Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „филм“

15. Популација – утврђивање

weird-animals-mastigias-papua-jellyfish-smallПрипрема за час:

Подаци о часу

Артикулација часа:

Уводни део:

1. корак: Ђаци гледају филм колегинице Ирине Дамњановић:

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

2. корак: Наставник испитује ђаке о основним појмовима у вези са популацијом:

  • Који су биолошки, а који еколошки нивои организације?
  • Шта је популација?
  • Шта је бројност популације?
  • Шта је густина популација?
  • На које начине се мења бројност у популацији?
  • Шта је регулација бројности?

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају)

Главни део

3. корак: Испитивање за оцену. Наставник испитује појединачне ђаке и проверава колико су ђаци савладали градиво до сада.

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају) и продуктивне (повезују знања)

Завршни део

4. корак: Ђаци процењују своје знање – појединачно и групно, уз аргументе зашто су такву процену направили. Прави се план како да резултати буду још бољи.

Активности наставника: модератор

Активности ђака: продуктивне (процењују, аргументују, дискутују)

Биолошки пластелин

tumblr_nbejk0amky1qbycdbo6_500Да је Александар Дима доживео данашњицу,  његови мускетари имали би, вероватно другачије гесло: лајк за све и све за лајк. 🙂 Иако звучи смешно, за многе блогере ово је и те како реално, као што је реално и да нису баш сви блогери успешни.

Креативно писање: Зашто је лоше писање неопходно за добро блоговање? (5.9.2016)

Нешто се у овом тексту нисам пронашао, а и данас нећу о овој друштвеној мрежи, већ о једној другој која је наставницима милија: Фејсбуку.

Марио Пилар: Фејсбук маркетинг: Анатомија успешног Фејсбук поста (11.9.2015)

Фејсбук нам значи све више и више, а видно утиче и на квалитет наставе. Ових дана неко је дао и на Фејсбуку поделио идеју да се биолошки системи вајају од пластелина и неколико колега је пробало ту активност на часу. И веома су задовољни радом, а и настала су заиста лепа дела. погледајте ову мини-галерију:

Еуглену су радили ђаци из ОШ „Мајка Југовића“, нервну ћелију је на Фејсбук поставила колегиница Весна Миленовић, амебу Наташа Јановић, а ћелију са штапићима од сладоледа радили су ђаци Тијане Морић.

Када смо већ у свету ћелија, један заиста леп филм, препоручен такође на Фејсбуку:

Након ћелија, следећи ниво организације су – ткива. Реч дајемо колегиници Ивани Дамњановић.

Али што се задржати само на ткивима? Таман је прилика да одрадимо комплетну телесну организацију, макар животињску. И наново иста ауторка.

Док смо у свету животиња, постоји прича од пре месец дана да тасманијски тигар ипак није ишчезао. Извор је „Курир“, али сам извор није толико важан, јер се прича базира на видео снимку. Сам снимак прилично указује да прича има основа, али је сувише кратак и из даљине, тако да је тешко рећи са сигурношћу.

Курир: Друга шанса изумрле врсте? Она тврди да је на снимку животиња истребљена пре 100 година (19.9.2016)

green-wallpaper-for-music_422_23312Било би лепо да је овај торбар и даље присутан на планети, а треба пазити да његову судбину не доживе још неке врсте, које су још увек међу нама. О томе се брине и организација WWF, па су представници те организације направили једну едукативну игру, а како би популарисали тај проблем угрожености и нестанка врста (макар у Дунаву):

WWF: Save the river game (приступљено 11.10.2016)

У питању је занимљив квиз о речним врстама, а видећете и лепе видео-снимке и свашта нешто. Таман да се наши осмаци мало и опусте уз игру, јер имају и те како много посла ове године. Довољно је рећи – завршни тестови. Ове тестове имаће и велики матуранти.

Политика: Велика матура на крају школске 2018/2019. (10.10.2016)

До тада има још времена, а и до сутра, када се гледамо поново. 🙂

12. Еколошки фактори – утврђивање

_n76ygvg0il1qar0g1o1_500Припрема за час:

Подаци о часу

Артикулација часа

Уводни део:

1. корак: Ученици гледају филм Ирине Дамњановић:

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

2. корак: Наставник кратким питањима и пожељним кратким одговорима утврђује запамђено са претходног часа. Питања су:

  • Шта су еколошки фактори?
  • Како смо их поделили?
  • Шта су акције, коакције и реакције?
  • Која су заједничка својства свих еколошких фактора?

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају на питања)

Главни део:

3. корак: Ђаци раде индивидуално, али су подељени у четири групе као на контролном. Свака група има исти задатак: да попуни следећу табелу.

untitledtabela14Само се појмови код група разликују.

  1. група: 1) плодност земљишта; 2) стране света; 3) компетиција; 4) индустрија; 5) падавине; 6) иситњеност земљишта; 7) поветарац; 8) присуство кисеоника у ваздуху; 9) количина сумпора у земљишту; 10) нагиб (експозиција) терена.
  2. група: 1) количина азота у земљишту; 2) надморска висина; 3) симбиоза; 4) ланац исхране; 5) настанак кречњачких стена; 6) кошава; 7) сточарство; 8) влажност земљишта; 10) ваздушни притисак.
  3. група: 1) стране света; 2) температура ваздуха; 3) туризам; 4) количина фосфора у земљишту; 5) торнадо; 6) присуство кисеоника у ваздуху; 7) чврстина земљишта; 8) компетиција; 9) плодност земљишта; 10) заштита врста.
  4. група: 1) симбиоза; 2) агрегатно стање земљишта; 3) ратарство; 4) количина метала у земљишту; 5) северац; 6) облачност; 7) настанак кречњака; 8) надморска висина; 9) боја земљишта; 10) роса.

Напомена: Један појам се уписује у једну колону. Могуће је да нека колона има и више појмова, а све колоне ће бити попуњене.

Активности наставника: даје задатак и надгледа

Активности ђака: продуктивне (решава задатак)

Завршни део:

4. корак: Након што је преузео радове, које ће оценити, наставник „открива“ тачне одговоре и дискутује о њима са ђацима (где су имали недоумице, где су грешили и зашто).

Активности наставника: модератор

Активности ђака: продуктивне (дискутују)

5. корак: Ако је остало времена до краја часа, неко, ко се охрабрио добрим радом на мини-тесту, може и да одговара. 🙂

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају на питања)

6. корак: Ђаци се упућују на сајт где могу да уче лекцију као што могу из уџбеника:

Штребер.ком: Услови живота у станишту – еколошки фактори (приступљено 10.10.2016)

8. Увод у екологију – обрада

_1581413515474190_6636250627827434958_nПрипрема за час:

Подаци о часу

Артикулација часа

Уводни део

1. корак: Ученици гледају филм Ирине Дамњановић:

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

Главни део

2. корак: Наставник предаје уз помоћ ПП презентације Иване Дамњановић:

Активности наставника: предавач

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

3. корак: Ђаци имају задатак да сликом (цртежом или шемом – рецимо као унију скупова или на неки други начин), представе шта изучава екологија, а шта заштита животне средине. Ко како заврши, излази пред таблу да објасни шта је нацртао и зашто.

Активности наставника: водитељ

Активности ђака: креативне (осмишљавају идеју за цртеж и цртају) и продуктивне (презентују)

Завршни део

4. корак: Наставник испитује ђаке претходне лекције, па, зашто да не – и за прве оцене у дневник. 🙂

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају)

5. корак: Ђаци се упућују на сајт где могу да уче лекцију као што могу из уџбеника:

Штребер.ком: Предмет истраживања, историјски развој и значај екологије (приступљено 26.9.2016)

6. Нивои организације живог света – обрада

10501977_714407868656166_3875938842790948439_nПрипрема:

Подаци о часу

Артикулација часа

Уводни део

1. корак: Са ђацима се обнавља знање о нивоима организације живог света, о којима су учили претходних година. Најпре гледају филм, који је снимила Ирина Дамњановић:

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

Припремна настава: обнављају знања о биолошким нивоима организације

2. корак: Рад уз ПП презентацију, али тако да за сваки слајд излази по један ђак и презентује својим другарима. Иако им је презентација непозната, градиво није. Презентацију је направила Драгана Косовац:

Може да се користи и презентација коју је направио Методичар:

Дропбокс: Нивои организације живог света (5.2.2014)

Активности наставника: испитивач и модератор

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају), репродуктивне (понављају градиво) и продуктивне (предају лекцију)

Главни део

3. корак: Наставник предаје лекцију уз помоћ ПП презентације, коју је направио Методичар:

Дропбокс: Нивои организације живог света (31.10.2014)

Активности наставника: предавач

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

Завршни део

4. корак: Приказујемо им дрво живота (на табли, паноу, компјутеру или као радни лист) и њихов задатак је да за сваку групу која се тамо налази одреде највиши ниво организације који има. Овај задатак треба да раде у групама и на крају да презентују. Свака група може да има другачије царство, ако је остало мало времена до краја часа:

108909-004-423cc301

Активности наставника: водитељ активности

Активности ђака: продуктивне (решавају задатак)

Припремна настава: обнављају знања из систематике, коју су учили у петом и шестом разреду

5. корак: Ђаци се упућују на сајт где могу да уче лекцију као што могу из уџбеника:

Штребер.ком: Нивои организације живог света (приступљено 26.9.2016)

5. Биодиверзитет – обрада

10919024_845259755523441_3224295738204859236_n-smallПрипрема:

Подаци о часу

Артикулација часа

Уводни део

1. корак: Ученици имају задатак да погоде загонетну реч, као у познатој игри вешала. Та реч је и тема данашњег часа.

Активности наставника: водитељ

Активности ђака: репродуктивне (погађају загонетну реч)

Главни део

2. корак: Наставник предаје уз помоћ ПП-презентације Иване Дамњановић:

Може да се користи и презентација коју је направио Методичар:

ПП-презентација о биодиверзитету (11.5.2014)

Активности наставника: предавач

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

3. корак: Обнављају се најважнија знања о биодиверзитету:

  1. Шта је биодиверзитет?
  2. Какав биодиверзитет може бити?
  3. Зашто је значајан за природу?
  4. Зашто је значајан за човека?
  5. Шта га угрожава?
  6. Како може да се заштити?

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају на питања)

Завршни део

4. корак: Гледа се филмић који је направила Ирина Дамњановић:

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

5. корак: Ђаци у групама треба да направе укрштеницу са појмовима из биологије, али која у коначном решењу даје реч „биодиверзитет“. Укрштеницу чувају за следећи час.

Активности наставника: задаје задатак, надгледа и помаже

Активности ђака: креативне (праве укрштеницу)

6. корак: Ђаци се упућују на сајт где могу да уче лекцију као што могу из уџбеника:

Штребер.ком: Разноврсност живог света. Биодиверзитет (приступљено 10.9.2016)

3. Биолошка и културна еволуција човека – утврђивање

Припрема:

Подаци о часу

Артикулација часа:

Уводни део

1. корак: Ђаци гледају филмић који је направила колегиница Ирина Дамњановић:

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (посматрање, слушање)

2. корак: Обнављање знања са претходног и овог часа, уз питања:

  1. Ког научника сматрамо зачетником модерне теорије еволуције?
  2. Да ли је човек заиста настао од мајмуна? Објасни.
  3. Које прилагођености су развиле дриопицетине?
  4. Које развојне линије су се одвојиле од дриопитекуса пре 15 милиона година?
  5. Ко је био аустралопитекус, односно какве су му биле карактеристике?
  6. Како иде низ наших предака од тада?
  7. Које су карактеристике спретног човека?
  8. Које су карактеристике усправног човека?
  9. Зашто је усправан човек добио такав назив?
  10. Како су изгледали неандерталци?
  11. Које су карактеристике архаичног човека?

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарање)

Главни део

3. корак: Лакше је са културом, кажу. 🙂 Истина је да је тешко биолошку волуцију човека одвојити од културне. Ипак ћемо то урадити тако што ће ђаци у паровима, а на задатим примерима. Сваки пар има задатак да за сваки пример пронађе макар једну везу са биолошком и једну са културном еволуцијом. Рецимо, пример је – одевање. Веза са биолошком еволуцијом је помањкање крзна по телу, а са културном – израда одеће и примерено облачење на различитим местима и у различитим приликама. Парови виде своје задатке на табли и онда неколико миута размишљају, да би након тога рекли (једни за другим, по реду) шта су смислили.

  1. Недељни ручак
  2. Бициклизам
  3. Књижевност
  4. Дискотека
  5. Рецитовање
  6. Гимнастика
  7. Јахање коња
  8. Вожња аутомобила
  9. Рад на компјутеру
  10. Архитектура
  11. Рад на њиви
  12. Сточарство
  13. Школство
  14. Кошарка
  15. Певање

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: продуктивне (решавање задатка) и репродуктивне (одговарање)

4. корак: Занимљиво је да поједини аутори сматрају да се руковање појавило веома рано у људској историји, јер је пружени длан показивао да нема оружја у руци и да намере нису непријатељске. Каква је ту еволуција у питању? Након одговора, следи још један Иринин филмић:

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: рецептивне (гледање, слушање) и репродуктивне (одговарање)

Завршни део

5. корак: Подсећамо се шта је еволуција; како је дефинишемо, шта су докази еволуције и који су еволуциони механизми (мутације, природна селекција, миграције).

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарање)

Припремна настава: Обнављање знања из области еволуције.

Почетак на крају недеље

4aa6d5c2-9a63-4fbb-9368-f2d4dd765d2dНајпре да вам пожелим срећан полазак у школу. 🙂 Потом бих желео да вам кажем да школа није једино место где можете да пођете. Можете и у Брисел. 🙂 Да бисте то извели, потребно је да попуните пријаву на следећем сајту…

Scientix: 13th Science Projects Workshop in the Future Classroom Lab (до 10.9.2016)

…и надате се најбољем. 🙂 Као што сте на сајту видели, у питању је радионица за усавршавање наставника наука. Дакле, нису увек семинари. 🙂 А о семинарима – ко ће боље од Зорана Милојевића?

Школа без зидова: 67/980 (23.6.2016)

nhgnc8kbZf1qbycdbo1_500Зоран опасно барата са бројевима, али и ми математику за трку имамо. 🙂

Фејсбук видео – Зеленка: Математика – это просто… (фебруар 2016)

Математику остављамо математичарима, а ми прелазимо на нашу област и то еволуцију. У следећем тексту еволуциони биолози одговарају зашто код мужјака многих врста се непрекидно стварају сперматозоиди и зашто у великој количини:

Рhys.org: Sperm wars: Evolutionary biologist compiles international special issue on sperm competition (17.10.2014)

10666098_923209874374117_7685985484182692680_nЈош једно занимљиво еволутивно питање је и да ли људска врста и даље еволуира. Другим речима, да ли ће након Homo sapiens-a настати Homo superios? Па, да би се добила нова врста људи, потребно је да они који ће је произвести, да тако кажем, буду изоловани. У данашње време и уз толика модерна превозна средства, то је јако тешко извести. Напросто, за тако нешто потребна је географска баријера и једине шансе ће евентуално имати наши праунуци, који ће колонизовати Марс. 🙂

Но, једна је прича о настанку нове врсте међу нама, људима, а друга је да ли ми еволуирамо. Јер, ми то свакако радимо. 🙂 Наши геноми непрекидно сакупљају мутације, а не треба заборавити ни сексуалну селекцију. Питање је у ком смеру еволуирамо? Да будемо лепши, пошто ће лепи људи имати и више прилика да нађу партнера? Или да будемо глупљи, пошто високо интелигентни људи, по правилу, младост проводе на факултетима и докторатима наместо у кревету са партнером и такође по правилу имају мање деце?

Тешко да можемо очекивати да је једно од Менделових правила да паметни родитељи добију и паметно дете. 🙂 Сва је прилика да ћемо бенефит еволуције видети кроз отпорност на болести. Немојмо заборавити да су некада људи лако умирали од болести које данас нису толико опасне (чему су допринели, додуше, и бољи услови живота), а и да смо ми потомци људи који су, рецимо, преживели црну смрт (кугу) у 14. веку, која је тада побила 200 милиона људи. Ти преживели су нам, ваљда, нешто оставили у аманет. 🙂

Popular science: Is The Human Species Still Evolving? (31.10.2014)

Како год се одвијала наша еволуција тешко да ћемо јој ми сведочити. Но, то није разлог да не учимо и о нашој еволуцији и о анатомији, морфологији, физиологији… Уопште о нама. А учићемо лепше уз презентацију колегинице Драгане Косовац.

А ту је и филм који је препоручио колега Никола Арсић. Уживајте.

Борбе у природи и природне борбе

Petri dish cookies

Идеја за колаче у облику Петријеве шоље. 🙂

Бактерије које су резистентне на антибиотике бацају лекаре широм света у очај. Метицилин резистентни Staphylococcus aureus, познатији као МРСА, некада је био углавном ограничен на местима као што су болнице и старачки домови, где иначе могу да изазову озбиљне болести попут упале плућа и инфекција крви. Али, још од касних осамдесетих година прошлог века МРСА је такође „ударио“ на ширу заједницу, где обично изазива инфекције коже, неке од њих потенцијално опасне по живот. Бактерија се преноси са коже на кожу путем физичког контакта или кроз размену пешкира, бријача и сличних предмета. Поједине групе људи су у повећаном ризику, укључујући спортисте у контактним спортовима и људе који живе у скученом простору, као што су касарне и затвори. Но, следећи текст тврди да нико заправо није сигуран:

Medicalxpress: Homes now ‘reservoirs’ for superbug MRSA (21.4.2014)

Светски лекари су можда очајни, али наши (надри)лекари имају решење. Против болести се треба борити – природом. Или можда против медицине? Све му то дође на исто.

Политика: Природом против медицине (1.4.2016)

У природи борбе су свакодневна појава. Ево једне кратке између слона и крокодила који се намерио на јунака:

Ево још једне између ајкуле и октопода:

IFL Science: Watch A Shark And An Octopus Battle (6.11.2015)

А поларни медведи боре се против људи. На следећем линку видећете узнемиравајућу фотографију поларног медведа чији је изглед последица глобалних промена.

Оne green planet: This Single Photo of a Polar Bear Will Show You WHY We Need to Stand Up for the Planet (2.4.2016)

_1581413542140854_9036388113577386267_nМеде нису једине жртве. Научници верују да је због загревања Пацифика поремећен ланац исхране, што доводи до помора морских лавова.

National geographic: Warming Pacific Makes for Increasingly Weird Ocean Life (11.4.2015)

О климатским променама и још неким проблемима које правимо нашој планети, Ивана Дамњановић направила је презентацију:

Где је једна презентација, ту је и друга (исте ауторке):

Кад зборимо о водоземцима, да ли сте чули да се суринамске жабе рађају из коже на леђима своје маме? Погледајте видео на следећем линку:

IFL Science: Surinam Toad Childbirth: Trypophobics Need Not Apply (28.2.2014)

681387365310398_5633197043987255372_nИзазов је деци објаснити како се рађају (људске) бебе, а још већи објаснити како настају. Ево неких покушаја:

Science dump: Parents trying to explain to their kids how babies are made (13.1.2015)

Неке ствари је, ваљда, тешко описати речима, а друге пак немогуће. То тврди и ауторка следећег чланка за један видео, који у оквиру поменутог чланка можете и погледати:

Женскица: Не може се описати речима: Овај видео је проглашен за један од најлепших, погледајте и зашто (22.5.2015)

За следећи видео не знамо да ли је најлепши, али добро илуструје безусловне или урођене рефлексе:

Тако беба рефлексно реагује, а када плаче, ваља је смирити:

Виреално: Овај доктор смирује бебе као на траци! Погледајте какав трик користи (28.1.2016)

А какве трикове користе школе да би привукле што више првака, сазнајте у чланку који смо приредили за крај:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Како школе привлаче прваке? (4.4.2016)

_10153411780679917_6394108324576520918_n (Small)

Купање на време

Ђаци наше колегинице, Зоке Станковић, правили су занимљиве збирке семена и плодова:

Следећа збирка направљена је од плодова и других биљних органа, али који изгледају смешно:

Pulptastic: 15 Funny Looking Fruit And Vegetables That Forgot How To Be Plants. (16.3.2014)

Неке ствари су смешне, а друге су тужне. Рецимо, тужна прича се десила у Новом Саду са дечаком кога су малтретирали старији дечаци из школе. Епилог приче је још тужнији.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Осмаци, злостављачи дечака из ОШ „Бранко Радичевић“ премештени у друге школе (31.3.2016) & Разредна старешина одговорна у случају насиља над дечаком у новосадској школи (28.3.2016)

_880379065367744_6047744089390426002_nНасиље је присутно у заиста шокантним облицима, а једно од њих, све присутније, такође је дигитално насиље. На следећем линку пронаћи ћете приручник који вам може помоћи у решавању оваквих проблема (јер очигледно је да смо САМО ми наставници одговорни):

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије: Обука запослених у образовно-васпитним установама за заштиту од дигиталног насиља (29.3.2016)

Били смо у Новом Саду који има проблем са насилним ђацима, а други град, Зајечар, има проблеме друге врсте. И то не мале, с обзиром да је недавно одржан и протест.

Зајечар онлајн: Одржан протестни скуп просветара!!! (29.3.2016) & Блиц: Вербић: Разговараћу са градоначелником Зајечара поводом финансирања школа (29.3.2016)

11027484_673728949426038_1618596340734424565_nПроблем финансирања је проблем који мучи просветне раднике из свих градова.

b92: „Веће плате просвети и здравству уз један услов“ (28.3.2016)

То је био један услов, а следи прича о једном школском предмету. У мноштву других.

Зелена учионица: „Где дa сaд углaвим још једaн нов предмет кaд ни зa стaре немa местa?!“ (29.3.2016)

А сигурно ће бити места да посетите Фестивал науке у Нишу._inline_nknqzbC9QB1qz9p2o (Small) (Small)

Фејсбук догађај Електронског факултета из Ниша: Фестивал „Наук није баук“ 8 (за 1. и 2.4.2016)

Ево га још један фестивал, али овог пута филма:

КРЕФ – КРеативни Едукативни Филмови (до 25.5.2016)

И ми имамо филм за вас:

У филму су спашавали коње, а нама ваља спасити животну средину. Тиме се бави следећа презентација. Аутор је Ивана Дамњановић.

Ми спашавамо животну средину, у Холандији спашавају коње, а носорози се сналазе сами. 🙂

Курир: Повратак изумрлог џина: Ухваћен је мистериозни истребљени носорог (24.3.2016)1526962_10151857132891305_300087812_n (Small)

Један други џин није изумро, али се није ни купао. У питању је корњача по имену Џонатан, који борави на острву Света Јелена, а кога је након 184 године окупао тамошњи ветеринар како би углађен (Џонатан, не ветеринар) дочекао британску краљевску породицу.

The Dodo: Tortoise Waited 184 YEARS For His First Bath (24.3.2016)

А ми ћемо вас дочекати и после викенда. 🙂

Облак ознака