Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „цитологија“

Истина која неистинито звучи

Колегиница Сања Урошевић Парезановић из ОШ „Петар Лековић“ (Пожега) бавила се ћелијом на један креативан начин.

Све нас је задивила ћелија коју је направила ђак петак наставнице Виолете Јововић.

виолета јовovић

Када говоримо о ћелијама, можда ће вас изненадити да је икс хромозом велики исто колико и глава сперматозоида. Ова тврдња уопште не изгледа логично јер у глави сперматозоида се налази и икс хромозом и још 22 хромозома приде! Ипак, истина је, тврди се у следећем тексту.

Learn.genetics.utah.edu: Cell Size and Scale (приступљено 18.10.2017)

У сперматозоиду ДНК је суперкондензована и сакупљена у веома густу форму (што бисмо жаргонски рекли – зипована је). И треба имати на уму да главу сперматозоида испуњава готово искључиво једро. Цитоплазма је готово у потпуности истиснута напоље, а како би се сперматозоид начинио микроскопском „машином за пливање“ налик на торпедо.tumblr_mmc0hjCGql1qzcf71o1_500 (Small)

Сада, када смо објаснили, више не изгледа немогуће, али је на почетку тврдња изгледала управо тако. Има још таквих тврдњи које су истините, али таквима не делују. На пример, има много више дрвећа на Земљи него звезда у галаксији.

Еду.ТВ: Истините чињенице које делују лажно (4.8.2017)

Чињенице које ће, сигуран сам, деловати занимљиво, можете да чујете на предавању у Новом Саду.

22489742_1433566573359696_3862944301235324004_n

И за крај филмић о још једном ендемиту, али са подручја Аустралије. Скроз је забаван. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо задивљујуће моделе ћелије;
  2. упоредили смо величине икс хромозома и главе сперматозоида;
  3. сазнали смо неке чињенице које само делују лажно;
  4. најавили смо лепо предавање;
  5. одгледали смо занимљив филмић.
Advertisements

Сад је много боље

funny_gifs_falling_asleep_in_class_by_scintilly-d8a0qqjНа почетку, допустићу себи луксуз да будем носталгичан. 🙂

Дневно.рс: Хит писмо на интернету: школе су некада биле апсолутно грозне, деци је сада много боље (2.9.2017)

Данас ђаци више не могу ни да беже са часова, као некад. 🙂

Телеграф: Ако дете побегне са часа, родитељи плаћају казну 100.000: Стижу драконске мере у школе! (29.9.2017)

Са неких часова се не бежи, па и да се казне не плаћају и сигуран сам да су ти часови – часови биологије јер колеге раде сјајне и занимљиве ствари. У ОШ „Радоје Домановић“ на Новом Београду, код наставнице Тијане Морић часови су песма, те настају и песме о протистима.

Кад већ зборимо о протистима, ево га један филм који је идеалан за увод у тему која се њима бави.

И даље гледамо под микроскоп, али овог пута како ћелије ван контроле формирају тумор.

И таман да са овом темом и завршимо, најавом једног занимљивог предавања.

Фејсбук догађај – Музеј науке и технике, Београд: Предавач проф.др Зоран Радовановић: Прави и умишљени узроци рака (за 16.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Уверили смо се да је некад било грозно;
  2. упознали смо се са једном ставком закона;
  3. промовисали смо добру праксу колегинице;
  4. одгледали смо филмиће у вези са протистима и канцером;
  5. најавили смо занимљиво предавање.

 

Ко је први: јаје или ћелија

За почетак вам преносим писмо Соње Бађуре из организације WWF:

Драги наставници, колеге и пријатељи,

3FUKMq1Природи је хитно потребна ваша помоћ!
WWF је покренуо кампању против изградње 8 хидроелектрана на Мури, једној од три реке у „Европском Амазону“ који је први у свету Резерват биосфере који се простире на територији 5 земаља.

Према плановима словеначке компаније „Дравске електране“, слободни ток Муре биће преграђен и претворен у осам беживотних акумулација. Штавише, планирано уништавање Муре крши словеначке и ЕУ законе о заштити вода и природе те је у великој супротности са обавезом словеначке владе да обезбеди међународну заштиту овог подручја. Извештај о процени утицаја на животну средину прве планиране бране код Храстје-Мота закључује да би брана имала штетан утицај на природу. Међутим, Словенија жели да одобри изградњу бране, иако постоје алтернативна енергетска рјешења која су еколошки прихватљивија.

Ваша помоћ сада је кључна! Помозите нам да проширмо ову вест што већем броју људи како бисмо словеначкој влади могли да упутимо апел и спасили „Европски Амазон“.

Потпишите петицију на: http://www.amazon-of-europe.com/rs/

Проследите ову вест вашим ученицима, ово је прави тренутак да покажу да су активни грађани који се залажу за заштиту природе и за њихово боље сутра.

Проследите је такође колегама, пријатељима и рођацима. Сваки потпис је важан.

Together possible!

Хвала,
Соња и WWF тим

10686828_1590979881138744_991853484451023272_nИ даље смо у води, али из река прелазимо у море. На следећем линку је филмић који приказује порођај морског коњића. Код ових животиња порађају се мужјаци. Научници не знају разлог зашто је то тако, али претпостављају да се разлози крију у репродуктивном циклусу и енергетској ефикасности. Конкретније, у једној емисији сам чуо да на овај начин женка има више времена за сазревање јајне ћелије. У току једног порођаја, мужјак донесе на свет око 2500 младунаца, али преживи око 12 њих.

IFL Science: Watch This Insanely Awesome Footage of a Male Seahorse Giving Birth (14.9.2017)

oh1Морски коњићи се рађају живи, а пилићи се легу из јајета. На следећем линку нећемо видети још једно рађање, али свакако ћемо видети веома необично јаје. Снела га је кокошка Гертруда једног фармера из Тексаса. Он тврди да је јаје и поред своје необичне грађе нормалног укуса, баш као и свако друго.

IFL Science: Bizarre Video Shows Chicken Egg With Something Very Odd Inside (14.9.2017)

Када год говоримо о кокошијем јајету, имамо дилему да ли је у питању једна ћелија или више њих. tumblr_nhvzvtawE51rsxqqio1_250Извори на интернету указују да је у питању једна ћелија, наравно, када је јаје неоплођено (то би и било оно које једемо). Тачно је да постоји само један сет хаплоидних хромозома, а самим тим и само једна ћелија, која се налази у кокошјем јајету. Остатак су протеини, липиди и калцијум-карбонат. Актуелна ДНК (и органеле) ограничена је на мали простор који је везан за жуманце – овде се оплодња дешава и оно што се коначно развија у ембрион, тако да бисмо то могли назвати „јајном ћелијом“. Остатак јајета служи само за храњење или заштиту ембриона након оплодње. Међутим, код неких животиња, жуманце је инкорпорирано у цитоплазму јајне ћелије, тако да се цео тај део може сматрати једном ћелијом.

О ћелијама и другим нивоима организације, наш колега Никола Арсић направио је презентацију.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Потписали смо петицију да спасемо „Европски Амазон“;
  2. гледали смо како се рађају морски коњићи;
  3. видели смо једно крајње необично кокошје јаје;
  4. објаснили смо да ли је јаје исто што и јајна ћелија;
  5. додали смо још једну презентацију у нашу богату збирку.

Најављена промена наставних планова за биологију

bigstock-Online-Education-11092166Иако је први сајт, који сам приредио за данас, намењен члановима Педагошког друштва Србије, на њему можете пронаћи и промене које се најављују у настави биологије. Ако кликнете на доње зелено дугменце „Образложење предлога новог наставног програма за пети разред“, биологију ћете пронаћи на 9. страни. А ако кликнете на наранџасто дугменце поред („Предлог – наставни програм за пети разред основног образовања и васпитања“), пронаћи ћете је на странама 163 до 172.

Педагошко друштво Србије: Позив члановима Друштва: коментар Предлога новог наставног плана и програма у основној школи (17.3.2017)

Према још увек важећем плану раст и покрети биљака се уче, па је корисно имати презентацију колеге Владана Нешића.

Док биљкама покрети не мањкају, деци, закованој испред компјутера дефинитивно недостају. Зато није лоше одрадити и понеки час на терену. На следећем сајту можете пронаћи идеје управо за те активности, а што је још битније, за оне еколошке које нам увек стварају главобољу у осмом разреду. 🙂

Green Teacher: Introducing Students to Landscape Architecture (20.1.2017)

osmiМеђутим, мени је пажњу ипак привукла активност у учионици. У овом конкретном примеру обрађени су урбани екосистеми. Наставници су позвали пејзажне архитекте као госте на часу и ови су причали о свом послу, а ђаци нису само слушали. Пошто је окосница теме била зелени кровови, ђаци су правили макете својих кровова на кутијама за ципеле. Користили су материјале попут разнобојних папира, лепкова, цевчица, самолепљивих трака, пур-пене, маркера и слично, али и земљиште, компост и семена трава.

Биљке не само да оплемењују наш животни простор, већ и пречишћавају воду. То се може видети кроз експеримент који је јасно приказан на следећој слици:

_381002882012326_815611008_n

Ето неких идеја шта све можемо да радимо у осмом разреду, а што се седмог тиче, реч дајем Ивани Дамњановић.

На ово Иванино некако се надовезује следећи чланак:

Мој имунитет: Тумачење резултата анализе крви и урина (приступљено 19.3.2017)

Тумачење ових резултат је значајно егзактније него тумачења ПИСА тестирања. Но, свакако, резултате овог тестирања прошли пут и нисмо морали да тумачимо јер их није ни било. То ће се променити.

Блиц: Шарчевић: Пробно ПИСА тестирање почетком априла (18.3.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари данас урадили?

  1. eco-house-design-thumb10814497Упознали се са предлогом нових планова и програма за пети разред;
  2. обогатили своју базу презентација за две нове;
  3. добили идеје за часове заштитне животне средине у осмом разреду;
  4. анализирали крв и урин – што нам може бити искористљиво за часове у седмом разреду;
  5. информисали се о предстојећем ПИСА тестирању.

Фасцикла од инсеката

Данашњи чланак почео бих сјајним филмом који су направили Биљана и Југослав Крстић. Ево како изгледа митоза и мејоза када се презентују на духовит и младима близак начин.

Дакле, и филм може бити начин да се презентује градиво, што је иновација за нас, пошто смо до сада правили готово искључиво Пауерпојнт презентације. Наравно, правимо их и даље, а у том послу најпродуктивнија је Ивана Дамњановић.

Још један сјајан аутор (чија ћу дела представљати у овој недељи) је Владан Нешић.

И још једна његова презентација за данас, овај пут за шести разред.

И када смо код доброг рада колега, а и оригиналног и маштовитог, на следећој фотографији видећете необичну фасциклу насталу на часу Зоке Станковић, а на тему инсеката.

зока станковић

Свакако лепа идеја за час зоологије, што се тиче рада у учионици. Но, могуће је радити и на терену и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије има идеју и како.

Блиц: Стижу нам роде и ласте – Програм за школарце који воле природу (28.2.2017)

А ту је и видео снимак који прати ову причу.

Да би школарци волели природу, како новински чланак тврди, ту исту природу потребно је сачувати. Због тога је покренута следећа петиција. Иако је наслов на енглеском, текст ћете разумети._mrhbm8ZJj31rkt1puo1_1280 (Small)

Change.org: Save Skadar Lake, one of Europe’s last true wildernesses, from devastating construction (приступљено 12.3.2017)

И за крај, још један пример угрожавања природе, али на глобалном нивоу. Овог пута и текст је на енглеском, али и ако не разумете језик, разумећете график који илуструје глобално загревање.

NASA.gov: Global climate change (приступљено 12.3.2017)

Биолошки пластелин

tumblr_nbejk0amky1qbycdbo6_500Да је Александар Дима доживео данашњицу,  његови мускетари имали би, вероватно другачије гесло: лајк за све и све за лајк. 🙂 Иако звучи смешно, за многе блогере ово је и те како реално, као што је реално и да нису баш сви блогери успешни.

Креативно писање: Зашто је лоше писање неопходно за добро блоговање? (5.9.2016)

Нешто се у овом тексту нисам пронашао, а и данас нећу о овој друштвеној мрежи, већ о једној другој која је наставницима милија: Фејсбуку.

Марио Пилар: Фејсбук маркетинг: Анатомија успешног Фејсбук поста (11.9.2015)

Фејсбук нам значи све више и више, а видно утиче и на квалитет наставе. Ових дана неко је дао и на Фејсбуку поделио идеју да се биолошки системи вајају од пластелина и неколико колега је пробало ту активност на часу. И веома су задовољни радом, а и настала су заиста лепа дела. погледајте ову мини-галерију:

Еуглену су радили ђаци из ОШ „Мајка Југовића“, нервну ћелију је на Фејсбук поставила колегиница Весна Миленовић, амебу Наташа Јановић, а ћелију са штапићима од сладоледа радили су ђаци Тијане Морић.

Када смо већ у свету ћелија, један заиста леп филм, препоручен такође на Фејсбуку:

Након ћелија, следећи ниво организације су – ткива. Реч дајемо колегиници Ивани Дамњановић.

Али што се задржати само на ткивима? Таман је прилика да одрадимо комплетну телесну организацију, макар животињску. И наново иста ауторка.

Док смо у свету животиња, постоји прича од пре месец дана да тасманијски тигар ипак није ишчезао. Извор је „Курир“, али сам извор није толико важан, јер се прича базира на видео снимку. Сам снимак прилично указује да прича има основа, али је сувише кратак и из даљине, тако да је тешко рећи са сигурношћу.

Курир: Друга шанса изумрле врсте? Она тврди да је на снимку животиња истребљена пре 100 година (19.9.2016)

green-wallpaper-for-music_422_23312Било би лепо да је овај торбар и даље присутан на планети, а треба пазити да његову судбину не доживе још неке врсте, које су још увек међу нама. О томе се брине и организација WWF, па су представници те организације направили једну едукативну игру, а како би популарисали тај проблем угрожености и нестанка врста (макар у Дунаву):

WWF: Save the river game (приступљено 11.10.2016)

У питању је занимљив квиз о речним врстама, а видећете и лепе видео-снимке и свашта нешто. Таман да се наши осмаци мало и опусте уз игру, јер имају и те како много посла ове године. Довољно је рећи – завршни тестови. Ове тестове имаће и велики матуранти.

Политика: Велика матура на крају школске 2018/2019. (10.10.2016)

До тада има још времена, а и до сутра, када се гледамо поново. 🙂

Чињенице које нисте знали, а требало би да знате

animated-squirrel-image-0064На самом почетку важне информације за оне који се такмиче у недељу:

Уредништво Биолошког блога жели свима много успеха, а ми ћемо се потрудити да направимо извештај из Београда на тај дан. Ево и извештаја из Новог Сада, а поводом једног такође значајног догађаја:

РТВ: Велика посећеност фестивала науке у Новом Саду (10.5.2016)

beakerburnЗа поједине огледе не морате да посећујете фестивал – можете их урадити и код куће. Погледајте видео на следећем линку:

Science dump: 10 great science tricks to try at home! (23.9.2015)

Када погледате огледи су заиста једноставни. Као и поједине чињенице, па је права срамота, сматра аутор следећег чланка, што их не знамо. Заправо, он (Jur Bruijns) тврди да их не знамо, а да ли је то заиста тако, проверите.

Science dump: 8 Facts you’ll be embarrassed you didn’t know (16.3.2015)

1. Птеродактили нису били диносауруси.

ebf4_625x1000 (Small)За нас биологе је ово дефинитивно познато. 🙂 Као што нам је познато и да крокодили нису диносауруси, нити су то икад били. Њихови преци (крокодиломорфи) древни су попут диносауруса и један такав датира од пре 231 милион година. Његов фосил нађен је у Северној Америци, која је тада тек почела да се одваја од Пангеје. То је била топла, влажна област, близу екватора. И изгледа да је владао њоме, јер је био поприличних димензија и занимљиво, ходао је усправно. Зуби су му били попут сабљи и ловио је друге гмизавце и сисаре. Међутим, није потрајао; нестао је током масовног изумирања од пре 200 милиона година. Опстали су знатно ситнији његови рођаци, директни преци данашњих крокодила. Ако је за утеху, врста је добила енглески назив поштовања вредан – касапин из Каролине. 🙂

IFL Science: Researchers Discover Enormous Ancient Crocodile That Walked Upright (20.3.2015)

2. Појам „Под Богом“ тек касније је додат Заклетви застави Сједињених Америчких Држава.

_852381994807374_5511338066141988566_n (Small)Ово вероватно ретко ко од наших људи и зна, али ако вас тема занима, наћи ћете кратку информацију на Википедији. Многи су желели да забоду заставу на врх Монт Евереста, али су постали познати из разлога што тај подвиг нису остварили. Погледајте:

Блиц: Тела Монт Евереста – Страшне фотографије мртвих који „красе“ уклету планину (25.12.2015)

3. Стаклена кугла је заправо веома лоше место за чување златне рибице, због лоше филтрације и недостатка кисеоника.

Имамо занимљивост о рибицама (мада не златним) и групи рачића Ostracoda. daily selection031Ови рачићи су у стању да производе мајушну (попут њих самих), али задивљујућу биолуминисценцију. То чине како би одвратили ситне рибе да их једу. Сама светлост не може да нашкоди риби, али привлачи друге и што је битније, крупније рибе, што малој риби никако није у интересу. Зато ће оставити рачића и збрисати у супротном смеру. Погледајте видео на самом почетку следећег чланка:

BBC Nature Features: Fish filmed spitting ostracod ‘fireworks’ (19.8.2014)

4. Франкенштајн је научник, а не монструм.

Када смо већ код књижевних дела, имамо чак два занимљива чланка на ту тему:

Недељник: Животне лекције Малог Принца које је потврдила наука: Боље спавај и чешће се смеј (28.4.2016) & План Б: Топ 10 еколошких СФ романа (12.12.2014)

kruzniprinc (Small).jpg

5. Ваша крв није плава у венама. Тако нам изгледа због светлости која се тако прелама на кожи.

Erytrocyte_deoxy_to_oxy_v0.7.gifИ ово смо знали. 🙂 Међутим, некада оно што знамо, не мора да буде и сасвим тачно. Тако тврде научници из Торонта, који су открили нове моменте у стварању крви. Према резултатима њиховог истраживања, хијерархија настанка крвних ћелија, за које се веровало да пролазе читав низ различитих матичних ћелија пре него што се диференцирају у оне које чине крв, није онаква каква се до сада учила. И не само да је другачија, већ се разликује код фетуса и одраслих особа.

IFL Science: Our Ideas Of How Blood Forms Have Just Been Turned On Their Head (9.11.2015)

Нећемо више да вам преводимо ове занимљиве чињенице (ако су вас заинтересовале, погледајте сами), а нећемо ни кесу. Чувамо природу. 🙂

Фејсбук заједница: Нећу кесу- чувам природу (приступљено 10.5.2016)

_mk3bzldF4i1rkzxuzo1_500 (Small)Добра вест је да је од ове године отпочела (или треба да почне) акција чишћења океана управо од пластичних кеса.

The ocean clean up: World’s first ocean cleaning system to be deployed in 2016 (20.5.2015)

А још једна добра вест је да се видимо и сутра. 🙂

Облак ознака