3.6.2015)

Ето страшне приче за лаку ноћ или само довиђења, ако још не идете на спавање. Ја вас свеједно поздрављам до сутра. 🙂

Облак ознака