Доба открића

У скорије време научници су открили много тога.

Наука

Ако сте љубитељ фантастике и гледали сте „Господаре прстенова“, биће вам занимљиво да су научници читаву новооткривену групу лептира назвали по главном зликовцу Саурону. Тим међународних истраживача открило је чак девет група лептира и једна од њих има крила на којима као да је насликан симбол овог чаробњака. Изразити спојени наранџасти прстенови окружују црно-беле пеге на задњим крилима овог рода – Saurona. Како ови лептири изгледају видећете на следећем линку:

CNN: A new group of butterflies has been named after the ‘Lord of the Rings’ villain (12.5.2023)

Научници су пронашли још неке животиње, али овог пута у питању је група која је вредно сведочанство историје живог света. Давно, давно у геолошком времену, пре неких 600 милиона или 700 милиона година, прве животиње су еволуирале на Земљи. Њихови најближи рођаци који и данас живе су сунђери, жарњаци и реброноше. Али тачно ко је од њих најближи сродник првих животиња, остало је једно од најспорнијих питања у еволуционој биологији. Са неколико фосила ових раних, меканих животиња, њихова историја је нужно била мутна и било је изазовно реконструисати оно што се догодило.

Научници су то урадили тако што су упоређивали хромозоме ових животиња, али и једноћелијских протиста. И победник је – реброноша!

У часопису „Природа“ пише да је тим је преузео нови, креативан приступ анализи генома ових раних животиња. Током стотина милиона година, секвенце гена су толико мутирале да је сваки сигнал о сродству различитих линија „испран“. „Дакле, потребно вам је нешто што еволуира веома споро што можете пратити“, закључио је Ден Роксар, еволуциони геномичар са Берклија, који је надгледао студију. Уместо да се посматрају промене у нуклеотидима (промене у ДНК од једног слова), метода — коју је развио Роксар, заједно са колегама са Универзитета у Бечу — фокусира се на карактеристике већег обима у геномима: групе гена на хромозомима.

Ова техника се заснива на једноставној идеји: током еволуционог времена, редослед гена на хромозому се мења преко мутација – на пример, преко инверзија које мењају редослед гена унутар хромозома. Иако се њихов редослед може променити, гени на хромозому формирају неку врсту повезане групе и обично се не мешају са генима на другим хромозомима. Али у ретким приликама, хромозоми се могу сломити и спојити, што доводи до мешања тих група веза. Ови догађаји су довољно ретки да их је могуће пратити све до порекла првих животиња.

Scientific American: The Closest Living Relative of the First Animal Has Finally Been Found (17.5.2023)

Све то теоретски делује лагано, али верујем да су се научници доста намучили посебно када раде са тим „микро-стварчицама“. И када смо у микро-свету још једно откриће.

Quantum of Science: Otkrivena nova organela. Provjerite za šta je važna (7.5.2023)

Са часова

Нису се органелама бавили само научници, већ и ђаци колегинице Оливере Коларић. Ученици Наташе Соскић су се бавили дезоксирибонуклеинском киселином, а ученици Бранке Кремић варијабилношћу на примеру лала.

Корисни материјали

Ученици Славољуба Тоскића бавили су се калоријама и имамо још један занимљив филмић за час са петацима.

Забава

И да јелом и пићем завршимо. Истраживачи су пронашли боцу пива која је чамила на дну океана у потопљеном броду целих 170 година. Знамо да је вино све боље што је старије, али да ли то исто важи и за пиво? Заправо, нашао се неко ко је и окусио и омирисао и закључак је да има укус на козу, а мирише на трули купус. 🙂

IFL Science: 170-Year-Old Shipwreck Beer Tastes Like Goat And Smells Of Rotting Cabbage (9.3.2015)

Ја вам желим пријатније освежење и леп викенд који ће ускоро.

 

Информације за такмичење за средњошколце

Прошли пут смо имали информације за медицинске школе у Београду, а овога пута др Мирослав Живић, председник СБД-а, послао нам је информације за све средњошколце.

Важне информације

Окружно такмичење из биологије за средње школe биће реализовано у сарадњи школа домаћина окружног такмичења и Природно-математичког факултета у Крагујевцу. Према Календару такмичења ПМФ у Крагујевцу је задужен и за реализацију републичког такмичења. Све информације ће бити доступне на адреси https://www.pmf.kg.ac.rs/

Контакт мејл адреса је takmicenje@pmf.kg.ac.rs

Пројекти

Осим такмичењима и ми и ђаци можемо да се бавимо и лепим пројектима. На један такав позива нас Друштво за заштиту птица, али овог пута птице нису у питању.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Да, бре – прикључи се попису даброва! (2.3.2023)

Наука

Немам баш неких интересантних чланака о дабровима, али имам о птицама, а заправо чак ни о њима. 🙂 Ако вама није познат цртаћ „Пингвини са Мадагаскара“, вашим ђацима вероватно јесте. Чланак се бави тиме у чему је цртаћ погрешио када су се пингвини сукобили са хоботницом, а у чему је погрешио. 

Scientific American: 7 Surprising Things Penguins of Madagascar Gets Right About Octopuses—And 4 It Gets Wrong (18.12.2014)

Хоботница која се у филму зове Дејв се често маскира у другу животињу. У стварном свету, октопод имитатор (Thaumoctopus mimicus) савија своје тело и чак плива као мање укусне биљке и животиње. И многе друге врсте користе разрађену камуфлажу боје и текстуре да би се сакриле од предатора – и плена. Филм, наравно, ово доводи до екстрема и има хоботницу Дејва која се представља као људски научник по имену др Октавијус Брејн.

Са друге стране, филм има и грешке. Ниједан страшни зликовац не би био потпун без његове војске поданика. А хоботница Дејв има своју легију лојалних главоножаца који испуњавају његове налоге. Али хоботнице нису баш способне за сарадњу. Оне су способније за канибализам. Неки сајтови називају војнике главоношце из овог филма „лигње“ (у питању је енглеска игра речима – squid су лигње, а squad је одред, прим.метод). По правилу, лигње су много социјално толерантније од врста хоботница. Али то не значи да они граде борбене снаге.

Свакако занимљив текст, а и занимљива идеја за наставу: да у цртаћима тражимо тачне и погрешне представе о животињама.

Са часова

Цртаћ је понегде био у праву, негде је грешио, али у раду наших колегиница нема грешке. Данас вам представљам моделе делова ћелије (ђаци Оливере Коларић), сјајно дизајниране записе лекција у свескама (ђаци Душице Александров) и фото-хербаријум и ботанички рад (ђаци Љубице Савић).

Уживајте, а ми се видимо следеће недеље. 

За наше птице

Жељко Станимировић нас подсећа да, ако смо са ђацима правили кућице и хранилице за птице, сада је право време да их поставимо. Временске прилике одговарају, а и птицама ће бити потребно неко време да се привикну на наш ручни рад и да долазе.

Корисни материјали

Ако још нисте направили хранилице за птице, ту ускаче у помоћ колега Славољуб Тоскић, односно његови вредни и паметни ђаци.

Са часова

Ђави су нам вредни и паметни, а наставници биологије задају креативне задатке и та комбинација је одлична. Лепи цртежи и колажи су нам пристигли са часова Оливере Коларић, модел ћелије је настао на часу Радета Перуничића, а пано о расту и развићу правили су ђаци Леле Недељковић.

Предстојећи догађаји

Након ових слика, да најавим и покретне слике, како их већ зову, а у којима можемо да уживамо онлајн и бесплатно. Време бирамо сами, а све имамо на сајту:

Green Fest: Školski program

Занимљивости

Кад смо код филмова, ја имам два за вас за крај данашњег чланка. Једна је наша емисија о гљивама и водитељи су деца, а друга је на енглеском језику и води је наш колега биолог који је дозволио да га мрави уједају. Он је то урадио зарад истраживања, али је свеједно чудно. 🙂 

 

Потцењени и прецењени просветни радници

Видели сте управо како можете направити своју кућну башту. А о самим биљкама можете много научити из анимираног филмића који је руку дело колеге Мирослава Вулића.

Корисни материјали

Ево како то изгледа.

Заиста је изузетно, нема шта. Када смо већ код филмића, ево једног који препоручујем. Он је из серије емисија са Дизнијевог канала под називом „Art attack“ (у преводу „Напад креативности“).

У овом филмићу видели смо како можемо да искористимо једно од она три Р-правила (reuse, односно поново употреби).

Са часова

Наше колеге и те како користе ово правило како би обогатили своју наставу. На часовима колегинице Терезе Катоне настало је тако мноштво предивних модела из биологије.

Прилагођено ситуацији, ђаци Радета Перуничића радили су сличну ствар и то је приказано у јутарњем програму РТС-а. Нисам могао да увезем снимак на блог (сувише је много мегабајтова), али сам макар снимио екран да видите како је то изгледало.

Овакви примери у најбољем светлу презентују рад нас наставника. Светлих примера има још. Ученици Јадранке Милосављевић бавили су се штетним утицајем дувана, а Оливере Коларић кућним љубимцима.

Ево и неких презентација. Прве три су правили ђаци Александре Арсенијевић, а друге три Весне Милојковић.

1. Зачинско биље
2. Живот у екосистему
3. Фото-хербаријум
4. Кампања против пушења 1
5. Кампања против пушења 2
6. Кампања против пушења 3

Дакле, завршили смо здравственим аспектом овај блок, а да је здравље ипак најважније опоменуо нас је и период који није баш сасвим иза нас.

Методика

Дакле, у време пандемије настава се одвијала и мишљења о њој су различита. Ево једног.

Просвета у доба короне – јел смо ли потценили или преценили просветаре? (23.5.2020)

Занимљивости

У доба короне једна наша иноземна колегиница је патила за својим одељењем и нашла је начин да јој деца ипак увек буду пред очима и у тим лошим временима. Направила је (заправо сашила) лутке које личе на сваког од њих. Ево како је то изгледало.

Boredpanda.com: This Teacher Missed Her Students So Much, She Knitted Tiny Dolls Of All 23 Kids In Her Class (пре све недеље)

Ето можда и идеје за неки наредни час када можемо да повежено и екологију са креативним радом са материјалима које ваља наново употребити. До тада, на овом блогу видећемо још много лепих примера из наставе. Видимо се ускоро.

Додатна појашњења јасног упутства

Ја завршио снимање часова за ТВ и још следеће недеље ће таква настава бити емитована. Но, у школама, онлајн настава још увек није готова.

Из штампе

Новости: Онлајн настава завршава се следећег петка, али то није крај другог полугодишта: У јуну у школу по боље оцене (23.5.2020)

Како ће нам изгледати настава, можемо наслутити из правилника који се бави изменама правилника.

ЗУОВ: Измене календара образовно-васпитног рада основне и средње школе (23.5.2020)

Пошто се враћамо у школе, важна је и ова вест:

Спутњик сазнаје: Када ће запослени у школама морати да се тестирају на корону (21.5.2020)

Остало нам је још да разјаснимо како ћемо оцењивати, пошто нам то није било јасно (и поред упутства које смо добили), па смо добили додатне инструкције.

Зелена учионица: Допис школама: Додатно тумачење о оцењивању ученика (20.5.2020)

А онда је стигао додатак додатку. У ствари није, пошто Министарство сматра да је упутство било довољно јасно, али под условом да га читамо са разумевањем. Дакле, драге колеге, све сте ви то погрешно – не треба да га тумачимо како га читамо, већ како га они пишу. Шта ту није јасно? 🙂

Данас: Непотребна додатна усмена испитивања ђака (21.5.2020)

Корисни материјали

Дакле, усмена оцењивања ђака су свакако непотребна, а нама су увек потребни неки иновативни и интересантни материјали како бисмо обогатили онлајн и сваку другу наставу. Ево га најпре један стрип, сликовница можда пре, која објашњава малишанима све битно у вези са короном.

Корона – стрип за децу и младе (приступљено 24.5.2020)

На ову тему се таман наставља прича о имунитету кроз одличан цртани филм и уједно ауторско дело колеге Мирослава Вулића.

Још један његов одличан филм:

Са часова

Заиста импресивно, а импресивни су и радови ђака наших колега биолога. Ученица Ане Аксентијевић направила је презентацију о дивљим животињама (прва ставка), а ученик Радета Перуничића о пореклу и развоју живота (друга ставка). Ученица Јоване Милишић написала је песму о штетности дувана (трећа ставка), а ученици Бранка Анића (четврта ставка) и Александре Стајић Радомировић (пета ставка) правили су фото-хербаријуме.

1. Дивље животиње као кућни љубимци
2. Порекло и развој живота на Земљи
3. Песма
4. Самоникле биљке Србије
5. Фото-хербаријум

Ученици Оливере Коларић правили су поређење колико шећера има у појединим намирницама.

Исту активност имали су и ђаци Жаклине Ђурић. И они су се сјајно снашли са овим задатком.

Ђаци Милене Антонић Тојагић бавили су се темом воде, а ту је и рад ђака Ирене Николић који је заправо духовити задатак о животињама где треба пронаћи погрешно слово.

Конкурси и смотре

Након оволико сјајног рада (приказиваних из чланка у чланак), мислим да неко од наших колега биолога дефинитивно заслужује награду на конкурсу за најбоље, који је покренут и ове године.

Удружење „Живојин Мишић“: Отворен је конкурс за Најбоље едукаторе Србије за 2020. годину (до 1.7.2020)

Тешка стража за малу матуру

Осим овог нашег регуларног, завршено је још једно такмичење под називом „Не прљај, немаш изговор“. Победници ове године су другаци са Новог Београда.

Институције и организације

Поменуто такмичење организује SBB фондација уз подршку Министарства и ЗУОВ-а. Осим победничког, на интернет страни ове фондације можете наћи и архиву свих пројеката који су се такмичили и то може бити сјајан извор идеја за пројектну наставу коју треба да реализујемо у школама.

SBB fondacija: Galerija prijavljenih rešenja (до 10.6.2019)

Са часова

Још један еколошки пројекат можете погледати у следећем филмићу, а пример је доброг рада колегинице Наде Јовановић и њених колега из школе.

Колегиница Јелена Терзин у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Сомбору бави се врло креативном рециклажом. Међу фотографијама видећете и праве балске хаљине од рециклираног материјала. Сада је време малих матура, па, ко зна, можда то буде нови модни крик међу омладином. 🙂

Ми наставници улажемо велике напоре како бисмо развили свест о очувању животне средине. И то је веома важно јер медији и научно-популарни часописи често обљављују нове узнемиравајуће вести.

Из штампе

Последњи мушки примерак суматранског носорога из Малезије је недавно угинуо. Ово је иначе најмања врста носорога (по димензијама, а сада и по броју).

National Geographic: Last male Sumatran rhino in Malaysia dies (27.5.2019)

Ако се овај тренд немара људи настави, још једна врста је виђена да доживи сличну судбину.

Мондо: Угрожена шкољка, симбол Јадрана (28.1.2019)

У тексту сам поменуо малу матуру, али у контексту прославе. Оно што још очекује мале матуранте је полагање завршног теста, на коме смо ми наставници биологије прегледачи. За крај сам приредио текст који ће нас информисати о новинама које најављује министар Шарчевић гледе овог тестирања.

Мондо: Малу матуру надзираће „тешка стража“ (9.6.2019)

У цилијата дуге чачкалице

Никад на почетку чланка да вам пожелим добродошлицу или макар да вам кажем: здраво! Зато ћу данас да вам махнем, али на биолошки начин.

Ако вам се допао овај видео, на следећем сајту имате их заиста много.

Nikon small world in motion: Annual Winners (приступљено 25.10.2018)

Ради се о конкурсу за најбољи снимак под микроскопом и сви су заиста сјајни, без обзира коју награду су освојили. Када бисмо додељивали награде за накреативније радове ученика на часовима биологије, имали бисмо заиста тежак задатак. На Фејсбук групи намењеној размени искуства наставника биологије има толико приказаних сјајних ствари, да ми је велика част и задовољство да сваки пут могу да објавим неке од креација. Овог пута нам стижу радови ђака Наташе Јановић из ОШ „Радоје Домановић“ са Новог Београда.

Протистима су се на сличан начин бавили и ђаци Славољуба Тоскића из ОШ „Бранко Радичевић“ из Бора. Ево једног репрезентативног рада који приказује како чачкалице могу бити добар материјал за цилије.

Вратићу се још на тему о изради модела, али док смо још у микро-свету да искористимо тај свет и да се мало поиграмо. Ево једног сајта који нуди игрице погодне за учење разлика између ћелија. Иако је сајт на енглеском, термини су препознатљиви, али су сувише амбициозни за млађе разреде. Можда су погоднији за садашње седмаке, али свакако најпогоднији за средњошколце.

Sheppard software: Cell games (приступљено 25.10.2018)

И, као што написах, да се вратим на моделе. Они могу да се праве и од природног материјала, као што су жиреви, гранчице, шишарке… Један рад који су колеге одабрале приказује јесење дрво, али верујем да идејама краја нема.

Сигуран сам да ћете много идеја добити на већ познатом фестивалу „ФИЗИ БИЗИ“. Заказан је за 10. новембар у Сомбору. За крај гледамо промотивни видео.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Уживали смо гледајући филмове о микро-свету;
2. дивили смо се моделима цилијата;
3. играли смо се ћелијама;
4. добили смо идеју за нове моделе;
5. одгледали смо промотивни видео за предстојећи фантастични фестивал.

Хотели за инсекте и солитери за врапце

Почео бих примером добре праксе из учионице. Колегиница Тереза Катона у својој школи направила је спој биологије и ликовне културе, па су лепи хербаријуми постали још лепши.

Примера доброг рада има и у науци.

Noizz.rs: Bojanovo revolucionarno otkriće moglo bi da promeni svet (23.5.2018)

У Новом Саду, према писанију Урбансити радија, неће да мењају свет, али један његов део хоће. У питању су градски паркови.

Urbancityradio: Gradski park dobiće sistem za rasterivanje ptica i sitnih životinja (25.6.2018)

Вест је веома штура и не пружа кључне информације, тако да не знам колико је веродостојна. Уз то, само је овај магазин и дојавио. Но, гледајући коментаре, јавност је свакако није прихватила са одушевљењем.

Ова два гуштера сам ја фотографисао у школском дворишту и иако су ситне животиње нисам их растерао, већ их оставио да се на миру сунчају.

И док једни намеравају да растерују врапце, други им омогућавају да добију дом. Следећи видео гледамо према препоруци Жељка Станимировића.

Фејсбук видео – Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Врапци у Београду (приступљено 7.7.2018)

У овом филмићу сазнали смо да су врапци значајни јер тамане комарце и корове. Желео сам да вам покажем још једног летећег створа, овог пута из Индије. Он има толико добру мимикрију да не мрда својим крилима, не бисмо успели да га разликујемо од сувог лишћа.

Следећи лептирић уопште није овако сладак. Наиме, у питању је ноћни лептир који се храни – крвљу, чак и људском. Пронађен је у скорије време и то само у појединим популацијама врсте која се иначе храни воћем. Насељава јужну и централну Европу. Када своју дугачку сурлицу забоде испод коже, у стању је да пије крв чак и двадесет минута!

За разлику од комараца, у овом случају крвљу се хране искључиво мужјаци и то да би могли да се размножавају. Макар је то разлог који научници претпостављају. Можете погледати и видео за детаљнију причу.

И инсектима, иако крв умеју да нам попију, баш као и врапцима, неки наставници и ђаци праве кућице. У ствари, хотеле, да будемо прецизнији.

Блог – Зрењанинска група НПН: Хотели за инсекте – практичан рад (19.6.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Промовисали смо примере доброг рада у настави и науци;
2. сазнали смо који су наводни планови са парковима Новог Сада;
3. одгледали смо видео о врапцима и о једном чудесном лептиру;
4. пронашли смо крвопије међу лептирима;
5. добили смо идеју за практичан рад.

Треће око и кравата од паучине

У ОШ „II шумадијски одред“ у Марковцу био је дан посвећен науци у школи. На сликама, које је приредила Маријана Пауновић, види се да је била права фестивалска атмосфера.

Када се овако представи, наука уме баш да буде лепа. Но, несумњиво је и потребна. А када видите изуме на следећем линку, биће вам јасно да вам је баш сваки од њих потребан. Не морате знати језик да би вам било јасно чему који служи.

Дете.бг: 20 невероятно умни изобретения (18.7.2014)

Кравате су можда потребне, а можда и не, али се, свеједно, носе. Мушки биолози би требало да носе оне у складу са занимањем. 🙂

Мушки магазин: Кравате направљене од паукове мреже (21.3.2017)

И кад смо код мушке моде…

City magazine: Pet stilova muškog oblačenja koji su uvek u modi (31.5.2016)

Но, да се вратимо на пауке. Неки граде веома занимљиве мреже (додуше, не баш са идејом да једног дана постану кравате), док су други занимљиви по неким другим карактеристикама. Овај филм говори о десет најзанимљивијих паука на свету.

И даље смо у свету зглавкара. Научници са Универзитета у Индијани су случајно успели да оспособе бубу из рода Onthophagus да добије још једно, треће око. Тим је нагласио да нема јединственог гена који утиче на развој очију. Пуно тога мора да ради уједначено да би произвело сложене ефекте, а понекад мењање може имати нежељене последице на другим местима. Но, они су све ово извели случајно и без последица по бубу. 🙂

IFL Science: Researchers Create Beetle With A Fully Functioning Third Eye (15.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Видели смо како је протекао Дан науке у школи у Марковцу;
2. такође смо видели и веома мудро осмишљене патенте;
3. постали смо модно свеснији;
4. одгледали смо сјајан видео о сјајним пауцима;
5. отворили смо очи (односно око) бубама.

Виртуелна авантура

За почетак једна емисија која се и те како тиче и нас наставника биологије, посебно када лаици крену са својим теоријама колико су вакцине, у ствари, штетне.

РТС: Да Можда Не: Епидемија малих богиња и вакцинација (26.10.2017)

Фармацеутска индустрија ипак оставља последице, али не онакве какве поменути лаици очекују. Лекови који се бацају по животној средини, каже се у следећем тексту, мењају пол рибама, збуњују птице и забрињавају научнике. Речју, загађују.

The scientist: Drugging the Environment (1.8.2015)

Постоји и други облици загађивања и уништавања природе и то у нашем „комшилуку“.

Фејсбук догађај – Лига за орнитолошку акцију: Премијера филма „Бељарица: београдска Амазонија“ (за 29.10.2017)

Следећи линк нас не води до Амазоније, већ на други крај света. И тај пут је веома кратак. Довољно је да крочите у учионицу колегинице географа Тање Парезановић.

ОШ „Иво Андрић“, Београд: Виртуелна авантура Азијом (25.10.2017)

Вероватно ћу са Тањом урадити заједнички час, па ћу вас известити како је било. Тања је, сигурно, сјајан и иновативан наставник, а такви могу очекивати и боље плате, ако судимо према ономе што говори премијерка.

Зелена учионица: Брнабић: Наградити наставнике који постижу „резултате на такмичењима” и тако их одвојити од оних лоших (24.10.2017)

Но, судећи према друштвеним мрежама за наставнике, ово више и није толико актуелно колико дуално образовање. Ту тему препустићу средњошколским наставницима, а ми се видимо у понедељак.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Одгледали смо актуелну емисију;
2. сагледали смо како лекови утичу на животну средину;
3. најавили смо еколошки филм;
4. промовисали смо пример добре праксе;
5. радовали смо се што ће нам бити већа плата.