Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „филм“

Отпадна одећа

_nb4tcayowp1twsfxlo2_500-smallСви знате за причу о три прасета. Прва прича за данас је слична, али са различитим актерима. Наместо прасића имамо даброве, а наместо злог вука који куће руши, имамо комуналце.

Телеграф: Даброви 10 година правили кућицу, а онда су дошли српски комуналци и – срушили је! (28.10.2016)

Следећи радови нису трајали десет година, нити ће их ико срушити. Пластелиноманија и даље опседа учионице биологије диљем школства Србије. 🙂 Овог пута дивио сам се радовима ђака које су приложиле колегинице Виолета Милосављевић (морско дно) и Јелена Филиповић (митоза).

Баш је шарено ово морско дно. Тамо има заиста свачега нечега, па и животиња које припадају роду Pyrosoma. То су колонијални туникати, сачињени од хиљада јединки, зооида, уроњених у желатинозну тубу, да је тако назовем. Ово колонијално чудо још и светли и са величином која може да достигне 12 метара, заиста је фасцинантан призор. Погледајте видео на следећем линку:

IFL Science: Giant, Tubular Creature Caught On Camera Under The Sea (4.3.2015)

Без обзира што је морско дно толико дражесно занимљиво, не морамо баш да се нађемо тамо. А то ће, можда, бити судбина многих приморских градова ако се настави глобално загревање. Холивудски глумац Леонардо Дикаприо у свом новом документарцу тражи решење за овај глобални проблем. Славни глумац разговара са неким од најутицајнијих људи данашњице, трудећи се да свет учини бољим местом. Филм траје 95 минута и може бесплатно да се погледа од 30. октобра до 6. новембра на разним платформама. Сада и на Биолошком блогу:

Још једну кампању за бољи свет направио је Роб Гринфилд (Rob Greenfield) и то на веома креативан начин. Он је одлучио да буквално обуче смеће које направи током тридесет дана. Дакле, уместо у канту, смеће одлази у његову (назовимо је) одећу. 🙂 _m65icpnxzw1rw59xto1_r1_500-smallПогледајте како то изгледа:

Zero waste week: Blimey! For 30 days, I’m going to wear every single piece of trash that I create… (25.9.2016)

Роб каже да када једном бацимо ђубре, ми не размишљамо више о њему. Можда је истина, а што се животне средине тиче, да не размишљамо уопште. Следећи чланак бави се тиме како наш мозак (прецизније меморија) функционише:

Science dump: This is how your memory works (and why it mostly doesn’t) (1.10.2015)

Кажу да су диносауруси имали мозак величине ораха. Следећи текст нам нити потврђује, нити демантује то уврежено веровање, али открива да је откривен први фосилни мозак поменутих створова:

Н1: Откривен први фосил мозга диносауруса (28.10.2016)

skullpuzzle3Најстарији људски мозак пронађен је 2008. на подручју Британије и процењује се да је припадао човеку из гвозденог доба, негде пре 2600 година. Припадао је мушкарцу старом између 26 и 45 година и према остацима лобање, научници сматрају да је задобио јак ударац у врат, а након тога обезглављен малим оштрим ножем.

IFL Science: Britain’s Oldest Surviving Human Brain Was Preserved In Mud For 2,600 Years (3.6.2015)

Ето страшне приче за лаку ноћ или само довиђења, ако још не идете на спавање. Ја вас свеједно поздрављам до сутра. 🙂

19. Биоми – обрада

lendskejpuzlleНајпре план за новембар:

Месечни план за новембар

Припрема за час:

Подаци о часу

Артикулација часа

Уводни део:

1. корак: Обнављање знања о екосистемима и њиховим карактеристикама.

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају на питања)

Главни део

2. корак: Наставник предаје уз помоћ презентације. Можете да бирате између пар. 🙂

Аутор прве је Ивана Дамњановић.

А имате и презентацију коју је направио Методичар: Биоми (31.10.2014).

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

3. корак: Ђаци гледају филм колегинице Ирине Дамњановић:

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

Завршни део

4. корак: Ђаци се деле у групе и свака од њих добија по један биом:

  1. тундре
  2. тајге
  3. пустиње
  4. тропске шуме
  5. поларне области

Појединим групама могу да се дају и биоми шума и степа, али те биоме ћемо ионако детаљније радити на неком наредном часу. Све групе имају задатак да попуне следећу табелу:

tabelka

Уз ово, могу да одређују и доминантне врсте, спратовност, да цртају ланце исхране, као и друге неке карактеристике, а у зависности од времена које је преостало.

Активности наставника: задаје задатак и процењује

Активности ђака: продуктивне (попуњавају табелу)

5. корак: Ђаци се упућују на сајт где могу да уче лекцију као што могу из уџбеника:

Штребер.ком: Основни биоми на Земљи. Биосфера (приступљено 1.11.2016)

18. Екосистем – обрада

_o5s16xd4tu1qbj1sio1_500Припрема за час:

Подаци о часу

Артикулација часа

Уводни део:

1. корак: Обнављање знања о нивоима организације живог света.

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају на питања)

Главни део

2. корак: Наставник предаје уз помоћ презентације.Можете да бирате између неколико. 🙂

Прву је направио Мирослав Александров. Да бисте дошли до ње, треба да будете члан Фејсбук групе „Наставници биологије“:

Фејсбук група – Наставници биологије: Презентација (9.3.2014)

Аутор друге је Ивана Дамњановић.

А имате и презентацију коју је направио Методичар: Екосистеми (31.10.2014).

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

3. корак: Ђаци гледају филм колегинице Ирине Дамњановић:

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

Завршни део

4. корак: Сваки ђак добија задатак да уз помоћ помоћ знања из биологије из петог и шестог разреда састави неколико ланаца исхране. Раде један по један и увек уз другачије услове. На пример:

  1. Ланац мора да има пет чланова, од којих су најмање два сваштоједи.
  2. Ланац мора да има четири члана, од којих су више од половине микроскопски ситни.
  3. Ланац мора да има шест чланова и макар једног паразита.
  4. Небитан је број чланова ланца, али да буду присутни представници из четири или пет царстава.
  5. Небитан је број чланова, али да макар један члан насељава и копнену и водену животну средину.
  6. Ланац мора да има четири члана, један треба да буде опрашивач, а један да припада групи сисара.
  7. Саставите ланац од што је могуће више чланова и ланац који броји свега два члана.

За домаћи рад направити трофичке пирамиде за све нацртане ланце исхране.

Активности наставника: задаје задатак и процењује

Активности ђака: продуктивне (састављају ланац исхране)

Припремна настава: обнављање знања о представницима различитих царстава

5. корак: Ђаци се упућују на сајт где могу да уче лекцију као што могу из уџбеника:

Штребер.ком: Екосистем – основни процеси. Односи исхране & Пренос енергије и кружење материје у екосистему. Сукцесија. (приступљено 31.10.2016)

17. Биоценоза – утврђивање

glacier-national-park-montanaПрипрема за час:

Подаци о часу

Артикулација часа:

Уводни део:

1. корак: Ђаци гледају филм колегинице Ирине Дамњановић:

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

2. корак: Наставник испитује ђаке о основним појмовима у вези са биоценозом:

  • Који су биолошки, а који еколошки нивои организације?
  • Шта је биоценоза?
  • Какав је то просторни распоред у биоценози?
  • Шта је доминантна врста?
  • Каква је временска организација биоценозе?

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају)

Главни део

3. корак: Испитивање за оцену. Наставник испитује појединачне ђаке и проверава колико су ђаци савладали градиво до сада.

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају) и продуктивне (повезују знања)

Завршни део

4. корак: Ђаци процењују своје знање – појединачно и групно, уз аргументе зашто су такву процену направили. Прави се план како да резултати буду још бољи.

Активности наставника: модератор

Активности ђака: продуктивне (процењују, аргументују, дискутују)

15. Популација – утврђивање

weird-animals-mastigias-papua-jellyfish-smallПрипрема за час:

Подаци о часу

Артикулација часа:

Уводни део:

1. корак: Ђаци гледају филм колегинице Ирине Дамњановић:

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

2. корак: Наставник испитује ђаке о основним појмовима у вези са популацијом:

  • Који су биолошки, а који еколошки нивои организације?
  • Шта је популација?
  • Шта је бројност популације?
  • Шта је густина популација?
  • На које начине се мења бројност у популацији?
  • Шта је регулација бројности?

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају)

Главни део

3. корак: Испитивање за оцену. Наставник испитује појединачне ђаке и проверава колико су ђаци савладали градиво до сада.

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају) и продуктивне (повезују знања)

Завршни део

4. корак: Ђаци процењују своје знање – појединачно и групно, уз аргументе зашто су такву процену направили. Прави се план како да резултати буду још бољи.

Активности наставника: модератор

Активности ђака: продуктивне (процењују, аргументују, дискутују)

Биолошки пластелин

tumblr_nbejk0amky1qbycdbo6_500Да је Александар Дима доживео данашњицу,  његови мускетари имали би, вероватно другачије гесло: лајк за све и све за лајк. 🙂 Иако звучи смешно, за многе блогере ово је и те како реално, као што је реално и да нису баш сви блогери успешни.

Креативно писање: Зашто је лоше писање неопходно за добро блоговање? (5.9.2016)

Нешто се у овом тексту нисам пронашао, а и данас нећу о овој друштвеној мрежи, већ о једној другој која је наставницима милија: Фејсбуку.

Марио Пилар: Фејсбук маркетинг: Анатомија успешног Фејсбук поста (11.9.2015)

Фејсбук нам значи све више и више, а видно утиче и на квалитет наставе. Ових дана неко је дао и на Фејсбуку поделио идеју да се биолошки системи вајају од пластелина и неколико колега је пробало ту активност на часу. И веома су задовољни радом, а и настала су заиста лепа дела. погледајте ову мини-галерију:

Еуглену су радили ђаци из ОШ „Мајка Југовића“, нервну ћелију је на Фејсбук поставила колегиница Весна Миленовић, амебу Наташа Јановић, а ћелију са штапићима од сладоледа радили су ђаци Тијане Морић.

Када смо већ у свету ћелија, један заиста леп филм, препоручен такође на Фејсбуку:

Након ћелија, следећи ниво организације су – ткива. Реч дајемо колегиници Ивани Дамњановић.

Али што се задржати само на ткивима? Таман је прилика да одрадимо комплетну телесну организацију, макар животињску. И наново иста ауторка.

Док смо у свету животиња, постоји прича од пре месец дана да тасманијски тигар ипак није ишчезао. Извор је „Курир“, али сам извор није толико важан, јер се прича базира на видео снимку. Сам снимак прилично указује да прича има основа, али је сувише кратак и из даљине, тако да је тешко рећи са сигурношћу.

Курир: Друга шанса изумрле врсте? Она тврди да је на снимку животиња истребљена пре 100 година (19.9.2016)

green-wallpaper-for-music_422_23312Било би лепо да је овај торбар и даље присутан на планети, а треба пазити да његову судбину не доживе још неке врсте, које су још увек међу нама. О томе се брине и организација WWF, па су представници те организације направили једну едукативну игру, а како би популарисали тај проблем угрожености и нестанка врста (макар у Дунаву):

WWF: Save the river game (приступљено 11.10.2016)

У питању је занимљив квиз о речним врстама, а видећете и лепе видео-снимке и свашта нешто. Таман да се наши осмаци мало и опусте уз игру, јер имају и те како много посла ове године. Довољно је рећи – завршни тестови. Ове тестове имаће и велики матуранти.

Политика: Велика матура на крају школске 2018/2019. (10.10.2016)

До тада има још времена, а и до сутра, када се гледамо поново. 🙂

12. Еколошки фактори – утврђивање

_n76ygvg0il1qar0g1o1_500Припрема за час:

Подаци о часу

Артикулација часа

Уводни део:

1. корак: Ученици гледају филм Ирине Дамњановић:

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

2. корак: Наставник кратким питањима и пожељним кратким одговорима утврђује запамђено са претходног часа. Питања су:

  • Шта су еколошки фактори?
  • Како смо их поделили?
  • Шта су акције, коакције и реакције?
  • Која су заједничка својства свих еколошких фактора?

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају на питања)

Главни део:

3. корак: Ђаци раде индивидуално, али су подељени у четири групе као на контролном. Свака група има исти задатак: да попуни следећу табелу.

untitledtabela14Само се појмови код група разликују.

  1. група: 1) плодност земљишта; 2) стране света; 3) компетиција; 4) индустрија; 5) падавине; 6) иситњеност земљишта; 7) поветарац; 8) присуство кисеоника у ваздуху; 9) количина сумпора у земљишту; 10) нагиб (експозиција) терена.
  2. група: 1) количина азота у земљишту; 2) надморска висина; 3) симбиоза; 4) ланац исхране; 5) настанак кречњачких стена; 6) кошава; 7) сточарство; 8) влажност земљишта; 10) ваздушни притисак.
  3. група: 1) стране света; 2) температура ваздуха; 3) туризам; 4) количина фосфора у земљишту; 5) торнадо; 6) присуство кисеоника у ваздуху; 7) чврстина земљишта; 8) компетиција; 9) плодност земљишта; 10) заштита врста.
  4. група: 1) симбиоза; 2) агрегатно стање земљишта; 3) ратарство; 4) количина метала у земљишту; 5) северац; 6) облачност; 7) настанак кречњака; 8) надморска висина; 9) боја земљишта; 10) роса.

Напомена: Један појам се уписује у једну колону. Могуће је да нека колона има и више појмова, а све колоне ће бити попуњене.

Активности наставника: даје задатак и надгледа

Активности ђака: продуктивне (решава задатак)

Завршни део:

4. корак: Након што је преузео радове, које ће оценити, наставник „открива“ тачне одговоре и дискутује о њима са ђацима (где су имали недоумице, где су грешили и зашто).

Активности наставника: модератор

Активности ђака: продуктивне (дискутују)

5. корак: Ако је остало времена до краја часа, неко, ко се охрабрио добрим радом на мини-тесту, може и да одговара. 🙂

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају на питања)

6. корак: Ђаци се упућују на сајт где могу да уче лекцију као што могу из уџбеника:

Штребер.ком: Услови живота у станишту – еколошки фактори (приступљено 10.10.2016)

Облак ознака