Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „храна“

Трибина у САНУ

Данас сам (Методичар) био у САНУ као део публике на трибини (а која је у ствари била конференција) под називом: „Истраживачки приступ у образовању за одрживи развој – ресурси за наставнике развијени у оквиру пројекта Рука у тесту, EU-FIBONACCI и EU-SUSTAIN и искуства наставника у школама Србије“.

Уводне речи

На самом почетку обратио нам се академик Зоран Поповић, потпредседник САНУ. Поздравио је госте и посебно представницу Француског института у Србији, јер са поменутом институцијом САНУ је и направила сарадњу на пројектима поменутим у наслову трибине: EU-FIBONACCI и EU-SUSTAIN. Потом је говорила управо представница, односно аташе за сарадњу Француског института, Виржини Малфрони. Она је најавила конкурс „Рука у тесту“ (LAMAP) 2016, који носи назив „Чувајте климу и сачувајте своје здравље“. Све детаље пронаћи ћете на следећем линку:

Француски институт у Србији – Наука за све: Конкурс „Рука у тесту“ (LAMAP) 2016. (до 15.6.2016)

Рок је кратак, али не очајавајте ако не стигнете да саставите пројекат, јер то није једина активност у којој можете учествовати са својим ђацима. Дана 20. септембра биће отворена изложба која ће повезивати климу и здравље, а у оквиру те изложбе биће организовани атељеи (како их је назвала), сваког уторка почевши од 27. септембра. То у ствари подразумева интерактиван рад са децом, а у вези са разним темама, као што је исхрана и све ће бити применљиво у настави. За овај атеље (који је заправо радионица) потребно је само најавити се, пошто ће бити бесплатне.

Потом нам се обратио академик Милосав Марјановић, председник академијског Одбора за образовање, који је, у складу са својом функцијом, управо о образовању говорио. И о природним наукама, којима, сматра он, треба дати право место у систему образовања. На крају уводне речи говорио је др Стеван Јокић, руководилац пројекта „Рука у тесту“, EU-SUSTAIN, који је и водио трибину. Професор Јокић говорио је и уопштено о образовању, те је приметио да смо ми образовани по једном систему, те да савремено образовање захтева сасвим другачији систем, а говорио је и о самом пројекту. У оквиру пројекта ресурси за наставнике постоје (а биће их још), чак и за рад са децом ометеном у развоју. Колико сам разумео ове ресурсе могу да користе и наставници у регуларним школама, па је то можда и искористљиво за инклузију, са којом вечито кубуримо.

Трибина

Неки мој општи утисак са ове трибине је да је била поприлично ужурбана. Чини ми се да ни на једном скупу нисам видео тако прецизно темпирано време за сваког говорника, о чему се прилично старао професор Јокић. Тако да бих овај скуп могао да назовем Твитером уживо, јер оно што смо добили су само кратке информације. Зато ће и моји поднаслови бити управо такви. 🙂

Приказ модула за храну у оквиру пројекта EU-SUSTAIN

Ову презентацију је приказала др Драгана Миличић, доцент на Биолошком факултету БУ, а уз помоћ сараднице Марине Дрндарски, наставника биологије из ОШ „Дринка Павловић“ у Београду. Уз њих, на раду је и Бојана Молнар, наставник биологије „2. октобар“ у Зрењанину.

20160601_102803 (Small)

У модулу за храну у оквиру пројекта EU-SUSTAIN учествују четири учеснице пројекта, међу којима и Србија као једина земља ван ЕУ. Остале су Словачка, Немачка и Аустрија. Модул садржи четири одабрана примера хране: хлеб, млеко, мед и сезонско воће и поврће. За сваки од ових производа развијена су четири сета активности комбиновањем метода ИБСЕ (Inquiry-Based Science Education) и ЕСД (Education for Sustainable Development), које се односе на карактеристике хране, специфичности процеса производње и дистрибуције, као и на продају и потрошњу. То пројекту даје ширину, јер су укључене друштвене науке, економија на пример. Истраживање хлеба је пример погодан за рад са млађом децом, а мед, млеко и сезонска храна су примеренији старијим ђацима. Драгана је почела да објашњава пројекат на примеру хлеба, а колико то добро изгледа стећи ћете идеју ако завирите у следећи ПДФ:

Презентација за трибину у САНУ – др Драгана Миличић (1.6.2016)

Марина је завршила излагање о пројекту. Занимљиво је да су кроз креативне активности успешно савладали чак и осмозу, која се у оквиру основношколског градива не помиње.

20160601_103239 (Small)

Тестирање неких делова модула за енергију и свакодневне објекте са студентима Учитељског факултета у Београду

Др Сања Благданић, доцент на учитељском факултету БУ већ неко време ради са студентима овакав, практичан вид наставе, јер има за циљ да се што више учитеља одлучи за предмет „Рука у тесту“. Према неким подацима у Србији овај предмет предаје мање од 10% њих. Такође, потребно је променити систем рада у школама у корист практичних активности.

Кратак приказ докторске дисертације урађене у оквиру пројекта „Рука у тесту“ и EU-FIBONACCI о примени истраживачког приступа у настави

Др Марија Бошњак Степановић, доцент на учитељском факултету у Сомбору представила је своју тезу. Њен докторат је показао да је истраживачки рад повећао и квалитет и квантитет знања четвртака, али су уочени и неки недостаци. Један од њих је време, кога је изгледа потребно више одвојити за овакав начин рада. Потом, овакав приступ захтева и увежбаност, као и промену образовне парадигме, јер учитељ више није „чувар истине“. Другим речима, не испоручује готова знања, већ до њих ђаци долазе самосталним радом. И напокон, на тестовима може бити непријатних изненађења, јер ђаци који су навикли да уче напамет неће постићи добре резултате.

Минипројекти у настави интегрисаних природних наука и математике – реализација пројекта „Вода је драгоцена“

Овај пројекат ми је баш привукао пажњу, јер је овде било и прилично биологије, уз друге природне науке, али и математику. Теме су биле, рецимо „запремина течности“, али и „човек и вода“. Др Маријана Горјанац ранитовић, доцент на учитељском факултету у Сомбору објаснила нам је ток пројекта. На почетку је била уводна активност – филм који су пуштали ђацима, а потом дискутовали о њему. Идеје ђака, али и њихова питања, прикупљена су, како би се кроз теме које су обрађивали, одговорило на њих. Нека питања су била заиста интересантна. Зашто људи не иду тамо где има воде? Да ли ће они људи који немају воду имати, ако је ми штедимо? У току рада ђаци су показали један озбиљан приступ и били су прилично прецизни у мерењима. Учитељице су сматрале да је истраживачки рад претежак захтев за четвртаке, али су их ђаци демантовали на крају када су презентовали своје радове.

„Чувајмо енергију, енергија је живот“, награда на конкурсу пројекта „Рука у тесту“ и Француског института, (LAMAP) 2014

Др Гордана Хајдуковић-Јандрић, професорка у ОШ „Мирослав Антић“ из Футога испричала нам је о активностима у њеној школи. Од децембра 2013. до априла 2014. на сајту њихове школе постављали су, једном месечно, проблемски задатак за ђаке. Ђаци су овај проблем решавали на практичан начин, са тим да су имали извесну слободу у осмишљавању експеримента, али су рад достављали тако што су га писали према протоколу (који је подразумевао да се напишу материјал и методе, као и други потребни подаци, али и да се доставе видео-прилози). Пројекат је био широк, па су могли и креативно да презентују свој рад, кроз музику и ликовне радове. Огледе су радили из две области: уштеде енергије (рецимо, један задатак је био да упореде количину утрошене воде за купање и туширање) и добијање енергије из обновљивих извора. Пристигло је било више од 450 радова. Сваке године мењају тему и ове године се баве буком.

Примена истраживачког приступа у подучавању наука – Летња школа науке у Шапцу, награда на конкурсу „Рука у тесту“ и Француског института, (LAMAP) 2015

Ово је иначе пројекат Канцеларије за младе и у њему је учествовало 30 учитеља (мада се тај број осипа), 400 ђака и 100 родитеља (мисли се активно). Пројекат је представила мр Татјана Марковић-Топаловић, професорка физике у Медицинској школи у Шапцу. Подразумевао је неке радионице, од којих је нама, биолозима, најзанимљивија пета под називом „Свет чула“ (тема је иначе „протерана“ из прва четири разреда, каже Татјана), где су уз помоћ материјала правили аналогије за бубном опном и испитивали чуло слуха.

20160601_111534 (Small)

Уз овај пројекат, Татјана је представила још један – израду биолошких пасоша за стабла у Шапцу. Ову активност подржало је неколико институција, а ради се о томе да се методама које неће оштетити стабло измери старост стабала како би се спречила њихова исхитрена сеча, што је данас често. Нисам успео да забележим формулу, али се помиње 2π, мере се висина и обим и множи се са фактором који се разликује од врсте до врсте и поднебља где та врста живи. Грешка мерења није страшна, тако да за стабло старо шестдесет година износи око четири године плус-минус.

Оптичка клупа за сваког ђака

Добро нам познати Владан Младеновић, професор у ОШ „Иван Вушовић“, Ражањ, изнео је став да наставници налазе изговор да не раде истраживачке задатке са ђацима у недостатку средстава. Међутим, показао је и доказао да буквално уз помоћ штапа и канапа (конкретније, метле, столице и канапа) могу да се изведу огледи који тек наизглед захтевају скупу опрему. Испричао нам је да када је једном мењао колегиницу у млађим разредима, да ђаци нису желели ни да раде на компјутерима, ни да иду напоље, већ да имају „руке у тесту“. „Навукли су се на науку“, закључио је Владан. 🙂

20160601_115023 (Small)

Закључак

Да полако закључујем и ја. 🙂 Одслушао сам још две учитељице које су пренеле своја добра искуства у раду са ђацима како у редовним, тако и у комбинованим одељењима, али сам онда морао да идем и нисам успео да чујем нашу колегиницу Зорицу Лазић из ОШ „Филип Кљајић Фића“ у Београду која је причала о фарми кишних глиста. Зато је била љубазна да пошаље презентацију.

И док ви листате презентацију, да завршавам мудрим речима које сам чуо на трибини, а пре много векова изговорио их је Марко Тулије Цицерон:

Није довољно само стећи знање, треба га и применити.

Крпељи за вегетаријанце

_nm0mwcmAfz1qhvtlqo1_500 (Small)Ко каже да кућни послови нису изазовни? Погледајте први линк који смо припремили за данас.

Фејсбук видео – Радио ЈАТ: Е вала добра идеја… (17.2.2016)

И кад смо код чишћења:

Мушки магазин: Како да без проблема очистите кућу (29.9.2015)

У кући, дакле, проблема нема, али их зато има у Чачку. Вест дана су три тамошње школе.

Озон прес: Без наставе у три школе због екстерне евалуације (26.5.2016)

Li9dG6.gifИз Чачка селимо се у Ужице. Тамо се десила заиста несвакидашња ствар.

Пасаж.рс: У ужичкој болници успешно оперисана стогодишња пацијенткиња (24.5.2016)

Осим стогодишње баке, преживела је и Петница.

b92: Петница „преживела“: Сви програми ће бити надокнађени (24.5.2016)

Људи могу да преживе свашта, па и ујед отровне животиње. Једна таква, конкретно паук, живи у Бразилу и веома је опасна по нас. Међутим, по неке људе, конкретније мушкарце, може бити и спасоносна, јер молекул из отрова изгледа да може да излечи импотенцију. Тврде научници из Кореје, Јужне наравно.

IFL Science: Toxin From World’s Most Venomous Spider Could Treat Impotence (19.2.2015)

_np7snvbhb81t2kks8o1_500Када смо код уједа животиња, нас у Србији много више од паука плаше крпељи. Њих има више врста и једна од њих, карактеристична за оба америчка континента, Amblyomma americanum, може да пренесе разне болести, али не и лајмску. Међутим, ова врста може да убризга и шећер галактозу-алфа-1,3-галактозу. У дигестивном тракту овај шећер се свари без проблема, али ако се убризга у крв, понаша се као антиген. Природно, наш имунитет створиће антитела, која ће на сваки нови унос поменутог шећера реаговати. А тог шећера има у месу животиња које нису примати и које ми, између осталог и једемо. Последица је да приликом ручања роштиња, на пример, добијемо алергијску реакцију (и то баш гадну) на то што једемо. Дакле, крпељ ове врсте ради оно што активисти за очување животиња, еколошке и здравствене статистике, као и слике слатких животиња не успевају – претвара нас у вегетаријанце. 🙂

IFL Science: Tick Bite Makes You Allergic To Meat (11.8.2014)

10486219_318655058293149_118755719410787802_nШпански вегани ипак су покушали старинским начином. Скинули су се до голе коже и увили у фолије имитирајући месо. Циљ овог протеста је да делују на тамошњу владу да уведе вегетаријанске дане.

Daily mail.co.uk: Naked protesters package themselves as blood-soaked ‘human meat’ to demand Spanish council implements weekly vegetarian days (23.5.2016)

Но, ако је веровати следећем чланку, истраживачи са Карл-Франценс Универзитета Грац, тврде да је вегетаријанска храна мање здрава и да су вегетаријанци психички лабилнији.

No Tricks Zone: University of Graz Study Finds Vegetarians Are Unhealthier, More Mentally Disturbed Than Meat-Lovers (30.3.2014)

tumblr_m79v3izXrh1r6kbbzo4_250Немојте одмах да навалите на роштиљ, ипак сваки текст треба узети и са (малко) резерве. 🙂 Критичко мишљење је увек значајно, а о његовом развоју у школи да не причамо. Упркос томе, ђаци у школи најчешће бубају информације, сматрају родитељи.

Зелена учионица: Родитељи огорчени најавом повећања броја часова основцима (24.5.2016)

Ви немојте да будете огорчени, пошто се дружимо и сутра. 🙂

Дефицит идола

Јагодински ђаци наше колегинице Љиљане Глођовић-Пантић ових дана су правили мале, али прелепе вртове. Ево како је то изгледало:

И сада ће ове биљке у једном лепом окружењу да врше фотосинтезу. А сајт који се бави овим процесом је следећи:

Science book: Investigate the reactants and products of photosynthesis (2010)

Биљке могу да се гаје и у великим вртовима и то не само да би нам биле лепе. _mr5k68hvAL1s41mp2o1_500 (Small)О томе објављена је и књига, а захваљујући помоћи Министарства просвете:

Глас западне Србије: Научно воћарско друштво Србије објавило ново издање „Малине” (12.5.2016)

Када смо код књига, уџбеници су ових дана у жижи интересовања, посебно они намењени за средње школе.

Ало: Трошкови – На уџбенике оде трећина плате (12.5.2016) & Одлично! Бесплатни уџбеници и за средњошколце (11.5.2016)

Што се нас основаца тиче, на следећем линку наћи ћете све потребне информације о бесплатним уџбеницима:

Блог – Сунце знања: Бесплатни уџбеници за школску 2016/2017. годину (11.5.2016)

Све што је бесплатно, срцу је драго. 🙂

Политика: Кад је бесплатна кафа важнија од мале матуре (11.5.2016)

_no71rnPUOz1sn5m44o1_1280 (Small)Храна није бесплатна, али се у Србији свеједно баца и то у енормним количинама.

Vice: Bacanje hrane u Srbiji (2016)

Оно што можда не треба бацити, али треба избацити је клопа у ресторанима брзе хране попут Мекдоналдса. Један од разлога, који се на бројним инфографицима наводи на нету је и тај што се мек бургер вари знатно дуже у односу на уобичајену храну, јер је маснији. Обично варимо од 24 до 72 сата, а за један „биг мек“ нам је потребно више од три сата. При томе, поменути биг мек садржи око 1,5 грама тзв. транс-масти за које су различита истраживања показала да су у вези са болестима срца, гојазношћу, канцером и дијабетесом. И ово све звучи научно, али ипак није, јер није ни писано коришћењем научних истраживања или су она паушално интерпретирана. _nm38ilgHRF1s6ylubo1_1280 (Small)Све то објашњава следећи текст:

IFL Science: Is This Really What A Big Mac Does To Your Body In An Hour? (23.9.2015)

Но, не морамо да будемо научници како би нам било јасно да брза храна није уједно и здрава и посете ресторанима који је служе свакако треба проредити. Што се кафе тиче, тешко да нас ико може убедити да је проредимо (а посебно не чланове Националног просветног савета). 🙂 Кафа нас ујутру разбуди, иако нам не обезбеђује никакву енергију. Кофеин из кафе делује тако што превари наш мозак. Наиме, кофеин се „лажно представља“ као једињење које сигнализира мозгу да је уморан. Другим речима, има сличну структуру као аденозин, који се генерише након поприличног времена од када се пробудимо и који се везује за рецепторе нервних ћелија и, као што написасмо, сигнализира мозгу да је уморан. 1170875_1281479795213788_376267593057979903_nНајкраће речено, кофеин заузима место аденозину и спречава га да се везује за рецепторе и ради свој посао – сигнализира умор.

IFL Science: Here’s What Caffeine Does To Your Brain (26.6.2015)

Ништа не траје вечно, па тако ни кофеин. Када се макне са рецептора, аденозин наново заузима своја места и већ након шест сати осећамо тек половину ефекта кафе. А да ли наши ђаци осећају ефекте, односно последице свега онога што се дешава у друштву, одговара Боба Недић.

Блог – Клотфркет: „Професорка, нама је данас тешко да се некоме дивимо. Немамо коме“ (11.5.2016)

Уредништво Биолошког блога увек се диви добром раду, а многе наше колеге такав рад деле и са другима. Једна од њих је Драгана Косовац:

Приликом обраде ове наставне јединице, кад тад мора да се помене и контрацепција. Вест је од прошле године, а да ли је будућност у међувремену постала садашњост, заиста не знамо. 🙂

b92: Кондом будућности? Задовољство веће с њим него без њега (13.4.2015)

А у блиској будућности (прецизније сутра) ми се читамо поново. 🙂

Зуби некад и сад

_1197006546994447_2780202587475391393_nДа ли сте знали да су стари Римљани имали веома здраве зубе, без обзира што нису користили ни четкицу, ни пасту? Научници који су проучавали зубе житеља древне Помпеје закључили су да су се Римљани из тог доба хранили здраво. Њихова исхрана била је веома налик на оно што данас зовемо медитеранском дијетом; садржавала је много воћа и поврћа и веома мало шећера.

Quartz: Ancient Romans had no need for dentists, because of one food they didn’t eat (3.10.2015)

Данас, после толико година, ми не знамо која је храна добра за нас. Рецимо, да ли треба јести црвено месо? Одговара следећи текст:

IFL Science: Should We Eat Red Meat? The Nutrition And The Ethics (26.2.2016)

_10204510374148241_2303306208786509155_nАко питамо вегане, јасно је какав би одговор био на ово питање. Нејасно је да ли је таква врста исхране повољна или мање повољна по кућни буџет.

Vice: Koliko košta da budeš vegan u Srbiji (1.3.2016)

За нас, наставнике, много тога је скупо, тако да су наши избори и у вези са исхраном и у вези са свим другим, прилично лимитирани. Међутим, у Министарству просвете најављују промене.

Зелена учионица: Помоћник министра најавио повећање плата просветарима (14.4.2016)

Но, можда је и боље да не претерују са тим платама, пошто истраживања кажу да су богати људи – неискрени. Да ли желите да будете такви? 🙂

Blog – Ako znam sve znanje, a ljubavi nemam, ništa sam: Finally a Study Explains Why Rich and Successful People Are Often Dishonest (5.2.2016)

_10153534011094321_7277977504082313501_nЗа децу кажу да су (сурово) искрена. Следећи чланак ово потврђује.

Balkans press: Urnebesne dečje mudrosti: Uplašio sam se kad se mama razbolela, mislio sam da će tata da kuva! (приступљено 14.4.2016)

А деца воле и да се играју. Па, то се може искористити за неку смислену активност – рецимо да кроз игру уче о крвним групама као на следећем линку:

Nobelprize.org: Blood typing game (приступљено 14.4.2016)

216px-Erythrocyte.svgДа би се извршила трансфузија или још једноставније – узео узорак крви, мора да се користи игла. На ужас неких људи. 🙂 Следећи чланак објашњава зашто се неки онесвесте у таквим ситуацијама:

Science dump: This is why people faint when exposed to blood or needles (18.4.2015)

Игла мора да се користи и током вакцинације. Сви знамо да је ово осетљива тема у Србији, која се радо повезује са завером светских размера, а усмереној једино према нашем народу. Један од „доказа“ да је вакцинација лоша и да светска завера постоји је да микроцефалију не изазива ЗИКА вирус, већ да је то пропаганда „мафијашких“ фармацеутских кућа како би продале своје „опасне“ вакцине. Јуче, пак, Центар за контролу болести и превенцију из САД (Centers for Disease Control and Prevention) објавио је да постоји значајна повезаност између поменутог вируса и поменутог поремећаја.

Quartz: Zika babies reveal our society’s deep, dangerous prejudice against disabilities (14.4.2016)

_nho5kmDiIj1rsxqqio1_1280

Очигледно је потребно борити се и са дезинформисаношћу и са вирусима. Чланак који смо приредили за крај битан је за обе ове борбе. 🙂

IFL Science: Outer Envelope of Flu Virus Simulated for the First Time (9.2.2015)

Преузимање знања

_849311541824795_1863597286811623583_nДанас су синдикати разговарали са премијером.

Зелена учионица: Завршен састанак синдиката и премијера, просвета ће бити приоритет (4.3.2016) & Форум београдских гимназија: Састанак са Вучићем: А шта смо друго очекивали? НИШТА! (4.3.2016)

Иако се боримо за свој статус, па и материјални, што да кријемо, а због тога што су плате срамотно мале, колеге из једне школе и од тог малог одвајају за друге.

Форум београдских гимназија: Лекције из хуманости – Професори хране и облаче сиромашне (3.3.2016)

1452084_449410708514920_900064110_n (Small)И док једни немају да једу, други једу и превише. Према неким подацима око 600 милиона одраслих широм света је заиста претерало са телесном тежином, док њих 1,3 милијарди има вишак који не би требало да има. То узрокује стотине хиљада смрти сваке године, а Американци то воле да искажу и платежно, па тврде да се 147 милијарди долара издваја из буџета на трошкове лечења болести узроковане гојазношћу.

IFL Science: Genetic Basis For Obesity Strengthened By New Studies (12.2.2015)

Није нам мало што себи правимо проблем с вишком килограма, па то радимо и својим љубимцима и домаћим животињама.

Блиц: Овај јеж мора на дијету под хитно (3.3.2016) & Крава на стероидима – Научници верују да су створили савршену врсту, а она изгледа застрашујуће (2.3.2016)

_o0kosmwABn1rpe379o5_500Што се дивљих животиња тиче, тешко да ће оне имати проблема са килограмима. Њихов једини проблем смо ми, људи. У вези са тим, јуче је био један значајан датум:

Блиц: Светски дан дивље флоре и фауне „Будућност врста је у нашим рукама“ (1.3.2016)

Како бисмо обележили овај датум, приредили смо чланак са блога Ене Хорват, а који се бави зоологијом и то кроз тестове. Што ће рећи, спојили смо лепо и корисно.

Блог – Биолог и ја: Такмичење биологија 6. (15.2.2014)

А ту је и презентација из зоологије ауторке Иване Дамњановић:

Заиста се много трудимо да ђацима приближимо биолошке теме. Правимо презентације, тражимо занимљивости, осмишљавамо тестове и свашта нешто још. Но, можда ће сав овај рад и све методе којих можемо да се сетимо у будућности бити непотребни.

Блиц: Научна револуција: Откривен начин како да „даунлоудујете знање у мозак“ (3.3.2016)

Но, знање не значи исто што и школовање, а то не значи исто што и образовање. Заправо, можемо бити школовани, али не и образовани, поручује вештица без метле.

Блог – Вештица без метле: Kњига као не(пријатељ) (29.11.2014)

_10209110125297182_4315921925278802174_n

Свеједно, деца не могу бити нешколована, те уколико родитељи не упишу дете у школу, плаћаће новчане казне у износу до 50.000. Сличне казне плаћаће и родитељи који своје дете не шаљу у школу.

Политика: У први разред полази око 15.500 малишана (1.3.2016)

Scoala Gimnaziala Anioara Odeanu03 (Small)И можда ће сва та деца ићи у школу искључиво преподне. Иницијатива за то изгледа припада професору Александру Липковском, председавајућем Националног просветног савета.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Једна смена у школама апсолутни приоритет (1.3.2016) & Вечерње новости: Тешко да ће сви ђаци моћи у исту смену (3.3.2016)

А нама је приоритет да ђаке научимо да чувају животну средину. У томе нам може помоћи друга за данас презентација Иване Дамњановић:

Просветним властима би требало да буде приоритет да сачувају углед наставничке професије.

Зелена учионица: Кад рад у школи буде најугледнији посао, бићемо земља знања (15.9.2014)_mzx8zrM5jB1svwlszo1_500 (Small)

И тако дођосмо до краја, односно епилога, али не у вези са данашњом темом. Па, ипак, важног.

Блиц: Својим апелом за лечење узбуркао је јавност у Србији, а ово је епилог (2.3.2016)

Наставничко глагољање

_10156241378040284_7747314715145905705_n (Small)О чему наставници причају и колико то има упоришта у реалности, говори први текст који смо одабрали за данас:

Писменица.рс: 10 наставничких глаголања (9.2.2016)

Наставници када глагољају требало би да воде рачуна и да то о чему глагољају има смисла, а и да буде у сарадњи са правописом. То важи и за телевизијске водитеље, али веома често није тако.

Политика: Језик на удару медијске површности (9.2.2016)

Нас, биологе, језик занима и као орган чула укуса, па да пређемо на нешто хранљиво. 🙂

Ово су били школски оброци широм света, а следи филм само о Јапану:

У Јапану или било где другде, могуће је јести и са пода, али само ако то учините у року од пет секунди. Ако је веровати следећем часопису:

Курир: Правило 5 секунди: Сваки родитељ ово мора да зна! (10.2.2016)

Одакле ћемо све да једемо постаје све осетљивија тема, како су нам плате све мање. 🙂 11987144_858377310913972_552925133560484896_nАко се неко можда и надао да ће платни разреди то поправити, верујемо да су наде до сада потонуле.

Зелена учионица: Радар: Платни разреди (11.2.2016)

Осим платним разредима, наставници су незадовољни и процесом укрупњавања норме. Иако медији преносе да се са тим почело у септембру прошле године, резултати су још увек бледи.

Вечерње новости: Прекобројних наставника пуне школе (11.2.2016)

Према неким изворима, у школама су прекобројне вахабије.

Вести онлајн: Вехабије учитељи деци Бошњака (10.2.2016)

_nvanyuysV51s1qpzeo1_128011Прекобројни или не, тек, треба да будемо задовољни што наше занимање није међу првих десет најстреснијих. Додуше, у тексту који наводи истраживање није наведено ко га је спровео, када, за чије потребе и како га је уопште спровео. Изгледа да се новинари не боре само са језичким проблемима. 🙂

b92: 10 најстреснијих послова у 2016. (10.2.2016)

Ауторка следећег текста тврди (уз навођење извора, наравно) да је наше занимање једно од три најстреснија, и пита се:

Вараждински.хр: Треба ли учитеље и професоре тући? (8.2.2016)

12592677_10208051896237210_5797926296001867431_nПа, неке колеге дочекале су и то. А ево шта ћемо сви дочекати:

Србија данас: На ово смо чекали целог живота: Лична документа ће бити бесплатна и њихово вађење неће бити ваш посао (3.2.2016)

Их, када бисмо ово дочекали и што се тиче школске документације. 🙂 Углавном, важну документацију потписао је наш министар.

Блиц: Потписан Меморандум о дуалном образовању: Школе и факултети ће сарађивати са компанијама (9.2.2016) & Бета видео: Вербић: Дуално образовање подразумева сарадњу компанија и школа на свим нивоима (9.2.2016) & Вербић: Развити модел какав одговара приликама у Србији (9.2.2016)

Ми нисмо развили модел који ће одговарати приликама, али имамо презентацију за крај, а која ће одговарати свим наставницима биологије. 🙂 Аутор је Тања Јовановић:

Џин мајушног тела

На почетку бисмо упутили честитке Математичкој гимназији у Београду, коју не похађају само одлични математичари, већ и – хемичари.

b92: Српским хемичарима прво место на турниру у Москви (6.2.2016)

little-girl-whispers-dog (Small)Успеси не морају само да се мере освојеним првим местима. Наставник је успео и ако је код ученика развио неку лепу, племениту особину.

Petface: Bravo, bravo: Sa svojom učiteljicom udomili preko 600 životinja! (17.4.2015)

Ми нећемо да удомимо животиње, али хоћемо да о њима предајемо. А то ћемо лакше извести уз сјајну презентацију Тање Јовановић:

Да не запоставимо биљке, представљамо и презентацију Ене Хорват:

Презентације не морају да се праве само као ПП. На интернету је обиље програма који омогућавају и другачије приказе и један од њих је искористила Марина Пуран, осмакиња колегинице Владиславе Солаковић, да прикаже шумске екосистеме:

Marina Puran’s Slidely: Šumski ekosistemi

imagesУ шумама југозападног Орегона пронађена је нова врста паука косца, који је за свој подред (Laniatores) прави џин, па ипак се све ове године сасвим успешно скривао у шумској стељи. Додуше, џиновски раст за овај подред износи свега 4 мм, па онда то што је до сада избегавао оштром оку науке постаје јасније. 🙂 Његов назив је Cryptomaster behemoth и име дугује злом створењу Бахамуту, које се појављује у Књизи о Јову, где се описује као велики и снажни нилски коњ. 🙂

IFL Science: Enormous New Species Of Daddy Longlegs Found In USA (29.1.2016)

И док смо у свету пауколиких чудовишта, да вам представимо још једну презентацију Тање Јовановић:

Међу зглавкарима издвајају се инсекти и аутор следећег блога поклонио им је дужну пажњу:

Блог – Тамо и овде: Надживели су диносаурусе… (1.2.2016)

_721933687903584_7023225747767650114_nИнсекти су надживели, а питање је како ћемо ми преживети. Са оволиким платама.

Политика: Вујовић: Нико неће бити закинут за плату због новог закона (6.2.2016)

А и ако будете закинути, увек можете да нађете нову државу, зар не? 🙂 Ево, ми предлажемо Швајцарску, јер тамошњи стручњак сматра да су наставници најбитнији фактор.

За свако дијете: Швицарска стручњакиња за инклузију: „Ако су дјеца изолирана због потешкоћа или друштвене маргинализације, пропустиће многе прилике за учење“ (4.2.2016)

Но вратимо се оном од чега се (не) живи – нашим платама. Кажу да нам враћају регрес и топли оброк. Сећате ли се тога? 🙂

Вечерње новости: Враћају се топли оброк и регрес јавном сектору (6.2.2016)

_10153756830009656_6159875405498653855_nИпак, немојте да се навикавате на топли оброк и уопште оброк, некако верујемо да навика на храну у нашој ситуацији није добра навика. 🙂 Белосветски истраживачи желели су да нам у томе помогну и испитивањем 504 младих људи да дођу до тога која храна делује на нас као дрога; да не можемо да престанемо да је једемо иако знамо да је то лоше по нас и иако желимо да престанемо. Очекивано, мада не и убедљиво, на првом месту се нашла чоколада, а потом и сладолед и помфрит. Од пића, алкохолна су победила безалкохолна (кафу нису разматрали, што је штета). Истраживање је подупрто оном на животињама, где се показало да мишеви када једу одређену храну стварају више хормона среће, допамина. Рецимо, храна која је претрпела приличну обраду, у виду додатка заслађивача, конзерванса и других адитива, а како би се дуже одржала, код мишева ствара сличну реакцију лучења допамина као када се узимају нелегалне дроге.

IFL Science: According To Science, This Is The Most Addictive Food In The World (27.1.2016)

_nl11zmlCHn1td3k3fo1_500Но, да се вратимо законима, без којих не можемо готово колико и без хране која ствара зависност. 🙂 Овог пута о тзв. Алексином закону:

Зелена учионица: Због насиља у школи казна и за просветне раднике? (7.2.2016)

Ето, почели смо наградама, завршили казнама, а некако увек су ове потоње намењене нама. Ако. Ви нас читајте и даље. 🙂

Облак ознака