Преписка
За почетак преносимо писмо наше колегинице Снежане Марковић:
На сајту ЗВКОВ-а објављен је предлог стандарда (за средње школе, прим. Метод). На сајту је постављена контакт форма за слање коментара. Једна група наставника сматрала је да је корисније да кроз дискусију заједно дођемо до предлога које ћемо упутити комисијама, па је на форуму http://forum.e-pismen.rs/ постављена категорија за ову дискусију.
Рок за достављање примедби и сугестија заводу је 24. фебруар. Све дискусије које буду постављене на овом форуму до 23. фебруара проследићемо Заводу (а позвати и њих да се укључе у дискусију уколико је могуће).
Позивамо вас да се укључите у дискусију!
И док колеге које раде у средњој школи дискутују о стандардима, ми основци можемо да водимо ђаке на предавања и конкурс које организује WWF:
Брошура у ворду + сајт: Arctic home: Једна планета, један дом. Сачувајмо га заједно.
Један од слогана је необичан захтев: да ходамо са арктичким медведима. Основци из Ниша су се фокусирали такође на једну (у данашње време) необичну активност. Наиме, они пишу писма Французима. И то не електронска, већ она одавно заборављена, права, правцијата писма:
Јужне вести: Нишки основци пишу писма Французима
Што се дечјег писања тиче и то баш деце из Србије, преносимо утиске колега из Хрватске:
Doznajemo: ZNAČI.. Srpske srednjoškolce zbunjuje televizija, internet, ali i potreba da budu “cool”
То су они дознали од нас, а шта ми дознајемо од њих?
Не можемо рећи да исту муку не мучимо и ми, а оно што мучи Американце јесте како да привуку и увуку мањине у школски живот, односно да имају већи проценат негроидних наставника. Најпре су стручњаци са станфордског Универзитета спровели истраживање колико их уопште има. И дошли су до занимљивог закључка: има их више као директора (11%) него као наставника (7%). Занимљиво. 🙂 А још занимљивије је што је тај проценат негроидних директора још већи у градовима, него када се урачунају и рурални делови; 21%.
Education week: Race and the Principal Pipeline
Но, да се вратимо на Србију и писање. Према неким ауторима, ђаци нису једини који су збуњени интернетом; изгледа да он збуњује и запослене у школама, али пре свих психологе и педагоге. Наиме, због најезде нових методичких метода и техника које нам стижу из западних земаља, те назива углавном на енглеском језику, стручна терминологија све мање звучи српски. Дакле, није свеједно да ли је у питању самоевалуација или самопроцењивање, осим, наравно, што у оба случаја морамо да радимо. 🙂
Уводна реч проф. др Николе Поткоњака
И још мало о муци наших ђака са речником:
021.РС: Новосрпски – хејт, лајк, шер, екстра…
И мука која нас све мучи, илустрована кроз крајње оригиналну рекламу: