Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „филм“

Потцењени и прецењени просветни радници

Видели сте управо како можете направити своју кућну башту. А о самим биљкама можете много научити из анимираног филмића који је руку дело колеге Мирослава Вулића.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Ево како то изгледа.

Заиста је изузетно, нема шта. Када смо већ код филмића, ево једног који препоручујем. Он је из серије емисија са Дизнијевог канала под називом „Art attack“ (у преводу „Напад креативности“).

У овом филмићу видели смо како можемо да искористимо једно од она три Р-правила (reuse, односно поново употреби).

bio04 sa časovaСа часова

Наше колеге и те како користе ово правило како би обогатили своју наставу. На часовима колегинице Терезе Катоне настало је тако мноштво предивних модела из биологије.

Прилагођено ситуацији, ђаци Радета Перуничића радили су сличну ствар и то је приказано у јутарњем програму РТС-а. Нисам могао да увезем снимак на блог (сувише је много мегабајтова), али сам макар снимио екран да видите како је то изгледало.

Овакви примери у најбољем светлу презентују рад нас наставника. Светлих примера има још. Ученици Јадранке Милосављевић бавили су се штетним утицајем дувана, а Оливере Коларић кућним љубимцима.

Ево и неких презентација. Прве три су правили ђаци Александре Арсенијевић, а друге три Весне Милојковић.

  1. Зачинско биље
  2. Живот у екосистему
  3. Фото-хербаријум
  4. Кампања против пушења 1
  5. Кампања против пушења 2
  6. Кампања против пушења 3

Дакле, завршили смо здравственим аспектом овај блок, а да је здравље ипак најважније опоменуо нас је и период који није баш сасвим иза нас.

bio04 metodikaМетодика

Дакле, у време пандемије настава се одвијала и мишљења о њој су различита. Ево једног.

Просвета у доба короне – јел смо ли потценили или преценили просветаре? (23.5.2020)

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

У доба короне једна наша иноземна колегиница је патила за својим одељењем и нашла је начин да јој деца ипак увек буду пред очима и у тим лошим временима. Направила је (заправо сашила) лутке које личе на сваког од њих. 1526438_754682374601785_7567565043364638885_nЕво како је то изгледало.

Boredpanda.com: This Teacher Missed Her Students So Much, She Knitted Tiny Dolls Of All 23 Kids In Her Class (пре све недеље)

Ето можда и идеје за неки наредни час када можемо да повежено и екологију са креативним радом са материјалима које ваља наново употребити. До тада, на овом блогу видећемо још много лепих примера из наставе. Видимо се ускоро.

Додатна појашњења јасног упутства

Ја завршио снимање часова за ТВ и још следеће недеље ће таква настава бити емитована. Но, у школама, онлајн настава још увек није готова.

bio04 iz štampeИз штампе

Новости: Онлајн настава завршава се следећег петка, али то није крај другог полугодишта: У јуну у школу по боље оцене (23.5.2020)

Како ће нам изгледати настава, можемо наслутити из правилника који се бави изменама правилника.

ЗУОВ: Измене календара образовно-васпитног рада основне и средње школе (23.5.2020)

_849011495214650_3735762366278373316_nПошто се враћамо у школе, важна је и ова вест:

Спутњик сазнаје: Када ће запослени у школама морати да се тестирају на корону (21.5.2020)

Остало нам је још да разјаснимо како ћемо оцењивати, пошто нам то није било јасно (и поред упутства које смо добили), па смо добили додатне инструкције.

Зелена учионица: Допис школама: Додатно тумачење о оцењивању ученика (20.5.2020)

А онда је стигао додатак додатку. У ствари није, пошто Министарство сматра да је упутство било довољно јасно, али под условом да га читамо са разумевањем. Дакле, драге колеге, све сте ви то погрешно – не треба да га тумачимо како га читамо, већ како га они пишу. Шта ту није јасно? 🙂

Данас: Непотребна додатна усмена испитивања ђака (21.5.2020)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Дакле, усмена оцењивања ђака су свакако непотребна, а нама су увек потребни неки иновативни и интересантни материјали како бисмо обогатили онлајн и сваку другу наставу. Ево га најпре један стрип, сликовница можда пре, која објашњава малишанима све битно у вези са короном.

Корона – стрип за децу и младе (приступљено 24.5.2020)

На ову тему се таман наставља прича о имунитету кроз одличан цртани филм и уједно ауторско дело колеге Мирослава Вулића.

Још један његов одличан филм:

bio04 sa časovaСа часова

Заиста импресивно, а импресивни су и радови ђака наших колега биолога. Ученица Ане Аксентијевић направила је презентацију о дивљим животињама (прва ставка), а ученик Радета Перуничића о пореклу и развоју живота (друга ставка). Ученица Јоване Милишић написала је песму о штетности дувана (трећа ставка), а ученици Бранка Анића (четврта ставка) и Александре Стајић Радомировић (пета ставка) правили су фото-хербаријуме.

  1. Дивље животиње као кућни љубимци
  2. Порекло и развој живота на Земљи
  3. Песма
  4. Самоникле биљке Србије
  5. Фото-хербаријум

Ученици Оливере Коларић правили су поређење колико шећера има у појединим намирницама.

Исту активност имали су и ђаци Жаклине Ђурић. И они су се сјајно снашли са овим задатком.

Ђаци Милене Антонић Тојагић бавили су се темом воде, а ту је и рад ђака Ирене Николић који је заправо духовити задатак о животињама где треба пронаћи погрешно слово.

bio04 konkursi i smotreКонкурси и смотре

Након оволико сјајног рада (приказиваних из чланка у чланак), мислим да неко од наших колега биолога дефинитивно заслужује награду на конкурсу за најбоље, који је покренут и ове године.

Удружење „Живојин Мишић“: Отворен је конкурс за Најбоље едукаторе Србије за 2020. годину (до 1.7.2020)

Тешка стража за малу матуру

Осим овог нашег регуларног, завршено је још једно такмичење под називом „Не прљај, немаш изговор“. Победници ове године су другаци са Новог Београда.

bio04 institucijeИнституције и организације

Поменуто такмичење организује SBB фондација уз подршку Министарства и ЗУОВ-а. Осим победничког, на интернет страни ове фондације можете наћи и архиву свих пројеката који су се такмичили и то може бити сјајан извор идеја за пројектну наставу коју треба да реализујемо у школама.

SBB fondacija: Galerija prijavljenih rešenja (до 10.6.2019)

bio04 rad na časuСа часова

Још један еколошки пројекат можете погледати у следећем филмићу, а пример је доброг рада колегинице Наде Јовановић и њених колега из школе.

Колегиница Јелена Терзин у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Сомбору бави се врло креативном рециклажом. Међу фотографијама видећете и праве балске хаљине од рециклираног материјала. Сада је време малих матура, па, ко зна, можда то буде нови модни крик међу омладином. 🙂

Ми наставници улажемо велике напоре како бисмо развили свест о очувању животне средине. И то је веома важно јер медији и научно-популарни часописи често обљављују нове узнемиравајуће вести.

bio04 iz štampeИз штампе

Последњи мушки примерак суматранског носорога из Малезије је недавно угинуо. Ово је иначе најмања врста носорога (по димензијама, а сада и по броју).

National Geographic: Last male Sumatran rhino in Malaysia dies (27.5.2019)

Ако се овај тренд немара људи настави, још једна врста је виђена да доживи сличну судбину.

Мондо: Угрожена шкољка, симбол Јадрана (28.1.2019)

tumblr_nhgzti4WFz1qhjczno1_500

У тексту сам поменуо малу матуру, али у контексту прославе. Оно што још очекује мале матуранте је полагање завршног теста, на коме смо ми наставници биологије прегледачи. За крај сам приредио текст који ће нас информисати о новинама које најављује министар Шарчевић гледе овог тестирања.

Мондо: Малу матуру надзираће „тешка стража“ (9.6.2019)

У цилијата дуге чачкалице

Никад на почетку чланка да вам пожелим добродошлицу или макар да вам кажем: здраво! Зато ћу данас да вам махнем, али на биолошки начин.

Ако вам се допао овај видео, на следећем сајту имате их заиста много.

Nikon small world in motion: Annual Winners (приступљено 25.10.2018)

Ради се о конкурсу за најбољи снимак под микроскопом и сви су заиста сјајни, без обзира коју награду су освојили. Када бисмо додељивали награде за накреативније радове ученика на часовима биологије, имали бисмо заиста тежак задатак. На Фејсбук групи намењеној размени искуства наставника биологије има толико приказаних сјајних ствари, да ми је велика част и задовољство да сваки пут могу да објавим неке од креација. Овог пута нам стижу радови ђака Наташе Јановић из ОШ „Радоје Домановић“ са Новог Београда.

Протистима су се на сличан начин бавили и ђаци Славољуба Тоскића из ОШ „Бранко Радичевић“ из Бора. Ево једног репрезентативног рада који приказује како чачкалице могу бити добар материјал за цилије.

славолјуб тоскић1

Вратићу се још на тему о изради модела, али док смо још у микро-свету да искористимо тај свет и да се мало поиграмо. Ево једног сајта који нуди игрице погодне за учење разлика између ћелија. Иако је сајт на енглеском, термини су препознатљиви, али су сувише амбициозни за млађе разреде. Можда су погоднији за садашње седмаке, али свакако најпогоднији за средњошколце.

Sheppard software: Cell games (приступљено 25.10.2018)

И, као што написах, да се вратим на моделе. Они могу да се праве и од природног материјала, као што су жиреви, гранчице, шишарке… Један рад који су колеге одабрале приказује јесење дрво, али верујем да идејама краја нема.

43005111_2534919276526152_1303353880905515008_n

Сигуран сам да ћете много идеја добити на већ познатом фестивалу „ФИЗИ БИЗИ“. Заказан је за 10. новембар у Сомбору. За крај гледамо промотивни видео.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Уживали смо гледајући филмове о микро-свету;
  2. дивили смо се моделима цилијата;
  3. играли смо се ћелијама;
  4. добили смо идеју за нове моделе;
  5. одгледали смо промотивни видео за предстојећи фантастични фестивал.

Хотели за инсекте и солитери за врапце

Почео бих примером добре праксе из учионице. Колегиница Тереза Катона у својој школи направила је спој биологије и ликовне културе, па су лепи хербаријуми постали још лепши.

Tereza Katona korelacija likovno

Примера доброг рада има и у науци.

Noizz.rs: Bojanovo revolucionarno otkriće moglo bi da promeni svet (23.5.2018)

У Новом Саду, према писанију Урбансити радија, неће да мењају свет, али један његов део хоће. У питању су градски паркови.

Urbancityradio: Gradski park dobiće sistem za rasterivanje ptica i sitnih životinja (25.6.2018)

Вест је веома штура и не пружа кључне информације, тако да не знам колико је веродостојна. Уз то, само је овај магазин и дојавио. Но, гледајући коментаре, јавност је свакако није прихватила са одушевљењем.

20180511_141713

Ова два гуштера сам ја фотографисао у школском дворишту и иако су ситне животиње нисам их растерао, већ их оставио да се на миру сунчају.

И док једни намеравају да растерују врапце, други им омогућавају да добију дом. Следећи видео гледамо према препоруци Жељка Станимировића.

Фејсбук видео – Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Врапци у Београду (приступљено 7.7.2018)

У овом филмићу сазнали смо да су врапци значајни јер тамане комарце и корове. Желео сам да вам покажем још једног летећег створа, овог пута из Индије. Он има толико добру мимикрију да не мрда својим крилима, не бисмо успели да га разликујемо од сувог лишћа.

Следећи лептирић уопште није овако сладак. Наиме, у питању је ноћни лептир који се храни – крвљу, чак и људском. Пронађен је у скорије време и то само у појединим популацијама врсте која се иначе храни воћем. Насељава јужну и централну Европу. Када своју дугачку сурлицу забоде испод коже, у стању је да пије крв чак и двадесет минута!

За разлику од комараца, у овом случају крвљу се хране искључиво мужјаци и то да би могли да се размножавају. Макар је то разлог који научници претпостављају. Можете погледати и видео за детаљнију причу.

И инсектима, иако крв умеју да нам попију, баш као и врапцима, неки наставници и ђаци праве кућице. У ствари, хотеле, да будемо прецизнији.

Блог – Зрењанинска група НПН: Хотели за инсекте – практичан рад (19.6.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Промовисали смо примере доброг рада у настави и науци;
  2. сазнали смо који су наводни планови са парковима Новог Сада;
  3. одгледали смо видео о врапцима и о једном чудесном лептиру;
  4. пронашли смо крвопије међу лептирима;
  5. добили смо идеју за практичан рад.

Треће око и кравата од паучине

У ОШ „II шумадијски одред“ у Марковцу био је дан посвећен науци у школи. На сликама, које је приредила Маријана Пауновић, види се да је била права фестивалска атмосфера.

Када се овако представи, наука уме баш да буде лепа. Но, несумњиво је и потребна. А када видите изуме на следећем линку, биће вам јасно да вам је баш сваки од њих потребан. Не морате знати језик да би вам било јасно чему који служи.

Дете.бг: 20 невероятно умни изобретения (18.7.2014)

herrenblatt_head_accessoires_sommerschalКравате су можда потребне, а можда и не, али се, свеједно, носе. Мушки биолози би требало да носе оне у складу са занимањем. 🙂

Мушки магазин: Кравате направљене од паукове мреже (21.3.2017)

И кад смо код мушке моде…

City magazine: Pet stilova muškog oblačenja koji su uvek u modi (31.5.2016)

Но, да се вратимо на пауке. Неки граде веома занимљиве мреже (додуше, не баш са идејом да једног дана постану кравате), док су други занимљиви по неким другим карактеристикама. Овај филм говори о десет најзанимљивијих паука на свету.

И даље смо у свету зглавкара. Научници са Универзитета у Индијани су случајно успели да оспособе бубу из рода Onthophagus да добије још једно, треће око. Тим је нагласио да нема јединственог гена који утиче на развој очију. Пуно тога мора да ради уједначено да би произвело сложене ефекте, а понекад мењање може имати нежељене последице на другим местима. Но, они су све ово извели случајно и без последица по бубу. 🙂

IFL Science: Researchers Create Beetle With A Fully Functioning Third Eye (15.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо како је протекао Дан науке у школи у Марковцу;
  2. такође смо видели и веома мудро осмишљене патенте;
  3. постали смо модно свеснији;
  4. одгледали смо сјајан видео о сјајним пауцима;
  5. отворили смо очи (односно око) бубама.

Виртуелна авантура

За почетак једна емисија која се и те како тиче и нас наставника биологије, посебно када лаици крену са својим теоријама колико су вакцине, у ствари, штетне.

РТС: Да Можда Не: Епидемија малих богиња и вакцинација (26.10.2017)

805abee68c3fa72f8b342dbca7eaa63c (Small)Фармацеутска индустрија ипак оставља последице, али не онакве какве поменути лаици очекују. Лекови који се бацају по животној средини, каже се у следећем тексту, мењају пол рибама, збуњују птице и забрињавају научнике. Речју, загађују.

The scientist: Drugging the Environment (1.8.2015)

Постоји и други облици загађивања и уништавања природе и то у нашем „комшилуку“.

Фејсбук догађај – Лига за орнитолошку акцију: Премијера филма „Бељарица: београдска Амазонија“ (за 29.10.2017)

Следећи линк нас не води до Амазоније, већ на други крај света. И тај пут је веома кратак. Довољно је да крочите у учионицу колегинице географа Тање Парезановић.

ОШ „Иво Андрић“, Београд: Виртуелна авантура Азијом (25.10.2017)

_mn1t2uCdVP1s7rduso1_500

Вероватно ћу са Тањом урадити заједнички час, па ћу вас известити како је било. Тања је, сигурно, сјајан и иновативан наставник, а такви могу очекивати и боље плате, ако судимо према ономе што говори премијерка.

Зелена учионица: Брнабић: Наградити наставнике који постижу „резултате на такмичењима” и тако их одвојити од оних лоших (24.10.2017)

14117825_10207534107571029_7116330198462441424_nНо, судећи према друштвеним мрежама за наставнике, ово више и није толико актуелно колико дуално образовање. Ту тему препустићу средњошколским наставницима, а ми се видимо у понедељак.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо актуелну емисију;
  2. сагледали смо како лекови утичу на животну средину;
  3. најавили смо еколошки филм;
  4. промовисали смо пример добре праксе;
  5. радовали смо се што ће нам бити већа плата.

Цветна ћелија

15055766_1132403293542134_207097999627169705_nНови закон се полако прима, па није згорег чит(уцк)ати помало, а како бисмо били упућени у своја права и обавезе.

Зелена учионица: У којим случајевима се наставнику, васпитачу и стручном сараднику може одузети лиценца (1.10.2017)

А и ја одмах почео са суморним темама, те губитком посла! Морам мало да разведрим расположење и то једним неодољивим филмићем.

Пси су предивне животиње, али мало опреза никад на одмет. Посебно у последње време.

Блиц: Опасни паразит појавио се и у Србији, понаша се као малигни тумор и може да изазове смрт (21.10.2017)

_m88yd6BMnI1r1xavwo5_1280Ево још неких болести, односно епидемија које су веома опасне. Чак толико да се убрајају у најдеструктивније болести у људској историји. Очекивано, маларија је прва, а ту су негде и велике богиње.

Ranker.com: The Most Destructive Epidemics In Human History (приступљено 22.10.2017)

И опет ја одох на мрачну страну. Да бих на крају вратио добро расположење, представљам вам креативан рад ђака колегинице Данијеле Марковић. Дете је направило ћелију од делова цвета. Заиста креативно и свака част.

данијела марковић (Small)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Научили смо чланове 148, 149. и 150. новог закона;
  2. одгледали смо сјајан снимак куце фудбалера;
  3. упозорили смо на болест која вреба Србију;
  4. препали смо се од настрашнијих болести на свету;
  5. дивили смо се цветној ћелији.

Плате за најбоље

_drvoinhandsОд 1995. уведен је међународни значајан еколошки дан, а то је Дан озонског омотача. Обележава се 16. септембра, а ево како су то урадили у школи „Петар Лековић“ из Пожеге у оквиру биолошке секције коју води колегиница Сања Парезановић.

Биолошки кутак: И ове године смо обележили Дан заштите озонског омотача (15.9.2017)

Биолошки блог увек подржава и промовише добар рад наставника. Но, није проблем да то ради Биолошки блог; много значајније питање је да ли ће то радити Министарство просвете. Према вестима које стижу, одговор би требало да је потврдан.daily selection012

Унија синдиката просветних радника Војводине: Платни разреди у просвети (7.9.2017) & Блиц: Интервју – Бранко Ружић: Правимо систем у којем најбољи имају веће плате (10.9.2017)

Када говоримо о најбољима…

Бука: Имају најбоље основно образовање на свијету, а штеде 400 милиона еура годишње само зато што не користе папир (6.4.2017)

Богами, добра уштеда, а и еколошки је оправдано, тако да само могу да честитам. Углавном, они решише проблем папира, а изгледа да се у Пакистану налази решење за све већи проблем пластичног отпада. На тамошњем отпаду пронашли су гљивицу врсте Aspergillus tubingensis, која је у стању да једе пластику. То није први организам који то може. Већ су познате бактерије и црви који могу да једу пластичне масе, а о чему сам на Биолошком блогу својевремено писао.

IFL Science: Plastic-Eating Fungus Found At A Landfill Site In Pakistan (15.9.2017)

Добро је да таквих организама има, а има их захваљујући томе што постоји огромна разноврсност. butterflyБиодиверзитетом ћу и завршити за данас и то једним лепим филмом.

Smithsonian.com: Video: Why Should Humans Care About Preserving the Diversity of Life on Earth? (6.1.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо рад једне сјајне секције;
  2. сазнали смо ко ће имати већу плату;
  3. информисали се о иностраним примерима добре праксе;
  4. упознали смо гљиве које једу пластику;
  5. одгледали смо филм који говори зашто је биодиверзитет важан.

Аморфни наставници

Јуче сте видели кратак филмић који је приказивао како би изгледало да се људи удварају као животиње и то је био романтичан један филм. Данас почињемо истом темом, али је у питању комедија. Редом, видећете удварање: грбавог кита, птице велике фрегате, лососа, птице жичорепог манакина (превео сам са енглеског, не знам како ми ту врсту зовемо), јелена, једне врсте рајске птице, водомара, фламинга, пауна и бодљикавог прасета (у овом последњем случају коришћена је лимунада, да не помислите свашта). 😀

На овом линку имате и објашњење, али на енглеском језику. Још мало смешних момената, али овај пут у питању су праве животиње.

Ко би рекао да су пилићи тако предузимљиви? 🙂 Очигледно има тога што ће нас изненадити у птичјем свету, а да не причамо да увек има тога што нисмо знали. Не знам колико сте знали о совама, али ево сајта где можете много тога чути. 388145_10150394632853951_736214697_n (Small)Филмић је на српском језику, а траје малко више од пола сата.

Вимео: Упознајте сове Србије – промотивни филм (9.8.2011)

То су сове из Србије, а ево и наставника из Француске.

Мондо: А овако се за боље образовање бори у Француској (4.9.2017)

_21192712_1663762827031697_179251207085924507_nУ Француској ће бити боље образовање, а председник Србије је обећао да ће у нас бити боље плате.

Медија груп 21.рс: Председник просветарима обећао веће плате (1.9.2017)

Када помињемо сам политички врх, пажњу стручне јавности привукла је изјава премијерке да су просветари аморфна маса. Премијерка је мислила на то да у просвети има и добрих и лоших колега и да разлике морају да се направе, наравно, кроз платне разреде. Углавном, реакција на ову изјаву има, и за крај сам приредио једну од њих.

Зелена учионица: Да ли су просветни радници аморфна маса? (4.9.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо шаљиви, али и едукативни видео (у ствари два);
  2. упознали смо сове Србије;
  3. видели пример доброг рада у Француској;
  4. радовали смо се што ће нам бити веће плате;
  5. прочитали смо текст који говори о проблемима у просвети.

Облак ознака