Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „храна“

Умор као болест

Да ли сте знали да је новембар месец посвећен дијабетесу?

bio04 vazni datumiВажни датуми

Светски месец дијабетеса је новембар, а датум је 14. новембар. Тема прошлогодишњег и овогодишњег обележавања овог датума је „Дијабетес и породица“. У свету се, иначе, прилично одмакло у истраживањима што се санирања последица дијабетеса тиче. _mqtxajmKXP1rbjn12o1_500Један од новијих изума, за које се истраживачи надају да ће заживети и, што је битније, олакшати живот дијабетичарима је посебна пилула, не већа од боровнице. Ове капсуле нису исте као оне на које смо навикли; садрже иглицу са компресованим инсулином и када их прогутамо, иглица ће боцнути унутрашњост желуца. Истраживања на животињама су показала да су капсуле једнако ефикасне као и ињекције које се дају преко коже, али су, за разлику од њих, безболне.

Medicalxpress: Capsule that releases insulin in the stomach could replace injections for patients with type 2 diabetes (7.2.2019)

Научници се надају да ће и други значајни протеини моћи да се достављају, да тако кажем, на овај начин.

bio04 naukaНаука

Стручњаци упозоравају да све више људи оболева од ове болести. И као да то већ није довољно лоше, већ нам најављују и нове болести за 21. век.

Национална географија: СЗО установила: Премореност од посла ће до 2022. године бити званична болест (30.5.2019)

bio04 sa časovaСа часова

Наше вредне колегинице као да не хају за ова упозорења Светске здравствене организације и раде пуном паром. Овог пута представљам моделе које су израдили ученици Јоване Думић.

Још хранљивих модела правили су ђаци Драгане Ђурагин Сабо и они приказују пресек кроз људску кожу. 🙂

Наравно, уз леп изглед хране, свакако треба пропагирати и здраву исхрану.

bio04 iz štampeИз штампе

tumblr_ni5basjw4Z1qhprtmo1_500Оно чиме се биолози такође баве су и поремећаји у исхрани и један од њих је и анорексија. Зато сам одабрао следећи текст за крај.

Vice: Zašto je problem pričati o muškoj anoreksiji (23.8.2015)

На биолошком блогу није проблем причати о било чему, тако да нове, занимљиве теме очекујте ускоро.

Напорно, али када вреди

_ncbdmrwssb1s05o54o1_1280Носорози су врло угрожене врсте и то је одавно познато сазнање. Научници покушавају да на све начине заштите и оно мало што их је преостало, а ту могу помоћи и сазнања о њиховим прецима и изумрлим рођацима. Новооткривени фосил указује да је древни и џиновски рођак носорога (сибирски једнорог) живео на травнатим равницама Евроазије пре најмање 39.000 година и да је и на његов нестанак утицао наш предак јер га је ловио. Ипак, није само он крив. Ови дивови су изгледа били пробирљиви што се исхране тиче, па када је, након леденог доба, њихове хране почело да понестаје, нестали су и они. И то се десило пре 20.000 до 10.000 година.

BBC News: ‘Siberian unicorn’ walked Earth with humans (27.11.2018)

Осим за носороге, Европа је забринута и за природу Србије. Један од савета ЕУ нашој Влади је и да се окане мини-хидроелектрана.

Мондо: Европски парламент: Не градите мини-хидроелектране! (7.12.2018)

На часовима биологије се у многим школама и те како граде разна наставна средства. Тако су настали импресивни модели на часовима колегинице Виолете Јововић.

Осим моделима, ђаци имају и друге креативне активности за време часова биологије. То можете видети на следећем сајту, односно блогу.

Разредни пројекат ученика 8. разреда ОШ „Милован Глишић“ Ваљевска Каменица: Мапа биома (приступљено: 9.12.2018)

И за крај да представим још један пројекат, овог пута о здравој храни. Аутор је Никола Арсић и ја преносим оно што је он написао о томе. Након текста можете преузети и акциони план.

10250314_919003898124797_3741586258394771622_nДраге колеге, ево појекта који смо реализовали на нивоу школе.
Ово смо радили у оквиру програма „Школе за 21. век“.
Идеја ми је била да код ученика, њихових родитеља и колега развијемо свест о утицају нездраве исхране и како она утиче на стил живота.
Дошли смо до запањујућих резултатра.
Резултате смо презентовали на Наставничком већу, Савету родитеља, родитељским састанцима од 1. до 8. разреда и могу вам рећи да смо и те како утицали на родитеље. Пошто наша школска кухиња има 90-95% здраве обороке следећег месеца је број ученика који се ту храни порастао за +10 по одељењу!
П.С. Било је напорно, али је вредело!

Пројекат – Акциони план

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Забринули смо се за судбину носорога;
  2. саслушали смо савет Европске уније;
  3. дивили смо се моделима биолошких објеката;
  4. претраживали смо мапу биома;
  5. одушевили смо се пројектом о здравој храни.

Дан за храну

На почетку одмах оштро – два текста Бобе Недић: један о синдикатима, а други о политичком врху.

Блог – Клотфркет: Просветним синдикатима (3.10.2017) & Премијери, министри и остале незналице (16.10.2017)

Кад смо код премијерке коју Боба помену, она се залаже за то да наставници који више раде – више новца и примају.

Мислим да ми, наставници биологије, сигурно припадамо оним радишама, без обзира на више него јадну плату. Томе у прилог говоре радови наших ђака, али и разне манифестације које се организују у школама. Рецимо, у школи Сање Парезановић Урошевић (ОШ „Петар Лековић“, Пожега), обележен је 16. октобар – Дан здраве хране. Три фотке су ми баш привукле пажњу.

И у школи колегинице Терезе Катоне уприличен је сличан догађај. Било је свега на трпези.

тереѕа катона

Манифестација која треба да се уприличи, биће у Сомбору и више ће имати везе са науком, но са храном. Дакле, неће бити укусно, али ће бити занимљиво. 🙂

22448145_1931930780465587_2849156322888403655_n

У Сомбору је започео и конкурс.

Центар Планета: Отворен ликовни и литерарни конкурс „Сомбор – мој зелени град“ (до 23.10.2017)

planet-pollution-overdevelopment-overpopulation-overshoot-13 (Small)Још један конкурс организује ЈКП „Градска чистоћа“. Све о томе у пропратним документима које је послао Горан Васић из службе за еколошку едукацију.

И да резмирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Прочитали смо Бобиних пар текстова;
  2. саслушали смо премијерку;
  3. видели смо како се обележио Дан здраве хране у појединим школама;
  4. најавили смо фестивал у Сомбору;
  5. добили смо две понуде да учествујемо на конкурсима.

Атентат на Дарвина

И опет…

Блиц: Скандалозна петиција – Академици, професори, уметници и свештеници би поново да „убију“ Дарвина (5.5.2017)

707261c48d6c6f76656b5f34 (Small)Полако долази време када ћемо морати да бринемо да ли ће нас спаљивати на ломачи, па да мало подгрејем ствари. 🙂 Рецимо, знамо да су праисторијски људи, баш као и Неандерталци, били, између осталог, и канибали. Можемо да претпоставимо да су то морали да раде јер су некада били веома гладни. Међутим, изгледа да то није био главни разлог. Тадашњи људи и њихови сродници јели су мамуте, рунасте носороге, коње, прасиће и јелене, који су већи и чија је нутритивна вредност значајно већа од наше. Научници са Универзитета у Брајтону чак су израчунали и колико килокалорија има људско тело. Та цифра износи 143.771 калорија. Изгледа да то није богзна шта, па је главни разлог канибализма био или ритуал или чин агресије. Не треба заборавити ни да су ти древни људи сахрањивали своје мртве, тако да канибализам, иако забележен у бројним налазима, није био искључив.

IFL Science: Stone Age Cannibals Didn’t Just Eat Each Other For The Calories (6.4.2017)

Следећи снимак нема везе само са еволуцијом човека, већ еволуцијом уопште.

Ево га још један снимак, овог пута о бактеријама и добар је и зато што је титлован.

И за крај, да повежемо ове две приче о људској исхрани и бактеријама. Није тајна да ми у нашим цревима имамо бактерије које, заједно са нама, варе храну. Варење квасца није мала ствар. Квасац се окружује тешко сварљивом структуром ћелијским зидом. Ипак, распрострањена сревна бактерија под називом Bacteroides thetaiotaomicron у стању је да изгрицка свој пут кроз сложене угљене хидрате, који се зову алфа-манан и који се појављују у ћелијским зидовима хлеба и пивског квасца, истраживачи су открили. 10562954_717301298366823_5936350251127729417_nТим биолога и хемичара из истраживачких центара у Европи и САД водила је истраживање са поменутим бактеријама у лабораторији, тако што их је хранила само мананом који потиче од квасца. Бактерије које нису угинуле могле су једино преживети на тој супстанци, закључио је тим. Даљи тестови су показали комплекс хемијских процеса који бактерије користе да разбију алфа-манан. Зли језици би рекли да је ово прилагођеност цревних бактерија, стечена кроз процес еволуције. 🙂

Popsci.com: How Bread, Beer, And Soy Sauce Changed The Human Microbiome (14.1.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1283841zvuwb08dplНисмо потписали петицију креациониста;
  2. сазнали смо да су наши преци били канибалисти и зашто су то радили;
  3. погледали један добар филмић о еволуцији;
  4. такође смо погледали филмић о бактеријама;
  5. закључили смо да живот у цревима није лак, иако вам храна долази „на ноге“. 🙂

Нико раван, али нико ни крив

29181b0c9d1f938354710d386d991afeКада год говоримо о иноземном добром школском систему, некако нам је увек Финска на памети. Али немојмо увек о њима. Има и других узора, попут, рецимо, Јапанаца.

Бука магазин: 10 правила у јапанском образовању због којих им нико није раван (17.8.2016)

Италијани можда немају 10 правила, али им маште не недостаје. Погледајте чему су прибегли како би мотивисали родитеље да васпитају своју децу.

Детињарије: Италија: Попуст за лепо понашање деце у ресторану (15.2.2017)

Што се наших ресторана тиче, нисам упућен да овакве попусте дају, али храна уме и те како да буде изврсна. Верујем да ће вам бити занимљиво да видите како Амери виде нашу храну. Следећи сајт је својеврстан туристички водич који препоручује неке наше специјалитете који се „обавезно морају пробати“.

Blue sky traveler: Top 10 Food & Drinks to try in Serbia (приступљено 19.3.2017)

3552_713201425431am200Такође би ђацима било занимљиво да воћке које користе у свакодневној исхрани виде како расту у природи. Рецимо, ванила је веома лепа врста орхидеје.

Bright side: This Is How Our Favorite Foods Look in Their Natural Habitats (приступљено 19.3.2017)

Биљке не морају да се посматрају само као храна, већ и на нежан, поетичан начин. 🙂

Кад смо код презентација, ред је да представим још једну коју је направио колега Владан Нешић.

Што се тиче гмизаваца, имам да вам прикажем и један занимљив научно-популарни текст, који ће се посебно допасти онима који пате од офидиофобије. 🙂

Блиц: У једној држави на свету змије не постоје (9.6.2016)

А да би шуме и даље постојале, морамо стално да подсећамо на њихову важност и утичемо на млађе нараштаје да их чувају. Данас је Светски дан шума и тим поводом је у ОШ „Вук Караџић“ у Житковцу обележен овај еколошки значајан датум. То ће вам дочарати следећа галерија фотографија.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели примере доброг рада у иностранству;
  2. сазнали неке занимљивости о храни;
  3. обогатили збирку презентација за макар још једну нову;
  4. прочитали занимљив текст о змијама;
  5. обележили Светски дан шума и уједно видели пример доброг рада колегинице.

Удварање просвети

_mmdqyh4dn91rqd92do1_250Данас је почео Еко фест. Ако нисте били, не очајавајте. Траје цео викенд.

Добре вести.рс: Еко фест – „Вода као јавно добро“ (од 4.11. до 6.11.2016)

То је било о пићу. Сад следи – иће. 🙂 Наша колегиница бавила се исхраном, а на један другачији начин од оног како смо ми биолози научили да причамо (или предајемо, како желите).

Грађанин: Лако је нахранити гладне, тешко је заситити сите! (2.11.2016)

Можда ће се ствари променити када будемо гајили своје поврће на зидовима својих кућа. 🙂 Ако ме нисте разумели, погледајте филмић на следећем линку:

Digital trends: You won’t even need to get a friend to water your plants with this vertical garden (9.5.2016)

bela-radaНеки ће гајити зидно поврће, а други већ гаје пчеле. За ове потоње добра вест је да је наш сарадник пчелар Рајко Борић направио сјајне речнике о пчеларству. Можете их преузети и листати.

Maxempire.com: Rajkovi rečnici (приступљено 4.11.2016)

И док смо у свету инсеката, Британци имају проблема са инвазивном врстом бубамаре, која им је долетела из Азије. Зову је арлекин бубамара и има црна крила. Криве је да им оштећује намештај (мада из текста није најјасније како то она ради), али је много горе то што угрожава аутохтоне врсте, које већ не стоје најбоље због губитка станишта. Изгледа да је црна бубамара преносилац гљивичне инфекције опасне по ове инсекте.

Mirror.co.uk: Alien ladybirds riddled with STDs have invaded Britain and could kill off native bugs (27.10.2016)

458093908-small

Како ће Британци решити овај проблем (и сачувати намештај), видећемо. Ево како је једна школа у Оукленду (тако пише у тексту, мада пре ће бити да је у питању Окланд) решила своје проблеме.

Кутак.нет: Школа која је укинула правила и решила проблем вршњачког насиља (приступљено 4.11.2016)

ees-smallНаше министарство сматра да ће се насиље у школама смањити тако што ће ђаци обући униформе.

Блиц: Обавезне униформе за основце – Министарство припрема новине у школама (3.11.2016)

Има још најављених новина и све их је пропратила „Зелена учионица“:

Зелена учионица: Шарчевић: Радимо на посебном закону за основне школе, уводи се предузетничко васпитање (3.11.2016) & Директорима стигао допис: основне и средње школе постају део АМРЕС-а (4.11.2016) & Основна школа девет разреда? (3.11.2016)

Можда ће се повећати број разреда у основној школи, а оно што нас занима је да ли ће се нама повећати плате. Ово повећање није вредно пажње, али је свеједно медијски пропраћено.

Блиц: Шарчевић: Повећање плата просветарима није удварање (2.11.2016)

13322151_600824400081995_5999728983435989741_nВероватно бисмо боље прошли да је ипак удварање? 😀 А шта на ово кажу синдикати? Нисам наишао на неку реакцију, али јесам на нову емисију „Просвета има реч“.

Унија синдиката просветних радника Србије: Просвета има реч – 37. емисија (2.11.2016)

Међутим, оно што вам дефинитивно препоручујем да погледате је емисија у којој је учествовала Боба Недић. Ово је један сјајан наступ и аргументи којима се ништа не може замерити. Уживајте.

Миш са људским мозгом

За почетак две презентације о костима. За седмаке приредила Ивана Дамњановић.

Вилице у овим лекцијама помињемо, мада се зубима бавимо онда када радимо систем органа за варење. Што се еволуције вилица тиче, то чак ни не помињемо. Зато ћу ја ту тему поменути данас.

IFL Science: Chew On This: We Finally Know How Our Jaws Evolved (20.10.2016)

Вилице су се најпре појавиле код групе оклопњача. Настала је у силуру, пре око 440 милиона година и владале су морима 80 милиона година (и бројношћу јединки и бројношћу врста), да би изумрле негде пре 359 милиона година, највероватније због исцрпљивања микроелемената у тадашњим океанима. Са њима је умрло и разрешење тајне о томе како су њихове вилице, које немају никакве сличности са вилицама данашњих животиња, утицале на еволуцију тог дела скелета. Све до данас, када је тајна, изгледа, откривена. 🙂

World-War-Z-zombie-1452653233.gifРад који је ових дана публикован у престижном часопису „Наука“ (Science) бави се управо овом темом. Публиковали су га научници са Института за палеонтологију кичмењака и палеоантропологију из Пекинга. Они су се бавили врстом коју су назвали чилинју, а пронашли су је у Кини. Живела је пре 425 милиона година. Она је значајна, јер је њена вилица слична вилици оклопњача, али и вилици модерних риба са коштаним скелетом. Кости горње вилице ове рибе заиста су еквивалент премаксили и максили, које се јављају код сисара (осим примата, где је премаксила уграђена у максилу – само у случају атавизма, те кости су раздвојене).

tumblr_nxqe4320up1qa70eyo1_250Но, шта ће нам вилице ако не можемо да једемо оно што волимо. 🙂 Некако важи правило да све што је укусно, то није ни здраво, а непријатељ број један нам је, свакако, холестерол. Међутим, можда и није. Још прошле године, Дијететски саветодавни комитет, који ради при Влади САД, саопштио је да „холестерол није нутритијент о коме треба бринути“.

Time: Cholesterol Is Not a ‘Nutrient of Concern,’ Report Says (11.2.2015)

Па, како сад то? Стручњак са Универзитета у Медфорду тврди да, заправо, бројне анализе нису показале да холестерол утиче на срчани инфаркт. Тек неколико анализа указује да постоји веза са дијебетесом типа 2. Колико сам схватио, поменути комитет донео је сличну пресуду као што се ради у тамошњем законодавству. Холестерол је ослобођен оптужби, јер нема јаких доказа против њега. 🙂

_717301678366785_751510881739385967_n-smallИзгледа да је много битније како ће изгледати храна коју једемо, него шта садржи. 🙂 Једна студија је утврдила да је мишевима који су недељама јели храну у праху био значајно повишен крвни притисак, виши ниво глукозе у крви, као и виши ниво одређених хормона у крви. И то у односу на мишеве, који су јели потпуно исту храну, само је била у гранулама!

Рopular science: What Happens When Mice Eat Nothing But Powdered Food (23.5.2014)

Шта раде јадним мишевима. Али то није ништа у поређењу са следећим експериментом. Замислите, беби мишу убризгали су људске мождане ћелије. _nl4nivtntb1s2wio8o1_500И оне су се примиле и чак, заузеле већину простора у лобањи миша, јер су тзв. астроците људи много су веће од истих тих ћелија код мишева. Многи делови мозга садржавали су већину људских или чак само људске нервне ћелије. Ове ћелије размножавале су се убрзано и за само годину дана постигле доминацију. Настало их је 12 милиона и пролиферација је стала, али само због помањкања простора. Све ово није довело до тога да миш постане попут човека, али су когнитивни и тестови меморије показали значајно боље резултате и до четири пута) у односу на друге, обичне мишеве.

IFL Science: Meet The Mice Whose Brains Are Part Human (1.12.2014)

Ђацима нећемо да убризгавамо астроците (то не долази у обзир), али би згодно било да буду ефикаснији него што јесу. Како то постићи, одговара текст за крај. 🙂

Едукација – основне школе: Шта најповољније утиче на рад мозга? (2.2.2016)

_mj422zXyvT1rgjhrlo1_400.gif

Облак ознака