Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „храна“

Школско такмичење за средњошколце

Пристигла је информација за такмичење из биологије за ученике средњих школа у школској 2019/2020. години коју смо добили од председника СБД др Мирослава Живића.

bio04 važne informacijeВажне информације

Због непланиране обуставе наставе од 10. 02. до 21 .02. 2020. године, када је био предвиђен рок за одржавање школског такмичења ученика средњих школа из биологије (до 21. 2. 2020. године), а затим  пријава ученика средњих школа за окружно такмичење најканије 5 дана после школског такмичења, мења се датум школског такмичења из биологије и пријава ученика за окружно такмичење.

Школско такмичење из биологије за ученике средњих школа одржати до 6. 3. 2020. године.

Пријаву ученика средњих школа за окружно такмичење извршити најканије 5 дана после школског такмичења својим Школским управама.

bio04 naukaНаука

Дакле, период овог нашег грипа је прошао, те се активности настављају са закашњењем, па тако и школско такмичење за средњошколце, а сви се надамо да ће нас корона заобићи. Видећемо како ће се ствари одвијати, а за сада једна интересантна вест из науке. _lxdfh6UW8w1qbnd3co1_1280Истраживачи са Универзитета Колумбија (У Њујорку), веровали или не, пронашли су да постоји нека корелација између месеца рођења и појединих болести. Можда хороскоп не утиче на личност и будућу професију, али на болести ипак утиче. 🙂 На пример, најугроженији од вирусних инфекција су, према узорку од 1,7 милиона људи судећи, они који су рођени у новембру (не знам шта бих вам рекао, мислим вама рођеним у том месецу), од артеросклерозе они који су рођени у марту, а од астме они који су рођени у септембру… Видите и сами који месеци су „виђени“ за поједине болести у следећем чланку.

IFL Science: The Month In Which You’re Born Could Influence Which Diseases You Develop (11.6.2015)

Углавном, нађена је корелација за чак 55 болести, али вођа тима истраживача Николас (Nicolas Tatonetti) ипак каже да нема разлога да се стресирамо јер је ова повезаност месеца рођења и болести ипак значајно мања у односу на утицај физичких вежби и начина исхране. Уместо да се тресемо од страха, он предлаже да поједемо јабуку. 🙂

bio04 sa časovaСа часова

Није само Николас поборник здраве исхране. То су и неке наше колегинице које су организовале маштовите дечје активности усмерене ка таквом стилу живота. Слике ће вам рећи више од речи, најпре из учионице сјајне Сање Урошевић Парезановић

…а онда и Јоване Думић.

04 stručno usavršavanjeСтручно усавршавање

Сјајне ствари раде наше колеге, а да бисмо били још сјајнији помажу нам семинари који нас стручно усавршавају. Преносим вам писмо које ми је проследила председница београдског Актива Марина Дрндарски и овим писмом и завршавам за данас.

Поштована Марина ,

Као председници Актива наставника биологије града Београда, шаљем Вам у прилогу понуду Регионалног центра Ниш за реализацију акредитованог семинара „Методе очувања живих врста у ex situ условима“, каталошки бр. 793.
Уколико има заинтересованих наставника, семинар се може реализовати у Београду , у термину који Активу одговара. Плаћање котизације могуће је појединачно по школама по фактури Регионалног центра.

Срдачан поздрав,

Јелена Анђелковић,
Саветник за стручно усавршавање и напредовање

Регионални центар за професионални развој запослених у образовању

Хранимо се здраво и растимо право

Најпре да вам пожелим све најлепше у новој 2020. Верујем да сте све ове празнике провели уз добру клопу, па да почнем од ње.

bio04 naukaНаука

Најчешће не пазимо или макар мање пазимо на то шта ћемо јести када празници стигну. tumblr_mgod7ugtRa1rvvqj8o1_500Празнична је атмосфера, ваља се малко и опустити. Тада једемо и оно што није баш здраво. О шећерима и мастима не бих овај пут, пошто нам је свима познато шта нам раде те супстанце. Неке студије показују да права опасност вреба од – адитива. Да, неки уобичајени адитиви подстичу гојазност, а богами и упалне болести црева.

IFL Science: Study Finds Common Food Additive Promotes Inflammatory Bowel Disease And Obesity (приступљено 8.1.2020)

bio04 tehnička podrškaТехничка подршка

Дакле, за добру линију треба избегавати шећере, масти и (сада знамо и) адитиве. О свему томе се можемо информисати гледајући етикете намирница, али зашто ту стати? Следећи видео-снимак представља напредни апарат, некакав мини-скенер и апликацију који нам спочитавају састав било које намирнице, чак и воћке и поврћке.

Facebook video: This Star Trek-like ‘tricorder’ can help you understand what things are made of. (приступљено 8.1.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Наши ђаци немају напредну технологију попут горепоменуте, али имају креативност и сјајне наставнике. Ученици Андријане Марковић-Јанковић бавили су се храном на врло интересантан начин и уз паролу „Једимо здраво – растимо право“.

Нешто слично и једнако занимљиво радили су и ђаци Сање Урошевић Парезановић.

bio04 iz štampeИз штампе

Мање симпатична страна исхране је да би се обезбедила, мора и да се плати. Наше плате су такве какве су, а вечита су тема синдиката. Међутим, синдикат се бавио и још неким проблемима у нашем послу, а које имају људи које већ можемо назвати вечито запосленим на одређено време.

Унија синдиката просветних радника Србије: За кога се расписују конкурси? (5.1.2020)

Са овим је сагласан и министар Младен Шарчевић и обећава да ће се ствари променити.

Зелена учионица: Шарчевић најавио: Запошљавање просветних радника који на стални посао чекају од 2014. (8.1.2020)

Дакле, министар је најавио запошљавања, а мени је остало још да најавим догађања које организује Природњачки музеј у Београду. Иначе је крајем децембра, овај музеј прославио 124. године постојања и ево закаснеле честитке и од Биолошког блога.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Преносим текст са Фејсбук стране Природњачког музеја који ће бити интересантан колегама из Неготина и околине:

_o0kosmwABn1rpe379o4_500У четвртак, 26. децембра 2019, у 13 часова, у Музеју Крајине у Неготину, отворена је гостујућа изложба „Суживот са великим зверима – изазов и могућност“, аутора др Милана Пауновића, музејског саветника и директора Природњачког музеја. Уједно, у оквиру пројекта истраживања јавног мњења у погледу информисаности, мишљења и ставова становништва о дивљим зверима у Србији, урађена је анкета становника Неготина. У анкети су учествовали ученици основних школа „Вук Караџић“, „Вера Радосављевић“ и „Бранко Радичевић“, као и ученика Неготинске гимназије. Захваљујемо се директору Музеја Крајине Ивици Трајковићу, као и колегама Музеја, на изузетној сарадњи и гостопримству. Изложба ће у Неготину гостовати до 25. јануара 2020, а улаз је бесплатан.

Умор као болест

Да ли сте знали да је новембар месец посвећен дијабетесу?

bio04 vazni datumiВажни датуми

Светски месец дијабетеса је новембар, а датум је 14. новембар. Тема прошлогодишњег и овогодишњег обележавања овог датума је „Дијабетес и породица“. У свету се, иначе, прилично одмакло у истраживањима што се санирања последица дијабетеса тиче. _mqtxajmKXP1rbjn12o1_500Један од новијих изума, за које се истраживачи надају да ће заживети и, што је битније, олакшати живот дијабетичарима је посебна пилула, не већа од боровнице. Ове капсуле нису исте као оне на које смо навикли; садрже иглицу са компресованим инсулином и када их прогутамо, иглица ће боцнути унутрашњост желуца. Истраживања на животињама су показала да су капсуле једнако ефикасне као и ињекције које се дају преко коже, али су, за разлику од њих, безболне.

Medicalxpress: Capsule that releases insulin in the stomach could replace injections for patients with type 2 diabetes (7.2.2019)

Научници се надају да ће и други значајни протеини моћи да се достављају, да тако кажем, на овај начин.

bio04 naukaНаука

Стручњаци упозоравају да све више људи оболева од ове болести. И као да то већ није довољно лоше, већ нам најављују и нове болести за 21. век.

Национална географија: СЗО установила: Премореност од посла ће до 2022. године бити званична болест (30.5.2019)

bio04 sa časovaСа часова

Наше вредне колегинице као да не хају за ова упозорења Светске здравствене организације и раде пуном паром. Овог пута представљам моделе које су израдили ученици Јоване Думић.

Још хранљивих модела правили су ђаци Драгане Ђурагин Сабо и они приказују пресек кроз људску кожу. 🙂

Наравно, уз леп изглед хране, свакако треба пропагирати и здраву исхрану.

bio04 iz štampeИз штампе

tumblr_ni5basjw4Z1qhprtmo1_500Оно чиме се биолози такође баве су и поремећаји у исхрани и један од њих је и анорексија. Зато сам одабрао следећи текст за крај.

Vice: Zašto je problem pričati o muškoj anoreksiji (23.8.2015)

На биолошком блогу није проблем причати о било чему, тако да нове, занимљиве теме очекујте ускоро.

Напорно, али када вреди

_ncbdmrwssb1s05o54o1_1280Носорози су врло угрожене врсте и то је одавно познато сазнање. Научници покушавају да на све начине заштите и оно мало што их је преостало, а ту могу помоћи и сазнања о њиховим прецима и изумрлим рођацима. Новооткривени фосил указује да је древни и џиновски рођак носорога (сибирски једнорог) живео на травнатим равницама Евроазије пре најмање 39.000 година и да је и на његов нестанак утицао наш предак јер га је ловио. Ипак, није само он крив. Ови дивови су изгледа били пробирљиви што се исхране тиче, па када је, након леденог доба, њихове хране почело да понестаје, нестали су и они. И то се десило пре 20.000 до 10.000 година.

BBC News: ‘Siberian unicorn’ walked Earth with humans (27.11.2018)

Осим за носороге, Европа је забринута и за природу Србије. Један од савета ЕУ нашој Влади је и да се окане мини-хидроелектрана.

Мондо: Европски парламент: Не градите мини-хидроелектране! (7.12.2018)

На часовима биологије се у многим школама и те како граде разна наставна средства. Тако су настали импресивни модели на часовима колегинице Виолете Јововић.

Осим моделима, ђаци имају и друге креативне активности за време часова биологије. То можете видети на следећем сајту, односно блогу.

Разредни пројекат ученика 8. разреда ОШ „Милован Глишић“ Ваљевска Каменица: Мапа биома (приступљено: 9.12.2018)

И за крај да представим још један пројекат, овог пута о здравој храни. Аутор је Никола Арсић и ја преносим оно што је он написао о томе. Након текста можете преузети и акциони план.

10250314_919003898124797_3741586258394771622_nДраге колеге, ево појекта који смо реализовали на нивоу школе.
Ово смо радили у оквиру програма „Школе за 21. век“.
Идеја ми је била да код ученика, њихових родитеља и колега развијемо свест о утицају нездраве исхране и како она утиче на стил живота.
Дошли смо до запањујућих резултатра.
Резултате смо презентовали на Наставничком већу, Савету родитеља, родитељским састанцима од 1. до 8. разреда и могу вам рећи да смо и те како утицали на родитеље. Пошто наша школска кухиња има 90-95% здраве обороке следећег месеца је број ученика који се ту храни порастао за +10 по одељењу!
П.С. Било је напорно, али је вредело!

Пројекат – Акциони план

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Забринули смо се за судбину носорога;
  2. саслушали смо савет Европске уније;
  3. дивили смо се моделима биолошких објеката;
  4. претраживали смо мапу биома;
  5. одушевили смо се пројектом о здравој храни.

Дан за храну

На почетку одмах оштро – два текста Бобе Недић: један о синдикатима, а други о политичком врху.

Блог – Клотфркет: Просветним синдикатима (3.10.2017) & Премијери, министри и остале незналице (16.10.2017)

Кад смо код премијерке коју Боба помену, она се залаже за то да наставници који више раде – више новца и примају.

Мислим да ми, наставници биологије, сигурно припадамо оним радишама, без обзира на више него јадну плату. Томе у прилог говоре радови наших ђака, али и разне манифестације које се организују у школама. Рецимо, у школи Сање Парезановић Урошевић (ОШ „Петар Лековић“, Пожега), обележен је 16. октобар – Дан здраве хране. Три фотке су ми баш привукле пажњу.

И у школи колегинице Терезе Катоне уприличен је сличан догађај. Било је свега на трпези.

тереѕа катона

Манифестација која треба да се уприличи, биће у Сомбору и више ће имати везе са науком, но са храном. Дакле, неће бити укусно, али ће бити занимљиво. 🙂

22448145_1931930780465587_2849156322888403655_n

У Сомбору је започео и конкурс.

Центар Планета: Отворен ликовни и литерарни конкурс „Сомбор – мој зелени град“ (до 23.10.2017)

planet-pollution-overdevelopment-overpopulation-overshoot-13 (Small)Још један конкурс организује ЈКП „Градска чистоћа“. Све о томе у пропратним документима које је послао Горан Васић из службе за еколошку едукацију.

И да резмирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Прочитали смо Бобиних пар текстова;
  2. саслушали смо премијерку;
  3. видели смо како се обележио Дан здраве хране у појединим школама;
  4. најавили смо фестивал у Сомбору;
  5. добили смо две понуде да учествујемо на конкурсима.

Атентат на Дарвина

И опет…

Блиц: Скандалозна петиција – Академици, професори, уметници и свештеници би поново да „убију“ Дарвина (5.5.2017)

707261c48d6c6f76656b5f34 (Small)Полако долази време када ћемо морати да бринемо да ли ће нас спаљивати на ломачи, па да мало подгрејем ствари. 🙂 Рецимо, знамо да су праисторијски људи, баш као и Неандерталци, били, између осталог, и канибали. Можемо да претпоставимо да су то морали да раде јер су некада били веома гладни. Међутим, изгледа да то није био главни разлог. Тадашњи људи и њихови сродници јели су мамуте, рунасте носороге, коње, прасиће и јелене, који су већи и чија је нутритивна вредност значајно већа од наше. Научници са Универзитета у Брајтону чак су израчунали и колико килокалорија има људско тело. Та цифра износи 143.771 калорија. Изгледа да то није богзна шта, па је главни разлог канибализма био или ритуал или чин агресије. Не треба заборавити ни да су ти древни људи сахрањивали своје мртве, тако да канибализам, иако забележен у бројним налазима, није био искључив.

IFL Science: Stone Age Cannibals Didn’t Just Eat Each Other For The Calories (6.4.2017)

Следећи снимак нема везе само са еволуцијом човека, већ еволуцијом уопште.

Ево га још један снимак, овог пута о бактеријама и добар је и зато што је титлован.

И за крај, да повежемо ове две приче о људској исхрани и бактеријама. Није тајна да ми у нашим цревима имамо бактерије које, заједно са нама, варе храну. Варење квасца није мала ствар. Квасац се окружује тешко сварљивом структуром ћелијским зидом. Ипак, распрострањена сревна бактерија под називом Bacteroides thetaiotaomicron у стању је да изгрицка свој пут кроз сложене угљене хидрате, који се зову алфа-манан и који се појављују у ћелијским зидовима хлеба и пивског квасца, истраживачи су открили. 10562954_717301298366823_5936350251127729417_nТим биолога и хемичара из истраживачких центара у Европи и САД водила је истраживање са поменутим бактеријама у лабораторији, тако што их је хранила само мананом који потиче од квасца. Бактерије које нису угинуле могле су једино преживети на тој супстанци, закључио је тим. Даљи тестови су показали комплекс хемијских процеса који бактерије користе да разбију алфа-манан. Зли језици би рекли да је ово прилагођеност цревних бактерија, стечена кроз процес еволуције. 🙂

Popsci.com: How Bread, Beer, And Soy Sauce Changed The Human Microbiome (14.1.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1283841zvuwb08dplНисмо потписали петицију креациониста;
  2. сазнали смо да су наши преци били канибалисти и зашто су то радили;
  3. погледали један добар филмић о еволуцији;
  4. такође смо погледали филмић о бактеријама;
  5. закључили смо да живот у цревима није лак, иако вам храна долази „на ноге“. 🙂

Нико раван, али нико ни крив

29181b0c9d1f938354710d386d991afeКада год говоримо о иноземном добром школском систему, некако нам је увек Финска на памети. Али немојмо увек о њима. Има и других узора, попут, рецимо, Јапанаца.

Бука магазин: 10 правила у јапанском образовању због којих им нико није раван (17.8.2016)

Италијани можда немају 10 правила, али им маште не недостаје. Погледајте чему су прибегли како би мотивисали родитеље да васпитају своју децу.

Детињарије: Италија: Попуст за лепо понашање деце у ресторану (15.2.2017)

Што се наших ресторана тиче, нисам упућен да овакве попусте дају, али храна уме и те како да буде изврсна. Верујем да ће вам бити занимљиво да видите како Амери виде нашу храну. Следећи сајт је својеврстан туристички водич који препоручује неке наше специјалитете који се „обавезно морају пробати“.

Blue sky traveler: Top 10 Food & Drinks to try in Serbia (приступљено 19.3.2017)

3552_713201425431am200Такође би ђацима било занимљиво да воћке које користе у свакодневној исхрани виде како расту у природи. Рецимо, ванила је веома лепа врста орхидеје.

Bright side: This Is How Our Favorite Foods Look in Their Natural Habitats (приступљено 19.3.2017)

Биљке не морају да се посматрају само као храна, већ и на нежан, поетичан начин. 🙂

Кад смо код презентација, ред је да представим још једну коју је направио колега Владан Нешић.

Што се тиче гмизаваца, имам да вам прикажем и један занимљив научно-популарни текст, који ће се посебно допасти онима који пате од офидиофобије. 🙂

Блиц: У једној држави на свету змије не постоје (9.6.2016)

А да би шуме и даље постојале, морамо стално да подсећамо на њихову важност и утичемо на млађе нараштаје да их чувају. Данас је Светски дан шума и тим поводом је у ОШ „Вук Караџић“ у Житковцу обележен овај еколошки значајан датум. То ће вам дочарати следећа галерија фотографија.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели примере доброг рада у иностранству;
  2. сазнали неке занимљивости о храни;
  3. обогатили збирку презентација за макар још једну нову;
  4. прочитали занимљив текст о змијама;
  5. обележили Светски дан шума и уједно видели пример доброг рада колегинице.

Облак ознака