За наше птице

Жељко Станимировић нас подсећа да, ако смо са ђацима правили кућице и хранилице за птице, сада је право време да их поставимо. Временске прилике одговарају, а и птицама ће бити потребно неко време да се привикну на наш ручни рад и да долазе.

Корисни материјали

Ако још нисте направили хранилице за птице, ту ускаче у помоћ колега Славољуб Тоскић, односно његови вредни и паметни ђаци.

Са часова

Ђави су нам вредни и паметни, а наставници биологије задају креативне задатке и та комбинација је одлична. Лепи цртежи и колажи су нам пристигли са часова Оливере Коларић, модел ћелије је настао на часу Радета Перуничића, а пано о расту и развићу правили су ђаци Леле Недељковић.

Предстојећи догађаји

Након ових слика, да најавим и покретне слике, како их већ зову, а у којима можемо да уживамо онлајн и бесплатно. Време бирамо сами, а све имамо на сајту:

Green Fest: Školski program

Занимљивости

Кад смо код филмова, ја имам два за вас за крај данашњег чланка. Једна је наша емисија о гљивама и водитељи су деца, а друга је на енглеском језику и води је наш колега биолог који је дозволио да га мрави уједају. Он је то урадио зарад истраживања, али је свеједно чудно. 🙂 

 

Посадимо живот

Пошто нам је лепо успео први састанак на републичком нивоу, што не бисмо направили још један.

Важне информације

Да бисте могли да присуствујете састанку, морате бити наставник биологије (из основне или средње, свеједно) и морате бити члан наше ФБ групе. Детаљи о састанку следе:

Очекујемо вас, а од нас биолога се очекује да промовишемо здравље и да на сваки начин оздрављењу помогнемо.

Активизам

Овако изгледа оловка коју треба засадити.

Верујем да сте знали да је 15. фебруар Светски дан деце оболеле од рака. Национално удружење родитеља деце оболеле од рака НУРДОР дало је идеју како да се на хуман и сврсисходан начин обележи овај дан у школи. Активност се зове „Засади живот, буди херој!“, а све о томе у документу који следи.

Допис за школе

Корисни материјали

Када смо већ код сађења и биљака, свакако вреди видети лекцију Оливере Коларић.

wakelet.com: Građa biljaka – obrada (приступљено 10.2.2021)

Настави ботанике допринео је и Славољуб Тоскић дигиталним хербаријумом:

Са часова

Славољуб се, дакле, бавио ботаником, а Сања Урошевић Парезановић палеонтологијом. Њени ђаци су правили фосиле. Ђаци Силвије Јовичић су правили духовите, али едукативне цртеже и текстове, а ђак Славице Младеновић је направио стрип.

Из штампе

Заиста, наставници биологије раде сјајне ствари и чак и у условима пандемије. Но, питање је колико ће заиста ови услови утицати на наш рад. Човек који је стручан за то каже да ћемо тек видети.

Зелена учионица: Александар Бауцал: С последицама немара у образовању ћемо се дуго суочавати (8.2.2021)

Свакако ћете се дуго суочавати са објавама на Биолошком блогу, тако да видимо се ускоро.

Такмичења из биологије неће бити

Распуст полагано пролази и време је да се интензивније размишља о школи. Једно од питања о којем нећемо размишљати је такмичење јер се Биолошки блог потрудио да вам пронађе одговор на то питање.

Важне информације

Колеге је затекла вест коју је објавило Министарство да ће такмичења бити.

МПНТР РС: Календар такмичења и смотри ученика основних школа за школску 2020/2021. годину (14.1.2021)

Контактирао сам проф. др Мирослава Живића са Биолошког факултета који је председник СБД-а и он је одмах одговорио да такмичења ипак неће бити. Он ће се обратити Министарству како би се ова информација у Календару променила, а послао је и одлуку СБД-а.

Одлука Српског биолошког друштва (5.1.2021)

Корисни материјали

Дакле, Календар такмичења нама биолозима неће значити, али један други календар који је израдио Центар за промоцију науке и те како хоће. Можете га преузети и штампати јер је заиста лепо урађен.

ЦПН: Календар за 2021. годину (приступљено 17.1.2021)

Из штампе

Календар није све што ћемо добити. Наиме, како пишу медији, прилично ћемо се опарити.

Данас: Просветарима дебљи новчаници за 2.000 динара (4.1.2021)

Уколико имате идеју како да потрошимо оволике новце, свакако се јавите у коментару овог чланка. А ако нисте инспирисани за идеје, природа је вечита инспирација, па није лоше да вас мало инспиришем.

Институције и организације

Заправо, инспирисаће вас текст који је објавио Природњачки музеј, а поводом јубилеја који прославља (125 година постојања).

Црна хроника

Нажалост, колико год да је природа дивна и да очарава и инспирише, људи се ревносно труде да је уништавају. Следећа вест заиста звучи шокантно.

Курир: Снимили заштићену морску краву и шокирали се: На леђима јој био урезан натпис ТРАМП, а за тај потез следи озбиљна казна (12.1.2021)

Вести из света су шокантне, али вести код нас су врло забрињавајуће. Како преноси „Еуроњуз“, власт у Србији се труди да прикрије податке о загађењу које је тешко прикрити; загађени ваздух већ може да се види, намирише, па чак и окуси. Овај инострани медиј пише како је у децембру 2019. Србија достигла рекордан број мртвих у свету због последица загађивања (175 на 100.000 људи). Загађење код нас упоређују са оним у Енглеској током Индустријске револуције, са том разликом што код нас индустрије има веома мало, те су главни извор загађења топлане и кућна ложишта, те саобраћај. Према њиховој процени, у питању је лош угаљ који се користи и пуни ваздух честицама које превазилазе стандарде. Наиме, према Светској здравственој организацији, ситне честице у ваздуху (промера један до два микрона) не би требало да прелазе 10 микрограма на кубном метру. У Београду та вредност је 29. Стручњаци кажу да би смањење од само 5 микрограма на ту вредност спасила стотине живота.

Euronews.com: Is Serbia manipulating data to cover up its air pollution problem (7.1.2021)

Ево како су Тајланђани решили проблем загађења.

Курир: Овај национални парк се досетио како да врати бахатим туристима: Поштом им послали ђубре које су оставили за собом! (18.9.2020)

Са часова

Што се тиче нас наставника биологије, ми увек имамо креативне идеје како да инспиришемо ђаке да не бацају ђубре. Рецимо, како би се смањила потрошња пластичних кеса, ученици Марте Мајорски су правили платнене торбице и украшавали их. Наставница Јована Думић је организовала интересантна дешавања за Дан заштите животиња, а кроз креативну рециклажу ђаци Марије Буздумовић направили су сјајна наставна средства – систем органа за излучивање.

Предивне моделе ћелија су правили ђаци ђаци Тамаре Микић, а збирку гранчица ученици Зоке Станковић. Ђаци Марине Нешић су направили скулптуру од здраве хране, те повезали уметност и здравље.

Осим природе, надам се да су вас инспирисали и радови ђака сјајних колегиница, а Биолошки блог ће се трудити да, ако вас већ не инспирише, а онда макар правовремено извести.

Више знања уз мање учења

О корона вирусу данас може да се нађе заиста много информација, али оно што је најважније свакако је да се одржавају дистанца и хигијена.

Практични савети

Оно о чему заиста нисам размишљао је да хигијенске навике у доба пандемије подразумевају и фазонирање мушке браде. Наиме, није свака брада довољно безбедна.

Newseu.cgtn.com: Should you shave your beard because of coronavirus? (8.4.2020)

Ово је било за мушке колеге, а за све колеге, без обзира на пол, добро дођу следеће препоруке пристигле из Министарства.

Зелена учионица: Препоруке Министарства просвете: Наставници прво да деле петице (15.4.2020)

Добро, делићемо петице, а да видимо шта нам саветују психолози; како школски, тако и они са универзитета.

Зелена учионица: Препоруке за наставнике – како одржати оптималан темпо рада током наставе на даљину (7.4.2020) & Данас: Сваког дана 10 минута разговарај са собом (13.4.2020)

Што се мене лично тиче, ја разговарам сам са собом много више од десет минута дневно. 😀 Да, мислим на часове које снимам. Кад смо већ код тога, поставља се питање да ли школски програм удружен са наставом на даљину даје неке резултате.

Из штампе

Н1: Шарчевић: Одржан континуитет наставе, неки кажу да ђаци мање уче, а више знају (15.4.2020)

Још увек не знамо засигурно када ће започети школа на близину. У медијима се могу наћи и различите процене стручњака, али и самог министра. Оно што свакако знамо је да ће пробе мале матуре бити, а како ће све то изгледати, погледајте.

Паланка данас: Онлајн проба мале матуре од 22. априла, ко нема рачунар добиће одштампано (14.4.2020) & Блиц: Онлајн проба мале матуре после васкрса Шарчевић: Није циљ да ђаци преписују, имаће 12 сати да реше задатке (8.4.2020)

Корисни материјали

Пошто ће мале матуре изгледа бити, ево згодног сајта малим матурантима за вежбу.

Биологија.рс: Проверите своје знање (приступљено 15.4.2020)

Врло корисни су и филмићи које прави Снежана Јовановић. Ја вам представљам један о одрживом развоју, а на каналу Јутјуба пронаћи ћете још врло лепих и занимљивих.

Ту су и сјане презентације Николе Арсића. За данас сам одабрао једну о наслеђивању особина.

Дакле, материјала за учење заиста има, а неки су врло забавни. На Фејсбук страни посвећеној пауцима Србије, пронаћи ћете једну баш, баш занимљиву (и едукативну) друштвену игру.

Фејсбук група: Паукови Србије (11.4.2020)

Институције и организације

Са пауцима је увек забавно, али са неким другим врстама имамо проблеме. И потребно је помоћи да се ти проблеми реше.

И птицама је потребна помоћ, такође. Зашто им је потребна помоћ, сазнаћете када кликнете на слику која следи.

Кад смо већ код птица, погледајте (боље рећи послушајте) апликацију коју је пронашао Никола Денчић. Потребно је да кликнете на цртеж птице чији пој вас занима.

Ocells de riu (приступљено 15.4.2020)

Са часова

И птицама и завршавамо, односно ђацима и њиховим креативним кућицама за птице. Најпре радови ђака Оливере Коларић.

Ево их и радови ђака Драгане Станишић.

Ту су и радови ученика Данијеле Савић, ништа мање сјајни.

И, напокон, кућице ђака Тамаре Микић, али намењени за инсекте.

Браво за сву децу и колеге! Видимо се ускоро.

Хранилице моје птице, а и обратно

Такмичење се све више ближи (као што знате, заказано је за недељу 15. март), а ми још увек немамо Правилник. Изгледа да се ништа не дешава, али није баш тако.

Реч наставника

Од колегинице Ане Милинковић пристигло је писмо које објављујем у целости.

Актив наставника биологије земунских основних школа

На састанку општинског Актива наставника биологије земунских основних школа, који је одржан 22.01.2020. године у 14h, већином гласова донета је одлука да уколико већ постојећи Правилник  такмичења из биологије остане на снази, са истим начином награђивања ученика, не учествује на предстојећим такмичењима у организацији Српског биолошког друштва.

У Земуну

22.01.2020.                                                                 Актив наставника биологије

Дакле, овако се изјаснио Земун, али то не значи да ђаци из Земуна неће изаћи на такмичење. Решење за једно лепо такмичење има Жељко Станимировић који нас вазда извештава о активностима у вези са птицама.

Предстојећи догађаји

Мислим да постер говори више од речи.

Са часова

На ово се надовезала колегиница Сања Урошевић Парезановић која одржава биолошку секцију у школи и један од продуката овог лепог рада су управо кућице за птице.

Сања је већ позната у круговима наставника биологије као колегиница која вредно и креативно ради и ево како је, прошле године, њена секција обележила тадашњи Дан животиња.

Сањине активности су уједно и пројекти, што је и по мери новог програма.

Стручно усавршавање

А о пројектима у настави овог пута у Крушевцу говорићу ја (морам мало и себе да хвалим, јер ко није за себе – није ни за друге 😀 ). На позив колегинице Оливере Коларић сутра гостујем у мени драгом граду.

Са Крушевљанима се видим сутра, а са свима осталима – следеће недеље на овом блогу.

Врана пецарош и друге приче

Иако је 1. јуни, временске прилике у Београду примереније су неком каснијем јесењем периоду. Колико сам видео у временској прогнози, ни сутра ништа боље бити неће, али то није разлог да не обиђемо једну лепу изложбу.

Предстојећи догађаји

Дакле, иако време није баш пролећно, ово годишње доба нас очекује у београдском Природњачком музеју.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Пролећна изложба гљива (за 2.6.2019)

Још један догађај који нас очекује је промоција две нове публикације од значаја за биологе.

Фејсбук догађај – Народна библиотека Србије: Црвена књига фауне Србије – птице и правокрилци (за 7.6.2019)

Занимљивости

Птице свакако заслужују посебну публикацију, а верујем да и једна врана треба да има макар једно поглавље. Погледајте снимак у следећем чланку.

Курир: Невероватно! Снимак вране која „пеца“ запалио интернет: Ево зашто ове птице важе за најпаметније животиње на свету! (ВИДЕО) (3.3.2019)

Ево још једног симпатичног текста, овог пута о другој врсти птице, из јануара ове године:

Блиц: Добрила је птице, али верна као пас: Овај белоглави суп толико је заволео Турке да му не пада на памет да се врати у Србију (29.1.2019)

Прича има и епилог.

BBC: Beloglavi sup Dobrila voli selfije i ljude: Plemenita lešinarka opet u svom gnezdu na Uvcu (12.4.2019)

Корисни материјали

Иако је веран као пас, белоглави суп није кућни љубимац. О томе ко јесте идеалан кућни љубимац, наш колега Никола Арсић направио је презентацију.

Остављам вас да листате ову сјајну презентацију, која ће вам, сигурно, добро доћи следеће године у настави, а ми се читамо идуће недеље.

Човек – рођен да буде дивљи и увежбан

Данас ће нам главна тема бити спорт и физичко васпитање у школи. Није баш да нам није битно јер сетите се да здравствени аспект повезује наша два предмета. Но, почињемо најпре еколошким темама.

Из штампе

Навикли смо већ да нас таблоиди засипају апокалиптичним вестима и, према њиховом писанију судећи, увек смо негде на ивици истребљења и као људи и као нација. Ипак, неке од тих вести могу се узети за озбиљно, посебно ако се ради о угрожавању животне средине.

Курир: Сви објављују фотографије од пре 10 година, али ове ће вас шокирати: Језиви призори над којима сви морамо да се замислимо (20.1.2019)

Занимљивости

Заиста, за само десет година направили смо огромну разлику због свог немара и егоцентризма. Некада животиње имају више осећаја од нас, а то показује и следећи снимак.

NS TV – Facebook video: O vídeo que fez o mundo chorar! (пре око годину дана)

Ипак, наде има да и људи могу да имају обзира. Добрим примером су се истакли спортисти, тачније фудбалери.

Видеотека – Фејсбук видео: Видео који ће вам променити живот: Није тешко бити човек! (пре око три године)

Корелација

Верујем да вам се овај спортски снимак допао, а ако вам се спорт не допада, треба да кривите своје наставнике физичког (што је и разумљиво јер ваљда смо сви сада ваљда апсолвирали да су наставници искључиво криви за све лоше у друштву).

Знанствени нет: „Трауме од тјелесног криве су што људи не вјежбају“ (5.9.2018)

И штета је да не вежбемо јер наука каже да за разлику од нама сродних мајмуна, људи су заиста еволуирали тако да су нам телесне вежбе неопходне.

Scientific American: Humans Evolved to Exercise (јануар 2019)

Ако вас је овај текст убедио, знате шта вам је чинити, а ми се видимо за који дан са, надам се, значајним информацијама.

Први чланак у 2019.

Биолошки блог улази у своју седму годину, надам се успешну као и све претходне. До сада је променио многе формате, како то новинари и ТВ водитељи називају, те је ред да са новом годином добије и нови изглед. Овај пут сам се одлучио да буде малко уређенији. Вести ће бити распоређене по областима, за које верујем да ће бити мање-више сталне рубрике. Тако да ћете из свих за наставу биологије значајних области остварити своје право да знате све. 🙂

Из штампе

Ми наставници смо још у септембру прошле године указали Српском биолошком друштву на проблем са такмичењем у 5. разреду. И, убрзо након тога, дакле, сад у неко ово идеално време, кад смо сви на пар дана празнично слободни, СБД још увек размишља како ће се званично огласити. Но, ту су неуморни медији да, попут ензима, убрзају ствар. 🙂

Данас: Реформа укида школско такмичење? (5.1.2019)

Цитирао бих др Душка Благојевића, председника Управног одбора СБД-а:

…проблем је у томе што је концепт такмичења превазиђен и то захтева реорганизацију, мора да буде промењен смисао такмичења…

Да, свакако треба. Досадашња такмичења су превазиђена, а како ће убудуће изгледати, видећемо. Можда би могао да буде од помоћи појмовник?

Институције и организације

Појмовник за сада постоји само за пчеларе. Сарадник Биолошког блога пчелар Рајко Борић послао је линкове на којима можемо пронаћи пчеларско-ентомолошки појмовник, како га је назвао и научити много о овој веома важној грани пољопривреде. Верујем да ће колеге које предају петацима овде наћи занимљиве информације о медоносном биљу и значају пчела за човека.

Пчела.рс: Пчеларски појмовник (приступљено 5.1.2019)

Maxempire.com: Rajkovi rečnici (приступљено 5.1.2019)

Нису само пчелари вредни. Вредни су и запослени у Ботаничкој башти „Јевремовац“. Заправо, у великом су послу, а како би сачували чувени Панчићев хербаријум. Више о томе:

Фејсбук албум – Ботаничка башта „Јевремовац“: Конзервација Панчићеве збирке (око 27.12.2018)

Техничка подршка

И док су сви вредни, ми одмарамо до среде. Празници нам још увек трају, а сва је прилика да најмлађи још увек нису завршили са петардама. Очекујем да ће „прашити“ на Бадње вече и, вероватно, за Божић. И очекујем да се ретко ко радује том праскању. Посебно не они који имају кућне љубимце. Но, спас, као и увек, нуди модерна технологија.

Мондо: У овој кућици љубимци могу у миру дочекати петарде (21.12.2018)

У сваком случају, желим вам да лепо проведете ове празничне дане како бисте пуни елана кренули у нове радне победе. Уживајте. 🙂

Такмичење за пети још увек неизвесно

Као што знате, у прошли четвртак је било окупљање чланова СБД-а на коме су могли да присуствују и заинтересовани наставници. Пошто, сада већ традиционално, наставници из основних школа нису били заинтересовани, састанку смо присуствовали председница Стручног актива наставника биологије Београда Албина Холод и ја. Зато је било представника наставника из средњих школа, који имају проблеме. Ти проблеми су углавном рад на новом програму без уџбеника, изборни предмети који нису довољно изазовни нашим средњошколским колегама (репродуктивно здравље и еколошке теме нису једнаке генетици и развићу, тврдила је једна колегиница) и, највише од свега, предложени фондови часова где се јасно види да стратегија гимназијског образовања не подразумева озбиљније изучавање природних наука. Краће речено, планира се њихово смањивање. Колико сам схватио, намера челника Министарства је да се колеге које тамо предају биологију баве и изборним предметима и тако допуњују свој фонд.

Наставници из гимназија су наишли на разумевање чланова СБД-а, али и Биолошког факултета Универзитета у Београду (и декан је био присутан), а своје представнике послали су сви департмани биологије из Србије. Били су присутни и неки шефови тих департмана, рекао бих. Након дискусије, уследили су закључци и ево их, преузети са сајта СБД-а.

Закључци са састанка 27.11.2018

Ово је уједно и писмо министру које потписује руководство СБД.

Што се тиче нас основаца, знате већ да смо на последњем састанку имали неке предлоге и њих је Албина проследила. То писмо је кратко, али ефектно.

Допис Стручног актива наставника биологије Београда

На састанку се разговарало само о предлогу број један, а то је да ученици петог разреда не учествују на такмичењу. Мишљења о овоме су била подељена. Представници новосадског департмана (и то одсека за методику наставе) су били заговорници да се такмичења одрже, али смо нас двоје из основне школе и уз подршку појединих средњошколских колега морали да инсистирамо да се, ипак, ове године направи пауза. Мотив за наш предлог је био да се ове године тек навикавамо на (и испрабавамо) нове начине рада, као и садржаје. Такође смо били мишљења да су такмичења оваква каква су – одавно превазиђена, а тек сада нису у складу са новим, реформисаним методама рада.

Ништа није одлучено, али ћу вам свакако информације проследити чим их сазнам.

Оно што је цео свет сазнао, али иде на образ Кинезима, најновије је истраживање које је спроведено у Јужном институту науке и технологије (Southern University of Science and Technology) у Шенџену. Тамошњи научник (He Jiankui) на научној конференцији је објавио како је мењао гене близнакињама потеклим од ХИВ негативне мајке и позитивног оца, а како би их учинио резистентним на овај вирус. За овај подухват користио је CRISPER технику, која је хит међу генетичарима.

Резултати овог његовог рада нису потврђени, али се међународна научна заједница већ шокирала овим ГМО примењеним на људе, а кинеска влада и институције су одмах негирале своју умешаност.

Science: CRISPR bombshell: Chinese researcher claims to have created gene-edited twins (26.11.2018)

Но, ми свакако можемо да будемо умешани у предавање које ће се дешавати средином децембра и које је бесплатно за све заинтересоване.

Ако сте заинтересовани да видите да ли су нам сви врапци на броју, пријавите се на следећи линк.

Пријава за врабац мој први комшија

Таман се на ову причу надовезује рад наше колегинице Виолете Апостоловски Дупор. Најбоље је да пренесем оно што је она написала, а ја вас поздрављам до следећег чланка.

Циљ „ШКОЛСКОГ ЗЕЛЕНОГ ПРЕСА“ је да се ученици укључе у препознавање добрих и лоших примера заштите животне средине у школи, око школе, у свом месту становања, у околини места становања и њихова презентација путем чланака (текста) и фотографије.
Рад Чувара природе ОШ „Ђура Даничић“! 👩‍🎓

Наше мало њима значи много – пожелимо им добродошлицу. Све птице које зимују у нашем крају прилагођене су мразу и зими, међутим, оне су нажалост угрожене због нас; изгубиле су станиште и изворе хране. Неопходна им је наша помоћ током зимских дана како би преживеле.
Чувари природе су одлучили да ове зиме помогну нашим малим летећим суграђанима. Позабавили смо се израдом кућица и хранилица за птице. На интернету смо се информисали како и чиме да их направимо, где је најпогодније место за њихово постављање, а уз помоћ родитеља то смо и учинили. Планирамо да их поставимо у дворишту наше школе како би наше суграђане посматрали, хранили и уживали у њиховом цвркуту.
Да би имале храну током хладних дана организоваћемо акцију сакупљања хране и верујемо да ће ученици млађих разреда да нам се придруже након што их подучимо, упознамо и објаснимо нашу активност. Научићемо их да буду хумани према животињама и да воле природу која их окружује. Схватиће и они, као и ми да смо само један мали део природе, а да је и она део нас.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Известили смо са састанка СБД-а;
2. проследили смо прве информације о такмичењу ове године;
3. шокирали смо се због најновијих научних генетичких истраживања;
4. пријавили смо се за предавање и панел дискусију;
5. дивили смо се сјајном раду.

Хотели за инсекте и солитери за врапце

Почео бих примером добре праксе из учионице. Колегиница Тереза Катона у својој школи направила је спој биологије и ликовне културе, па су лепи хербаријуми постали још лепши.

Примера доброг рада има и у науци.

Noizz.rs: Bojanovo revolucionarno otkriće moglo bi da promeni svet (23.5.2018)

У Новом Саду, према писанију Урбансити радија, неће да мењају свет, али један његов део хоће. У питању су градски паркови.

Urbancityradio: Gradski park dobiće sistem za rasterivanje ptica i sitnih životinja (25.6.2018)

Вест је веома штура и не пружа кључне информације, тако да не знам колико је веродостојна. Уз то, само је овај магазин и дојавио. Но, гледајући коментаре, јавност је свакако није прихватила са одушевљењем.

Ова два гуштера сам ја фотографисао у школском дворишту и иако су ситне животиње нисам их растерао, већ их оставио да се на миру сунчају.

И док једни намеравају да растерују врапце, други им омогућавају да добију дом. Следећи видео гледамо према препоруци Жељка Станимировића.

Фејсбук видео – Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Врапци у Београду (приступљено 7.7.2018)

У овом филмићу сазнали смо да су врапци значајни јер тамане комарце и корове. Желео сам да вам покажем још једног летећег створа, овог пута из Индије. Он има толико добру мимикрију да не мрда својим крилима, не бисмо успели да га разликујемо од сувог лишћа.

Следећи лептирић уопште није овако сладак. Наиме, у питању је ноћни лептир који се храни – крвљу, чак и људском. Пронађен је у скорије време и то само у појединим популацијама врсте која се иначе храни воћем. Насељава јужну и централну Европу. Када своју дугачку сурлицу забоде испод коже, у стању је да пије крв чак и двадесет минута!

За разлику од комараца, у овом случају крвљу се хране искључиво мужјаци и то да би могли да се размножавају. Макар је то разлог који научници претпостављају. Можете погледати и видео за детаљнију причу.

И инсектима, иако крв умеју да нам попију, баш као и врапцима, неки наставници и ђаци праве кућице. У ствари, хотеле, да будемо прецизнији.

Блог – Зрењанинска група НПН: Хотели за инсекте – практичан рад (19.6.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Промовисали смо примере доброг рада у настави и науци;
2. сазнали смо који су наводни планови са парковима Новог Сада;
3. одгледали смо видео о врапцима и о једном чудесном лептиру;
4. пронашли смо крвопије међу лептирима;
5. добили смо идеју за практичан рад.