Реците НЕ просјецизму!

Данас почињемо мало шаљиво:

Овај скеч је новијег датума, а да се подсетимо и једног старијег:

Бука: Надреалисти у школи: Дјецо, стигао је ћумур! (26.11.2015)

А нама је стигла нова презентација Иване Дамњановић:

У кружењу супстанци у мору могу да се укључе и људи и то не само тако што ће се погостити плодовима мора. Следећи текст у слици и филмићу објашњава шта се дешава са људским лешом у морским дубинама:

IFL Science: What Happens To A Dead Body In The Ocean? (28.10.2014)

Један морски становник показао је да може да се креће и по (сувом) тлу. У питању је хоботница и иако њен ход није баш најстабилнији, ипак је подвиг који је и награђен укусним залогајем:

IFL Science: Octopus That Walks On Land (24.6.2014)

И још један филмић о хоботници:

И у следећем тексту помиње се хоботница, али се не мисли баш на ову морску. О каквој хоботници се ради, процените сами.

Блог Жике Ракића: „Безглава хоботница“ – српска просвета (27.12.2015)

И у овом тексту се поставља питање статуса верске наставе, о чему у последње време често читамо. Али пре него што пређемо на ту тему, да направимо једну дигресију, а у вези са претходним текстом:

На видику: Интерпункција – како је правилно користити (5.7.2011)

Додуше, што се претходног текста тиче оваквих дигресија би требало направити много, али нека ова буде за данас. 🙂 И сада обећани текстови о верској настави и њеном пољуљаном статусу:

Вечерње новости: Иван Дојчиновић: Веронаука старија од Вербића (26.12.2015) & Блог – Просветна питања и дилеме: Државни удар на образовање!!! (26.12.2015)

Толико о државном удару, а сада нешто и о срчаном. Ако сте мислили да га енергетска пића могу изазвати, нисте далеко од истине. У истраживању које је спроведено на клиници у Рочестеру, са 25 испитаника старости око 29 година, показало се да када су пили енергетска пића, на почетку није било разлике у пулсу и крвном притиску у односу на то када су пили напитак који је само личио на такво пиће, али без „опасних“ састојака. Временом, разлике у крвном притиску су се појавиле, али и у количини норепинефрина у крви. Повећано и једно и друго у комбинацији – повећава и ризик од срчаних обољења.

IFL Science: New Study Reveals What A Single Energy Drink Does To Your Body (10.11.2015)

Но, ако срце и нисте сачували, наде да добијете ново – има! Слика, коју ћете видети на следећем линку, приказује тзв. бесћелијско, „срце дух“, чије су ћелије уклоњене хемијским процесом (хемикалијом која је у често у саставу шампона), тако да је остао само екстрацелуларни матрикс. Овакво срце ће бити база, да је тако назовемо, за развој нових ћелија (матичних ћелија крви или коштане срже), чији се ДНК подудара са ДНК особе којој је срце намењено, тако да неће бити одбацивања органа. Ово је још увек у експерименталној фази, али обећава.

Imgur: The Ghost Heart (септембар 2015)

А нама ће свима срце да буде пуно за који дан. 🙂

Блиц: Први део зимског распуста почиње 31. децембра, школарци у Војводини већ одмарају (27.12.2015)

Али ми нећемо одмарати. 🙂 Чак ћемо бити екстремно вредни и припремати се за наредну школску годину! Наиме, најављен је курс иновативне праксе за наставнике наука. Иде се шест дана у главни град Белгије и колико смо разумели, морамо малко да се потрудимо да нас изаберу и финансирају. 🙂 Детаље имате на линку за крај:

Scientix: Sign up for a course on Innovative Practices for Engaging STEM Teaching! (рок 2.2.2016)

Вежба пре приче

Кликом на слику добићете интерактивну.

Желите ли да путујете у Белгију? И то да бисте учествовали на бесплатној научној радионици? 🙂 Па, ако сте наставник биологије и других природних наука, имате прилику. Додуше, не превише извесну, јер позивају свега 20 наставника из целе Европе, али никад се не зна. 🙂

Scientix.eu: Take part in the Scientix Science project workshop in the Future Classroom Lab! (8.1.2015)

Имате времена и да размислите и да саставите писмо. Рок је до 26. јануара. Ипак, следећи текст тврди да су секунде важне. Заправо, једна једина! Наиме, наша планета не ротира око Сунца за тачно 365 дана. Има ту малко кашњења и потребно је да се то некако надокнади, а то се ради додавањем те секунде, како би се време ускладило са атомским часовником, најпрецизнијим којег имамо. Међутим, када је 2012. такође додавана секунда, разни сајтови, попут Reddit-а (друштвено-информативног и забавног сајта) и Linkedln-а (сајт за пословне контакте) пријавили су проблеме. Без обзира на то, овај кратки, али велики догађај очекује се 30. јуна у 23:59:59.

Рhys.org: Adding leap second this year expected to cause Internet problems (7.1.2015)

Полицајци из Монтреала штрајковали су тако што су уз горњи део униформе носили (вруће) панатлоне различитих и шарених боја и дезена, а како би посрамили владу своје земље. 🙂

Дакле, секунде су важне, а важни су и сати рада са децом, изгубљени, да тако кажемо, током штрајка. Неки наставници су изгубили и Одељењско веће, али ће да га надокнаде према препоруци синдиката, који је и позвао наставнике да га не одрже. У истом саопштењу синдиката речено је и да договор са министарством није постигнут.

Унија синдиката просветних радника Србије: Саопштење (12.1.2015)

Откуд оваква одлука сад одједном? Следећи текст ће вам можда то разјаснити, а ту је још пар приде да вас упути у наредне кораке:

Зелена учионица: Синдикати: Закључити оцене (12.1.2015) & Политика: Штрајк и у другом полугодишту (12.1.2015) & Н1: Штрајк просветара: Ђаци можда остану без сведочанства (12.1.2015)

И док синдикати најављују штрајк у другом полугодишту, министар најављује захтевну целу следећу годину:

Блиц: Вербић: Озбиљна и захтевна година пред нама (11.1.2015)

Да ли ће нам година бити кишовита? Сазнаћемо, а до тада да сазнамо од чега потиче мирис кише. Ово питање није неважно ни биолозима, јер тај мирис „говори“ биљкама када да израсту из семена, води камиле кроз пустињу и инспирише неке врсте риба да постану романтичне. 🙂

Science dump: Where does the smell of rain come from? (21.8.2014)

За ово годишње доба прикладније су снежније теме (мада нас пракса демантује), па се зато селимо на Антарктик. Иако се сав бели на карти света, ово је најсувљи континент и увек је то и био. Наиме, до недавно се сматрало да је на овом континенту, тачније у области где је данас Викторијина долина, постојало огромно глацијално језеро негде пре 20.000 до 8.000 година. Ипак, истраживачи са Квинсленда демантовали су ову тврдњу. Теорија о древном језеру изгледа да не пије воду, баш као што је изгледа ни на Антактику није било. 🙂

Рhys.org: Antarctic lakes theory dries up (22.7.2014)

Погрешних теорија је увек било и биће, а грешака има чак и тамо где их најмање очекујемо. Рецимо, водичи у угледним светским музејима који се баве историјом природе, неће рећи посетиоцима да веома често имају погрешно идентификоване примерке врста биљака и животиња. Следи прича о једном слону, кога је погрешној врсти придодао сам Карл Лине још у 18. веку и та грешка се исправила тек недавно.

Nature: Linnaeus’s Asian elephant was wrong species (4.11.2013)

Идентификација врста уопште није једноставна ствар, то зна сваки биолог, а у то су се недавно уверили и чувари јавног реда и мира из Дарвина у Аустралији. Један човек, док је обалом мора шетао пса, наишао је на нешто што је личило на откинути људски прст. Уплашивши се да је налетео или на злочин или на напад крокодила, човек је прст однео у полицију. Међутим, тамо су утврдили да немају посла са остатком људског тела, већ нечим мање забрињавајућим, али више збуњујућим. Патолог је утврдио да ово није људски прст, већ нека врста биљке, али није могао да каже и које. Претпоставили су да је у питању Alcyonium digitatum. Међутим, поменута врста је корал и мада је, попут биљке, причвршћен за подлогу, он је животиња, а и ареал врсте је северни Атлантик и Медитеран, што је прилично далеко од обала Аустралије. Тако ће ова врста, прсту слична, остати мистерија, јер полицајци су сагласни у једном: њихово је да решавају злочине, а не биолошке задатке. 🙂

IFL Science: Bizarre Plant Resembles Human Finger (6.1.2015)

Врсту коју ћете видети у следећој галерији лако бисте препознали, чак и да не знате наслов.

Блог – Обичне приче: Макови – анимације (23.6.2014)

А следећи гиф приказује све фазе у развићу људског фетуса. Заиста је сјајан, посебно за услове основне школе, где није важно знати све детаље. Једина је замерка што не даје икакву представу о односу величина појединих ступњева:

Science alert: This mesmerising animation shows how babies form (18.12.2014)

Када се беба роди, такође следе неке фазе у равићу и колико год нам изгледале познате, откривају се неке нове ствари. Рецимо, да ли сте знали да пре него што ће проговорити прву реч, мозак бебе увежбава механику говора?

Мedicalxpress.com: Months before their first words, babies’ brains rehearse speech mechanics (14.7.2014)

Ево га и филмић који објашњава како функционише мозак бебе:

National geographic: How Does a Baby’s Brain Work?

Ево и инфографике која приказује неке занимљивости о људском мозгу:

Science dump: Facts about the human brain (8.11.2013)

И још мало о речима и о мозгу. Научници из Шпаније и Немачке открили су да учење нових речи (код одраслих особа) активира исте центре у мозгу као и секс и дрога.

IFL Science: Learning New Words Activates The Same Brain Regions As Sex And Drugs (29.10.2014)

Хм. Мораћемо мало да редефинишемо познату изреку – секс, дрога и рокенрол. 🙂

Фарме; морбидне, органске и за сећање

Покрајински завод за заштиту природе у четвртак, 18. децембра у 12 часова прославља 50. рођендан IUCN црвене листе, отварањем пригодне изложбе.

Два дана након тога на истом месту (Радничка 20а у Новом Саду), дакле 20. децембра у 11 часова, одржаће се Годишња и и изборна скупштина Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

А већ 16. децембра догађај у вези са заштитом птица (конкретније ветрушке) одржаће се и у Београду. Све информације пронаћи ћете на следећем линку:

Фејсбук слика – Фонд за заштиту птица грабљивица: Промоција „Београдски соколови“ (за 16.12.2014)

Ми ћемо се бавити за почетак птицама лешинарима. Ове веома важне животиње су чистачи у екосистемима и зато је њихова улога неоспорно значајна. Међутим, поставља се питање како се не разболе од бактеријских болести када једу месо које је и по неколико дана лежало на сунцу. Да зло буде веће, кожа угинуле животиње је превише јака и одолева кљуновима лешинара, па они почињу да једу одакле имају улаз, да тако кажемо, а то је анални отвор лешине. Дакле, њихову ионако укварену храну мешају са фекалијама, што је чини још отровнијом. Научници са Универзитета у Копенхагену пронашли су на кожи лешинара чак 528 врста микроорганизама (што значи да са њима долазе у контакт), али у цревима тек 76. То указује да је систем за варење ових птица такав да уништи већину микроорганизама, али и да је развио толеранцију на неке које су за друге кичмењаке веома токсичне. Наиме, такве су Clostridia и Fusobacteria.

IFL Science: Why Vultures Don’t Get Food Poisoning (26.11.2014)

Што се људских лешева тиче, њима се бави форензика. На Универзитету у Тексасу, студенти имају прилику да ову науку изучавају на крајње занимљив, практичан и језив начин. Американци то називају рад на фарми тела (body farms) и таквих је свега пет у свету. Они, наиме, проучавају разлагање људских лешева који су напросто остављени у пољима под различитим условима. Циљ је да науче да одређују тачно време смрти.

IFL Science: Inside A Body Farm (29.10.2014)

Ипак су обичне фарме много мање морбидне. А како наши ђаци (посебно градска деца) могу да уче о таквим фармама, показује блог наше колегинице, учитељице Сандре Радовановић:

Блог – Тастатура куца срцем: Њива – учи самостално (24.10.2014)

Каква је њихова будућност, показује следећа инфографика:

Science dump: Robots: The future of farming (20.8.2014)

Многи ће рећи да будућност није у томе да роботи узгајају биље, већ да се те биљке узгајају одрживо. Говоримо о органској храни, а следећи текст се бави тиме да ли је она извикана или је заиста оправдана.

Балкан комуна: Органска храна – да ли је заиста боља? (21.11.2014)

Слично, али различито; следећи текст упоређује органске и конвенционалне усеве и одговара на питање да ли они уопште могу да се такмиче.

Рhys.org: Can organic crops compete with industrial agriculture? (9.12.2014)

И ми можемо да кажемо да органска храна није уједно и најбоља, јер смо натрчали на чланак који тврди да је сирови горки бадем добијен на овај начин повучен из маркета због високог процента цијанида. Иако није документован неки случај тровања овом намирницом у Америци, где се ово и открило, јасно је да је то морало да се учини.

IFL Science: Organic Almonds Recalled From Whole Foods For Containing High Levels Of Cyanide (17.11.2014)

Једна друга намирница и друга супстанца, кокос и флаван-3-ол, може да преокрене у нашу корист губитак способности меморисања која прати старење нашег мозга.

IFL Science: Cocoa’s Flavanols Reverse Age-Related Memory Decline (28.10.2014)

Нека сећања, а то су она лоша, волели бисмо да можемо да обришемо. Чланак за крај одговара на питање да ли је то заиста могуће.

Science dump: Can you erase bad memories? (5.11.2014)

Веровања у наставнике

Мистерија стара готово цело столеће напокон је разоктривена, а у вези је са пандемијом грипа која се дешавала 1918:

Medical express: Mystery of the pandemic flu virus of 1918 solved (28.4.2014)

Када год помислимо на грип једна од првих асоцијација је вакцинација и то је поприлично осетљива тема, јер увек постоји неповерење у фармацеутску индустрију. Зато је добро информисати се, али из правих извора. Можда ће следеће инфографике бити од помоћи:

Vaccine news: Don’t refuse protection (26.1.2014)

Народ не верује у медицину, али зато верује у најразличитије ствари, бића и појаве и улога школе и то пре свега научних школских предмета је да тај исти народ описмени да не верује баш у све што прочита. Задатак српског језика у школи је, пак, да их упути у народну традицију, која подразумева и нека веровања:

Српска култура: Народна веровања – време рођења и судбина (17.2.2014)

Нису баш нека народна веровања, али јесу предубеђења у вези са нашом професијом:

Блог – Ризница златних идеја: Истине и заблуде о професији просветни радник (23.5.2014)

Јадно је наше друштво када смо ми, који образујемо и васпитавамо децу, дошли у ситуацију да се правдамо. Такође, јадно нам је и друштво када британски економиста треба да нам говори да нам је образовање важно и да у њега ваља улагати:

b92: Сакс: Србија да улаже у образовање (25.5.2014)

Ми у образовање улажемо себе, па је ваљда некако логично да улажемо и у себе (математичка логика, ако је а једнако бе, а бе једнако це и тако даље), што можемо учинити и преко стручног усавршавања:

Школа без зидова: О стручном усавршавању (3.5.2014)

Уколико не трчите за бодовима, већ вам је важан квалитет, предлажемо вам два најновија курса:

Coursera: Animal Behaviour (2.6.2014) & Introduction to Forensic Science (19.5.2014)

Они који су похађали неке лепе семинаре, па их још и применили, могу да се опробају на конкурсу:

Завод за унапређивање образовања и васпитања: Конкурс „Сазнали на семинару применили у пракси“ (15.10.2014)

Нека врста конкурса чека и наше мале матуранте, па није згорег да знају и ово:

Родитељ Србија: Број бодова за упис у средње школе

Часопис „Блиц“ некако предњачи да у те бодове ове године не улазе и они са научног теста и ево новина што се тиче тог дела завршног испита:

Блиц: Одредићемо критеријуме о томе кад ће ко полагати малу матуру (25.5.2014) & Завршен протест против мале матуре, деца планирају још један  (26.5.2014) & Министарство се неће оглашавати поводом протеста основаца (26.5.2014)

Углавном, овај тест ће се изгледа радити и ми можемо да вам понудимо презентацију за час на којој се обрађују основни појмови из генетике и еволуције (зарад припремне наставе), а наћи ћете је на страни:

Биоогле.рс: Еволуција

И да вам се нађе, овогодишњи пробни тест:

Комбиновани тест 2014

Као што знате, прва три питања су на основном нивоу, четврто је на средњем, а пето на напредном. Желимо вам успешан рад и добре резултате.

Генетика Балкана

Свежија вест која би могла да вас занима је да су стручњаци са Института за судску медицину у Скопљу направили занимљиво истраживање из области генетике и форензике, а користећи ДНК жртава са подручја Балкана. Наиме, осим становника Грчке, који се нису одазвали да помогну у истраживању, тим др Златка Јаковског обрадио је ДНК профиле народа са ових простора и пронашао неке занимљиве сличности. На пример, према тој карактеристици, Срби су најближи Хрватима, а Македонци Бугарима и Србима. Ипак, према речима аутора, овај рад нема политичку подлогу, већ практичан карактер. На пример, може да се искористи приликом идентификације жртава авионске несреће или утврђивања очинства. Уосталом, по речима самог др Златка Јаковског, иако је рад трајао целих шест година, за озбиљну анализу порекла и сродности појединих народа потребно је много више и времена и средстава.

Вест можете прочитати овде:

В92: „Срби и Хрвати најсличнији по ДНК“

Овде имате ПДФ документ са комплетним радом др Златка Јаковског и његовог тима, нешто старијим (из 2010), али са сличном темом и методологијом:

http://academicjournals.org/JCPFM/PDF/Pdf2010/Mar/Jakovski%20et%20al.pdf

(референца:

Journal of Clinical Pathology and Forensic Medicine Vol. 1(1), pp. 001-004, March, 2010
Available online http://www.academicjournals.org/JCPFM
©2010 Academic Journals)