Преписка

За почетак преносимо писмо наше колегинице Снежане Марковић:

На сајту ЗВКОВ-а објављен је предлог стандарда (за средње школе, прим. Метод). На сајту је постављена контакт форма за слање коментара. Једна група наставника сматрала је да је корисније да кроз дискусију заједно дођемо до предлога које ћемо упутити комисијама, па је на форуму http://forum.e-pismen.rs/ постављена категорија за ову дискусију.
Рок за достављање примедби и сугестија заводу је 24. фебруар. Све дискусије које буду постављене на овом форуму до 23. фебруара проследићемо Заводу (а позвати и њих да се укључе у дискусију уколико је могуће).
Позивамо вас да се укључите у дискусију!

И док колеге које раде у средњој школи дискутују о стандардима, ми основци можемо да водимо ђаке на предавања и конкурс које организује WWF:

Брошура у ворду + сајт: Arctic home: Једна планета, један дом. Сачувајмо га заједно.

Један од слогана је необичан захтев: да ходамо са арктичким медведима. Основци из Ниша су се фокусирали такође на једну (у данашње време) необичну активност. Наиме, они пишу писма Французима. И то не електронска, већ она одавно заборављена, права, правцијата писма:

Јужне вести: Нишки основци пишу писма Французима

Што се дечјег писања тиче и то баш деце из Србије, преносимо утиске колега из Хрватске:

Doznajemo: ZNAČI.. Srpske srednjoškolce zbunjuje televizija, internet, ali i potreba da budu “cool”

То су они дознали од нас, а шта ми дознајемо од њих?

Jutarnji list: ‘UČENICI NA SATU ROKĆU, LAJU, PIJU, PSUJU I PLJUJU – A NE MOŽEMO IH KAZNITI’ Pobunilo se 7000 nastavnika!

Не можемо рећи да исту муку не мучимо и ми, а оно што мучи Американце јесте како да привуку и увуку мањине у школски живот, односно да имају већи проценат негроидних наставника. Најпре су стручњаци са станфордског Универзитета спровели истраживање колико их уопште има. И дошли су до занимљивог закључка: има их више као директора (11%) него као наставника (7%). Занимљиво. 🙂 А још занимљивије је што је тај проценат негроидних директора још већи у градовима, него када се урачунају и рурални делови; 21%.

Education week: Race and the Principal Pipeline

Но, да се вратимо на Србију и писање. Према неким ауторима, ђаци нису једини који су збуњени интернетом; изгледа да он збуњује и запослене у школама, али пре свих психологе и педагоге. Наиме, због најезде нових методичких метода и техника које нам стижу из западних земаља, те назива углавном на енглеском језику, стручна терминологија све мање звучи српски. Дакле, није свеједно да ли је у питању самоевалуација или самопроцењивање, осим, наравно, што у оба случаја морамо да радимо. 🙂

Уводна реч проф. др Николе Поткоњака

И још мало о муци наших ђака са речником:

021.РС: Новосрпски – хејт, лајк, шер, екстра…

И мука која нас све мучи, илустрована кроз крајње оригиналну рекламу:

Бизнис & финансије: Са факултетском дипломом можете само да се сликате у фотографској радњи Фото Соле

Извештај са форума наставника биологије у Београду

Синоћ од 18 до (отприлике) 20.30 у гимназији „Свети Сава“ одржан је форум намењен наставницима биологије на којима је присуствовало неколико представника из разних београдских општина. Форум је покренуло Педагошко друштво Србије, али уз подршку Института за психологију и Завода за унапређење образовања и васпитања. Водитељке овог форума су биле Биљана Радосављевић, директор ОШ „Мирослав Антић“ и Биљана Митровић, директор ОШ „Аца Милосављевић“. Две Биљане нису биле овде у својству директорки, како су саме рекле, већ као педагог и биолог, што је идеална комбинација за тему овог форума, а то су образовни стандарди за биологију.

Пре него што вам пренесемо утиске (оба београдска уредника овог блога била су присутна), да вам пренесемо пар најава које смо тамо (на)чули. Једна је да ће овакав форум бити организован (ако већ није) за све предмете који „подлежу“ стандардима и то не само у Београду, а друга је да ће се мишљења присутних чланова вредновати при ревизији, односно измени плана и програма које ће уследити.

Форум је био замишљен као радионица са фронталним и групним облицима рада. Чланови су приметно били активни и учествовали у разговору који је све време био динамичан и конструктиван. Разговор је почео питањима каква су искуства у примени стандарда у раду и да ли стандарди помажу у планирању. Мишљења присутних наставника су била подељена. Неки су сматрали да помажу, мада су указали и на неке проблеме, а други су сматрали да не помажу и да планирање иде тако да се најпре направе годишњи и оперативни планови и да се стандарди уносе накнадно. Много већа практична вредност стандарда је (једногласно) уочена приликом одабира метода.

Већ при почетку су излистани неки проблеми. Рецимо, хоризонтална подела у биологији на области које се обрађују током једне године (ботаника, зоологија, антропологија и екологија) одмажу у имплементацији стандарда и због процеса заборављања. Такође, корелација са другим предметима је пожељна како би се стандарди остварили, али ју је тешко постићи. У нижим разредима ђаци нису довољно зрели да би неки стандрад могао да се реализује, те има смисла говорити о остварености стандарда тек на крају осмог разреда. Бесмислено је писати стандарде у дневним припремама, тим пре што нам ни сва одељења нису иста. Коначно и као највећи проблем је наведена неусаглашеност стандарда са једне, плана и програма са друге и уџбеника са треће стране. Иначе је и уџбеницима посвећена прилична пажња на форуму.

Исто је и оцењивању била посвећена пажња и ту су мишљења била подељена. Према некима, оцене би требало изједначити са стандардима, чиме бисмо се решили многих проблема, као што су неусаглашеност критеријума оцењивања (не радимо сви исто) и незадовољства родитеља. Према другачијим мишљењима, стандард би био тек део оцене, јер треба оцењивати и труд, активност, практичне радове…

Један део радионице је био посвећен лошим странама стандарда, о чему смо већ писали. Додали бисмо и запажање да стандарди нису прецизни. Када кажемо да ученик треба да познаје основну унутрашњу грађу организама, веома је дискутабилно шта ко под тим подразумева. Томе у прилог иду и различити садржаји различитих уџбеника. Зато би решење било набројати појмове (кључне речи) које ученик треба да усвоји. То би умногоме олакшало посао. Неки стандарди су окарактерисани и као „висећи“, што значи да се у плану и програму не помињу. Занимљиво је да су ту млађи наставници били најактивнији и да су решење тражили у давању више слободе наставницима, да сами осмисле распореде наставних јединица (то би решило и проблем корелације међу предметима). Свака част младости, од које се и очекивало да буде прогресивна. Иначе, извесне корекције програма могу да се ураде кроз стручни актив за развој школског програма и стручна већа.

Да не буде забуне, групе су излистале и добре стране стандарда, којих је било чак и више. На пример, да олакшавају израду тестова, процену напредовања и (само)евалуацију, те усмеравају на функционално знање. Подсетили смо се и да су образовни стандарди део многих школских система у свету. Један део радионице био је посвећен стручном усавршавању и једно од мишљења је било да би користан семинар био у вези са применом стандарда кроз примере добре праксе у настави биологије.

Иначе, на форуму смо видели добру цаку употребљиву за радионичарски рад. Како би све групе пратиле (што се некада не дешава – док једна извештава, чланови друге довршавају своје или напросто ћаскају), свака група чита по једну тезу, па тако у круг док све групе не прочитају све. Тако се избегава и понављање онога што је претходна група већ дала као идеју. И због тога и због свега другог, похвалили бисмо наше водитељке да су биле веома професионалне и пријатне, а ми смо провели квалитетно време у размени искустава са колегама.

Школа без наставника и форум без муке

Верујемо да вам појам форума није непознат. Па ипак, за оне који нису сигурни шта је то и/или зашто би их то уопште занимало, нити шта би конкретно тамо радили, Википедија нуди кратко и јасно објашњење:

http://sr.wikipedia.org/wiki/

Дакле, форуми су места где наставници могу да размењују искуства и да сазнају штошта што их занима, а да при томе не морају да воде рачуна о времену. На форуму могу да се појаве када год пожеле. Углавном је тако да можемо да видимо шта се на форуму прича и ако нисмо регистровани члан, али ако желимо и да допринесемо разговору, онда је потребно и да се региструјемо. Регистрација је брза и бесплатна, а њена сврха је да не будемо анонимни када учествујемо јер онда се колико-толико обезбеђује и да ћемо бити пристојни. Нажалост, дешава се и да у жару дискусије „падну“ тешке речи и да се пређу границе доброг укуса, мада то наставницима никако не би требало да се дешава. Зато, сваки форум има и своје модераторе или администраторе који упозоравају, бришу, па чак и онемогућавају чланство. Такође, сваки форум најчешће има и уводну тему где су дефинисана нека правила. Једно од њих је и не започињати исту тему више пута, јер је онда тешко за пратити је.

Повод свег овог нашег писања је нови форум намењен управо наставницима, а који су отвориле Мреже Регионалних центара и Центара за стручно усавршавање Србије:

http://forum.csu.edu.rs/

Форуми су нормалан део активности наших иноземних колега и ево рецимо како изгледа један деличак форума који приређује сајт Education Week Teachers:

http://www.edweek.org/forums/education-forums_off-topic_still-need-textbooks

Тема коју смо одабрали је баш занимљива – да ли су школи у 21. веку потребни уџбеници, а с обзиром на хипербрзину промена стандарда и наставних метода (који се прилагођавају захтевима модерног доба) и на креативност наставника који у том истом модерном добу треба да буде носилац наставног процеса, па тако и креатор сопственог и јединственог курикулума. Погледајте шта су иностране колеге одговориле.

Још један занимљив текст са истог сајта (додуше не са форума) је да ли су школи у 21. веку уопште потребни наставници?! Како су кренули на том сајту, запитаће се и да ли је школи у 21. веку уопште потребна школа. 😀

http://blogs.edweek.org/teachers/teaching_now/2012/08/the_digital_future_schools_without_teachers.html

Ми нећемо да се питамо да ли је школи у 21. веку потребна настава биологије, али ћемо вам за крај предложити пар сајтова који свакако могу помоћи да буде на нивоу времена у коме живимо. Уживајте у занимљивим анимацијама.

• http://bio-alive.com/tutorials/biology.htm
• http://www.stolaf.edu/people/giannini/biological%20anamations.html

Недеља за деобу знања

Сећате ли се сајта „Кликом до знања“? Имамо га међу својим „редовним“ линковима, али никад није згорег поновити:

http://www.klikdoznanja.edu.rs/

Укратко, већи број наставника из свих области даје линкове ка корисним сајтовима из свих области. 🙂

„Начули“ смо да траже сараднике, а ако одлучите да прихватите, наћи ћете се у добром друштву. У прилог томе је новија вест да је једна од уредница сајта, Славица Гомилановић, представљала Србију на деветом по реду Eвропском форуму иновативних наставника у Лисабону (19-22 марта) и освојила трећу награду и тако се пласирала на светски форум који ће се одржати у Атини. На форуму је  учествовало  40 земаља са 81 радом.

Још један разлог зашто помињемо овај сајт је што је пружио подршку кампањи под називом „Онлајн недеља“. Ова недеља је већ почела од јуче (26. марта) и траје до следеће недеље (30. марта). Кампања је осмишљена са циљем ширења писмености у области информационо-комуникационих технологија и у њој учествује преко 50 земаља из Европе, Азије и Африке. Подршку јој даје преко 25000 организација.

Овогодишњи циљ кампање је омогућити да се 200000 Европљана који никада раније нису користили рачунар и Интернет упознају са овим технологијама и почну да их користе. Земље се такмиче у достизању што већег броја учесника кампање, уједно стремећи ка истом заједничком циљу, а то је да се што више људи који су још увек дигитално неписмени укључи у информационо друштво.

Више о кампањи имате на линку:

http://www.ian.org.rs/

Занимљиво је да осим разних активности у којима бисте поделили своје информатичко знање са другима, можете проверити и колико је то знање. Могуће је да полажете бесплатан тест који су припремили, али морамо да вас упозоримо да није баш лак… 🙂 Добра вест је да у избору језика постоји и српски.

http://www.skillage.eu/

Ресурси нам насушни

Дунав нам је у опасности, а због економског пројекта који ће му изменити лични опис. Због тога је организација WWF организовала потписивање онлајн петиције још крајем фебруара. Ми смо за петицију сазнали недавно, али је, на срећу, још увек могуће допринети својим гласом. Више о овоме имате на сајту:

http://wwf.panda.org/sr/?203663/Potpisite-peticiju-za-ocuvanje-Dunava

Дакле, постоје два гледишта. Према једном, Дунав је искористљив у циљу стицања профита, а према другом, Дунав треба користити одрживо. Није потребно посебно наглашавати које од та два је паметније, а заједничко им је да оба посматрају Дунав као ресурс. Данас причамо управо о томе – о ресурсима, али не еколошким, већ наставним.

Пошто је нама биолозима слика веома важна и често је користимо, како у настави, тако и за састављање тестова, многи едукативни сајтови нуде популарне клип-артове које можемо слободно да користимо. Један од њих је и Discovery education:

http://school.discoveryeducation.com/clipart/category/scie.html

Још бољу понуду даје Clipart ETC:

http://etc.usf.edu/clipart/sitemap/biology.php

За заљубљенике у информационе технологије, а уз то жељне и да напредују у звањима, те су одлучили да се прихвате писања стручног рада, имамо праву „посластицу“. Ради се о тексту који је издала Европска комисија, а који је систематично урађено истраживање под називом „Онлајн истраживање научних информација у дигиталном добу“. Овај рад може да послужи и као узор и као извор информација и као референца:

http://ec.europa.eu/research/science-society/document_library/pdf_06/survey-on-scientific-information-digital-age_en.pdf

Немојмо заборавити да је вредан ресурс у раду сваког наставника – колега. Зато су форуми идеално место да се размене идеје, али и стекну знања. Многи сајтови нуде управо овакву врсту услуге, па тако и Education Week Teachers. Тема коју смо изабрали за вас носи назив „Да ли наставници не постижу неке више мисаоне вештине?“, пошто је прилично интригантна, али ви свакако можете да изаберете и неку другу тему.

http://www.edweek.org/forums/education-forums_teaching-profession_teachers-behind-higher-order-thinking-skills_.0

Наравно, најчешће се на интернету као ресурс помиње одређена онлајн алатка. Верујемо да се колеге информатичари неће сложити са нашом дефиницијом, али ми ћемо ипак покушати да објаснимо шта је то, онима који не знају. Дакле, алатке које на нету можете наћи би били програми или сајтови које можете да користите за сопствене потребе, уносећи разне материјале (без обзира да ли се ради о тексту, слици или филму, на пример). Такав је и Едмондо. Колега Ричард предлаже 15 начина за коришћење овог сајта намењеног баш настави:

http://www.freetech4teachers.com/2011/12/15-things-teachers-students-can-do-with.html?m=1

Није новост да и игрице могу бити искоришћене у едукативне сврхе. У следећем чланку, детаљно су описана чак четири начина.

http://edudemic.com/2012/02/mmorpg-classroom/

Представљамо сајт који нуди методично решење за увођење одређених појмова. У питању је сајт Biology Questions, који се користи дијалошком методом како би кроз питања и одговоре презентовао сва потребна знања о некој појави или процесу. Издвојили смо четири теме, од којих је последња занимљива и због стандарда који је новитет у основношколском учењу биологије: БИ.2.2.7. познаје термин хомеостаза и зна да објасни шта он значи. Теме су:

• процес дисања
• гаметогенеза
• биодиверзитет
• хомеостаза

И коначно, уколико сте одлучили да се придружите акцији „Сат за нашу планету“ (о којој смо писали пре неки дан) коју је покренула организација WWF, материјале можете добити на руке, а од Марине Дрндарски, наставника биологије у ОШ „Дринка Павловић“. Довољно је да дођете до школе и потражите Марину. 🙂

Антракс, отровни убица и друге приче

Верујемо да се сећате вести која је 2001. добро продрмала свет; политичари и новинари из САД су добили несвакидашње коверте, чији је садржај био бели прах. У питању су биле споре Bactillus anthracis, послате са намером да се изврши атентат. Наиме, споре антракса су смртоносне, а нападају ћелије крви, оштећују ткива и изазивају крварење. Зашто то помињемо сад, више од деценије касније? Зато што је најновије истраживање утврдило да колико ће болест утицати на човека, зависи од његових гена. Када су научници изложили лимфоците различитих људи антраксу, неке су биле отпорније него друге. Што је још значајније, њихово истраживање указује да у томе има улогу CMG2 ген (capillary morphogenesis gene 2) одговоран за протеин који ће се наћи на површини ћелије. Од овог протеина зависи са којом ће лакоћом отров ући у ћелију. Заправо, истраживачи су и раније знали да се у случају разбољевања различитих људи могу очекивати различити исходи, али нису знали да ли то зависи од гена тих особа или од утицаја средине.

Истраживањем је било обухваћено 234 људи (односно њихових ћелија), из Африке, Азије, Европе и Северне Америке и показало се да је већина очекивано подлегла отровима. Међутим, неки представници Европе имају ћелије за које је потребно стотину па и хиљаду пута више отрова да би их убило. Показало се и да су сродници показивали сличну (не)отпорност. Ово може да изнедри сасвим нову стратегију у лечењу људи из два разлога. Најпре, проналажење и блокирање рецептора који уопште прима отров у ћелију би могао да буде кључ излечењу, или макар, одређивање колико ће ко од оболелих бити у лошем стању, а приликом евентуалне епидемије, могло би олакшати стратегију лечења.

Вест је објављена на: http://blogs.scientificamerican.com/observations/2012/02/06/anthrax-toxicity-depends-on-human-genetics/

Што се „других прича“ тиче, нисмо мислили да вам их испричамо, него смо мислили да причамо заједно са вама. 🙂 Наравно, говоримо о форумима. Форуми су места где може да се окупи више наставника са жељом да нешто промени и/или да допринесе квалитету наставе у овој нашој земљи. За ту сврху, дајемо вам предлог да се укључите у два форума. О једном смо вам већ писали, али вреди поновити. Ради се о форуму наставника који раде уз помоћ информационих технологија. Многе добре информације можете добити тамо:

http://forum.e-pismen.rs/index.php

Други је форум који је покренула наша колегиница Снежана Трифуновић, који се малко више бави биологијом за средње школе, али и „основци“ ту и те како имају „шта да траже“.

http://www.bionet-skola.com/forum/index.php

Уколико желите да причате са иноземним колегама и то из целог света, можете се придружити радионици коју организује Wiki (није Википедија):

http://coolcatteacher.visibli.com/share/5fg876

Зачкољица је што за ову радионицу можете да се одлучите само данас. Радионица је у вези са онлајн учењем и решавањем практичних проблема који настају током оваквог вида учења; како то извести да буде поуздано и одговорно, како ускладити временске разлике, како решити проблем асинхроног учења. Пошто нам је Мумбај (некада Бомбај) у Индији прилично далеко, а тамо је центар збивања, сајт нам нуди могућност да учествујемо виртуелно. „Упашћемо“ у групе које ће чинити наставници и ђаци из различитих земаља или као наставници-учесници или као експертски саветници ђацима. Мање је вероватно да ће комуникација бити у реалном времену, па се очекује да ће свако доприносити онда када може, баш као на форуму. Очекује се и да се шаљу материјали како би се на крају активности направила презентација. Цео догађај је предвиђен за период од 23. до 25. фебруара, а дато је детаљно упутство како можемо да се укључимо. Уколико постоји проблем, дата је и мејл адреса особе којој можемо да се обратимо за помоћ.

Придружите се, ако не радионици, онда свакако форумима, јер сваки наставник биологије и те како има неке своје вредне приче. 🙂

Форумом до информација

Назив форума „Е-писмен“ већ довољно говори; циљ му је да негује информатичку писменост, да даје веома занимљиве и корисне информације на мрежи (online) о настави и подстиче сарадњу међу наставницима. Ово није форум резервисан за биологе, али јесте за наставнике, посебно за оне који би осавременили своју наставу употребом рачунара или то већ увелико раде.  Потпуно је слободан (што би Енглези рекли free) и лако је регистровати се. Препоручујемо!

Линк је: http://forum.e-pismen.rs/index.php