Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „хуманост“

Први чланак у 2019.

Биолошки блог улази у своју седму годину, надам се успешну као и све претходне. До сада је променио многе формате, како то новинари и ТВ водитељи називају, те је ред да са новом годином добије и нови изглед. Овај пут сам се одлучио да буде малко уређенији. Вести ће бити распоређене по областима, за које верујем да ће бити мање-више сталне рубрике. Тако да ћете из свих за наставу биологије значајних области остварити своје право да знате све. 🙂

bio04 iz štampeИз штампе

Ми наставници смо још у септембру прошле године указали Српском биолошком друштву на проблем са такмичењем у 5. разреду. И, убрзо након тога, дакле, сад у неко ово идеално време, кад смо сви на пар дана празнично слободни, СБД још увек размишља како ће се званично огласити. Но, ту су неуморни медији да, попут ензима, убрзају ствар. 🙂

Данас: Реформа укида школско такмичење? (5.1.2019)

Цитирао бих др Душка Благојевића, председника Управног одбора СБД-а:

…проблем је у томе што је концепт такмичења превазиђен и то захтева реорганизацију, мора да буде промењен смисао такмичења…

Да, свакако треба. Досадашња такмичења су превазиђена, а како ће убудуће изгледати, видећемо. Можда би могао да буде од помоћи појмовник?

bio04 institucijeИнституције и организације

Појмовник за сада постоји само за пчеларе. Сарадник Биолошког блога пчелар Рајко Борић послао је линкове на којима можемо пронаћи пчеларско-ентомолошки појмовник, како га је назвао и научити много о овој веома важној грани пољопривреде. _2007705619492562_8524669205272854528_nВерујем да ће колеге које предају петацима овде наћи занимљиве информације о медоносном биљу и значају пчела за човека.

Пчела.рс: Пчеларски појмовник (приступљено 5.1.2019)

Maxempire.com: Rajkovi rečnici (приступљено 5.1.2019)

Нису само пчелари вредни. Вредни су и запослени у Ботаничкој башти „Јевремовац“. Заправо, у великом су послу, а како би сачували чувени Панчићев хербаријум. Више о томе:

Фејсбук албум – Ботаничка башта „Јевремовац“: Конзервација Панчићеве збирке (око 27.12.2018)

bio04 korelacija sa drugim naukamaТехничка подршка

_mocq5ijabl1rqrp8co1_400И док су сви вредни, ми одмарамо до среде. Празници нам још увек трају, а сва је прилика да најмлађи још увек нису завршили са петардама. Очекујем да ће „прашити“ на Бадње вече и, вероватно, за Божић. И очекујем да се ретко ко радује том праскању. Посебно не они који имају кућне љубимце. Но, спас, као и увек, нуди модерна технологија.

Мондо: У овој кућици љубимци могу у миру дочекати петарде (21.12.2018)

У сваком случају, желим вам да лепо проведете ове празничне дане како бисте пуни елана кренули у нове радне победе. Уживајте. 🙂

Advertisements

Такмичење за пети још увек неизвесно

Miscellaneous-Images-cute-art-funny-photoshop-strange-movies-people-weird-buildings-interesting6eroes-Misc-gems-agate_largeКао што знате, у прошли четвртак је било окупљање чланова СБД-а на коме су могли да присуствују и заинтересовани наставници. Пошто, сада већ традиционално, наставници из основних школа нису били заинтересовани, састанку смо присуствовали председница Стручног актива наставника биологије Београда Албина Холод и ја. Зато је било представника наставника из средњих школа, који имају проблеме. Ти проблеми су углавном рад на новом програму без уџбеника, изборни предмети који нису довољно изазовни нашим средњошколским колегама (репродуктивно здравље и еколошке теме нису једнаке генетици и развићу, тврдила је једна колегиница) и, највише од свега, предложени фондови часова где се јасно види да стратегија гимназијског образовања не подразумева озбиљније изучавање природних наука. Краће речено, планира се њихово смањивање. Колико сам схватио, намера челника Министарства је да се колеге које тамо предају биологију баве и изборним предметима и тако допуњују свој фонд.

Наставници из гимназија су наишли на разумевање чланова СБД-а, али и Биолошког факултета Универзитета у Београду (и декан је био присутан), а своје представнике послали су сви департмани биологије из Србије. Били су присутни и неки шефови тих департмана, рекао бих. Након дискусије, уследили су закључци и ево их, преузети са сајта СБД-а.

Закључци са састанка 27.11.2018

Ово је уједно и писмо министру које потписује руководство СБД.

Што се тиче нас основаца, знате већ да смо на последњем састанку имали неке предлоге и њих је Албина проследила. То писмо је кратко, али ефектно.

Допис Стручног актива наставника биологије Београда

На састанку се разговарало само о предлогу број један, а то је да ученици петог разреда не учествују на такмичењу. Мишљења о овоме су била подељена. Представници новосадског департмана (и то одсека за методику наставе) су били заговорници да се такмичења одрже, али смо нас двоје из основне школе и уз подршку појединих средњошколских колега морали да инсистирамо да се, ипак, ове године направи пауза. Мотив за наш предлог је био да се ове године тек навикавамо на (и испрабавамо) нове начине рада, као и садржаје. Такође смо били мишљења да су такмичења оваква каква су – одавно превазиђена, а тек сада нису у складу са новим, реформисаним методама рада.

Ништа није одлучено, али ћу вам свакако информације проследити чим их сазнам.

Оно што је цео свет сазнао, али иде на образ Кинезима, најновије је истраживање које је спроведено у Јужном институту науке и технологије (Southern University of Science and Technology) у Шенџену. Тамошњи научник (He Jiankui) на научној конференцији је објавио како је мењао гене близнакињама потеклим од ХИВ негативне мајке и позитивног оца, а како би их учинио резистентним на овај вирус. За овај подухват користио је CRISPER технику, која је хит међу генетичарима.

Резултати овог његовог рада нису потврђени, али се међународна научна заједница већ шокирала овим ГМО примењеним на људе, а кинеска влада и институције су одмах негирале своју умешаност.

Science: CRISPR bombshell: Chinese researcher claims to have created gene-edited twins (26.11.2018)

Но, ми свакако можемо да будемо умешани у предавање које ће се дешавати средином децембра и које је бесплатно за све заинтересоване.

Ако сте заинтересовани да видите да ли су нам сви врапци на броју, пријавите се на следећи линк.

Пријава за врабац мој први комшија

Таман се на ову причу надовезује рад наше колегинице Виолете Апостоловски Дупор. Најбоље је да пренесем оно што је она написала, а ја вас поздрављам до следећег чланка.

виолета апостоловски дупор1Циљ „ШКОЛСКОГ ЗЕЛЕНОГ ПРЕСА“ је да се ученици укључе у препознавање добрих и лоших примера заштите животне средине у школи, око школе, у свом месту становања, у околини места становања и њихова презентација путем чланака (текста) и фотографије.
Рад Чувара природе ОШ „Ђура Даничић“! 👩‍🎓

Наше мало њима значи много – пожелимо им добродошлицу. Све птице које зимују у нашем крају прилагођене су мразу и зими, међутим, оне су нажалост угрожене због нас; изгубиле су станиште и изворе хране. Неопходна им је наша помоћ током зимских дана како би преживеле.
Чувари природе су одлучили да ове зиме помогну нашим малим летећим суграђанима. Позабавили смо се израдом кућица и хранилица за птице. На интернету смо се информисали како и чиме да их направимо, где је најпогодније место за њихово постављање, а уз помоћ родитеља то смо и учинили. Планирамо да их поставимо у дворишту наше школе како би наше суграђане посматрали, хранили и уживали у њиховом цвркуту.
Да би имале храну током хладних дана организоваћемо акцију сакупљања хране и верујемо да ће ученици млађих разреда да нам се придруже након што их подучимо, упознамо и објаснимо нашу активност. Научићемо их да буду хумани према животињама и да воле природу која их окружује. Схватиће и они, као и ми да смо само један мали део природе, а да је и она део нас.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Известили смо са састанка СБД-а;
  2. проследили смо прве информације о такмичењу ове године;
  3. шокирали смо се због најновијих научних генетичких истраживања;
  4. пријавили смо се за предавање и панел дискусију;
  5. дивили смо се сјајном раду.

Хотели за инсекте и солитери за врапце

Почео бих примером добре праксе из учионице. Колегиница Тереза Катона у својој школи направила је спој биологије и ликовне културе, па су лепи хербаријуми постали још лепши.

Tereza Katona korelacija likovno

Примера доброг рада има и у науци.

Noizz.rs: Bojanovo revolucionarno otkriće moglo bi da promeni svet (23.5.2018)

У Новом Саду, према писанију Урбансити радија, неће да мењају свет, али један његов део хоће. У питању су градски паркови.

Urbancityradio: Gradski park dobiće sistem za rasterivanje ptica i sitnih životinja (25.6.2018)

Вест је веома штура и не пружа кључне информације, тако да не знам колико је веродостојна. Уз то, само је овај магазин и дојавио. Но, гледајући коментаре, јавност је свакако није прихватила са одушевљењем.

20180511_141713

Ова два гуштера сам ја фотографисао у школском дворишту и иако су ситне животиње нисам их растерао, већ их оставио да се на миру сунчају.

И док једни намеравају да растерују врапце, други им омогућавају да добију дом. Следећи видео гледамо према препоруци Жељка Станимировића.

Фејсбук видео – Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Врапци у Београду (приступљено 7.7.2018)

У овом филмићу сазнали смо да су врапци значајни јер тамане комарце и корове. Желео сам да вам покажем још једног летећег створа, овог пута из Индије. Он има толико добру мимикрију да не мрда својим крилима, не бисмо успели да га разликујемо од сувог лишћа.

Следећи лептирић уопште није овако сладак. Наиме, у питању је ноћни лептир који се храни – крвљу, чак и људском. Пронађен је у скорије време и то само у појединим популацијама врсте која се иначе храни воћем. Насељава јужну и централну Европу. Када своју дугачку сурлицу забоде испод коже, у стању је да пије крв чак и двадесет минута!

За разлику од комараца, у овом случају крвљу се хране искључиво мужјаци и то да би могли да се размножавају. Макар је то разлог који научници претпостављају. Можете погледати и видео за детаљнију причу.

И инсектима, иако крв умеју да нам попију, баш као и врапцима, неки наставници и ђаци праве кућице. У ствари, хотеле, да будемо прецизнији.

Блог – Зрењанинска група НПН: Хотели за инсекте – практичан рад (19.6.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Промовисали смо примере доброг рада у настави и науци;
  2. сазнали смо који су наводни планови са парковима Новог Сада;
  3. одгледали смо видео о врапцима и о једном чудесном лептиру;
  4. пронашли смо крвопије међу лептирима;
  5. добили смо идеју за практичан рад.

Пушење или плата – одлучите сами

Дани су све хладнији и право је време да се хране веверице…

Facebook video: Nid D’oiseaux (22.6.2016)

…или да се броје сове.

23658465_1460411594008527_2773262828282072486_n (Small)

Још увек смо у свету животиња, али из света птица прелазимо у свет глиста нематода. Ови мали створови када су суочени са избором између хране и парења, одабраће ово друго. Али само мушке јединке, како наводи научни рад у часопису Current Biology. Суптилне промене у нервном систему одређују разлике у понашању мужјака и женки.

IFL Science: Male Worm Brains are Wired to Choose Sex Over Food (21.10.2014)

worm-activities-6Постоји и други начин да откријемо које су мушке, а које женске јединке. Дамо им храну и ако је појео значи да је мужјак, а ако је појела, онда је женка. 🙂 Без све шале, разлике постоје и код људи и то још на малом узрасту.

Школски портал Бигза: Ко су бољи ђаци – дечаци или девојчице? (13.11.2017)

Сада знамо ко и зашто боље учи, а ево ко и зашто боље ради. 🙂

Телеграф: Да ли пушачи раде мање од непушача? Велика дилема, сталне расправе и коначно питање – да ли би због тога требало кориговати плате? (24.10.2017)

Плате ће нам, изгледа бити кориговане. Цитирам:

За десет одсто већа примања имаће и они који раде у установама основног и средњег образовања, ученичког и студентског стандарда, као и у установама социјалне и здравствене заштите и установама културе.

И ово звучи чудно јер Министарство просвете од следеће године добија мањи буџет у односу на ову. Све пише у тексту који сам приредио за крај.

Политика: Највише пара Вујовићу, најмање Јоксимовићевој (9.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. cigaretteРазмишљали смо о зимским активностима у вези са животињама;
  2. сазнали смо која је разлика између женских и мушких глиста;
  3. открили смо зашто дечаци лошије уче од девојчица;
  4. критиковали смо пушаче;
  5. радовали смо се што ће нам бити веће плате.

Бригу не бери, ту су Јутјубери

Long-beaked Blindsnake

Ово није безноги водоземац, већ једна врста слепе змије.

Безноги водоземци занимљиви су по многим питањима. У основној школи их уопште не помињемо, а верујем да би шестацима били занимљиви. Око четвртина врста леже јаја, док остали рађају живе младунце. И ти младунци хране се кожом своје мајке! Колико сам разумео, једу и њено месо и тако повећавају тежину и до десет пута у току прве недеље живота. Како се хране, можете видети на снимку на следећем линку.

IFL Science: Watch This Amphibian Eat Its Mother Alive (приступљено 30.10.2017)

Следећи видео је значајније симпатичнији.

 

На Јутјубу може да се нађе разноврсних занимљивих снимака. Јелена Братић се није бавила толико снимцима, колико онима који те снимке постављају. То су тзв. Јутјубери и има их и међу нашим основцима.

Како Јеца каже: Јутјубери и лекција о критиковању (27.10.2017)

Дакле, нове генерације имају неке нове занимације. Јасно је да нам те занимације неће бити блиске. Другим речима…

Кутак.нет: И ја сам била основац, али не овако: Након што сам у школском дворишту чула овај разговор петака, остала сам без текста! (24.10.2017)

Можда је ауторка претходног текста остала без текста, али ја нисам. Последњи текст за данас говори о хормонима.

Блог – Тамо и овде: Они су со живота… (15.10.2014)

ng_emocije_700064926 (Small)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали нешто ново о животу безногих водоземаца;
  2. одгледали пресладак видео;
  3. добили смо лекцију о критиковању (и Јутјуберима, приде);
  4. подсетили смо се да смо и ми некада били основци;
  5. читали смо текст о хормонима.

Непријатељи вакцина

xdmakbsw6ums2zdoplqqУ понедељак имамо једно занимљиво предавање.

Фејсбук догађај – Музеј науке и технике: Вакцинација и њени непријатељи, проф.др Зоран Радовановић (за 9.10.2017)

Вакцине се дају као превенција болестима, али оне нису лек. О леку говори следећи текст и то о леку за болест којој, тренутно, лека нема. Ради се о сиди. Њу изазива вирус ХИВ и он је неко време неактиван, скривен у телесним течностима. Тренутне терапије се базирају на томе да се смањи количина вируса у телу, чиме се продужава та његова латентна фаза и пацијентима омогућава колико-толико нормалан живот. Најновија идеја је да се вирус активира, односно покрене да напушта ћелије у којима се размножавао. Научници су синтетизовали једињење названо L-HIPPO, које онемогућава вирус да дође до ћелијске мембране и размножава се, те остаје заробљен унутар инфициране ћелије. Ћелија ће временом природно угинути (тај процес се зове апоптоза или програмирана ћелијска смрт), а са њом и заробљени вируси.

IFL Sceince: New Breakthrough Could One Day Lead To AIDS Cure (3.10.2017)

У тексту још кажу да око 1,1 милиона људи у САД има ХИВ, али да једно од седморо оболелих и не зна да је у тој групи. Ево још мало статистика, али другачије врсте.

hjo (Small)

Какви су ставови младих по питању урођених болести, можда је боље да ни не испитујемо. Наместо тога, треба да едукујемо, а ево га један текст који нам може помоћи у томе.

dw.com: Daunov sindrom: hendikep, a ne bolest (24.5.2013)

Углавном, колику ћему емпатију имати, зависи од физиолошких својства мозга. Научници у следећем тексту тврде да се емпатија, зато, може развијати, али и да се може смањити током времена.

IFL Science: Researchers find Physical Differences in Empathetic Peoples’ Brains (22.6.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. _mxa0j1Q5L11t1f7ixo1_500Најавили смо стручно предавање о вакцинацији;
  2. „апдејтовали“ смо сазнања о опаком вирусу ХИВ-а;
  3. видели смо поражавајућу статистику о ставовима младих;
  4. научили смо нешто о Дауновом синдрому;
  5. сазнали смо да се емпатија може развијати.

Фасцинантне птице селице

Свих ових дана актуелне су две ствари. То су дешавања у земунској школи  „Светозар Милетић“ и нова два закона о просвети која су стигла на дневни ред скупштине. 14938406_1123156767780753_5795997278143457221_nО првим дешавањима можете да сазнате на Јутјуб снимку, а што се закона тиче, ево шта има да каже челник једног од синдиката Јасна Јанковић.

Зелена учионица: Јанковић: Закон о платама нема везе са платним разредима (20.9.2017)

Шта ће се свим тим новим законима променити? Можда ће следећи текст то мало појаснити.

Зелена учионица: Повећава се одговорност наставника за квалитет наставе, оцењивање… (15.9.2017)

Углавном, скупштина ће се бавити тим предлозима закона, а Конференција Универзитета се бавила Скупштином. Или, прецизније речено, посланицима у Скупштини.

Инсајдер: Конференција универзитета Србије тражи хитну смену Муамера Зукорлића (22.9.2017)

12647554_914088752040387_8063760104160597177_nТо је државни политички план, а и на локалу се свашта дешава.

Петфејс: Краљево: „Данас је МОЈ ГРАД изгласао да се ПСИ у Прихватилиштима убијају“! (21.9.2017)

Псима у Краљеву не пише се добро, а страдају и птице из разних разлога. Животињама више него икада треба наша заштита, те увек треба скретати пажњу на њих. Из тог разлога, крајем септембра и почетком октобра очекују нас неки лепи излети са птицама.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Фасцинантна сеоба птица (за 30.9.2017. и 1.10.2017)

dajtajmbrds

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Излистали смо актуелности у овом периоду;
  2. прочитали смо мишљење челника синдиката о платама;
  3. информисали смо се о новим законима;
  4. сазнали смо о политичким дешавањима у земљи и појединим локалним самоуправама;
  5. најавили лепе излете са циљем упознавања птичјег света.

 

Облак ознака