Миш са људским мозгом

За почетак две презентације о костима. За седмаке приредила Ивана Дамњановић.

Вилице у овим лекцијама помињемо, мада се зубима бавимо онда када радимо систем органа за варење. Што се еволуције вилица тиче, то чак ни не помињемо. Зато ћу ја ту тему поменути данас.

IFL Science: Chew On This: We Finally Know How Our Jaws Evolved (20.10.2016)

Вилице су се најпре појавиле код групе оклопњача. Настала је у силуру, пре око 440 милиона година и владале су морима 80 милиона година (и бројношћу јединки и бројношћу врста), да би изумрле негде пре 359 милиона година, највероватније због исцрпљивања микроелемената у тадашњим океанима. Са њима је умрло и разрешење тајне о томе како су њихове вилице, које немају никакве сличности са вилицама данашњих животиња, утицале на еволуцију тог дела скелета. Све до данас, када је тајна, изгледа, откривена. 🙂

Рад који је ових дана публикован у престижном часопису „Наука“ (Science) бави се управо овом темом. Публиковали су га научници са Института за палеонтологију кичмењака и палеоантропологију из Пекинга. Они су се бавили врстом коју су назвали чилинју, а пронашли су је у Кини. Живела је пре 425 милиона година. Она је значајна, јер је њена вилица слична вилици оклопњача, али и вилици модерних риба са коштаним скелетом. Кости горње вилице ове рибе заиста су еквивалент премаксили и максили, које се јављају код сисара (осим примата, где је премаксила уграђена у максилу – само у случају атавизма, те кости су раздвојене).

Но, шта ће нам вилице ако не можемо да једемо оно што волимо. 🙂 Некако важи правило да све што је укусно, то није ни здраво, а непријатељ број један нам је, свакако, холестерол. Међутим, можда и није. Још прошле године, Дијететски саветодавни комитет, који ради при Влади САД, саопштио је да „холестерол није нутритијент о коме треба бринути“.

Time: Cholesterol Is Not a ‘Nutrient of Concern,’ Report Says (11.2.2015)

Па, како сад то? Стручњак са Универзитета у Медфорду тврди да, заправо, бројне анализе нису показале да холестерол утиче на срчани инфаркт. Тек неколико анализа указује да постоји веза са дијебетесом типа 2. Колико сам схватио, поменути комитет донео је сличну пресуду као што се ради у тамошњем законодавству. Холестерол је ослобођен оптужби, јер нема јаких доказа против њега. 🙂

Изгледа да је много битније како ће изгледати храна коју једемо, него шта садржи. 🙂 Једна студија је утврдила да је мишевима који су недељама јели храну у праху био значајно повишен крвни притисак, виши ниво глукозе у крви, као и виши ниво одређених хормона у крви. И то у односу на мишеве, који су јели потпуно исту храну, само је била у гранулама!

Рopular science: What Happens When Mice Eat Nothing But Powdered Food (23.5.2014)

Шта раде јадним мишевима. Али то није ништа у поређењу са следећим експериментом. Замислите, беби мишу убризгали су људске мождане ћелије. И оне су се примиле и чак, заузеле већину простора у лобањи миша, јер су тзв. астроците људи много су веће од истих тих ћелија код мишева. Многи делови мозга садржавали су већину људских или чак само људске нервне ћелије. Ове ћелије размножавале су се убрзано и за само годину дана постигле доминацију. Настало их је 12 милиона и пролиферација је стала, али само због помањкања простора. Све ово није довело до тога да миш постане попут човека, али су когнитивни и тестови меморије показали значајно боље резултате и до четири пута) у односу на друге, обичне мишеве.

IFL Science: Meet The Mice Whose Brains Are Part Human (1.12.2014)

Ђацима нећемо да убризгавамо астроците (то не долази у обзир), али би згодно било да буду ефикаснији него што јесу. Како то постићи, одговара текст за крај. 🙂

Едукација – основне школе: Шта најповољније утиче на рад мозга? (2.2.2016)

Биолошки пластелин

Да је Александар Дима доживео данашњицу,  његови мускетари имали би, вероватно другачије гесло: лајк за све и све за лајк. 🙂 Иако звучи смешно, за многе блогере ово је и те како реално, као што је реално и да нису баш сви блогери успешни.

Креативно писање: Зашто је лоше писање неопходно за добро блоговање? (5.9.2016)

Нешто се у овом тексту нисам пронашао, а и данас нећу о овој друштвеној мрежи, већ о једној другој која је наставницима милија: Фејсбуку.

Марио Пилар: Фејсбук маркетинг: Анатомија успешног Фејсбук поста (11.9.2015)

Фејсбук нам значи све више и више, а видно утиче и на квалитет наставе. Ових дана неко је дао и на Фејсбуку поделио идеју да се биолошки системи вајају од пластелина и неколико колега је пробало ту активност на часу. И веома су задовољни радом, а и настала су заиста лепа дела. погледајте ову мини-галерију:

Еуглену су радили ђаци из ОШ „Мајка Југовића“, нервну ћелију је на Фејсбук поставила колегиница Весна Миленовић, амебу Наташа Јановић, а ћелију са штапићима од сладоледа радили су ђаци Тијане Морић.

Када смо већ у свету ћелија, један заиста леп филм, препоручен такође на Фејсбуку:

Након ћелија, следећи ниво организације су – ткива. Реч дајемо колегиници Ивани Дамњановић.

Али што се задржати само на ткивима? Таман је прилика да одрадимо комплетну телесну организацију, макар животињску. И наново иста ауторка.

Док смо у свету животиња, постоји прича од пре месец дана да тасманијски тигар ипак није ишчезао. Извор је „Курир“, али сам извор није толико важан, јер се прича базира на видео снимку. Сам снимак прилично указује да прича има основа, али је сувише кратак и из даљине, тако да је тешко рећи са сигурношћу.

Курир: Друга шанса изумрле врсте? Она тврди да је на снимку животиња истребљена пре 100 година (19.9.2016)

Било би лепо да је овај торбар и даље присутан на планети, а треба пазити да његову судбину не доживе још неке врсте, које су још увек међу нама. О томе се брине и организација WWF, па су представници те организације направили једну едукативну игру, а како би популарисали тај проблем угрожености и нестанка врста (макар у Дунаву):

WWF: Save the river game (приступљено 11.10.2016)

У питању је занимљив квиз о речним врстама, а видећете и лепе видео-снимке и свашта нешто. Таман да се наши осмаци мало и опусте уз игру, јер имају и те како много посла ове године. Довољно је рећи – завршни тестови. Ове тестове имаће и велики матуранти.

Политика: Велика матура на крају школске 2018/2019. (10.10.2016)

До тада има још времена, а и до сутра, када се гледамо поново. 🙂

Биљка где јој место није

У Петници је почела пријава за Летњу научну школу, која важи за седмаке, од којих ће одабрани ићи у ову школу када крену у осми разред.

Истраживачка станица Петница: Летња научна школа (до 15.5.2016)

Имамо времена и да напишемо мишљења о ђацима, а и да се ових дана прошетамо до Сајма хортикултуре који се по 21. пут одржава у Београду (прецизније на Београдском сајму). Сајам можете посетити сваког дана до 10. априла, у периоду од 10 до 18 часова. Један од излагача је и Природњачки музеј:

Фејсбук албум – Природњачки музеј у Београду: „Алергене биљке“ на Сајму хортикултуре у Београду (7.4.2016)

Прошле године забележен је необичан пример хортикултуре у канадској покрајини Саскачеван. У једној од жардињера, над прелепим украсним љубичастим цветовима надвисила су се стабла марихуане! Нико не зна колико су ту дуго расла, нити како су ту била доспела, али је разумно претпоставити да је неко (можда неки шаљивџија) убацио семена ове биљке. Ова сорта је имала нижи ниво тетрахидроканабинола од медицинске марихуане, али ју је полиција, која је позвана на место догађаја, свеједно уклонила.

cbc.news: Budding marijuana plants found in Swift Current planters (17.7.2015)

И док смо у свету биљака, да направимо једну лепу дигресију. У питању је презентација Иване Дамњановић:

Дакле, марихуана се баш не уклапа у улепшавање урбаног простора, а не уклапају се ни графити:

Телеграф: Графити по фасадама ће бити прошлост за Београд: Спрема се велико уређење града! (4.4.2016)

Део урбаног простора су и аутобуске станице. Погледајте следећи документарац о веома необичним таквим сатајалиштима у Совјетском савезу:

Руси могу да се подиче аутобуским станицама, а ми – гробницама.

Vice: U istočnoj Srbiji grobnice su kao kuće (17.2.2016)

Ми можемо да се подичимо и паметном децом, а која ће имати прилике прекосутра да покаже своје знање из биологије у некој од београдских школа:

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Списак школа у којима ће се одржати окружно-градско такмичење из биологије за основне школе (1.4.2016)

Што се такмичења тиче, од ове године осмаци не добијају бодове за упис у средњу школу. Разлог томе је систем који није фер. И наместо да се лош систем поправи, он је решен једноставније – укинут је.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Без додатних бодова за награђене осмаке (4.4.2016)

Како пролазе наши ђаци на тестовима који нису такмичарски, али јесу у вези са биологијом, бави се следећи текст из суседне нам државе:

Наставници.орг: Подсјетимо: Србија има четири и пол пута више реално одличних ученика из математике него Хрватска (4.4.2016)

Из текста смо сазнали да су наши ђаци показали да познају живи свет за свега три бода изнад међународног просека. И то је добар резултат, али и да је лош, постоји нешто горе и од тога.

Кутак.нет: „Чести испити нарушавају самопоуздање, а то је горе него лоше оцене“ (9.2.2016)

Ипак за крај нешто боље. А то је најава изложбе:

Фејсбук догађај – Фонд за заштиту птица грабљивица: Изложба фотографија Птице у акцији (за 11.4.2016)

Надамо се да се видимо на изложби, а пре тога на такмичењу које је прекосутра. Пошто имамо радну суботу, Биолошки блог ће одмарати сутра. 🙂

Жабљи биоскоп

Морамо да приметимо да ове године колеге наставници биологије из основних и средњих школа више него икад прискачу у помоћ колегама и да деле материјале и информације међусобно, па и оне који су у вези са предстојећим републичким такмичењем. И морамо да похвалимо такав рад и да се захвалимо колегама које показују да је сарадња изнад сваког такмичења, а и да са поносом приметимо да је свој допринос дао и Биолошки блог. 🙂 Зато данас почињемо упутствима за дисекцију бубрега и микроскопирања препарата крви, а које је приредила наша сарадница Биљана Ускоковић:

Што се дисекције бубрега тиче, Ивана Дамњановић је наишла на још један снимак:

Колега Саша Лалевић пронашао је интерактиван сајт на коме можете виртуелно да радите дисекцију, али овога пута жабе:

Roketoyun.com: Kurbağa Ameliyat Et Oyunu

Не верујемо да би овај сајт жабама био занимљив, али дефинитивно знамо која емисија јесте. Ово морате да видите – како су се жабе окупиле да би гледале снимак црва:

Science dump: A bunch of frogs gather to watch a video about worms (4.10.2014)

То је био снимак занимљив жабама, а један Јутјуб снимак који је, из непознатих разлога, постао хит (под условом да је хит када има нешто више од 9000 посета), представља прави пример играчке-плачке. Нешто што је требало да буде безазлена пошалица од синоћ, сада је новинска прича у којој се помињу суспензије и реакције у складу са законом.

Блиц: Након Јутјуб хита – Просветари тврде да никога нису увредили, Кригер не жели да прича (9.5.2015)

Прича која има много озбиљније последице је тренутно она која окупира медије, а у вези је са немилим догађајем од пре неколико дана:

b92: Претучен помоћник министра просвете (7.5.2015) & Блиц: Павлов тражи реакције свих нивоа власти поводом напада на Шувакова (9.5.2015) & Зелена учионица: УСПРС: Медијима, Министарству просвете (8.5.2015) & Данас: Шуваков и наредних дана у болници (9.5.2015)

У коментару синдиката је наведено и да „уколико је овај инцидент повезан са радним местом  помоћника министра за високо образовање, то је још један показатељ неуређености српског школства, као и  велике несигурности свих који се у њему налазе.“ Следећа прича потврђује ову тврдњу:

Зелена учионица: Родитељи захтевају да се заустави насиље у школи (9.5.2015)

Један текст на ту тему:

Блог – Облак знања за учитеље: Агресивност деце – дечији гнев /Небојша Јовановић/ (17.1.2015)

Кликом на слику постаће интерактивна.

Психолог Дејвид (David Lykken) је једном написао да се већина насилних криминалних деликата може спречити криогенским замрзавањем свих мушкараца старости од 12 до 28 година. 🙂 Иако ова опција може бити донекле привлачна наставницима и родитељима тинејџера, она има неке прилично очигледне проблеме. Рецимо, када се једном одмрзну, 28-годишњи мушкарци могу реаговати насилно када схвате да им је овим замрзавањем одузета младост. 🙂 Озбиљније гледано, „криогено решење“ губи смисао због чињенице да ипак мали број људи изврши неки насилни злочин. Многи од ових људи испуњавају дијагностичке критеријуме за асоцијални поремећај личности. Људи са овим стањем имају историју импулсивне агресије, преузимања ризика и неодговорности која се протеже уназад у детињство. Текст који се бави њима, односно психопатама је:

IFL Science: Why Violent Psychopaths Don’t ‘Get’ Punishment (30.1.2015)

Ако желите да проверите да ли можете да прођете тест за психопате, изволите па решавајте. 🙂

What character are you.com: Can you pass the psychopath test?

Тест који наши средњошколци неће пролазити је популарна ПИСА:

Блиц: Одлаже се ПИСА национално тестирање јер држава нема пара (8.5.2015)

О тестовима, али за завршни испит и о свему осталом, Боба Недић.

Блог – Клотфркет: Школа након пет месеци боловања (9.5.2015)

Једино добро у целом том тексту је што нам је Боба оздравила. 🙂 А да ли ће нам оздравити и просвета, остаје да се види.

Још мало помоћи за такмичаре

Још мало помоћи за будуће такмичаре из биологије. Најпре једна презентација која приказује различите микроскопске препарате, а што ће значити седмацима. Ауторке су зрењанинске наставнице Јасна Красић и Бојана Молнар:

А за средњошколце, следи објашњење издвајања пигмента, а које је приредила колегиница Данијела Илић:

Биљни материјал исецкати и прелити малом количином 96% етил-алкохола у тарионику. Додати мало кварцног песка и тучком гњечити додајући постепено по два до три мл етил-алкохола док се не добије хомоген екстракт. Пигменти су у алкохолу. Екстракт пропустити кроз филтер папир. Папир обложити етил-алкохолом. У раствору се налази смеса хлорофила и каротеноида; даље раздвајање у епрувети додавањем петролетра. Створиће се два слоја. Алкохол је тежи и у њему је ксантофил, жуто-наранџасте боје. Бензин је лакши и у њему је хлорофил и каротен. Овај слој је зелене боје. Да би боље раздвојили слојеве додати у епрувету неколико милилитара воде и промућкати. Два слоја добијемо: жуто-наранџасти доњи и горњи зелени. Затим додати КОН, пар зрнаца чврстог и промућкати. Алкохолни раствор КОН врши сапонификацију хлорофила и добијају се К хлорофилиди. Ова једињења растворљива су у алкохолу више него у петрол етру и прелазе у доњи слој. У горњем остаје каротен, а у доњем ксантофил и оба хлорофила. Слојеви се добро одвајају ако се дода неколико мл воде и промућка.

Алкохол је у овој вежби растварач без кога се не може. 🙂 Заправо, много је важнији него што мислимо, а леп текст о њему који вреди превести одабрали смо за почетак:

Scientific American: Alcohol: An Astonishing Molecule (27.3.2015)

Алкохол није ексклузива наше планете. Милијарде литара алкохола формирају масивне облаке у зони формирања звезда негде у средини Млечног пута. Наравно, то није једина фантастична ствар пронађена у свемиру. Следећи чланак их презентује чак 25:

Сuriosity.com: 25 Amazing Things Found In Space That Resemble Things Found On Earth (15.12.2014)

Да ли су пронађени и ванземаљци? Па, док је једноћелијски живот не само могућ, већ вероватно и чест на другим планетама, астробиолози из Пенсилваније закључили су да у 100000 најближих већих галаксија нема очигледних знакова присуства високо технолошко развијених ванземаљских цивилизација.

Scientific American: Alien Supercivilizations Absent from 100,000 Nearby Galaxies (17.4.2015)

Ипак, наде има, јер свемир је заиста повелик, што сјајно дочарава следећи чланак:

Балкан прес: Јесмо ли сами? 26 фотографија које ће вам одувати мозак! (април 2015)

Ипак немојте да дозволите да вам те фотографије одувају мозак – веома нам је потребан. Као и сваки његов део. Када је извесни Хенри (Henry Molaison) поломио лобању, преживео је, али су почела помрачења свести и напади. Како би га излечио, др Вилијам (William Skoville) уклонио му је хипокампус. Напади су нестали, али са њима и дугорочна меморија. Следи прича о томе:

Science dump: What happens when you remove the hippocampus? (20.9.2014)

У хипокампусу се изгледа налази и „мапа“ која нам помаже да се оријентишемо у простору, односно да пронађемо увек прави пут да се вратимо кући. 🙂 То је откривено још касних седамдесетих, а шта је новије откривено у вези са тим, прочитајте:

IFL Science: Found: The Missing Part Of Brain’s ‘Internal Compass’ (5.1.2015)

То је мапа у глави, а следи прича о можданој мапи, коју сачињава сплет неурона. Ми наше ђаке учимо да нервно ткиво сачињава два типа ћелија: неурони и глија. Но, не лези враже, научници су новим техникама међу неуронима пронашли чак 47 подврста и једна је скорије откривена у Шведској, а која се налази на самој површини коре, те шест различитих типова олигодендроцита (то су оне што формирају мијелински онотач око аксона).

IFL Science: New Brain Map Reveals Unknown Cell Types (21.2.2015)

Постоје и мапе ума, али то је већ нешто сасвим друго. 🙂

Детињарије: Шта су мапе ума и како могу детету помоћи у учењу? (1.11.2014)

И да ствари још више закомпликујемо, постоје и мапе географске, које уопште не дају праву слику, тврди следећи чланак.

Вести.нет: Мапа света коју сви знате је потпуно лажна! Ево како планета заиста изгледа! (19.3.2015)

А да би нам планета изгледала добро, морамо да се бринемо о њој, а ми наставници и да образујемо ђаке да тако чине. Зато вам за крај представљамо часопис који је намењен најмлађима и који има за циљ да им развије еколошку свест:

Еколошки покрет Београда: Еколарац – Прве дечје еколошке новине

Гласам за Био-блог!

Образовање није учење чињеница, већ тренирање ума да мисли.

Велико нам је задовољство да најавимо нови вебинар свима нам већ познатих љубитеља лепих вебинара, а који се овај пут бави аустралијским образовним системом. Да, добро сте прочитали, није фински. 🙂

Образовно окружење – професионални развој: 21 вебинар заједнице (сутра у 15 часова)

Када већ говоримо о иноземним искуствима, следећи текст говори о таквима, али овај пут из Француске. У питању је несрећна екскурзија са несрећним дневницама наставника, који су у Србији највећи могући проблем који постоји и ако њега решимо, можемо да се прикључимо Европској унији, пошто нам је све остало у свим другим областима, а судећи према публицитету, фантастично.

Форум београдских гимназија: Разочарани (30.9.2013)

Разочарани су и активисти организације Greenpeace, јер је њих чак 28 у руском затвору, иако им је мотив да допринесу читавом човечанству, односно да очувају Антарктик. Зато су покренули акцију коју су назвали Дан солидарности:

Save the Arctic.org: Help free the Arctic 30! (за 5. октобар)

Још један позив, али овај пут са много лепшим поводом, упутио је Електронски факултет у Нишу:

Педагошко друштво информатичара Србије: Позив за Moodle Moot (2.10.2013)

Верујемо да ће ово бити јако занимљиво онима који користе Мудл у настави, а за све оне који воле да користе било какве информационе технологије, ево једног занимљивог примера:

БиосБлог – школа: Ткива животиња (23.9.2013)

Ово нам је свакако корисно за наставу, посебно што по програму ово радимо баш у ово неко време, а корисне и занимљиве ствари не само да можете пронаћи на сајту Центра за промоцију науке, већ и гласати за оно што вам је најкорисније и најзанимљивије:

Центар за промоцију науке: Гласам за науку (током 2013)

Ми немамо баш постављено гласање на нашем блогу за теме које вас највише занимају, али увек можете сугерисати нешто кроз ваше коментаре. Очекујемо вас. 🙂