Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „храна“

Атентат на Дарвина

И опет…

Блиц: Скандалозна петиција – Академици, професори, уметници и свештеници би поново да „убију“ Дарвина (5.5.2017)

707261c48d6c6f76656b5f34 (Small)Полако долази време када ћемо морати да бринемо да ли ће нас спаљивати на ломачи, па да мало подгрејем ствари. 🙂 Рецимо, знамо да су праисторијски људи, баш као и Неандерталци, били, између осталог, и канибали. Можемо да претпоставимо да су то морали да раде јер су некада били веома гладни. Међутим, изгледа да то није био главни разлог. Тадашњи људи и њихови сродници јели су мамуте, рунасте носороге, коње, прасиће и јелене, који су већи и чија је нутритивна вредност значајно већа од наше. Научници са Универзитета у Брајтону чак су израчунали и колико килокалорија има људско тело. Та цифра износи 143.771 калорија. Изгледа да то није богзна шта, па је главни разлог канибализма био или ритуал или чин агресије. Не треба заборавити ни да су ти древни људи сахрањивали своје мртве, тако да канибализам, иако забележен у бројним налазима, није био искључив.

IFL Science: Stone Age Cannibals Didn’t Just Eat Each Other For The Calories (6.4.2017)

Следећи снимак нема везе само са еволуцијом човека, већ еволуцијом уопште.

Ево га још један снимак, овог пута о бактеријама и добар је и зато што је титлован.

И за крај, да повежемо ове две приче о људској исхрани и бактеријама. Није тајна да ми у нашим цревима имамо бактерије које, заједно са нама, варе храну. Варење квасца није мала ствар. Квасац се окружује тешко сварљивом структуром ћелијским зидом. Ипак, распрострањена сревна бактерија под називом Bacteroides thetaiotaomicron у стању је да изгрицка свој пут кроз сложене угљене хидрате, који се зову алфа-манан и који се појављују у ћелијским зидовима хлеба и пивског квасца, истраживачи су открили. 10562954_717301298366823_5936350251127729417_nТим биолога и хемичара из истраживачких центара у Европи и САД водила је истраживање са поменутим бактеријама у лабораторији, тако што их је хранила само мананом који потиче од квасца. Бактерије које нису угинуле могле су једино преживети на тој супстанци, закључио је тим. Даљи тестови су показали комплекс хемијских процеса који бактерије користе да разбију алфа-манан. Зли језици би рекли да је ово прилагођеност цревних бактерија, стечена кроз процес еволуције. 🙂

Popsci.com: How Bread, Beer, And Soy Sauce Changed The Human Microbiome (14.1.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1283841zvuwb08dplНисмо потписали петицију креациониста;
  2. сазнали смо да су наши преци били канибалисти и зашто су то радили;
  3. погледали један добар филмић о еволуцији;
  4. такође смо погледали филмић о бактеријама;
  5. закључили смо да живот у цревима није лак, иако вам храна долази „на ноге“. 🙂

Нико раван, али нико ни крив

29181b0c9d1f938354710d386d991afeКада год говоримо о иноземном добром школском систему, некако нам је увек Финска на памети. Али немојмо увек о њима. Има и других узора, попут, рецимо, Јапанаца.

Бука магазин: 10 правила у јапанском образовању због којих им нико није раван (17.8.2016)

Италијани можда немају 10 правила, али им маште не недостаје. Погледајте чему су прибегли како би мотивисали родитеље да васпитају своју децу.

Детињарије: Италија: Попуст за лепо понашање деце у ресторану (15.2.2017)

Што се наших ресторана тиче, нисам упућен да овакве попусте дају, али храна уме и те како да буде изврсна. Верујем да ће вам бити занимљиво да видите како Амери виде нашу храну. Следећи сајт је својеврстан туристички водич који препоручује неке наше специјалитете који се „обавезно морају пробати“.

Blue sky traveler: Top 10 Food & Drinks to try in Serbia (приступљено 19.3.2017)

3552_713201425431am200Такође би ђацима било занимљиво да воћке које користе у свакодневној исхрани виде како расту у природи. Рецимо, ванила је веома лепа врста орхидеје.

Bright side: This Is How Our Favorite Foods Look in Their Natural Habitats (приступљено 19.3.2017)

Биљке не морају да се посматрају само као храна, већ и на нежан, поетичан начин. 🙂

Кад смо код презентација, ред је да представим још једну коју је направио колега Владан Нешић.

Што се тиче гмизаваца, имам да вам прикажем и један занимљив научно-популарни текст, који ће се посебно допасти онима који пате од офидиофобије. 🙂

Блиц: У једној држави на свету змије не постоје (9.6.2016)

А да би шуме и даље постојале, морамо стално да подсећамо на њихову важност и утичемо на млађе нараштаје да их чувају. Данас је Светски дан шума и тим поводом је у ОШ „Вук Караџић“ у Житковцу обележен овај еколошки значајан датум. То ће вам дочарати следећа галерија фотографија.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели примере доброг рада у иностранству;
  2. сазнали неке занимљивости о храни;
  3. обогатили збирку презентација за макар још једну нову;
  4. прочитали занимљив текст о змијама;
  5. обележили Светски дан шума и уједно видели пример доброг рада колегинице.

Удварање просвети

_mmdqyh4dn91rqd92do1_250Данас је почео Еко фест. Ако нисте били, не очајавајте. Траје цео викенд.

Добре вести.рс: Еко фест – „Вода као јавно добро“ (од 4.11. до 6.11.2016)

То је било о пићу. Сад следи – иће. 🙂 Наша колегиница бавила се исхраном, а на један другачији начин од оног како смо ми биолози научили да причамо (или предајемо, како желите).

Грађанин: Лако је нахранити гладне, тешко је заситити сите! (2.11.2016)

Можда ће се ствари променити када будемо гајили своје поврће на зидовима својих кућа. 🙂 Ако ме нисте разумели, погледајте филмић на следећем линку:

Digital trends: You won’t even need to get a friend to water your plants with this vertical garden (9.5.2016)

bela-radaНеки ће гајити зидно поврће, а други већ гаје пчеле. За ове потоње добра вест је да је наш сарадник пчелар Рајко Борић направио сјајне речнике о пчеларству. Можете их преузети и листати.

Maxempire.com: Rajkovi rečnici (приступљено 4.11.2016)

И док смо у свету инсеката, Британци имају проблема са инвазивном врстом бубамаре, која им је долетела из Азије. Зову је арлекин бубамара и има црна крила. Криве је да им оштећује намештај (мада из текста није најјасније како то она ради), али је много горе то што угрожава аутохтоне врсте, које већ не стоје најбоље због губитка станишта. Изгледа да је црна бубамара преносилац гљивичне инфекције опасне по ове инсекте.

Mirror.co.uk: Alien ladybirds riddled with STDs have invaded Britain and could kill off native bugs (27.10.2016)

458093908-small

Како ће Британци решити овај проблем (и сачувати намештај), видећемо. Ево како је једна школа у Оукленду (тако пише у тексту, мада пре ће бити да је у питању Окланд) решила своје проблеме.

Кутак.нет: Школа која је укинула правила и решила проблем вршњачког насиља (приступљено 4.11.2016)

ees-smallНаше министарство сматра да ће се насиље у школама смањити тако што ће ђаци обући униформе.

Блиц: Обавезне униформе за основце – Министарство припрема новине у школама (3.11.2016)

Има још најављених новина и све их је пропратила „Зелена учионица“:

Зелена учионица: Шарчевић: Радимо на посебном закону за основне школе, уводи се предузетничко васпитање (3.11.2016) & Директорима стигао допис: основне и средње школе постају део АМРЕС-а (4.11.2016) & Основна школа девет разреда? (3.11.2016)

Можда ће се повећати број разреда у основној школи, а оно што нас занима је да ли ће се нама повећати плате. Ово повећање није вредно пажње, али је свеједно медијски пропраћено.

Блиц: Шарчевић: Повећање плата просветарима није удварање (2.11.2016)

13322151_600824400081995_5999728983435989741_nВероватно бисмо боље прошли да је ипак удварање? 😀 А шта на ово кажу синдикати? Нисам наишао на неку реакцију, али јесам на нову емисију „Просвета има реч“.

Унија синдиката просветних радника Србије: Просвета има реч – 37. емисија (2.11.2016)

Међутим, оно што вам дефинитивно препоручујем да погледате је емисија у којој је учествовала Боба Недић. Ово је један сјајан наступ и аргументи којима се ништа не може замерити. Уживајте.

Миш са људским мозгом

За почетак две презентације о костима. За седмаке приредила Ивана Дамњановић.

Вилице у овим лекцијама помињемо, мада се зубима бавимо онда када радимо систем органа за варење. Што се еволуције вилица тиче, то чак ни не помињемо. Зато ћу ја ту тему поменути данас.

IFL Science: Chew On This: We Finally Know How Our Jaws Evolved (20.10.2016)

Вилице су се најпре појавиле код групе оклопњача. Настала је у силуру, пре око 440 милиона година и владале су морима 80 милиона година (и бројношћу јединки и бројношћу врста), да би изумрле негде пре 359 милиона година, највероватније због исцрпљивања микроелемената у тадашњим океанима. Са њима је умрло и разрешење тајне о томе како су њихове вилице, које немају никакве сличности са вилицама данашњих животиња, утицале на еволуцију тог дела скелета. Све до данас, када је тајна, изгледа, откривена. 🙂

World-War-Z-zombie-1452653233.gifРад који је ових дана публикован у престижном часопису „Наука“ (Science) бави се управо овом темом. Публиковали су га научници са Института за палеонтологију кичмењака и палеоантропологију из Пекинга. Они су се бавили врстом коју су назвали чилинју, а пронашли су је у Кини. Живела је пре 425 милиона година. Она је значајна, јер је њена вилица слична вилици оклопњача, али и вилици модерних риба са коштаним скелетом. Кости горње вилице ове рибе заиста су еквивалент премаксили и максили, које се јављају код сисара (осим примата, где је премаксила уграђена у максилу – само у случају атавизма, те кости су раздвојене).

tumblr_nxqe4320up1qa70eyo1_250Но, шта ће нам вилице ако не можемо да једемо оно што волимо. 🙂 Некако важи правило да све што је укусно, то није ни здраво, а непријатељ број један нам је, свакако, холестерол. Међутим, можда и није. Још прошле године, Дијететски саветодавни комитет, који ради при Влади САД, саопштио је да „холестерол није нутритијент о коме треба бринути“.

Time: Cholesterol Is Not a ‘Nutrient of Concern,’ Report Says (11.2.2015)

Па, како сад то? Стручњак са Универзитета у Медфорду тврди да, заправо, бројне анализе нису показале да холестерол утиче на срчани инфаркт. Тек неколико анализа указује да постоји веза са дијебетесом типа 2. Колико сам схватио, поменути комитет донео је сличну пресуду као што се ради у тамошњем законодавству. Холестерол је ослобођен оптужби, јер нема јаких доказа против њега. 🙂

_717301678366785_751510881739385967_n-smallИзгледа да је много битније како ће изгледати храна коју једемо, него шта садржи. 🙂 Једна студија је утврдила да је мишевима који су недељама јели храну у праху био значајно повишен крвни притисак, виши ниво глукозе у крви, као и виши ниво одређених хормона у крви. И то у односу на мишеве, који су јели потпуно исту храну, само је била у гранулама!

Рopular science: What Happens When Mice Eat Nothing But Powdered Food (23.5.2014)

Шта раде јадним мишевима. Али то није ништа у поређењу са следећим експериментом. Замислите, беби мишу убризгали су људске мождане ћелије. _nl4nivtntb1s2wio8o1_500И оне су се примиле и чак, заузеле већину простора у лобањи миша, јер су тзв. астроците људи много су веће од истих тих ћелија код мишева. Многи делови мозга садржавали су већину људских или чак само људске нервне ћелије. Ове ћелије размножавале су се убрзано и за само годину дана постигле доминацију. Настало их је 12 милиона и пролиферација је стала, али само због помањкања простора. Све ово није довело до тога да миш постане попут човека, али су когнитивни и тестови меморије показали значајно боље резултате и до четири пута) у односу на друге, обичне мишеве.

IFL Science: Meet The Mice Whose Brains Are Part Human (1.12.2014)

Ђацима нећемо да убризгавамо астроците (то не долази у обзир), али би згодно било да буду ефикаснији него што јесу. Како то постићи, одговара текст за крај. 🙂

Едукација – основне школе: Шта најповољније утиче на рад мозга? (2.2.2016)

_mj422zXyvT1rgjhrlo1_400.gif

Трибина у САНУ

Данас сам (Методичар) био у САНУ као део публике на трибини (а која је у ствари била конференција) под називом: „Истраживачки приступ у образовању за одрживи развој – ресурси за наставнике развијени у оквиру пројекта Рука у тесту, EU-FIBONACCI и EU-SUSTAIN и искуства наставника у школама Србије“.

Уводне речи

На самом почетку обратио нам се академик Зоран Поповић, потпредседник САНУ. Поздравио је госте и посебно представницу Француског института у Србији, јер са поменутом институцијом САНУ је и направила сарадњу на пројектима поменутим у наслову трибине: EU-FIBONACCI и EU-SUSTAIN. Потом је говорила управо представница, односно аташе за сарадњу Француског института, Виржини Малфрони. Она је најавила конкурс „Рука у тесту“ (LAMAP) 2016, који носи назив „Чувајте климу и сачувајте своје здравље“. Све детаље пронаћи ћете на следећем линку:

Француски институт у Србији – Наука за све: Конкурс „Рука у тесту“ (LAMAP) 2016. (до 15.6.2016)

Рок је кратак, али не очајавајте ако не стигнете да саставите пројекат, јер то није једина активност у којој можете учествовати са својим ђацима. Дана 20. септембра биће отворена изложба која ће повезивати климу и здравље, а у оквиру те изложбе биће организовани атељеи (како их је назвала), сваког уторка почевши од 27. септембра. То у ствари подразумева интерактиван рад са децом, а у вези са разним темама, као што је исхрана и све ће бити применљиво у настави. За овај атеље (који је заправо радионица) потребно је само најавити се, пошто ће бити бесплатне.

Потом нам се обратио академик Милосав Марјановић, председник академијског Одбора за образовање, који је, у складу са својом функцијом, управо о образовању говорио. И о природним наукама, којима, сматра он, треба дати право место у систему образовања. На крају уводне речи говорио је др Стеван Јокић, руководилац пројекта „Рука у тесту“, EU-SUSTAIN, који је и водио трибину. Професор Јокић говорио је и уопштено о образовању, те је приметио да смо ми образовани по једном систему, те да савремено образовање захтева сасвим другачији систем, а говорио је и о самом пројекту. У оквиру пројекта ресурси за наставнике постоје (а биће их још), чак и за рад са децом ометеном у развоју. Колико сам разумео ове ресурсе могу да користе и наставници у регуларним школама, па је то можда и искористљиво за инклузију, са којом вечито кубуримо.

Трибина

Неки мој општи утисак са ове трибине је да је била поприлично ужурбана. Чини ми се да ни на једном скупу нисам видео тако прецизно темпирано време за сваког говорника, о чему се прилично старао професор Јокић. Тако да бих овај скуп могао да назовем Твитером уживо, јер оно што смо добили су само кратке информације. Зато ће и моји поднаслови бити управо такви. 🙂

Приказ модула за храну у оквиру пројекта EU-SUSTAIN

Ову презентацију је приказала др Драгана Миличић, доцент на Биолошком факултету БУ, а уз помоћ сараднице Марине Дрндарски, наставника биологије из ОШ „Дринка Павловић“ у Београду. Уз њих, на раду је и Бојана Молнар, наставник биологије „2. октобар“ у Зрењанину.

20160601_102803 (Small)

У модулу за храну у оквиру пројекта EU-SUSTAIN учествују четири учеснице пројекта, међу којима и Србија као једина земља ван ЕУ. Остале су Словачка, Немачка и Аустрија. Модул садржи четири одабрана примера хране: хлеб, млеко, мед и сезонско воће и поврће. За сваки од ових производа развијена су четири сета активности комбиновањем метода ИБСЕ (Inquiry-Based Science Education) и ЕСД (Education for Sustainable Development), које се односе на карактеристике хране, специфичности процеса производње и дистрибуције, као и на продају и потрошњу. То пројекту даје ширину, јер су укључене друштвене науке, економија на пример. Истраживање хлеба је пример погодан за рад са млађом децом, а мед, млеко и сезонска храна су примеренији старијим ђацима. Драгана је почела да објашњава пројекат на примеру хлеба, а колико то добро изгледа стећи ћете идеју ако завирите у следећи ПДФ:

Презентација за трибину у САНУ – др Драгана Миличић (1.6.2016)

Марина је завршила излагање о пројекту. Занимљиво је да су кроз креативне активности успешно савладали чак и осмозу, која се у оквиру основношколског градива не помиње.

20160601_103239 (Small)

Тестирање неких делова модула за енергију и свакодневне објекте са студентима Учитељског факултета у Београду

Др Сања Благданић, доцент на учитељском факултету БУ већ неко време ради са студентима овакав, практичан вид наставе, јер има за циљ да се што више учитеља одлучи за предмет „Рука у тесту“. Према неким подацима у Србији овај предмет предаје мање од 10% њих. Такође, потребно је променити систем рада у школама у корист практичних активности.

Кратак приказ докторске дисертације урађене у оквиру пројекта „Рука у тесту“ и EU-FIBONACCI о примени истраживачког приступа у настави

Др Марија Бошњак Степановић, доцент на учитељском факултету у Сомбору представила је своју тезу. Њен докторат је показао да је истраживачки рад повећао и квалитет и квантитет знања четвртака, али су уочени и неки недостаци. Један од њих је време, кога је изгледа потребно више одвојити за овакав начин рада. Потом, овакав приступ захтева и увежбаност, као и промену образовне парадигме, јер учитељ више није „чувар истине“. Другим речима, не испоручује готова знања, већ до њих ђаци долазе самосталним радом. И напокон, на тестовима може бити непријатних изненађења, јер ђаци који су навикли да уче напамет неће постићи добре резултате.

Минипројекти у настави интегрисаних природних наука и математике – реализација пројекта „Вода је драгоцена“

Овај пројекат ми је баш привукао пажњу, јер је овде било и прилично биологије, уз друге природне науке, али и математику. Теме су биле, рецимо „запремина течности“, али и „човек и вода“. Др Маријана Горјанац ранитовић, доцент на учитељском факултету у Сомбору објаснила нам је ток пројекта. На почетку је била уводна активност – филм који су пуштали ђацима, а потом дискутовали о њему. Идеје ђака, али и њихова питања, прикупљена су, како би се кроз теме које су обрађивали, одговорило на њих. Нека питања су била заиста интересантна. Зашто људи не иду тамо где има воде? Да ли ће они људи који немају воду имати, ако је ми штедимо? У току рада ђаци су показали један озбиљан приступ и били су прилично прецизни у мерењима. Учитељице су сматрале да је истраживачки рад претежак захтев за четвртаке, али су их ђаци демантовали на крају када су презентовали своје радове.

„Чувајмо енергију, енергија је живот“, награда на конкурсу пројекта „Рука у тесту“ и Француског института, (LAMAP) 2014

Др Гордана Хајдуковић-Јандрић, професорка у ОШ „Мирослав Антић“ из Футога испричала нам је о активностима у њеној школи. Од децембра 2013. до априла 2014. на сајту њихове школе постављали су, једном месечно, проблемски задатак за ђаке. Ђаци су овај проблем решавали на практичан начин, са тим да су имали извесну слободу у осмишљавању експеримента, али су рад достављали тако што су га писали према протоколу (који је подразумевао да се напишу материјал и методе, као и други потребни подаци, али и да се доставе видео-прилози). Пројекат је био широк, па су могли и креативно да презентују свој рад, кроз музику и ликовне радове. Огледе су радили из две области: уштеде енергије (рецимо, један задатак је био да упореде количину утрошене воде за купање и туширање) и добијање енергије из обновљивих извора. Пристигло је било више од 450 радова. Сваке године мењају тему и ове године се баве буком.

Примена истраживачког приступа у подучавању наука – Летња школа науке у Шапцу, награда на конкурсу „Рука у тесту“ и Француског института, (LAMAP) 2015

Ово је иначе пројекат Канцеларије за младе и у њему је учествовало 30 учитеља (мада се тај број осипа), 400 ђака и 100 родитеља (мисли се активно). Пројекат је представила мр Татјана Марковић-Топаловић, професорка физике у Медицинској школи у Шапцу. Подразумевао је неке радионице, од којих је нама, биолозима, најзанимљивија пета под називом „Свет чула“ (тема је иначе „протерана“ из прва четири разреда, каже Татјана), где су уз помоћ материјала правили аналогије за бубном опном и испитивали чуло слуха.

20160601_111534 (Small)

Уз овај пројекат, Татјана је представила још један – израду биолошких пасоша за стабла у Шапцу. Ову активност подржало је неколико институција, а ради се о томе да се методама које неће оштетити стабло измери старост стабала како би се спречила њихова исхитрена сеча, што је данас често. Нисам успео да забележим формулу, али се помиње 2π, мере се висина и обим и множи се са фактором који се разликује од врсте до врсте и поднебља где та врста живи. Грешка мерења није страшна, тако да за стабло старо шестдесет година износи око четири године плус-минус.

Оптичка клупа за сваког ђака

Добро нам познати Владан Младеновић, професор у ОШ „Иван Вушовић“, Ражањ, изнео је став да наставници налазе изговор да не раде истраживачке задатке са ђацима у недостатку средстава. Међутим, показао је и доказао да буквално уз помоћ штапа и канапа (конкретније, метле, столице и канапа) могу да се изведу огледи који тек наизглед захтевају скупу опрему. Испричао нам је да када је једном мењао колегиницу у млађим разредима, да ђаци нису желели ни да раде на компјутерима, ни да иду напоље, већ да имају „руке у тесту“. „Навукли су се на науку“, закључио је Владан. 🙂

20160601_115023 (Small)

Закључак

Да полако закључујем и ја. 🙂 Одслушао сам још две учитељице које су пренеле своја добра искуства у раду са ђацима како у редовним, тако и у комбинованим одељењима, али сам онда морао да идем и нисам успео да чујем нашу колегиницу Зорицу Лазић из ОШ „Филип Кљајић Фића“ у Београду која је причала о фарми кишних глиста. Зато је била љубазна да пошаље презентацију.

И док ви листате презентацију, да завршавам мудрим речима које сам чуо на трибини, а пре много векова изговорио их је Марко Тулије Цицерон:

Није довољно само стећи знање, треба га и применити.

Крпељи за вегетаријанце

_nm0mwcmAfz1qhvtlqo1_500 (Small)Ко каже да кућни послови нису изазовни? Погледајте први линк који смо припремили за данас.

Фејсбук видео – Радио ЈАТ: Е вала добра идеја… (17.2.2016)

И кад смо код чишћења:

Мушки магазин: Како да без проблема очистите кућу (29.9.2015)

У кући, дакле, проблема нема, али их зато има у Чачку. Вест дана су три тамошње школе.

Озон прес: Без наставе у три школе због екстерне евалуације (26.5.2016)

Li9dG6.gifИз Чачка селимо се у Ужице. Тамо се десила заиста несвакидашња ствар.

Пасаж.рс: У ужичкој болници успешно оперисана стогодишња пацијенткиња (24.5.2016)

Осим стогодишње баке, преживела је и Петница.

b92: Петница „преживела“: Сви програми ће бити надокнађени (24.5.2016)

Људи могу да преживе свашта, па и ујед отровне животиње. Једна таква, конкретно паук, живи у Бразилу и веома је опасна по нас. Међутим, по неке људе, конкретније мушкарце, може бити и спасоносна, јер молекул из отрова изгледа да може да излечи импотенцију. Тврде научници из Кореје, Јужне наравно.

IFL Science: Toxin From World’s Most Venomous Spider Could Treat Impotence (19.2.2015)

_np7snvbhb81t2kks8o1_500Када смо код уједа животиња, нас у Србији много више од паука плаше крпељи. Њих има више врста и једна од њих, карактеристична за оба америчка континента, Amblyomma americanum, може да пренесе разне болести, али не и лајмску. Међутим, ова врста може да убризга и шећер галактозу-алфа-1,3-галактозу. У дигестивном тракту овај шећер се свари без проблема, али ако се убризга у крв, понаша се као антиген. Природно, наш имунитет створиће антитела, која ће на сваки нови унос поменутог шећера реаговати. А тог шећера има у месу животиња које нису примати и које ми, између осталог и једемо. Последица је да приликом ручања роштиња, на пример, добијемо алергијску реакцију (и то баш гадну) на то што једемо. Дакле, крпељ ове врсте ради оно што активисти за очување животиња, еколошке и здравствене статистике, као и слике слатких животиња не успевају – претвара нас у вегетаријанце. 🙂

IFL Science: Tick Bite Makes You Allergic To Meat (11.8.2014)

10486219_318655058293149_118755719410787802_nШпански вегани ипак су покушали старинским начином. Скинули су се до голе коже и увили у фолије имитирајући месо. Циљ овог протеста је да делују на тамошњу владу да уведе вегетаријанске дане.

Daily mail.co.uk: Naked protesters package themselves as blood-soaked ‘human meat’ to demand Spanish council implements weekly vegetarian days (23.5.2016)

Но, ако је веровати следећем чланку, истраживачи са Карл-Франценс Универзитета Грац, тврде да је вегетаријанска храна мање здрава и да су вегетаријанци психички лабилнији.

No Tricks Zone: University of Graz Study Finds Vegetarians Are Unhealthier, More Mentally Disturbed Than Meat-Lovers (30.3.2014)

tumblr_m79v3izXrh1r6kbbzo4_250Немојте одмах да навалите на роштиљ, ипак сваки текст треба узети и са (малко) резерве. 🙂 Критичко мишљење је увек значајно, а о његовом развоју у школи да не причамо. Упркос томе, ђаци у школи најчешће бубају информације, сматрају родитељи.

Зелена учионица: Родитељи огорчени најавом повећања броја часова основцима (24.5.2016)

Ви немојте да будете огорчени, пошто се дружимо и сутра. 🙂

Дефицит идола

Јагодински ђаци наше колегинице Љиљане Глођовић-Пантић ових дана су правили мале, али прелепе вртове. Ево како је то изгледало:

И сада ће ове биљке у једном лепом окружењу да врше фотосинтезу. А сајт који се бави овим процесом је следећи:

Science book: Investigate the reactants and products of photosynthesis (2010)

Биљке могу да се гаје и у великим вртовима и то не само да би нам биле лепе. _mr5k68hvAL1s41mp2o1_500 (Small)О томе објављена је и књига, а захваљујући помоћи Министарства просвете:

Глас западне Србије: Научно воћарско друштво Србије објавило ново издање „Малине” (12.5.2016)

Када смо код књига, уџбеници су ових дана у жижи интересовања, посебно они намењени за средње школе.

Ало: Трошкови – На уџбенике оде трећина плате (12.5.2016) & Одлично! Бесплатни уџбеници и за средњошколце (11.5.2016)

Што се нас основаца тиче, на следећем линку наћи ћете све потребне информације о бесплатним уџбеницима:

Блог – Сунце знања: Бесплатни уџбеници за школску 2016/2017. годину (11.5.2016)

Све што је бесплатно, срцу је драго. 🙂

Политика: Кад је бесплатна кафа важнија од мале матуре (11.5.2016)

_no71rnPUOz1sn5m44o1_1280 (Small)Храна није бесплатна, али се у Србији свеједно баца и то у енормним количинама.

Vice: Bacanje hrane u Srbiji (2016)

Оно што можда не треба бацити, али треба избацити је клопа у ресторанима брзе хране попут Мекдоналдса. Један од разлога, који се на бројним инфографицима наводи на нету је и тај што се мек бургер вари знатно дуже у односу на уобичајену храну, јер је маснији. Обично варимо од 24 до 72 сата, а за један „биг мек“ нам је потребно више од три сата. При томе, поменути биг мек садржи око 1,5 грама тзв. транс-масти за које су различита истраживања показала да су у вези са болестима срца, гојазношћу, канцером и дијабетесом. И ово све звучи научно, али ипак није, јер није ни писано коришћењем научних истраживања или су она паушално интерпретирана. _nm38ilgHRF1s6ylubo1_1280 (Small)Све то објашњава следећи текст:

IFL Science: Is This Really What A Big Mac Does To Your Body In An Hour? (23.9.2015)

Но, не морамо да будемо научници како би нам било јасно да брза храна није уједно и здрава и посете ресторанима који је служе свакако треба проредити. Што се кафе тиче, тешко да нас ико може убедити да је проредимо (а посебно не чланове Националног просветног савета). 🙂 Кафа нас ујутру разбуди, иако нам не обезбеђује никакву енергију. Кофеин из кафе делује тако што превари наш мозак. Наиме, кофеин се „лажно представља“ као једињење које сигнализира мозгу да је уморан. Другим речима, има сличну структуру као аденозин, који се генерише након поприличног времена од када се пробудимо и који се везује за рецепторе нервних ћелија и, као што написасмо, сигнализира мозгу да је уморан. 1170875_1281479795213788_376267593057979903_nНајкраће речено, кофеин заузима место аденозину и спречава га да се везује за рецепторе и ради свој посао – сигнализира умор.

IFL Science: Here’s What Caffeine Does To Your Brain (26.6.2015)

Ништа не траје вечно, па тако ни кофеин. Када се макне са рецептора, аденозин наново заузима своја места и већ након шест сати осећамо тек половину ефекта кафе. А да ли наши ђаци осећају ефекте, односно последице свега онога што се дешава у друштву, одговара Боба Недић.

Блог – Клотфркет: „Професорка, нама је данас тешко да се некоме дивимо. Немамо коме“ (11.5.2016)

Уредништво Биолошког блога увек се диви добром раду, а многе наше колеге такав рад деле и са другима. Једна од њих је Драгана Косовац:

Приликом обраде ове наставне јединице, кад тад мора да се помене и контрацепција. Вест је од прошле године, а да ли је будућност у међувремену постала садашњост, заиста не знамо. 🙂

b92: Кондом будућности? Задовољство веће с њим него без њега (13.4.2015)

А у блиској будућности (прецизније сутра) ми се читамо поново. 🙂

Облак ознака