Више знања уз мање учења

О корона вирусу данас може да се нађе заиста много информација, али оно што је најважније свакако је да се одржавају дистанца и хигијена.

Практични савети

Оно о чему заиста нисам размишљао је да хигијенске навике у доба пандемије подразумевају и фазонирање мушке браде. Наиме, није свака брада довољно безбедна.

Newseu.cgtn.com: Should you shave your beard because of coronavirus? (8.4.2020)

Ово је било за мушке колеге, а за све колеге, без обзира на пол, добро дођу следеће препоруке пристигле из Министарства.

Зелена учионица: Препоруке Министарства просвете: Наставници прво да деле петице (15.4.2020)

Добро, делићемо петице, а да видимо шта нам саветују психолози; како школски, тако и они са универзитета.

Зелена учионица: Препоруке за наставнике – како одржати оптималан темпо рада током наставе на даљину (7.4.2020) & Данас: Сваког дана 10 минута разговарај са собом (13.4.2020)

Што се мене лично тиче, ја разговарам сам са собом много више од десет минута дневно. 😀 Да, мислим на часове које снимам. Кад смо већ код тога, поставља се питање да ли школски програм удружен са наставом на даљину даје неке резултате.

Из штампе

Н1: Шарчевић: Одржан континуитет наставе, неки кажу да ђаци мање уче, а више знају (15.4.2020)

Још увек не знамо засигурно када ће започети школа на близину. У медијима се могу наћи и различите процене стручњака, али и самог министра. Оно што свакако знамо је да ће пробе мале матуре бити, а како ће све то изгледати, погледајте.

Паланка данас: Онлајн проба мале матуре од 22. априла, ко нема рачунар добиће одштампано (14.4.2020) & Блиц: Онлајн проба мале матуре после васкрса Шарчевић: Није циљ да ђаци преписују, имаће 12 сати да реше задатке (8.4.2020)

Корисни материјали

Пошто ће мале матуре изгледа бити, ево згодног сајта малим матурантима за вежбу.

Биологија.рс: Проверите своје знање (приступљено 15.4.2020)

Врло корисни су и филмићи које прави Снежана Јовановић. Ја вам представљам један о одрживом развоју, а на каналу Јутјуба пронаћи ћете још врло лепих и занимљивих.

Ту су и сјане презентације Николе Арсића. За данас сам одабрао једну о наслеђивању особина.

Дакле, материјала за учење заиста има, а неки су врло забавни. На Фејсбук страни посвећеној пауцима Србије, пронаћи ћете једну баш, баш занимљиву (и едукативну) друштвену игру.

Фејсбук група: Паукови Србије (11.4.2020)

Институције и организације

Са пауцима је увек забавно, али са неким другим врстама имамо проблеме. И потребно је помоћи да се ти проблеми реше.

И птицама је потребна помоћ, такође. Зашто им је потребна помоћ, сазнаћете када кликнете на слику која следи.

Кад смо већ код птица, погледајте (боље рећи послушајте) апликацију коју је пронашао Никола Денчић. Потребно је да кликнете на цртеж птице чији пој вас занима.

Ocells de riu (приступљено 15.4.2020)

Са часова

И птицама и завршавамо, односно ђацима и њиховим креативним кућицама за птице. Најпре радови ђака Оливере Коларић.

Ево их и радови ђака Драгане Станишић.

Ту су и радови ученика Данијеле Савић, ништа мање сјајни.

И, напокон, кућице ђака Тамаре Микић, али намењени за инсекте.

Браво за сву децу и колеге! Видимо се ускоро.

Извезена тетоважа

Данас ћемо се бавити недоумицама. Свако има свој став, али неретко наилазимо на појаве које озбиљно преиспитују оно што мислимо или што смо веровали да мислимо о нечему. Рецимо, ми наставници бисмо морали да имамо широк поглед и много толеранције. И онда налетимо на некога ко је, рецимо, тетовиран. 🙂 Одобравамо ли ми то?

Занимљивости

Пронашао сам пар занимљивих текстова који говоре о модерним тетоважама.

City magazine: Novi trend: Tetovaže koje izgledaju kao vez (9.4.2019)

Дакле, свилен конац и ситан вез су у моди, али на другачији начин од оног традиционалног. Мода прописује чак и нешто што ће особа имати на себи целог живота и питање је да ли та особа излази из моде онда када изађу и њене тетоваже? Можда нисте знали да су донедавно биле хит 3 Де тетоваже попут ове на гифу.

Углавном, чињеница је да постоји „модни – јес-јес“ и „модни – но-но“ како ће изгледати кожа појединих поборника оваквих украса на телу.

Vice: Tattoo majstori otkrivaju najgore tetovaže koje svi žele (27.10.2015)

Наука

Дакле, ма шта год ми о њима мислили, тетоваже се на кожу принтају. А принта се на кожу и сама кожа. О томе следећи текст.

Знанствени нет: Не, није знанствена фантастика: Он принта кожу изравно на рану (13.3.2019)

Методика

Било би сјајно када бисмо ми могли да принтамо знање и васпитање изравно у мозак. Но, то је заиста знанствена фантастика и процес васпитања младих дуг је и мукотрпан. Ипак, следећи текст тврди да су довољна три корака.

Најбоља мама на свету: Три корака ка успешном васпитању (приступљено 23.12.2019)

Ево још једног текста који говори о васпитању овог пута родитеља. Позива се на Гетеа који каже: „Могла би се родити већ васпитана деца, ако би родитељи били васпитани“.

Зелена учионица: Тек кад постанете родитељ пред очи вам излете све мањкавости вашег карактера. (20.10.2015)

Васпитање ипак није наследна особина, толико знамо, а знамо и да је (не)пристојно облачење последица тог васпитања. Јасно је да оно важи како за ђаке, тако и за њихове наставнике. Ипак, не можемо, а да се не запитамо где престаје граница пристојности. 🙂

Са часова

Инострана колегиница Вероника, која ради у шпанском граду Ваљадолиду, одлучила је да наставу учини занимљивијом. И то је изгледало овако (кликом на слику постаће већа):

И ето нама нове недоумице. На друштвеним мрежама су се издвојиле две струје. Према једнима Вероника је проглашена „ријалити наставницом“, а према другима врло прогресивном, да не кажем напредном, наставницом. Шта је заиста од та два? Ето теме за размишљање и аргументовано дискутовање.

Malv.news: Una maestra se puso este conjuntito para enseñarles anatomía a sus alumnos (19.12.2019)

Ђаци наставнице Иване Дамњановић су моделе људских система органа правили на другачије начине, можда не прогресивно као Вероника, али свакако креативно. Уживајте у радовима, а ми се видимо ускоро.

Хорски раном зором

Колегиница Марица Огњановић приказала нам је производе рада биолошке секције у њеној школи.

Ово је толико лепо да једва чекам да се деси нека сукцесија у школи у којој Марица ради, па да видимо још неки екосистем. 🙂 Иначе, сукцесија је предвиђена и у Плану и Програму за пети разред основне школе. Какве нас све новине очекују у настави биологије, пише „Школски портал“ издавачке куће „Бигз“.

Школски портал – Тема недеље: Највеће промене у биологији и физичком (21.4.2017)

Једна од промена која је требало да уследи је и те како у вези са нашом струком, а ради се о репродуктивном здрављу или сексуалном образовању, како желите. Пакет, како су га назвали, за учење о овој шкакљивој теми предложила је организација „Инцест траума центар“ и Министарство га је, на прву лопту, прихватило. Међутим, онда су кренуле реакције против. Неке блаже…

Први на скали: Професор Јелена: Како нормална ствар постаде нешто изопачено? (20.4.2017)

…неке оштрије.

Блог – Креативна чаролија: Ко се игра образовним системом Србије? (21.4.2017)

Изгледа да су све ове реакције (укључујући и буран рат који се водио на друштвеним мрежама) имале ефекта јер се одлука Министарства променила.

Унија синдиката просветних радника Војводине: У школама за сада без сексуалног васпитања (26.4.2017)

Наравно, постоје и они аутори који јесу за увођење поменутих пакета и за то свакако имају аргументе…

b92: Нит’ смо пошли, нит’ смо дошли (23.4.2017) & Пешчаник: Нормална сексуалност (20.4.2017)

…а због нове одлуке Министарства покренута је и петиција.

Петиције 24.ком: Министарство просвете да примени Образовне пакете ИТЦ-а (20.4.2017)

Но, да се вратим на одлуку Министарства. И мени је нејасно, као што је, верујем, и вама, шта значи временска одредница „за сада“. За сада је, рецимо, немогуће да се трансплантира људска глава, али ће то бити, можда, могуће негде у децембру ове године. Италијански неурохирург Серђо (Sergio Canavero) планира овај не мали захват последњих 30 година. Пацијент ће бити Рус Валери Спиридонов, који болује од ретке спиналне мишићне атрофије. Операција ће захтевати да се његова глава охлади на -15 степени Целзијусових, а трајаће 36 сати. Коштаће, богме, једанаест милиона евра. Погледајте снимак.

То ће се десити у децембру, а нешто раније, средином маја, десиће нам се један необичан хор.

Фејсбук догађај Жељка Станимировића: Београдски јутарњи хор – Belgrade dawn chorus (за 13. мај 2017)

Знате како кажу – песма нас је одржала. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Инспирисали се уз импресиван рад наше колегинице;
2. упознали се са неким променама у Наставном плану које нас очекују;
3. пропратили смо дешавања у вези са увођењем сексуалног образовања;
4. сазнали смо када ће бити прва трансплантација главе;
5. распевали се од раног јутра. 🙂

Страшне тајне

Вест која је обележила ову недељу и не само недељу, свакако је најава министра просвете о укидању изборних предмета. За свега пар дана, прича се од верске наставе и грађанског васпитања проширила, попут пандемије, и на друге изборне предмете, од којих биологе највише занимају чувари природе.

Блиц: Откази у просвети – Вишак предавачи изборних предмета (24.12.2015)

Реакције, наравно, нису изостале.

Политика: Прво да се преброје наставници, а онда смањи број часова и гасе школе (24.12.2015) & Покрет за просвећено друштво: Саопштење поводом реакција Српске православне цркве и Православног богословског факултета на предлог редефинисања програма верске наставе (24.12.2015) & Блог – Клотфркет: Дневни ред: веронаука и грађанско васпитање (24.12.2015)

Директоре нико неће да броји или редефинише, али да их саслушава хоће.

Вечерње новости: Директоре саслушавала полиција (24.12.2015)

Ми нисмо полиција, али смо разоткрили (страшну) тајну:

Телеграф: Крију страшну тајну: Ево зашто су седишта у аутобусима увек шарена! (11.6.2015)

Из градског превоза прелазимо у приватни. И тамо вребају (страшне) тајне:

Фемина: Ако сте угледали ОВО на ветробранском стаклу свог аутомобила – одмах седајте и одлазите (20.12.2015)

И даље смо у превозном средству, али за ово нам треба возачка дозвола це категорије:

Елементаријум – Научнопопуларни портал Центра за промоцију науке: ЦПН Научни камион у Београду (од 23.12. до 25.12.2015)

Што се саме науке тиче, „вожње“ нема, чак ни на леру.

Данас: Српска наука на празном ходу (24.12.2015)

А ми немамо камион, још мање научни, али то нас не спречава да вас одведемо на било које место на свету. За данас смо одабрали Колумбију, а како бисте видели реку у пет боја, како је тамо зову. Геологија тог региона је веома занимљива, јер се тамо могу наћи ретке стене, од којих су неке најстарије на свету. И сваке године, од почетка јула до краја новембра, јединствена комбинација минерала и флоре ствара ову фасцинантну комбинацију боја коју нећете видети нигде више у целом свету. Иако бисмо могли да помислимо да таква боја воде никако не може бити здрава, ова река је заправо веома чиста, због недостатка органског отпада и малих честица. Река је дом ендемичне врсте Macarenia clavígera, која даје јасну црвенорозе боју.

Science dump: Behold, the only rainbow river in the world! (1.11.2015)

Ми смо вас одвели у Колумбију, а „Национална географија“ вас води у интерактивни обилазак највеће пећине на свету.

National geographic: Fly through a colossal cave: Son Doong in 360 degrees

У једној другој пећини, у Јакутији, пронађена су веома добро очувана тела младунаца пећинског лава из леденог доба. Следи прича о њима:

National geographic: Frozen Cave Lion Cubs from the Ice Age Found in Siberia (28.10.2015)

Прелазимо на данашње мачке. Наново прича о лавовима, који јесу мачке, а ево га и мало мање научан, али много симпатичан доказ:

Сваштарије: Лавови су јединствени јер су једини мачке који живе у групама – чопорима. И, као све мачке, воле се играти… (30.11.2015)

У следећем чланку наћи ћете упутства како да комуницирате са мачкама (овај пут домаћим):

Science dump: Learn how to communicate with your feline

Уколико ваша маца гледа у вас и успорено трепће, то значи да вам шаље пољупце. 🙂 Не знамо да ли им узвраћамо адекватно и то већ зависи од хуманости и савести сваког од нас, а ни једно ни друго бљештави холивудски свет, изгледа нема.

Животиње.рс: Процурео језиви снимак: Овако се тренирају тигрови у Холивуду! (23.12.2015)

Па, и ми у Србији не можемо се подичити тиме како третирамо слепе људе. О томе у вести за крај:

Животиње.рс: Стиди се Београде: Весна и њен пас водич Астор свакодневно су жртве тортуре суграђана! (23.12.2015)

Мрављи тоалети

У четвртак у Новосађане очекује једна лепа промоција књиге:

Фејсбук фотографија са временске линије корисника Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (за 10.12.2015)

Књига је инспирисана птицама, а приче из живота честа су инспирација режисера филмова. Невоља је када ти филмови припадају хорор жанру:

Сity magazine: Horor filmovi čije su priče istinite (30.8.2014)

Следећи филм није хорор, али хорор јесте оно што радимо нашем окружењу:

Мушки магазин: Видео који ће вас натерати да размислите о свету у коме живите

Наредни видео вам се уопште неће допасти. Приказује како пацов може лако да кроз прође ве-це шољу и уђе у ве-це, односно купатило:

National geographic: See How Easily a Rat Can Wriggle Up Your Toilet (14.8.2015)

Мрави немају проблем са пацовима, али имају тоалете. Социјални инсекти се на различите начине решавају свог измета (пчеле предузимају летове како би вршиле „велику нужду“), а неки га и користе као бедеме свог гнезда ради одбране. Међутим, црни баштенски мрави, Lasius niger, имају праве правцате тоалете. Када су их истраживачи са Универзитета у Регензбургу први пут уочили, нису могли да буду сигурни да је то то што су мислили да јесте (тим пре што код мрава овакве просторије нису никад до сада документоване), па су морали да направе експеримент.

Направили су 21 малу вештачку колонију користећи гипс и мраве су хранили црвено и плаво обојеним раствором шећера, како би видели где измет одлази. И заиста, негде у угловима гнезда видели су како се тамне мрље плаве и црвене гомилају. На тим местима није било других отпадних материјала, као што је непоједена храна или лешеви палих мрава, тако да је постало јасно да су у питању тоалети. Поставља се питање зашто чланови колоније који имају санитарну улогу овај отпад не износе као и сваки други? То је, за сада, мистерија, али је јасно да чим измет задржавају у гнезду он изгледа није патоген, а можда је и користан или као хранљива подлога за ларве или за гљиве које иначе гаје.

IFL Science: Ants Designate Space in Their Nests for Tiny Toilets (21.2.2015)

Ми наше тоалете чистимо. Међутим, они ипак нису најпрљавија места која можете замислити. Постоји (најмање) десет ствари које су прљавије:

Science dump: 10 Unexpected things dirtier than your toilet (22.1.2013)

Што ће рећи – од горег има горе. Но, мало за промену да причамо и о бољем. Да ли ће наше школство бити боље ако уведемо дуално образовање?

Просветни информатор: Дуално образовање захтева богатије друштво (3.12.2015)

Некакву врсту дуалног образовања имамо и ми у школама, јер морамо да спроводимо другачији програм за децу која раде по ИОП-у. Сада имамо и уџбенике који су намењени њима:

Просветни информатор: Стигли уџбеници за основце у инклузији (4.12.2015)

Не знамо колико је статистички такве деце по одељењу, али знамо колико статистички наставника сматра да је злостављано на послу.

Зелена учионица: Сваки пети наставник у Србији сматра да је злостављен на послу (4.12.2015)

Колико ће њих напустити посао? Онолико колико их жели, каже министар просвете.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Вербић: До краја године из просвете иду они који то желе (4.12.2015)

Надамо се да ћете ви и даље желети да нас читате. До сутра. 🙂

По живот опасне

Напокон доказано. Или „људи, ће поумиремо!“

Гроцка.инфо: Научници доказали: Жене звоцањем мушкарцима скраћују живот (19.10.2015)

Мушкарцима: да вам жене никад не би звоцале због фризуре, прочитајте следећи чланак. Наравно, жене звоцају и због многих других ствари, али од нечега се мора почети. 🙂

Мушки магазин: Мушке фризуре које жене ПРЕЗИРУ (27.8.2015)

Да ли сте икад размишљали зашто длаке испод пазуха не расту као длаке на глави? Другим речима, длаке на глави расту све време и када се не бисмо шишали дошле би до пода. На срећу, длаке испод пазуха, али и на другим деловима тела, имају лимит у расту. Свака длака на телу пролази кроз различите фазе раста. Једна је анагена, када крв почиње да доставља кисеоник матичним ћелијама и оне крећу да се деле, дајући кератиноците, ћелије које формирају длаку. Када ћелије умиру, ослобађа се кератин који држи слојеве длаке заједно. Све док је длака у анагеној фази, може нарасти 1,25 центиметара месечно. Тада длака улази у следећу, катагену фазу, која траје отприлике две недеље. Достава кисеоника крвљу се обуставља, те длака у потпуности умире. Она се тада и истањује и гура ка површини коже. Последња фаза је телогена и тада фоликул длаке мирује од једног до четири месеца. Након тога, длака, која је све време била близу површине коже, опада. Са нормалног скалпа дневно тако оде од педесет до сто длака. Следећи пут када видите чешаљ или четку пуну длака, не паничите. То је вероватно нормално. 🙂

Углавном, длаке на рукама, ногама, испод пазуха и на стидном региону (код неких и још понегде) прођу ове циклусе за око тридесет до четрдесет пет дана, док длаке на глави могу да расту у распону од две до шест година. То је разлог зашто неки људи имају смешну, али дивну, дугу косу. 🙂

Science dump: Here’s why your armpit hair isn’t sweeping the floor (19.5.2015)

На ово се некако природно надовезује питање да ли длаке постају дебље ако се брију или чупају? Одговор нађите на филмићу на следећем линку:

Curiosity: Does hair grow back THICKER if you shave or pluck? (20.7.2015)

Када поменусмо бријање, поново „Мушки магазин“ и поново кукамо над горком судбином модерног мушкарца. Шта све мора да ради уколико држи до себе?

Мушки магазин: МУШКЕ БРИГЕ (10.9.2015)

За неке послове можда и није вредно толико се трудити, посебно рано ујутру када на посао крећемо, али за неке, богами, треба устати и који минут раније. Који су то послови код нас, не знамо (у ствари знамо, али мудро ћутимо), али знамо којих су десет најплаћенијих послова у САД. Ако вас мрзи да гледате списак, одмах да вам кажемо да нема ни наставника, ни биолога. 🙂

Business insider: The 10 best jobs of 2015 (14.4.2015)

Колега Рос (Ross Cooper) недавно је променио посао и од учитеља постао помоћник директора. И тако сав пун себе (а види му се по слици да јесте, прим.Метод) дао је пет савета како да што бољи будете у том послу (као да овде нико није помоћник директора и то бољи од њега, прим.Метод). Рецимо, први савет је да се побољша комуникација тако што помоћник неће причати са наставницима само о послу, већ и о приватним стварима, јер каже Рос „наставници неће да слушају некога ко искрено не брине за њих“.

Edutopia: 5 Strategic Tips for First-Year Administrators (9.1.2015)

Можда би се боље управљало школом, али и одељењем, када би ђаци имали столове без столица. Погледајте најновији изум:

Још изума, али овај пут за најмлађу могућу децу:

Video zapis korisnika JUKSY: 逗嬰神器… (9.8.2015)

Ко зна, можда ће овај изум убудућности бити део сваког дома са приновом. Поједини изуми, попут чипса, чичак траке (оба текста на Википедији написао Методичар 🙂 ) и нама добро познатог пеницилина, настали су случајно.

Science dump: 15 Everyday inventions created by accident (17.10.2014)

Пеницилин, колико нам је користио – користио је и бактерије су нам узвратиле ударац резистенцијом. Међутим, лек можда постоји и много је старији него што смо могли и да претпоставимо. Хиљаду година стара (из деветог века) маст за очи од црног и белог лука, вина и дела желуца краве, изгледа да уништава у приличној мери (90% чак) Staphylococcus aureus, познат као МРСА. Макар ако је веровати резултатима које су добили истраживачи са Универзитета у Нотингему из огледа са лабораторијским мишевима, као и на њиховим моделима.

Science alert: 1,000-year-old onion and garlic remedy kills antibiotic-resistant bugs (31.3.2015)

Овај стари англосаксонски рукопис био је власништво британске библиотеке. Предвиђа се да ће до 2050. резистентне бактерије убити 300 милиона људи, али ако се све ово испостави тачним, откриће у библиотеци спасиће све те животе. И тиме ће бити потврђена још једна вредност библиотеке. Мислите о томе. 🙂

Само лагано

Сви ми предајемо лекције (из биологије или којег год већ школског предмета), те очекујемо да их наши ученици науче. Ипак, због преобимности градива или већ због нечег другог, готово никад не разговарамо са њима о томе како да науче (дакле, увек је шта, али не и како). Ево једног примера како је то урадила наставница енглеског језика, Боба Недић:

Блог – Лагано кроз енглески: Како се учи еглески и нешто о фонетској транскрипцији (март 2015)

И док Боба води ђаке лагано кроз енглески, ми вас водимо на једну лагану вожњу кроз Јужну Кореју. На ауто путу између два града у тој држави, по средини, постављен је низ соларних панела, тако да чине тунел. Ови панели не само да обезбеђују електричну енергију, већ штите бициклисте, који тај тунел и користе, од сунчевог зрачења и кише. Погледајте:

Facebook – Korea Clickers: Travel from Daejeon to Sejong by bike (Watch it from the air) (23.3.2015)

И док јужни Корејанци граде сјајне ствари, код нас није могуће изградити ни оно што је неопходно:

Опозиционар.ком: Бедем који је само естетски урађен однела вода! Ко је бирао извођача? (29.3.2015)

Очигледно, оно што је лепо, не мора да буде уједно и квалитетно. Но, о квалитету ћемо касније, сада причамо о лепоти. И то женској – како се мењала током људске историје:

Што се мушкараца тиче, енглески наставник математике, Петро, осветлао је образ. 🙂

24 сата.рс: Секси профа: Да вам он предаје математику, сви бисте имали петице (29.3.2015)

Да ли би секси профа био још сексипилнији да пушта браду?

РТС: Зашто мушкарци пуштају браду? (31.3.2015)

Ипак, следећа инфографика тврди да су свеже обријани мушкарци чак за трећину укупних женских гласова привлачнији од брадатих:

Science dump: A PhD in facial hair (Infographic) (39.3.2015)

Ако сте колега просветар, у циљу мера штедње, мораћете да баталите жилете. Ипак, да се не бисте одрекли и читаве трећине потенцијалних обожаватељки, имамо решење. 🙂

Мушки магазин: Како да се обријете секиром

Нама, биолозима, секира је пре асоцијација за сечу дрвећа, односно уништавање шума. Следећи чланак приказује застрашујућу галерију постера који упозоравају на погубан утицај ове људске делатности на животињски свет:

Bored panda: Shocking Effects Of Deforestation Exposed In Brutal Print Ads (децембар 2014)

Тешко је набројати шта је све погубно за наше школство. Уосталом, шта ми имамо и да набрајамо, када су ту синдикати чији је то посао. У Крушевцу, Унија синдиката просветних радника Србије уприличила је скуп под називом „Велики родитељски састанак“:

Премијер Србије, пак, није уприличио разговор са представницима тих синдиката:

РТВ: Матијевић: Није било позива од премијера (31.3.2015)

Ако премијер нема шта да каже на тему образовања у нас, има Александра Јерков:

Србија прес: Александра Јерков: Истог дана када нема 23 милиона евра за плате наставника, даје се 300 милиона Ер Србији! (31.3.2015)

А има и Мишел Сен Ло, директор канцеларије Уницефа у Београду. Он тврди да је земља успешна онолико колико улаже у образовање и додаје:

РТС: Вршњачко насиље не ствара школа (31.3.2015)

У Пољској су убеђени да насиље у деце ствара – ђаво. Зато су у месту Грифице уприличили егзорцизам, који се, ипак, није завршио баш како су очекивали:

Вести онлајн: Послали тинејџере на истеривање ђавола, они доживели нервни слом (31.3.2015)

Сутра је Светски дан шале. Ми бисмо рекли да је у Србији ђаво давно однео шалу, а са њoм и наш углед као наставника. О томе текст за крај:

Зелена учионица: Где је нестало достојанство просветног радника (30.3.2015)

Мрачна тајна вечере

Још увек има времена да се пријавите:

Fondacija Tempus: eTwinning radionica u Beogradu, 01. april 2015. & 03. april 2015. (пријава до 31.3.2015)

Не знамо да ли је наша млада колегиница, Ивана Дамњановић, била на некој радионици у скорије време, али је радна свакако била и направила прегршт презентација које можете пронаћи на овом линку. Ми смо за овај пут одабрали о скелетном систему, односно конкретније везама између костију:

Зглобови умеју прилично да боле пре него што ћемо се разболети, па и у току болести, да се не лажемо, а ево и зашто:

Science dump: This why your joints ache before you get sick (26.3.2015)

Још мало о везама између (овог пута кратких) кости – шта се заправо дешава када пуцкамо прстима:

Science dump: Here’s what happens to your knuckles when you crack them (21.3.2015)

Такође занимљиво, мада не знамо колико и научно подупрто, а опет о прстима:

Фемина: Како дефинисати карактер уз помоћ прстију. Занимљив тест. (28.3.2015)

Ево и једне наше тврдње: ако можете да уловите муву, заиста имате брзе прсте. 🙂

Национална географија: Зашто је тако тешко уловити муву? (18.9.2013)

А како мува једе шећер можете видети на сјајном снимку у следећем чланку:

Science dump: This house fly just loves its sugar cube (2.2.2015)

Ако вам то згади шећер који муве можда походе и када пијуцкамо кафу у некој башти, шта тек рећи за ово:

Блиц: Мрачна тајна „природних арома“: Измет, перје и аналне жлезде у храни коју једемо сваки дан  (14.9.2014)

Упркос свему, морамо да се трудимо да храна коју једемо сваки дан буде – здрава. А да би нам и окружење било такво, позивају нас на акцију која почиње – сутра:

Блиц: Београђани, припремите се за велику акцију чишћења града  (28.3.2015)

За сада, Београд нам је богатији за један пешачки прелаз. 🙂

Блиц: У општини Вождовац свечано отворен – пешачки прелаз  (27.3.2015) & Дневно.рс: Историјска брука: Председник општине свечано отворио пешачки прелаз (28.3.2015)

Ето идеје за нас, наставнике. Наместо да вазда свечано отварамо нове информатичке учионице и фискултурне сале, зашто не бисмо свечано отварали нове паное у ходнику школе и по учионицама, или нове додатне наставе на почетку године. Сваки разлог је добар да буде свечано. А оно што се десило у Чачку није била свечаност, мада је тако изгледало, а због достојанства људи који су цео скуп уприличили. Ево га детаљан извештај о томе:

Нови стандард: Побуњени професор или ево зашто протестујемо  (27.3.2015)

И још један детаљан извештај, овог пута са састанка на коме се разговарало о веома осетљивој теми:

Зелена учионица: Како до оптимизације броја запослених (29.3.2015)

И уџбеници су осетљива тема, и то не само за нас, наставнике:

Васељенска.ком: Родитељи очајни: Како ћемо преживети, уџбеници су прескупи (29.3.2015)

Текст почиње речима: „Родитељи основаца само за један комплет уџбеника морају да издвоје и до 17.000 динара, тако да онима који у кући имају три основца, за књиге треба цела плата.“ Да ли аутори поимају да су и неки просветни радници родитељи основаца, пошто на нашу плату ова рачуница није применљива? Због тога један час математике, јер очигледно мора да се вежба. Како да израчунате колико је времена потребно да пропаднете кроз рупу на Земљи?

Рhys.org: New way to calculate how long it would take to fall through a hole in the Earth (26.3.2015)

Но, да се вратимо уџбеницима. Организација „Лабрис“ изнела је тврдње да се у појединим уџбеницима дискриминишу ЛГБТ лица, али је министар то демантовао:

Н1: Коме веровати, Вербићу или Лабрису? (31.3.2015)

А коме веровати – министру или синдикатима? Оба кажу – њима. 🙂

Зелена учионица: СОС: Активности на реализацији Споразума (ПКУ) (30.3.2015) & Министарство просвете, науке и технолошког развоја: Поводом иницијативе синдиката за наставак преговора о прекиду штрајка (27.3.2015)

Иначе, синдикати су дали предлог мирног решења и чак, затражили помоћ миритеља. Помоћ коју ће добити (а за коју не знамо ни да су је тражили) пружиће им Александра Јерков.

Зелена учионица: УСПРС: Предлог покретања мирног решавања радног спора (30.3.2015) & Инфо Крагујевац: Унија просветних радника тражи помоћ миритеља (30.3.2015) & Н1: Јерков: Одбор за просвету о штрајку просветара (30.3.2015)

А ви знате да увек можете да рачунате на нашу помоћ. 🙂