Е, е-сертификати

На сајту Завода за унапређење образовања и васпитања од недавно можете да преузмете сертификат који сте зарадили на обуци, ако је одржана у периоду од 21. априла до 26. јуна.

ЗУОВ: Уверење о савладаној Обуци наставника за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења (22.10.2018)

Дакле, савладали смо како да реализујемо наставу, а данас ћемо се бавити питањем – када. Ја, лично, не верујем да се квалитетан рад може остварити на претчасу, но некада других термина нема. Да ли сам добро написао – претчас? Или је, ипак, пречас или предчас? Ако га већ радимо, хајде да га изговарамо како треба. 🙂

Блог – Како Јеца каже: Претчас (16.11.2018)

А где најправилније изговарају речи иначе? БКТВ тврди да то није у Београду.

БКТВ: Не, није Београд: Ево у ком граду у земљи се говори најправилнијим српским језиком (18.3.2016)

Ја тврдим да је овај текст потпуни промашај. Требало би да најисправније говори она особа која познаје правопис. Другим речима, како причамо и пишемо зависи од образовања, а не од родног града.

Наравно, увек су ту акценти и полемика око тога који су најближи тзв. књижевном говору. Следећи текст бави се управо тиме.

VICE: Zašto su nam svi akcenti osim beogradskog smešni (15.1.2016)

Занимљиво у овом тексту је да је узет пример једног биолошког појма; шишарке, као илустрације речи на којој се вежбају акценти. Ја нећу о шишаркама, ни о другим биљним органима, већ одмах прелазим на највиши ниво биолошке организације и еколошке нивое. За ту прилику преносим вам презентацију Николе Арсића.

И када смо код радова колега, да завршимо једним сјајним. Ђаци колегинице Сабрине Кураице су правили ћелију од врло маштовитих и изгледа укусних материјала.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Преузели смо сертификат за обуку;
2. применили смо нека правописна правила;
3. акцентовали смо реч „шишарка“;
4. додали смо још једну фантастичну презентацију нашој збирци презентација;
5. дивили смо се радовима ђака.

Advertisements

Без изговора

Корњаче заиста немају среће са људима. Таман је прошао немио догађај из августа крај јужне мексичке обале када је стотине угинулих корњача плутало по мору…

…и ево опет нови проблеми.

Мондо: Украли бебе џинова: Нестале корњаче с Галапагоса (6.10.2018)

Људи заиста краду свашта, па зашто и ми не бисмо украли идеје сјајних колега, посебно ако су у питању пројекти у 5. разреду? Ђаци Ане Давидовић из ОШ „Милица Павловић“ из Чачка направили су заиста занимљиво дрво.

Ученици Виолете Апостоловски Дупор из ОШ „Ђура Даничић“ из Београда такође су били креативни и правили су моделе микроскопских објеката.

Мало сам „шпијунирао“ и шта се ради у гимназијама и нисам изненађен да и велики ђаци умеју да буду и креативни и вешти и да праве велике ствари. Погледајте радове ученика 13. београдске гимназије чији је ментор Татјана Миловановић.

Конкурс који сам приредио за крај ипак је само за основце.

СББ фондација: Расписан је први Не прљај. Немаш изговор! – Изазов (до 20.10.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Осетили смо емпатију према корњачама;
2. видели смо феноменално дрво;
3. дивили смо се радовима малих ђака;
4. завирили смо у то шта раде гимназијалци;
5. одлучили смо да учествујемо на конкурсу.

Викенд уз гљиве и шишмише

На почетку две лепе најаве за викенд. Прву сам преписао са Фејсбук стране Природњачког музеја у Београду.

Манифестација „У царству гљива“ биће отворена 7. октобра 2018. у Институту за ботанику и Ботаничкој башти „Јевремовац“. Током једног дана биће приређена изложба и одржано више предавања о гљивама, тим чудесним и мало познатим бићима која су присутна око нас и у различитим сферама нашег живота.

Предавања:
12ч Халуциногене гљиве
12:30ч Гљиве као храна и лек
13:00ч Како заштити културну баштину у царству гљива

Организатори догађаја су Миколошко друштво Србије, Ботаничка башта „Јевремовац“, Природњачки музеј, Институт „Синиша Станковић“ и Пољопривредни факултет. Манифестацију подржава Министарство заштите животне средине Републике Србије.

А већ сутра је, већ традиционална, ноћ слепих мишева.

Фејсбук догађај- Природњачки музеј у Београду: 22. Међународна ноћ слепих мишева (за 6.10.2018)

Када већ причамо о летећим створовима, колеге су пронашле један необичан експеримент који су направили јапански ђаци. Они су пронашли начин да посматрају како се пиленце развија ван јајета. Како? Погледајте снимак на следећем линку.

Dailymail.co.uk: Video: Japanese students hatch an egg outside of its shell (приступљено 5.10.2018)

У нашим учионицама су огледи увек добродошли, али сада се велика пажња усмерила и на пројекте. Један такав осмислила је и поделила са нама колегиница Александра Живковић из ОШ „Петар Кочић“ и ОШ „Душан Јерковић“.

Пројекат: Ћелијске органеле

Александра је са нама поделила и сјајну презентацију. Дакле, часови о ћелији су потпуно припремљени захваљујући Александри. Остаје ми да се захвалим колегиници и да вам пожелим леп радни викенд.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас…

1. Најавили смо манифестацију о гљивама;
2. такође смо најавили и хоћ уз слепе мишеве;
3. посматрали смо како се развија пиленце;
4. добили смо готов пројекат за петаке;
5. придружили смо још једну сјајну презентацију својој збирци.

 

Незнање није исто што и оправдање

Колегиница Весна Бурсаћ је била баш племенита и поделила је план додатне наставе за 5. разред.

План додатне наставе за 5. разред

У петом разреду, основношколски наставници се, по први пут, озбиљно сусрећу са еволуцијом. Семинара на ту тему нема, али неког решења има. То је курс који је бесплатан, онлајн и траје три недеље. Процена је да курс захтева три сата рада недељно, а сертификат се не добија. Још једна мана курса је што морате да знате енглески. Ипак, сигуран сам да може да помогне у предавањима.

Future learn: Understanding and Teaching Evolution (од 29.10.2018)

У предавањима помажемо и једни другима. Неке колеге су већ позната и омиљена имена међу наставницима биологије. Такав је случај са Николом Арсићем који је направио презентацију за све нас.

Технологија нам свакако помаже у подучавању. О томе један од многобројних текстова на ту тему, који ће вам представити и неке веб-алатке ако већ нисте чули за њих.

Edutopia: Enhancing Learning Through Differentiated Technology (30.3.2015)

Школе су добиле још један веб-алат: електронски дневник. Изгледа да је проблем настао због тога што уравниловка у Србији није могућа. Нису све школе биле технички довољно опремљене за ову новотарију, а навикнути да све радимо на „о-рук“ није било плана Бе за такве школе. Школска година је увелико почела, а није било ни писма, ни разгледнице. Или, да будем прецизнији: ни папирног, ни електронског.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Школе без основног средства за рад: Нема дневника, оцене у свескама (23.9.2018)

Осим на недостатак основног средства за рад (био сам убеђен да ми основно средство за рад уопште није дневник, али човек се учи док је жив), синдикати нас упозоравају и на лоше срочене платне разреде.

Независни синдикат НСПРВ: Све о платним разредима! Прочитајте, незнање није оправдање! (18.9.2018)

Све ове новотарије имају и оштре критичаре. Један од њих свакако је Боба Недић.

Blog – Klotfrket: Ministarstvo prosvete – Ministry of Silly Walks (20.9.2018)

Кад смо већ код луцкастог хода (јер то енглески део у наслову и значи), ево једног чланка који кроз едукативни видео показује кретање и, наравно, мишиће.

Interactive biology: Video: Muscles for Locomotion (приступљено 27.9.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Уписали смо се на курс како бисмо боље предавали еволуцију;
2. добили смо материјале за наставу од дивних колега;
3. поделили смо неке проблеме који су актуелни;
4. нисмо се радовали што ће нам бити већа плата јер изгледа да и неће бити;
5. одгледали смо лекцију о мишићима и кретању.

Претрага која сади дрвеће

Модели ћелија, рекао бих, прилично су значајно наставно средство на часовима, тим пре што очигледније приказују од слике да ћелија има све три димензије (иако је сићушна). На часу колегинице Сање Урошевић Парезановић такви модели направљени су за полне ћелије, а како би се објаснило и оплођење.

Оно што наши ђаци уче је врло једноставно, а најкраће би се могло описати у реченици: полне ћелије се спајају, дајући оплођену јајну ћелију која ће деобама да да још ћелија и формираће се ембрион. Ситуација је, ипак, далеко сложенија и укључује и имуни систем јер пристигле сперматозоиде и касније настали зигот тело жене „посматра“ као страно тело. Еволутивно гледано, да би оплођење било што успешније, у женском телу би морали да се развију механизми који ће спречити одговор имуног система. Тиме су се бавили научници са Универзитета у Индијани. Они су тестирали две групе жена, од којих је једна била сачињена од жена које су сексуално активне током читавог менструалног циклуса, без обзира да ли су плодни дани у питању или не.

И истраживачи су утврдили да током лутеалне (лутеинске) фазе (овде имате све о тој и другим фазама), одмах након овулације, мења баланс Т помоћних ћелија. Укратко, то су леукоцити који имају улогу у успостављању максималног капацитета имуног система. Оне мобилишу ћелије имуног система одговорне за убијање материјала које је тело идентификовало као антигене. Наиме, сексуална активност повећала је нивое помоћних Т ћелија типа 2 током ове фазе, док је смањила број ћелија типа 1 у односу на остатак менструалног циклуса. Слична промена се дешавала у мешавини имуноглобулинских антитела у пљувачки. Сексуално активније жене имале су виши ниво антитела IgG, чест и у крви. Опет, имале су нижи ниво IgA, односно антитело које разни аутори описују као „прву линију одбране од нападача“. Дакле, имуни систем се мења како би жена остала у другом стању и истраживачи су повезали да се то дешава што је жена полно активнија, али још није све најјасније. Рецимо, шта би био окидач за такве промене. Изгледа да присуство сперматозоида није јер се имуни систем мењао и код оних жена које су практиковале секс са кондомом.

IFL Science: How Much Sex Should You Have If You Want To Get Pregnant? (16.11.2015)

Ко зна, до сада су можда истраживачи и то разјаснили, а то ће свакако помоћи да се бебе више рађају. На кога ће те бебе да личе, зависи, наравно, од гена.

City magazine: 5 ljudskih osobina koje su najverovatnije genetski predodređene (10.6.2018)

Нисам пронашао да је однос према животној средини генетички (не генетски, тај термин није исправан) предодређен, па је важно да га развијамо. То можемо и уз помоћ следећег претраживача, који, за разлику од Гугла, сади дрвеће.

https://www.ecosia.org/

Није ми баш било јасно како то ради, па су ми објаснили да приход, који добијају од наших претрага, користе за садњу тамо где је потребна. Углавном, укуцао сам „Биолошки блог“ и први погодак је била ова страна, па бих рекао да је претраживач баш како треба. 🙂

А ако желите активније да помогнете природи и промовишете заштиту животне средине и успут освојите (новчану) награду, права ствар за вас је следећи конкурс.

Еко стар пак: Фото конкурс „Србија кроз еко објектив“ (до 5.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Видели смо како једноставно може да се изради очигледно наставно средство;
2. научили смо детаљније о оплођењу;
3. сазнали смо које су особине генетички предодређене;
4. претраживали смо интернет путем Екозије;
5. одлучили смо да учествујемо на фото-конкурсу.

Три боје: Браон

Почео бих једним питањем о којем сигурно нисте размишљали. Да ли знате зашто су фекалије браон боје? 🙂 Одговор сам нашао на следећем сајту на коме можете да играте (и ваши ђаци, наравно) едукативну игру која има везе са трансфузијом крви.

Nobelprize.org: The blood typing game (приступљено 22.5.2018)

Ах, да, одговор. Два милиона црвених крвних ћелија умире сваке секунде у нашем телу. Нешто хемоглобина у црвеним крвним ћелијама се не искористи у производњи нових таквих ћелија, већ се претвара у пигмент који измету даје браон боју.

Занимљиво, али нећемо о томе, већ баш о црвеним крвним ћелијама. Не, нећемо ни о њима, већ о белим крвним ћелијама и њиховој способности да бране наше тело од болести. Све то имате у презентацији Драгане Косовац.

Наше тело се фино брани од болести, али некада то није довољно, па морамо да узимамо подршку у виду лекова. О лековима нас очекује једно лепо предавање на Биолошком факултету. Најављено је за чланове БИД-а, али верујем да неће имати ништа против да се ту умува и покоји наставник, али и ђак колега из средњих школа.

Фејсбук догађај: Предавање: „Од змијског отрова до лека“ (за 24.5.2018)

Предавања нису једини начин да сазнамо нешто ново. Има нешто и у читању. 🙂 За ту прилику, настављамо са објављивањем сјајне књиге др Алексеја Тарасјева:

• Биологија и креационизам: Проблем демаркације
• Биологија и креационизам: Постанак живота

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Играли смо едукативну игрицу;
2. сазнали смо одговор на вишегодишње питање које нас је мучило;
3. обогатили смо своју библиотеку презентација једном новом;
4. најавили смо лепо предавање;
5. наставили смо са читањем књиге о еволуцији.

Истина која неистинито звучи

Колегиница Сања Урошевић Парезановић из ОШ „Петар Лековић“ (Пожега) бавила се ћелијом на један креативан начин.

Све нас је задивила ћелија коју је направила ђак петак наставнице Виолете Јововић.

Када говоримо о ћелијама, можда ће вас изненадити да је икс хромозом велики исто колико и глава сперматозоида. Ова тврдња уопште не изгледа логично јер у глави сперматозоида се налази и икс хромозом и још 22 хромозома приде! Ипак, истина је, тврди се у следећем тексту.

Learn.genetics.utah.edu: Cell Size and Scale (приступљено 18.10.2017)

У сперматозоиду ДНК је суперкондензована и сакупљена у веома густу форму (што бисмо жаргонски рекли – зипована је). И треба имати на уму да главу сперматозоида испуњава готово искључиво једро. Цитоплазма је готово у потпуности истиснута напоље, а како би се сперматозоид начинио микроскопском „машином за пливање“ налик на торпедо.

Сада, када смо објаснили, више не изгледа немогуће, али је на почетку тврдња изгледала управо тако. Има још таквих тврдњи које су истините, али таквима не делују. На пример, има много више дрвећа на Земљи него звезда у галаксији.

Еду.ТВ: Истините чињенице које делују лажно (4.8.2017)

Чињенице које ће, сигуран сам, деловати занимљиво, можете да чујете на предавању у Новом Саду.

И за крај филмић о још једном ендемиту, али са подручја Аустралије. Скроз је забаван. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Видели смо задивљујуће моделе ћелије;
2. упоредили смо величине икс хромозома и главе сперматозоида;
3. сазнали смо неке чињенице које само делују лажно;
4. најавили смо лепо предавање;
5. одгледали смо занимљив филмић.