Доба открића
У скорије време научници су открили много тога.
Наука
Ако сте љубитељ фантастике и гледали сте „Господаре прстенова“, биће вам занимљиво да су научници читаву новооткривену групу лептира назвали по главном зликовцу Саурону. Тим међународних истраживача открило је чак девет група лептира и једна од њих има крила на којима као да је насликан симбол овог чаробњака. Изразити спојени наранџасти прстенови окружују црно-беле пеге на задњим крилима овог рода – Saurona. Како ови лептири изгледају видећете на следећем линку:
CNN: A new group of butterflies has been named after the ‘Lord of the Rings’ villain (12.5.2023)
Научници су пронашли још неке животиње, али овог пута у питању је група која је вредно сведочанство историје живог света. Давно, давно у геолошком времену, пре неких 600 милиона или 700 милиона година, прве животиње су еволуирале на Земљи. Њихови најближи рођаци који и данас живе су сунђери, жарњаци и реброноше. Али тачно ко је од њих најближи сродник првих животиња, остало је једно од најспорнијих питања у еволуционој биологији. Са неколико фосила ових раних, меканих животиња, њихова историја је нужно била мутна и било је изазовно реконструисати оно што се догодило.
Научници су то урадили тако што су упоређивали хромозоме ових животиња, али и једноћелијских протиста. И победник је – реброноша!
У часопису „Природа“ пише да је тим је преузео нови, креативан приступ анализи генома ових раних животиња. Током стотина милиона година, секвенце гена су толико мутирале да је сваки сигнал о сродству различитих линија „испран“. „Дакле, потребно вам је нешто што еволуира веома споро што можете пратити“, закључио је Ден Роксар, еволуциони геномичар са Берклија, који је надгледао студију. Уместо да се посматрају промене у нуклеотидима (промене у ДНК од једног слова), метода — коју је развио Роксар, заједно са колегама са Универзитета у Бечу — фокусира се на карактеристике већег обима у геномима: групе гена на хромозомима.
Ова техника се заснива на једноставној идеји: током еволуционог времена, редослед гена на хромозому се мења преко мутација – на пример, преко инверзија које мењају редослед гена унутар хромозома. Иако се њихов редослед може променити, гени на хромозому формирају неку врсту повезане групе и обично се не мешају са генима на другим хромозомима. Али у ретким приликама, хромозоми се могу сломити и спојити, што доводи до мешања тих група веза. Ови догађаји су довољно ретки да их је могуће пратити све до порекла првих животиња.
Scientific American: The Closest Living Relative of the First Animal Has Finally Been Found (17.5.2023)
Све то теоретски делује лагано, али верујем да су се научници доста намучили посебно када раде са тим „микро-стварчицама“. И када смо у микро-свету још једно откриће.
Quantum of Science: Otkrivena nova organela. Provjerite za šta je važna (7.5.2023)
Са часова
Нису се органелама бавили само научници, већ и ђаци колегинице Оливере Коларић. Ученици Наташе Соскић су се бавили дезоксирибонуклеинском киселином, а ученици Бранке Кремић варијабилношћу на примеру лала.
Корисни материјали
Ученици Славољуба Тоскића бавили су се калоријама и имамо још један занимљив филмић за час са петацима.
Забава
И да јелом и пићем завршимо. Истраживачи су пронашли боцу пива која је чамила на дну океана у потопљеном броду целих 170 година. Знамо да је вино све боље што је старије, али да ли то исто важи и за пиво? Заправо, нашао се неко ко је и окусио и омирисао и закључак је да има укус на козу, а мирише на трули купус. 🙂
IFL Science: 170-Year-Old Shipwreck Beer Tastes Like Goat And Smells Of Rotting Cabbage (9.3.2015)
Ја вам желим пријатније освежење и леп викенд који ће ускоро.
Важне информације
Стручно усавршавање
Празнична је атмосфера, ваља се малко и опустити. Тада једемо и оно што није баш здраво. О шећерима и мастима не бих овај пут, пошто нам је свима познато шта нам раде те супстанце. Неке студије показују да права опасност вреба од – адитива. Да, неки уобичајени адитиви подстичу гојазност, а богами и упалне болести црева.
Техничка подршка
Из штампе
Институције и организације
У четвртак, 26. децембра 2019, у 13 часова, у Музеју Крајине у Неготину, отворена је гостујућа изложба „Суживот са великим зверима – изазов и могућност“, аутора др Милана Пауновића, музејског саветника и директора Природњачког музеја. Уједно, у оквиру пројекта истраживања јавног мњења у погледу информисаности, мишљења и ставова становништва о дивљим зверима у Србији, урађена је анкета становника Неготина. У анкети су учествовали ученици основних школа „Вук Караџић“, „Вера Радосављевић“ и „Бранко Радичевић“, као и ученика Неготинске гимназије. Захваљујемо се директору Музеја Крајине Ивици Трајковићу, као и колегама Музеја, на изузетној сарадњи и гостопримству. Изложба ће у Неготину гостовати до 25. јануара 2020, а улаз је бесплатан.
Важни датуми
Један од новијих изума, за које се истраживачи надају да ће заживети и, што је битније, олакшати живот дијабетичарима је посебна пилула, не већа од боровнице. Ове капсуле нису исте као оне на које смо навикли; садрже иглицу са компресованим инсулином и када их прогутамо, иглица ће боцнути унутрашњост желуца. Истраживања на животињама су показала да су капсуле једнако ефикасне као и ињекције које се дају преко коже, али су, за разлику од њих, безболне.
Оно чиме се биолози такође баве су и поремећаји у исхрани и један од њих је и анорексија. Зато сам одабрао следећи текст за крај.
Полако долази време када ћемо морати да бринемо да ли ће нас спаљивати на ломачи, па да мало подгрејем ствари. 🙂 Рецимо, знамо да су праисторијски људи, баш као и Неандерталци, били, између осталог, и канибали. Можемо да претпоставимо да су то морали да раде јер су некада били веома гладни. Међутим, изгледа да то није био главни разлог. Тадашњи људи и њихови сродници јели су мамуте, рунасте носороге, коње, прасиће и јелене, који су већи и чија је нутритивна вредност значајно већа од наше. Научници са Универзитета у 
Тим биолога и хемичара из истраживачких центара у Европи и САД водила је истраживање са поменутим бактеријама у лабораторији, тако што их је хранила само мананом који потиче од квасца. Бактерије које нису угинуле могле су једино преживети на тој супстанци, закључио је тим. Даљи тестови су показали комплекс хемијских процеса који бактерије користе да разбију алфа-манан. Зли језици би рекли да је ово прилагођеност цревних бактерија, стечена кроз процес еволуције. 🙂
Нисмо потписали петицију креациониста;
Када год говоримо о иноземном добром школском систему, некако нам је увек Финска на памети. Али немојмо увек о њима. Има и других узора, попут, рецимо, Јапанаца.
Такође би ђацима било занимљиво да воћке које користе у свакодневној исхрани виде како расту у природи. Рецимо, ванила је веома лепа врста орхидеје.
Данас је почео Еко фест. Ако нисте били, не очајавајте. Траје цео викенд.
Неки ће гајити зидно поврће, а други већ гаје пчеле. За ове потоње добра вест је да је наш сарадник пчелар Рајко Борић направио сјајне речнике о пчеларству. Можете их преузети и листати.
Наше министарство сматра да ће се насиље у школама смањити тако што ће ђаци обући униформе.
Вероватно бисмо боље прошли да је ипак удварање? 😀 А шта на ово кажу синдикати? Нисам наишао на неку реакцију, али јесам на нову емисију „Просвета има реч“.
Рад који је ових дана публикован у престижном часопису „Наука“ (Science) бави се управо овом темом. Публиковали су га научници са Института за палеонтологију кичмењака и палеоантропологију из 
Но, шта ће нам вилице ако не можемо да једемо оно што волимо. 🙂 Некако важи правило да све што је укусно, то није ни здраво, а непријатељ број један нам је, свакако, холестерол. Међутим, можда и није. Још прошле године, 
Изгледа да је много битније како ће изгледати храна коју једемо, него шта садржи. 🙂 
И оне су се примиле и чак, заузеле већину простора у лобањи миша, јер су тзв. 
Био-блог 