Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „храна“

Крпељи за вегетаријанце

_nm0mwcmAfz1qhvtlqo1_500 (Small)Ко каже да кућни послови нису изазовни? Погледајте први линк који смо припремили за данас.

Фејсбук видео – Радио ЈАТ: Е вала добра идеја… (17.2.2016)

И кад смо код чишћења:

Мушки магазин: Како да без проблема очистите кућу (29.9.2015)

У кући, дакле, проблема нема, али их зато има у Чачку. Вест дана су три тамошње школе.

Озон прес: Без наставе у три школе због екстерне евалуације (26.5.2016)

Li9dG6.gifИз Чачка селимо се у Ужице. Тамо се десила заиста несвакидашња ствар.

Пасаж.рс: У ужичкој болници успешно оперисана стогодишња пацијенткиња (24.5.2016)

Осим стогодишње баке, преживела је и Петница.

b92: Петница „преживела“: Сви програми ће бити надокнађени (24.5.2016)

Људи могу да преживе свашта, па и ујед отровне животиње. Једна таква, конкретно паук, живи у Бразилу и веома је опасна по нас. Међутим, по неке људе, конкретније мушкарце, може бити и спасоносна, јер молекул из отрова изгледа да може да излечи импотенцију. Тврде научници из Кореје, Јужне наравно.

IFL Science: Toxin From World’s Most Venomous Spider Could Treat Impotence (19.2.2015)

_np7snvbhb81t2kks8o1_500Када смо код уједа животиња, нас у Србији много више од паука плаше крпељи. Њих има више врста и једна од њих, карактеристична за оба америчка континента, Amblyomma americanum, може да пренесе разне болести, али не и лајмску. Међутим, ова врста може да убризга и шећер галактозу-алфа-1,3-галактозу. У дигестивном тракту овај шећер се свари без проблема, али ако се убризга у крв, понаша се као антиген. Природно, наш имунитет створиће антитела, која ће на сваки нови унос поменутог шећера реаговати. А тог шећера има у месу животиња које нису примати и које ми, између осталог и једемо. Последица је да приликом ручања роштиња, на пример, добијемо алергијску реакцију (и то баш гадну) на то што једемо. Дакле, крпељ ове врсте ради оно што активисти за очување животиња, еколошке и здравствене статистике, као и слике слатких животиња не успевају – претвара нас у вегетаријанце. 🙂

IFL Science: Tick Bite Makes You Allergic To Meat (11.8.2014)

10486219_318655058293149_118755719410787802_nШпански вегани ипак су покушали старинским начином. Скинули су се до голе коже и увили у фолије имитирајући месо. Циљ овог протеста је да делују на тамошњу владу да уведе вегетаријанске дане.

Daily mail.co.uk: Naked protesters package themselves as blood-soaked ‘human meat’ to demand Spanish council implements weekly vegetarian days (23.5.2016)

Но, ако је веровати следећем чланку, истраживачи са Карл-Франценс Универзитета Грац, тврде да је вегетаријанска храна мање здрава и да су вегетаријанци психички лабилнији.

No Tricks Zone: University of Graz Study Finds Vegetarians Are Unhealthier, More Mentally Disturbed Than Meat-Lovers (30.3.2014)

tumblr_m79v3izXrh1r6kbbzo4_250Немојте одмах да навалите на роштиљ, ипак сваки текст треба узети и са (малко) резерве. 🙂 Критичко мишљење је увек значајно, а о његовом развоју у школи да не причамо. Упркос томе, ђаци у школи најчешће бубају информације, сматрају родитељи.

Зелена учионица: Родитељи огорчени најавом повећања броја часова основцима (24.5.2016)

Ви немојте да будете огорчени, пошто се дружимо и сутра. 🙂

Дефицит идола

Јагодински ђаци наше колегинице Љиљане Глођовић-Пантић ових дана су правили мале, али прелепе вртове. Ево како је то изгледало:

И сада ће ове биљке у једном лепом окружењу да врше фотосинтезу. А сајт који се бави овим процесом је следећи:

Science book: Investigate the reactants and products of photosynthesis (2010)

Биљке могу да се гаје и у великим вртовима и то не само да би нам биле лепе. _mr5k68hvAL1s41mp2o1_500 (Small)О томе објављена је и књига, а захваљујући помоћи Министарства просвете:

Глас западне Србије: Научно воћарско друштво Србије објавило ново издање „Малине” (12.5.2016)

Када смо код књига, уџбеници су ових дана у жижи интересовања, посебно они намењени за средње школе.

Ало: Трошкови – На уџбенике оде трећина плате (12.5.2016) & Одлично! Бесплатни уџбеници и за средњошколце (11.5.2016)

Што се нас основаца тиче, на следећем линку наћи ћете све потребне информације о бесплатним уџбеницима:

Блог – Сунце знања: Бесплатни уџбеници за школску 2016/2017. годину (11.5.2016)

Све што је бесплатно, срцу је драго. 🙂

Политика: Кад је бесплатна кафа важнија од мале матуре (11.5.2016)

_no71rnPUOz1sn5m44o1_1280 (Small)Храна није бесплатна, али се у Србији свеједно баца и то у енормним количинама.

Vice: Bacanje hrane u Srbiji (2016)

Оно што можда не треба бацити, али треба избацити је клопа у ресторанима брзе хране попут Мекдоналдса. Један од разлога, који се на бројним инфографицима наводи на нету је и тај што се мек бургер вари знатно дуже у односу на уобичајену храну, јер је маснији. Обично варимо од 24 до 72 сата, а за један „биг мек“ нам је потребно више од три сата. При томе, поменути биг мек садржи око 1,5 грама тзв. транс-масти за које су различита истраживања показала да су у вези са болестима срца, гојазношћу, канцером и дијабетесом. И ово све звучи научно, али ипак није, јер није ни писано коришћењем научних истраживања или су она паушално интерпретирана. _nm38ilgHRF1s6ylubo1_1280 (Small)Све то објашњава следећи текст:

IFL Science: Is This Really What A Big Mac Does To Your Body In An Hour? (23.9.2015)

Но, не морамо да будемо научници како би нам било јасно да брза храна није уједно и здрава и посете ресторанима који је служе свакако треба проредити. Што се кафе тиче, тешко да нас ико може убедити да је проредимо (а посебно не чланове Националног просветног савета). 🙂 Кафа нас ујутру разбуди, иако нам не обезбеђује никакву енергију. Кофеин из кафе делује тако што превари наш мозак. Наиме, кофеин се „лажно представља“ као једињење које сигнализира мозгу да је уморан. Другим речима, има сличну структуру као аденозин, који се генерише након поприличног времена од када се пробудимо и који се везује за рецепторе нервних ћелија и, као што написасмо, сигнализира мозгу да је уморан. 1170875_1281479795213788_376267593057979903_nНајкраће речено, кофеин заузима место аденозину и спречава га да се везује за рецепторе и ради свој посао – сигнализира умор.

IFL Science: Here’s What Caffeine Does To Your Brain (26.6.2015)

Ништа не траје вечно, па тако ни кофеин. Када се макне са рецептора, аденозин наново заузима своја места и већ након шест сати осећамо тек половину ефекта кафе. А да ли наши ђаци осећају ефекте, односно последице свега онога што се дешава у друштву, одговара Боба Недић.

Блог – Клотфркет: „Професорка, нама је данас тешко да се некоме дивимо. Немамо коме“ (11.5.2016)

Уредништво Биолошког блога увек се диви добром раду, а многе наше колеге такав рад деле и са другима. Једна од њих је Драгана Косовац:

Приликом обраде ове наставне јединице, кад тад мора да се помене и контрацепција. Вест је од прошле године, а да ли је будућност у међувремену постала садашњост, заиста не знамо. 🙂

b92: Кондом будућности? Задовољство веће с њим него без њега (13.4.2015)

А у блиској будућности (прецизније сутра) ми се читамо поново. 🙂

Зуби некад и сад

_1197006546994447_2780202587475391393_nДа ли сте знали да су стари Римљани имали веома здраве зубе, без обзира што нису користили ни четкицу, ни пасту? Научници који су проучавали зубе житеља древне Помпеје закључили су да су се Римљани из тог доба хранили здраво. Њихова исхрана била је веома налик на оно што данас зовемо медитеранском дијетом; садржавала је много воћа и поврћа и веома мало шећера.

Quartz: Ancient Romans had no need for dentists, because of one food they didn’t eat (3.10.2015)

Данас, после толико година, ми не знамо која је храна добра за нас. Рецимо, да ли треба јести црвено месо? Одговара следећи текст:

IFL Science: Should We Eat Red Meat? The Nutrition And The Ethics (26.2.2016)

_10204510374148241_2303306208786509155_nАко питамо вегане, јасно је какав би одговор био на ово питање. Нејасно је да ли је таква врста исхране повољна или мање повољна по кућни буџет.

Vice: Koliko košta da budeš vegan u Srbiji (1.3.2016)

За нас, наставнике, много тога је скупо, тако да су наши избори и у вези са исхраном и у вези са свим другим, прилично лимитирани. Међутим, у Министарству просвете најављују промене.

Зелена учионица: Помоћник министра најавио повећање плата просветарима (14.4.2016)

Но, можда је и боље да не претерују са тим платама, пошто истраживања кажу да су богати људи – неискрени. Да ли желите да будете такви? 🙂

Blog – Ako znam sve znanje, a ljubavi nemam, ništa sam: Finally a Study Explains Why Rich and Successful People Are Often Dishonest (5.2.2016)

_10153534011094321_7277977504082313501_nЗа децу кажу да су (сурово) искрена. Следећи чланак ово потврђује.

Balkans press: Urnebesne dečje mudrosti: Uplašio sam se kad se mama razbolela, mislio sam da će tata da kuva! (приступљено 14.4.2016)

А деца воле и да се играју. Па, то се може искористити за неку смислену активност – рецимо да кроз игру уче о крвним групама као на следећем линку:

Nobelprize.org: Blood typing game (приступљено 14.4.2016)

216px-Erythrocyte.svgДа би се извршила трансфузија или још једноставније – узео узорак крви, мора да се користи игла. На ужас неких људи. 🙂 Следећи чланак објашњава зашто се неки онесвесте у таквим ситуацијама:

Science dump: This is why people faint when exposed to blood or needles (18.4.2015)

Игла мора да се користи и током вакцинације. Сви знамо да је ово осетљива тема у Србији, која се радо повезује са завером светских размера, а усмереној једино према нашем народу. Један од „доказа“ да је вакцинација лоша и да светска завера постоји је да микроцефалију не изазива ЗИКА вирус, већ да је то пропаганда „мафијашких“ фармацеутских кућа како би продале своје „опасне“ вакцине. Јуче, пак, Центар за контролу болести и превенцију из САД (Centers for Disease Control and Prevention) објавио је да постоји значајна повезаност између поменутог вируса и поменутог поремећаја.

Quartz: Zika babies reveal our society’s deep, dangerous prejudice against disabilities (14.4.2016)

_nho5kmDiIj1rsxqqio1_1280

Очигледно је потребно борити се и са дезинформисаношћу и са вирусима. Чланак који смо приредили за крај битан је за обе ове борбе. 🙂

IFL Science: Outer Envelope of Flu Virus Simulated for the First Time (9.2.2015)

Преузимање знања

_849311541824795_1863597286811623583_nДанас су синдикати разговарали са премијером.

Зелена учионица: Завршен састанак синдиката и премијера, просвета ће бити приоритет (4.3.2016) & Форум београдских гимназија: Састанак са Вучићем: А шта смо друго очекивали? НИШТА! (4.3.2016)

Иако се боримо за свој статус, па и материјални, што да кријемо, а због тога што су плате срамотно мале, колеге из једне школе и од тог малог одвајају за друге.

Форум београдских гимназија: Лекције из хуманости – Професори хране и облаче сиромашне (3.3.2016)

1452084_449410708514920_900064110_n (Small)И док једни немају да једу, други једу и превише. Према неким подацима око 600 милиона одраслих широм света је заиста претерало са телесном тежином, док њих 1,3 милијарди има вишак који не би требало да има. То узрокује стотине хиљада смрти сваке године, а Американци то воле да искажу и платежно, па тврде да се 147 милијарди долара издваја из буџета на трошкове лечења болести узроковане гојазношћу.

IFL Science: Genetic Basis For Obesity Strengthened By New Studies (12.2.2015)

Није нам мало што себи правимо проблем с вишком килограма, па то радимо и својим љубимцима и домаћим животињама.

Блиц: Овај јеж мора на дијету под хитно (3.3.2016) & Крава на стероидима – Научници верују да су створили савршену врсту, а она изгледа застрашујуће (2.3.2016)

_o0kosmwABn1rpe379o5_500Што се дивљих животиња тиче, тешко да ће оне имати проблема са килограмима. Њихов једини проблем смо ми, људи. У вези са тим, јуче је био један значајан датум:

Блиц: Светски дан дивље флоре и фауне „Будућност врста је у нашим рукама“ (1.3.2016)

Како бисмо обележили овај датум, приредили смо чланак са блога Ене Хорват, а који се бави зоологијом и то кроз тестове. Што ће рећи, спојили смо лепо и корисно.

Блог – Биолог и ја: Такмичење биологија 6. (15.2.2014)

А ту је и презентација из зоологије ауторке Иване Дамњановић:

Заиста се много трудимо да ђацима приближимо биолошке теме. Правимо презентације, тражимо занимљивости, осмишљавамо тестове и свашта нешто још. Но, можда ће сав овај рад и све методе којих можемо да се сетимо у будућности бити непотребни.

Блиц: Научна револуција: Откривен начин како да „даунлоудујете знање у мозак“ (3.3.2016)

Но, знање не значи исто што и школовање, а то не значи исто што и образовање. Заправо, можемо бити школовани, али не и образовани, поручује вештица без метле.

Блог – Вештица без метле: Kњига као не(пријатељ) (29.11.2014)

_10209110125297182_4315921925278802174_n

Свеједно, деца не могу бити нешколована, те уколико родитељи не упишу дете у школу, плаћаће новчане казне у износу до 50.000. Сличне казне плаћаће и родитељи који своје дете не шаљу у школу.

Политика: У први разред полази око 15.500 малишана (1.3.2016)

Scoala Gimnaziala Anioara Odeanu03 (Small)И можда ће сва та деца ићи у школу искључиво преподне. Иницијатива за то изгледа припада професору Александру Липковском, председавајућем Националног просветног савета.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Једна смена у школама апсолутни приоритет (1.3.2016) & Вечерње новости: Тешко да ће сви ђаци моћи у исту смену (3.3.2016)

А нама је приоритет да ђаке научимо да чувају животну средину. У томе нам може помоћи друга за данас презентација Иване Дамњановић:

Просветним властима би требало да буде приоритет да сачувају углед наставничке професије.

Зелена учионица: Кад рад у школи буде најугледнији посао, бићемо земља знања (15.9.2014)_mzx8zrM5jB1svwlszo1_500 (Small)

И тако дођосмо до краја, односно епилога, али не у вези са данашњом темом. Па, ипак, важног.

Блиц: Својим апелом за лечење узбуркао је јавност у Србији, а ово је епилог (2.3.2016)

Наставничко глагољање

_10156241378040284_7747314715145905705_n (Small)О чему наставници причају и колико то има упоришта у реалности, говори први текст који смо одабрали за данас:

Писменица.рс: 10 наставничких глаголања (9.2.2016)

Наставници када глагољају требало би да воде рачуна и да то о чему глагољају има смисла, а и да буде у сарадњи са правописом. То важи и за телевизијске водитеље, али веома често није тако.

Политика: Језик на удару медијске површности (9.2.2016)

Нас, биологе, језик занима и као орган чула укуса, па да пређемо на нешто хранљиво. 🙂

Ово су били школски оброци широм света, а следи филм само о Јапану:

У Јапану или било где другде, могуће је јести и са пода, али само ако то учините у року од пет секунди. Ако је веровати следећем часопису:

Курир: Правило 5 секунди: Сваки родитељ ово мора да зна! (10.2.2016)

Одакле ћемо све да једемо постаје све осетљивија тема, како су нам плате све мање. 🙂 11987144_858377310913972_552925133560484896_nАко се неко можда и надао да ће платни разреди то поправити, верујемо да су наде до сада потонуле.

Зелена учионица: Радар: Платни разреди (11.2.2016)

Осим платним разредима, наставници су незадовољни и процесом укрупњавања норме. Иако медији преносе да се са тим почело у септембру прошле године, резултати су још увек бледи.

Вечерње новости: Прекобројних наставника пуне школе (11.2.2016)

Према неким изворима, у школама су прекобројне вахабије.

Вести онлајн: Вехабије учитељи деци Бошњака (10.2.2016)

_nvanyuysV51s1qpzeo1_128011Прекобројни или не, тек, треба да будемо задовољни што наше занимање није међу првих десет најстреснијих. Додуше, у тексту који наводи истраживање није наведено ко га је спровео, када, за чије потребе и како га је уопште спровео. Изгледа да се новинари не боре само са језичким проблемима. 🙂

b92: 10 најстреснијих послова у 2016. (10.2.2016)

Ауторка следећег текста тврди (уз навођење извора, наравно) да је наше занимање једно од три најстреснија, и пита се:

Вараждински.хр: Треба ли учитеље и професоре тући? (8.2.2016)

12592677_10208051896237210_5797926296001867431_nПа, неке колеге дочекале су и то. А ево шта ћемо сви дочекати:

Србија данас: На ово смо чекали целог живота: Лична документа ће бити бесплатна и њихово вађење неће бити ваш посао (3.2.2016)

Их, када бисмо ово дочекали и што се тиче школске документације. 🙂 Углавном, важну документацију потписао је наш министар.

Блиц: Потписан Меморандум о дуалном образовању: Школе и факултети ће сарађивати са компанијама (9.2.2016) & Бета видео: Вербић: Дуално образовање подразумева сарадњу компанија и школа на свим нивоима (9.2.2016) & Вербић: Развити модел какав одговара приликама у Србији (9.2.2016)

Ми нисмо развили модел који ће одговарати приликама, али имамо презентацију за крај, а која ће одговарати свим наставницима биологије. 🙂 Аутор је Тања Јовановић:

Џин мајушног тела

На почетку бисмо упутили честитке Математичкој гимназији у Београду, коју не похађају само одлични математичари, већ и – хемичари.

b92: Српским хемичарима прво место на турниру у Москви (6.2.2016)

little-girl-whispers-dog (Small)Успеси не морају само да се мере освојеним првим местима. Наставник је успео и ако је код ученика развио неку лепу, племениту особину.

Petface: Bravo, bravo: Sa svojom učiteljicom udomili preko 600 životinja! (17.4.2015)

Ми нећемо да удомимо животиње, али хоћемо да о њима предајемо. А то ћемо лакше извести уз сјајну презентацију Тање Јовановић:

Да не запоставимо биљке, представљамо и презентацију Ене Хорват:

Презентације не морају да се праве само као ПП. На интернету је обиље програма који омогућавају и другачије приказе и један од њих је искористила Марина Пуран, осмакиња колегинице Владиславе Солаковић, да прикаже шумске екосистеме:

Marina Puran’s Slidely: Šumski ekosistemi

imagesУ шумама југозападног Орегона пронађена је нова врста паука косца, који је за свој подред (Laniatores) прави џин, па ипак се све ове године сасвим успешно скривао у шумској стељи. Додуше, џиновски раст за овај подред износи свега 4 мм, па онда то што је до сада избегавао оштром оку науке постаје јасније. 🙂 Његов назив је Cryptomaster behemoth и име дугује злом створењу Бахамуту, које се појављује у Књизи о Јову, где се описује као велики и снажни нилски коњ. 🙂

IFL Science: Enormous New Species Of Daddy Longlegs Found In USA (29.1.2016)

И док смо у свету пауколиких чудовишта, да вам представимо још једну презентацију Тање Јовановић:

Међу зглавкарима издвајају се инсекти и аутор следећег блога поклонио им је дужну пажњу:

Блог – Тамо и овде: Надживели су диносаурусе… (1.2.2016)

_721933687903584_7023225747767650114_nИнсекти су надживели, а питање је како ћемо ми преживети. Са оволиким платама.

Политика: Вујовић: Нико неће бити закинут за плату због новог закона (6.2.2016)

А и ако будете закинути, увек можете да нађете нову државу, зар не? 🙂 Ево, ми предлажемо Швајцарску, јер тамошњи стручњак сматра да су наставници најбитнији фактор.

За свако дијете: Швицарска стручњакиња за инклузију: „Ако су дјеца изолирана због потешкоћа или друштвене маргинализације, пропустиће многе прилике за учење“ (4.2.2016)

Но вратимо се оном од чега се (не) живи – нашим платама. Кажу да нам враћају регрес и топли оброк. Сећате ли се тога? 🙂

Вечерње новости: Враћају се топли оброк и регрес јавном сектору (6.2.2016)

_10153756830009656_6159875405498653855_nИпак, немојте да се навикавате на топли оброк и уопште оброк, некако верујемо да навика на храну у нашој ситуацији није добра навика. 🙂 Белосветски истраживачи желели су да нам у томе помогну и испитивањем 504 младих људи да дођу до тога која храна делује на нас као дрога; да не можемо да престанемо да је једемо иако знамо да је то лоше по нас и иако желимо да престанемо. Очекивано, мада не и убедљиво, на првом месту се нашла чоколада, а потом и сладолед и помфрит. Од пића, алкохолна су победила безалкохолна (кафу нису разматрали, што је штета). Истраживање је подупрто оном на животињама, где се показало да мишеви када једу одређену храну стварају више хормона среће, допамина. Рецимо, храна која је претрпела приличну обраду, у виду додатка заслађивача, конзерванса и других адитива, а како би се дуже одржала, код мишева ствара сличну реакцију лучења допамина као када се узимају нелегалне дроге.

IFL Science: According To Science, This Is The Most Addictive Food In The World (27.1.2016)

_nl11zmlCHn1td3k3fo1_500Но, да се вратимо законима, без којих не можемо готово колико и без хране која ствара зависност. 🙂 Овог пута о тзв. Алексином закону:

Зелена учионица: Због насиља у школи казна и за просветне раднике? (7.2.2016)

Ето, почели смо наградама, завршили казнама, а некако увек су ове потоње намењене нама. Ако. Ви нас читајте и даље. 🙂

Зелена, а најбоља

_nvwaf57CB31uauaoro1_250Најпре честитке нашем пријатељском сајту „Зелена учионица“ који је проглашен једним од пет најбољих едукативних сајтова у Србији. Но, пустимо њих да се хвале сами. 🙂

Зелена учионица: Зелена учионица међу најбољим сајтовима у Србији (4.2.2016)

А основна школа „Бранко Радичевић“ са Новог Београда претендује да буде међу најбољим школама у Србији. И зато је добила садницу бора од министра, а ми смо успели да сазнамо одакле та садница. 🙂

Вечерње новости: Шпијунка: Школи бор из РС (5.2.2016) & Министарство просвете, науке и технолошког развоја: Радионице у школи и током распуста (5.2.2016)

srecno-drvoУспели смо да сазнамо и шта је министар радио након посете овој школи, али пре тога коментар на ове радионице. Текст нас упућује на то да наставници вредно раде са ђацима (који то желе) и током распуста, али не открива и како се радионице одвијају, колико трају и чиме су наставници мотивисани да их одржавају. Но, иако су ваннаставне активности у једној школи пример добре праксе, у другој су разлог за казну.

Зелена учионица: За одржану допунску наставу кажњен смањењем плате (5.2.2016)

Текст имплицира да је кажњени колега кажњен заправо због ангажовања у синдикалној организацији. Да ли је то заиста тако, не знамо, а остали смо вам дужни да откријемо шта је министар радио након обиласка новобеоградске основне школе. Па, дао је изјаву медијима:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Вербић: На закон о платама још може да се утиче (6.2.2016)

_747517312016879_45386289611678570_n (Small)Да ли заиста може? Вест која је стигла је да је договор у вези са овим законом постигнут. И да ту вежемо још један линк – шта на закон има да каже један од престижних синдиката.

Блиц: Касне отпуштања – Постигнут договор о Закону о платама  (6.2.2016) & Форум београдских гимназија: Синдикати у Влади Србије (5.2.2016)

Закон који је такође актуелан је и тзв. Алексин. Но, пре приче о њему да завршимо започету тему, а у вези са нашим платама, које колико год су усаглашене, извесно нису довољне. Епилог је штрајк упозорења.

Данас: Штрајк упозорења у школама 25. фебруара (5.2.2016)

И ево о Алексином закону:

Н1: Алексин закон предвиђа суспендовање насилника из школе (1.2.2016)

unnamedДечак који је јунак следеће приче, избачен је из школе због сасвим других разлога.

Family: I to se događa: Dečak izbačen iz škole zbog neadekvatne DNK (2.2.2016)

Бивши радник месаре „Матијевић“ обелоданио је новинарима да су намирнице које ова месара продаје, најблаже речено, неадекватне. На интернету су се појавили узнемиравајући снимци, а бомбастични наслови у медијима. Да би се на крају испоставило…

Н1: Чепи: Конкуренција ме натерала да лажем о Матијевићу (5.2.2016)

И ако је лагао, то је радио заиста вешто са веома уверљивим видео записима на Јутјубу. Ми сада нећемо да гледамо те снимке, већ једну репортажу о модернизацији школа:

А да би школе биле модерне, а и ми наставници, ево шта саветује колега без зидова, Зоран Милојевић.

Школа без зидова: Конференција Нове технологије. Да или не? (5.2.2016)

Ми кажемо да, а надамо се да ћемо и вас видети тамо. 🙂

tumblr_nn4cj8U3Gq1trp42fo1_500 (Small)

Ало Пожега, Пожега јави се!

tumblr_mhtswimMaH1rkfeyuo1_500Да почнемо шаљиво:

Њуз.нет: Бот месеца награђен пљескавицом (27.1.2016)

Пљескавица јесте сласна, али није идеално решење за ужину на послу. Ево шта јесте:

Биз лајф: Идеја за ручак која је освојила хиљаде запослених (12.12.2012)

Хиљаде запослених је и било те давне 2012, а да ли ће их бити у истом броју и 2016. тешко је рећи. Протеклих недеља било је речи о преиспитивању оправданости изборних предмета у школи, па и радних места наставника који их предају, али…

Н1: Вербић: Немам подршку стручњака (27.1.2016)

Best-Wallpaper-For-LoversЕво шта је још министар рекао, овог пута на Светосавској свечаности:

Министарство просвете, науке и технолошког развоја: Говор министра Вербића на Светосавској академији (28.1.2016)

А ево шта је на Светосавској трибини рекао Томислав Живановић:

Форум београдских гимназија: Томислав Живановић: Однос власти према просветарима – накарадност на делу (28.1.2016)

А однос просветних власти према просветарима пун је уважавања, јер нас питају за мишљење о уџбеницима које су већ одобрили. Да, у праву сте, у питању је иронија. 🙂 Углавном, њихова очекивања су да ће ће се смањити маса уџбеника, али изгледа да лакша школска торба неће ићи тако лако. 🙂

Зелена учионица: Наставници ће давати стручно мишљење и мораће да објасне свој избор уџбеника (28.1.2016) & Политика: Уџбеници неће бити ни тањи ни јевтинији (28.1.2016) & РТВ: Лужанин: Нема уџбеника за 900 предмета (28.1.2016)

15574_878180105561320_2204943933755980523_nИ док неке школе кубуре са уџбеницима, Пожега кубури са културом.

b92: Неки културни људи, један начелник, и врло културна смена (27.1.2016)

У Србији је постало јако тешко да човек са потребном дипломом, који је уз то и способан, задржи своје радно место. Није ни чудо што је министар Вербић закључио да данашња деца маштају о функцији и позицији. Уче од оних који данас убрзано и на разне начине те позиције и стичу, додали бисмо ми.

РТС: Вербић: Деца више не маштају о животном позиву (27.1.2016)

А деца у Кувајту више не морају да маштају о снегу. 10427338_10152853273929840_6425208551291053933_n (Small)Иако они тамо имају благе зиме, са температурама које износе око 20 степени Целзијусових, данас је она износила свега три степена и снег је пао, што доказују и фотографије у следећем чланку. 🙂

Мiddle east eye.net: Snow falls in Kuwait for ‘first time ever’ (28.1.2016)

Био снег или не, тек код нас треба да обратимо пажњу на јадне и гладне птице током зимског периода. Зато вас упућујемо на догађај који је направио Жељко Станимировић:

Facebook event: Great Backyard Bird Count (GBBC) 2016 in Serbia (од 12. до 15.2.2016)

И да причом и то са срећним крајем о птици и завршимо:

Курир: Нова шанса за отрованог орла: Белорепан се опоравио и враћен у природу (28.1.2016)

tumblr_nplbxiIWOk1qglxwvo2_500

Чаролијом против мува

_nfvb32wV2M1rrs4uno1_1280 (Small)Иако нам предрасуде кажу другачије, аутомеханичари умеју да буду веома софистициране душе, а у прилог томе говори и галерија фотографија на којима су они приказани попут ликова са чувених уметничких слика:

Bored panda: Auto Mechanics Hilariously Recreate Renaissance Paintings (октобар 2015)

Следећа галерија је о вранама и уз њу су и разлози зашто би те птице требало да нам буду омиљене. Један од њих је што су у стању да разликују људска лица и адекватно реагују на свако од њих:

Buzzfeed: 19 Reasons Why The Crow Should Be Your New Favorite Animal (11.6.2013)

Minor-KeysТешко да су муве икоме омиљене животиње. Добра вест је да можемо да их се отарасимо:

Фемина: Како се отарасити мува. Чаробан савет. (25.6.2015)

Ипак, није истина да су све муве само пуки гњавежи. Има и таквих које су нам корисне:

Здрава Србија: Корисност осоликих мува (14.7.2013)

Ми биолози знамо да мрави јесу корисне животиње, али заиста нисмо сигурни да је то разлог да им се дуплира величина. А управо су то научници урадили. Величина тела, висина, маса, боја, све су то квантитативне особине на које осим гена утичу и фактори животне средине. Научници су открили хемијске процесе који због одређених утицаја животне средине утичу на експресију гена (сам такав утицај назива се епигенетички). Специфичне биохемијске реакције укључују и искључују делове генома и најбоље проучена таква реакција је метилација ДНК (када се прикључују метил групе).

10401483_707763945987225_7566073824361965906_n

Код мрава постоје краљица, радници и ратници и иако имају идентичне геноме, њихова величина се разликује у односу на улоге које врше. Код радника генетички утицај на величину је мали, па су истраживачи могли да се усредсреде на поменуте епигенетичке утицаје. По Талахасију сакупили су јединке врсте Camponotus floridanus (чији је геном већ секвенциониран) и кренули су са метилацијом њихове ДНК. То су радили уз помоћ одређених хемикалија којим су деловали на ларве. Метилацијом су добили каскадни ефекат утицаја на гене, односно ланчани са једног на други. Последица тога је да су добили примерке разних величина. И утврдили су да што је већа метилација, већа је и величина. На пример, 20% већа метилација даје мрава који је 20% већи од уобичајеног.

IFL Science: Scientists Double The Size Of Ants (12.3.2015)

Cakes 042 (Small)Да ли ће се ово једног дана примењивати на нас да порастемо ако већ нисмо довољно, тешко је рећи, али следеће истраживање обећава да нећемо расти у ширину без обзира шта једемо. Научници са Универзитета у Лос Анђелесу пронашли су и издвојили ген, за који (како погодно) имају „лек“ који тако утиче да не дозвољава да се нагојимо. Током претпрошле године позитивне резултате имали су на врсти црва Caenorhabditis elegans и хуманим ћелијама у Петријевој шољи, али генетички механизам како се све то одвија уочен је код готово свих животиња, па чак и код квасаца. Да ли се таблете за фит изглед без по муке већ продају од тада, не знамо, али увек можемо да им се надамо. 🙂

Рhys.org: Gene discovery prevents weight gain with a high-sugar diet (6.10.2014)

unnamed (Small)Изгледа да то да ли ћемо бити гојазни или нећемо, зависи од лептина. Лептин је хормон који луче масне ћелије (адипоците) онда када се наједемо, као сигнал да смо „пуни“. Лептин се такође ствара и када сагоревамо масти (побуђује масне ћелије да убрзају метаболизам), али је механизам како се то дешава до скоро био нејасан. А није да није важан, јер неки људи су отпорни на лептин, па ће код њих сагоревање масти бити проблематично. Зато су се научници из Португалије у сарадњи са колегама са Рокфелеровог Универзитета у Њујорку бацили на посао да тај механизам открију. Најпре су открили да крајеви нерава симпатичког нервног система праве спој са масним ћелијама. Онда су користили веома софистицирану методу, коју су назвали оптогенетика, која подразумева додавање гена за стварање протеина осетљивих на светло, а који се могу активирати уз помоћ ласера. Када су истраживачи на тај начин укључили, да тако кажемо, ове неуроне, они су били у стању да понове догађаје који следе након сигнализације лептином, а што је имало за последицу смањење масних наслага. Ово повећање метаболизма изазвано је ослобађањем норепинефрина из неурона.

IFL Science: How Your Body Knows When To Burn Fat (26.9.2015)

1743584_498119496961383_812942061_nНаравно, дневне новине увек дају далеко једноставнија решења. 🙂

b92: Рибље уље сагорева масноћу око стомака (19.12.2015)

Још мало о уљу, али не рибљем:

Србија данас: Екстра! Сипала је уље у кору од мандарине – кад видите зашто, урадићете исто (28.11.2015)

Ово је било о примени плодова, али ваља и научити о њима. Зато једна презентација колегинице Иване Дамњановић:

То је о репродуктивним, а ево и о вегетативним органима биљке за крај. Аутор презентација на линку је Тања Јовановић:

Слајдшер: Вегетативни органи биљке

_nlrvtshXkX1qflgwpo3_500.gif

Последњи чланак у 2015.

Ми ћемо пожурити да вам честитамо предстојеће новогодишње празнике, пошто ће и Биолошки блог празновати, односно неће радити док наново не кренемо у школу следеће године. Време је да направимо осврт на 2015. _638029509646184_6144941193077847731_n (Small)Кажу да је ово била добра година за животиње које јашу друге животиње. Биће вам јасније ако погледате галерију на првом линку за данас:

National geographic: 2015 Was a Big Year for Animals Riding Animals (19.12.2015)

То је била ретроспектива 2015. године, а пре него што се окренемо ка 2016, још једна божићна вест из истог извора – „Националне географије“:

National geographic: Real Coal for Christmas: No Longer Just a Child’s Nightmare (28.12.2015)

снеѕанакундак01 (Small)

Фото: Снежана Кундак

Прелазимо на 2016. Ево какав ће нам бити школски живот у 2016:

Зелена учионица: У 2016. два дана мање празновања (28.12.2015)

Два дана мање, а најаве су и да ће бити два предмета мање. Или два у један, како желите.

Политика: Најбоље би било да грађанско и веронаука буду један предмет (28.12.2015)

Шта би за вас било најбоље, рецимо да добијете од Деда Мраза, сазнајте на следећем сајту:12241430_941835305898209_1098437103742021435_n (Small)

Аppowo: Шта ћеш да добијеш од Деда Мраза

Неки Деда Мраза нит чекају, нит у њега верују, тако да су решили да добију оно што желе другачијим начинима. 🙂

Корени: Ко подржава корупцију (27.12.2015)

Ми подржавамо вашу намеру (ако је имате) да се за празнике добро одморите и наједете. За ово друго, имамо чак и креативну идеју:

Facebook video – АrtFido – fetching art: Want to impress the kids with your cooking prowess? (28.12.2014)

12391162_1283375225016819_7444920566875021568_nОсим новогодишњих сластица, можете бити креативни и у кићењу јелке:

Супер жена: 3 предлога за кићење јелке која ће задовољити свачији укус (19.12.2015)

Ево још једног примера:

РТС: Ужичани окитили паметну јелку (17.12.2015)

Ми вам желимо да у новој 2016. будете паметни као јелка Ужичана, здрави као дрен, усправни као јаблан, али пре свега, окружени биљкама које волите. Фејсбук нуди још нешто боље. Да се окружите вама драгим људима.

Name tests: Create your positive energy mosaic for 2016!

А можда је боље да то учините уживо. 🙂

12373186_1652786158302783_8135920671916053665_n (Small)

Пронађите панду!

Облак ознака