Хелијумска ћелија

Данас је Дан Биолошког факултета Универзитета у Београду. Надам се да су лепо прославили данашњи дан, а рекао бих да их је време послужило.

Предстојећи догађаји

Са факултета селимо се у њихов комшилук, у Природњачки музеј. Прекосутра нас тамо очекује једно интересантно предавање о еволутивној стратегији људске врсте.

Већ сутра, у Петровцу на Млави, Природњачки музеј организује и изложбу.

И тако дан за даном, а захваљујући Жељку Станимировићу знамо да нас за викенд очекује и једна лепа екскурзија. Више о томе сазнаћете на овом линку. 

Стручно усавршавање

У октобру нас очекује и једна обука, која је бесплатна и посебно је интересантна нама биолозима.

ЗУОВ: Позив за пријаву на бесплатну обуку: Подршка остваривању слободних наставних активности у основној школи које се односе на област екологије и одрживог развоја (пријава до 5.10.2022)

Ја бих вам препоручио и оналјн обуку која нам је заиста значајна и за наш посао наставника и за сате стручног усавршавања унутар установе. Дакле, обука је корисна, а лагана, ради се о породичном насиљу и како реаговати. Можете се регистровати на овом линку и одмах приступити курсу, а радите га својим темпом. 

 

Методика

Осим корисних обука, увек нам је корисно оно што дели са нама наш неуморни колега Славољуб Тоскић. Овог пута бавио се ћелијом и верујем да ће вас његов рад инспирисати да направите нешто слично и једнако лепо.

Са часова

Следи још примера добрих рада наших колега. Ћелијама су се бавили и ђаци Живице Ђорђевић, а ђаци Силвије Јовичић су нам показали колико воле биологију кроз ликовне радове. Стрип је радио ученик Лидије Лончар Павловић.

И за крај једно дело нашег иностраног колеге. Не знам како је насликао све ово на табли и колико му је времена требало, али заиста је импресивно. 

Зар не? 🙂

Дрвеће по глави становника

Хајде да данас почнемо распевано.

Забава

Музичка нумера има везе са биологијом, али није Констрактина песма у питању. 🙂

Методика

Следи још један снимак, али овог пута није у питању музички спот. Но, свакако је корисно за нас наставнике биологије, а дело је нашег познатог колеге Славољуба Тоскића.

Са часова

Још мало добре праксе са часова: галерија радова наших ђака. Модели ћелија и њихових делова дело су ђака Оливере Коларић, а модели очију од Видице Штетин. Интересантне шеме правили су ученици Наташе Ранђеловић.

Из штампе

Са еколошким темама сам почео, са њима и завршавам. Италијани су израчунали колико стабала треба да посади свако од нас да би се климатске промене напокон окончале. Ко зна, можда ће нам и пошумљавање једног дана постати обавезан део часова, осим израде модела и лепих цртежа. Препуштам вас чланку који ће вам открити колико је засађених младица потребно. 

Курир: Откривено колико дрвећа мора свако да посади да победимо климатске промене: Италијани направили апликацију која помаже (12.2.2020)

Чланак по мери биолога

За почетак имамо позив из Крушевца.

Предстојећи догађаји

Удружење биолога Крушевац, под покровитељством Локалног акционог плана за децу и Града Крушевца, реализује цетврти Дечји научни камп 2022 „Наука по мери деце“.

Реализација пројектних активности предвиђена је за период 17.09-01.12.2022. и обухвата: боравак деце предшколског и основношколског узраста на Јастрепцу са низом активности, стручне посете природном добру „Осредак“, фабрици воде у Мајдеву и Институту за крмно биље Крушевац, едукативне радионице и активности у Научном клубу Крушевац, ПУ „Ната Вељковић“, мини фестивали науке у ОШ „Јован Јовановић Змај“ , ОШ „Бранко Радичевић“ и ОШ „Јован Поповић“, фестивал биологије – Биофест 4.

Партнери и пријатељи пројекта су: Центар за стручно усавршавање Крушевац-Научни клуб, ПУ „Ната Вељковић“, ОШ „Јован Поповић“, ОШ „Јован Јовановић Змај“, ОШ „Бранко Радичевић“, Стем образовни центар Београд, Факултет за физичку хемију – Универзитет у Београду, Јастребац Лејк Ризорт, Трајал корпорација, ЈКП Крушевац, Водовод Крушевац, Институт за крмно биље Крушевац, Еду Балкан, Дата Статус, удружење Креатива-креативно образовање Београд, Телевизија Плус и Еурокомпас.

Заједно за „Крушевац по мери деце“.

 

Из штампе

Изгледа да програм наставе биологије није био по мери Министарства просвете и министар Бранко Ружић је захтевао његову поновну процену.

Данас: Полни и родни идентитет: Шта је спорно у програму и уџбеницима биологије за осми разред? (13.9.2022)

Оно што је уследило је одговор на захтев, који је очекиван.

Данас: Српско биолошко друштво: Програм биологије за осми разред у складу са науком (15.9.2022)

Оно чиме ће министарство, а богами и факултети, морати да се позабаве је што наставничка професија више није по мери младих. Чак и настава биологије. Национална служба за запошљавање у Београду кажу да и нашег кадра недостаје, заједно са физичарима, хемичарима, математичарима и историчарима.

б92: Просвета у проблему, наставнике траже и на друштвеним мрежама: „Плате мале за велики труд“ (9.9.2022)

Са часова

Да су плате мале, то знамо, а да је труд заиста велики, стално нам доказују наше вредне колеге. 

Кућице за птице дело су ђака Драгане Станишић, а модели ћелија настали су на часовима њене имењакиње Драгане Дулановић Суботић. За рециклажне торбе заслужни су ученици Данијеле Савић.

Методика

И ја сам био вредан, па направио презентацију за шести разред.

 ПП: Разлике међу ћелијама

Уз презентацију, иде и следећи филмић:

Надам се да ће вам користити, а ми се видимо следеће недеље.

 

Пчели свака част

Ако сте планирали обележавање неких посебних дана у школи, ето да знате да је 16. септембар Међународни дан очувања озонског омотача.

Са часова

Светски дан пчела је тек 20. маја, али бих ја ипак уранио како бих вам представио сјајан рад колегинице Данице Пушковић и њених колега. У њеној школи је прошле школске године уприличена манифестација „Пчели у част“, која је продукт пројектне наставе три предмета – биологије, музичке и ликовне културе. На том споју уметности и науке ученици су показали шта су све научили о историјату пчеларства, али и грађи, животу и значају пчела. У догађају су учествовали ученици, стручни сарадник, наставници, представници локалне самоуправе и родитељ пчелар, који је био у улози предавача. Програм је садржао излагање ученика 7. и 8. разреда уз презентацију на три теме: „Пчеларство-некад и сад“, „Шта знаш о пчелама?“ и „Мед – храна богова“. Програм су водили ђаци, а било је и хорског певања песама о пчелама ученика млађих и старијих разреда. Гледаћемо да вам у неком наредном чланку пустимо мало и музике, а за сада уживајте у лепим фотографијама са овог значајног школског догађаја.

Наука

У свету пчела у центру пажње научника су бумбари. Према новијем чланку о овим инсектима, изгледа да су они кадри да натерају биљке да процветају брже него што би то иначе чиниле.

Science.org: Hungry bumble bees make plants flower early by cutting holes in their leaves (21.5.2020)

Када матице бумбара изађу из хибернације, треба да сакупе полен и нектар да би започеле своје нове колоније. Ако се пробуде прерано, можда неће бити довољно процветалих биљака. Сада су истраживачи открили да пчеле имају начин да „наруче брзу храну“: грицкају рупе у лишћу, подстичући биљке да процветају недељама пре рока. Остају многа питања о детаљима ове стратегије и како је еволуирала.

„То је свакако изненађујуће“, каже Ларс Читка, бихејвиорални еколог са Универзитета Краљица Мери у Лондону, који није био укључен. „Тек смо на почетку истраживања овог феномена.“

Истраживачи са ЕТХ Цириха случајно су дошли до открића када су приметили необичне трагове угриза на лишћу док су проучавали како пчеле реагују на мирисе биљака. Додали су бумбаре у истраживачки стакленик и посматрали их како секу рупе у облику полумесеца. Шта се дешавало? У почетку су истраживачи мислили да се инсекти можда хране течношћу из лишћа, али инсекти нису остајали довољно дуго да би добили много хране. Нити се чинило да неки део листова враћају у своје колоније.

Кључно запажање – да су бумбари из колонија са мање хране више оштећивали лишће – сугерисало је још један циљ оваквог понашања. Истраживачи су се питали да ли је штета покренула биљке да раније цветају, дајући полен гладним опрашивачима. На крају крајева, неке биљке убрзавају цветање када су под стресом због болести или суше, јер ове претње пружају подстицај да се размножавају раније. Али нико никада није показао да опрашивач може стимулисати цветање. Наравно, сада су то показали и у ту сврху урадили су експеримент о којем можете прочитати у чланку.

Предстојећи догађаји

Прошле године је, дакле, у Даничиној школи уприличена лепа манифестација, а ове године у новембру нас очекује леп фестивал. О томе у писму које вам преносим у целости.

Поштовани,

Овом приликом желим да Вас обавестим да ће се 13. издање највећег регионалног фестивала о заштити животне средине – Међународни фестивал зелене културе ГРИН ФЕСТ, одржати онлајн, од 21. до 25. новембра, због нестабилне епидемиолошке ситуације изазване вирусом корона.

Овогодишње издање фестивала има за циљ да покрене радозналост и креативност, размишљање и промишљање о климатским променама, циркуларној економији и одрживом развоју, и оснажи све посетиоце да постану део акције и промене која је овој Планети заиста неопходна.

Сврха фестивала је да приближи питања заштите животне средине, одрживог развоја и климатских промена, кроз мултисекторски приступ, на јасан и занимљив начин свима, без обзира на године и образовање.

Програм фестивала ће ове године обухватити филмски и образовни програм, и биће потпуно бесплатан.

Дугогодишње искуство организатора, Центра за унапређење животне средине, у промоцији, образовању и подизању свести о питањима заштите животне средине, климатских промена и одрживог развоја, има за резултат богат и разноврстан програм фестивала који је претежно намењен школској и омладинској популацији. У претходним годинама, угостили смо ученике из преко 100 школа, из целе Србије, као и ученике неколико школа из БИХ, Хрватске и Словеније.

О квалитету самог Фестивала сведоче и бројна признања и награде које је освојио Фестивал: „Звезде Београда” (2010), „Европа за Фестивале, Фестивали за Европу” (2015/2016, 2017/2018, и 2019/2021), „Зелени лист” (2018) и „Награда града Београда за изузетан допринос заштити животне средине у 2017. години” коју је добила директорка фестивала Ивана Јовчић.

Фестивал су подржале бројне институције, амбасаде и организације, као што су: Град Београд – Секретаријат за заштиту животне средине, Амбасада Француске и Француски институте, и многи други.

Овом приликом Вас позивам да фестивал уврстите у ваш радни план за ову школску годину као допунску наставу у оквиру редовног образовног програма. Такође, будите слободни да информацију проследите свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

Више информација о фестивалу можете видети на www.greenfest.rs, или www.facebook.com/GreenFest/

Комплетан овогодишњи програм ћемо вам доставити у првој половини новембра.

С поштовањем,

Тамара Живковић

асистент на пројектима Центра за унапређење животне средине

Методика

Тамара је дала предлог да фестивал уврстимо у план ваннаставних активности за ову школску годину, а што се редовних часова тиче, ја вам дајем једну моју презентацију за осмаке која вам можда може помоћи у раду.

8-01 Ћелијски метаболизам

Уз презентацију иде и филмић.

Толико од мене за данас, а ми се видимо идуће недеље.

Свачије ћелије

На почетку бих вас упутио на једну занимљиву радионицу која нуди знања из цитологије за сваког, али пре свих за наше ђаке.

Предстојећи догађаји

Наставници биологије из околине Београда треба да погледају следећи линк и ту ће наћи информације коме да се јаве за поменуту радионицу:

Фејсбук страна: Ћелија за сваког, сапуница против корона вируса (приступљено 11.5.2021)

И ту дешавањима није крај. У оквиру манифестације „Музеји за 10“ Природњачки музеј у Београду припрема заиста много тога.

Дакле, Београђани и сви они који се у главном граду буду задесили у датим терминима имаће прилике да виде лепе изложбе, а Београђани који су били вредни у претходном периоду су наставници биологије са Звездаре.

Реч наставника

Наставници са ове општине су направили састанак општинског Актива и следи записник.

Записник са састанка Актива на Звездари (9.4.2021)

Са часова

Да не испадне да су само Звездарци били вредни, ево неких лепих радова са часова наших колегиница. На часу Весне Миленовић ђаци су се бавили заштитом животне средине, а на часу Наташе Јановић правили су моделе ћелија. На часовима Оливере Коларић такође су правили су моделе, али срца и ДНК.

Корисни материјали

Сада мало и радова наставника, тј. мене. Направио сам школски програм за 8. разред, па ће можда колегама бити од користи.

• Школски програм – додатна настава
• Школски програм – допунска настава
• Школски програм – редовна настава

Ако ову обавезу нисте завршили, остављам вас у (срећном) раду.

Трепље су криве за све

Некако ми изгледа да су црна времена дошла када је потребно људе убеђивати да је развој медицине заправо бенефит. Управо то су радили професори и студенти са Биолошког факултета и направили видео у којем промовишу значај вакцине у овим пандемисјким временима.

Институције и организације

Оно што следи је порука са Биолошког факултета у Београду.

Наука

Медицина не напредује само што се вакцина тиче, наравно. И у другим сферама ове широке људске делатности увек се проналазе нове ствари. Рецимо, научници сада верују да се бројни генетски поремећаји, од полицистичне болести бубрега до неких облика дегенерације мрежњаче, потичу од цилија – чекињастих, трепљастих структура које красе површине ћелија.

У научном чланку објављеном у часопису BioScience од 1. децембра, Џорџ (George B. Witman), цитолог са Медицинске школе Универзитета у Масачусетсу, истакао је све већи број доказа да абнормалне или одсутне цилије могу проузроковати широк спектар људских поремећаја, названих „цилиопатије“ (логично).

„Болести бубрега и слепило, скраћене кости или екстремитети, гојазност – испоставило се да су све те ствари настале због оштећења цилија“, тврди он. Стручњаци додају да откриће заједничке нити између ових различитих поремећаја на крају може помоћи истраживачима да развију генске терапије за борбу против тих стања.

На први поглед, трепље делују релативно безазлено. Док ударају напред-назад ван ћелије, координисаним радом регулишу проток течности у близини. Али скоро све људске ћелије такође имају један примарни или непокретни цилијум који функционише више попут молекуларне антене. Примарни цилијум је интерно динамична структура, препуна протеина који откривају и преносе важне поруке својој ћелији о локалном окружењу. „Сигнална машина концентрисана је у трепљама“, каже Џорџ.

Ефикасна ћелијска комуникација је посебно важна за ембрион у развоју. Ако неисправне молекуларне антене одсеку или искриве сигнал у овим раним фазама, настала погрешна комуникација може пореметити стварање органа. Из тог разлога, „када имате недостатке на тим трепљама, имате пуно урођених болести“, такође каже Џорџ.

Најчешћа цилиопатија је полицистична болест бубрега, која погађа око 12,5 милиона људи широм света, што заиста није мало. Више о свему овоме у чланку:

Scientific American: Why Scientists Are Blaming Cilia for Human Disease (10.12.2014)

Корисни материјали

Када смо већ у области медицине и здравља, ево и једног корисног рада нашег колеге Славољуба Тоскића.

Још један користан видео ђака истог наставника, а у вези са тим како правити хранилицу за птице.

Са часова

Управо ову активност имали су ђаци Емине Илић и правили кућице за птице. Ученици Љубице Савић правили су разне скулптуре од здраве хране, а моделе система органа Јелене Симић. Уживајте у дивним радовима.

Померена сатница за општинско такмичење

Нова вест пристигла је од др Мирослава Живића, председника СБД-а.

Важне информације

Oбaвeштeњe Српскoг биoлoшкoг друштвa o пoмeрaњу сaтницe Општинског тaкмичeњa зa oснoвнe шкoлe

С oбзирoм на захтеве пристигле из вишe oпштинa у Србиjи у вeзи пoклaпaњa сaтницa тaкмичeњa из биoлoгиje и историје, Српскo биoлoшкo друштвo сe, кao oргaнизaтoр тaкмичeњa из биoлoгиje, oбрaтилo Mинистaрству прoсвeтe сa мoлбoм зa измeну сaтницe зa општинско тaкмичeњe 15. марта 2020. гoдинe. Oд Mинистaрствa смo дoбили oдгoвoр дa oдoбрaвajу пoмeрaњe пoчeткa тaкмичeњa сa 13 нa 14 часова, како би дaли учeницимa мoгућнoст дa изађу на оба тaкмичeњa.

Измeњeну сaтницу тaкмичeњa, зajeднo сa свим нeoпхoдним инфoрмaциjaмa зa општинске кoмисиje, прoслeдићeмo свим пријављеним шкoлaмa дoмaћинимa Општинског тaкмичeњa зa oснoвнe шкoлe.

Српскo биoлoшкo друштвo смaтрa дa треба изаћи у сусрет учeницима кojи пoкaзују изузeтнo интересовање за биoлoгиjу и да они не смеју ни на који начин бити ускраћени.

ДРAГИ УЧЕНИЦИ,
ЖЕЛИМО ВАМ ПУНО УСПЕХА НА ТАКМИЧЕЊУ!

Наука

Ових сат времена верујем да ће ђаци искористити на различите начине. Они који иду на историју, биће комотнији, а они који не иду могу да то време искористе да још мало обнове или да одспавају сат времена дуже. Спавање је веома важно и нама и свим животињама које имају нервни систем. Судећи према следећем тексту…

Medicalxpress.com: Sleep increases chromosome dynamics that clear out DNA damage accumulated during waking hours (5.3.2019)

…спавају чак и медузе! Немам благу представу како су то открили, али тврде да се спавање јавља код свих животиња са нервним системом. Научницима је спавање у животињском царству непознаница, односно нејасно је зашто то животиње раде, тим пре што када су успаване онда су и лака мета предатора. Истраживачи са Универзитета Бар-Илан у Израелу тврде да се оштећења на ДНК стварају услед разних утицаја, било да је у питању радијација, оксидативни стрес или активност неурона. И ово последње је изненађење за мене, али и објашњење зашто је животињама са нервним системом потребно да спавају. Наиме, спавање повећава хромозомску динамику која смањује та оштећења на ДНК.

Са часова

Наставници биологије никако не спавају. Напротив, неуморно раде и озбиљно сам забринут за поправку њихове ДНК, али не и за развој креативности и мотивисаности за науку код ђака. 🙂 На часу Милене Антонић Тојагић настале су бројне ћелије.

Стручно усавршавање

Овако се праве ћелије, а ако сте заинтересовани за то да направите сјајан образовни видео, имам праву ствар за вас.

е-писмен: Позив наставницима да похађају курс „Видео у образовању“ (од 16.3.2020)

Верујте ми да нећете погрешити ако се будете пријавили на курс. Не само да је конкретан и добар, већ је и бесплатан и добија се сертификат. Видимо се на курсу.

Октоподи преузимају кормило

Да имам редакцију (као што је немам) написао бих да ми је пристигло писмо у моју редакцију, али овако је довољно рећи да ми је пристигло писмо.

Са часова

Већ дуже време (годину дана!) намеравам да пошаљем ову презентацију као једну од интересантнијих где је биологија била део пројектне наставе, па је ево сада дошла на ред. Надам се да ће многима бити занимљива, јер је „уплитање“ мојих малих биолога и моје маленкости у обележавање Вукових дана у школи. Могуће је да у неко догледно време проследим још нешто.
Теби хвала што омогућаваш да биолози широм Србије поделе своје идеје. Ако неку нисам искористила у изворном облику, бар ме је подстакла на размишљање и стварање нечег новог.
Пуно поздрава из Ниша,
Милена Цветковић

Ево је и презентација:

И што Милена рече, заиста на овом блогу могу да се нађу сјајне идеје и исти такви ђачки радови. Овог пута представљам радове ђака колегиница Сање Урошевић Парезановић (прве две слике горе) и Тамаре Микић (слика доле).

Ћелијама су се бавили и ђаци Биљане Ускоковић и Ане Вуловић. Све ћете пронаћи на сјајном Биљином блогу.

Блог – Биолошке теме: Креативна настава (11.10.2019)

Корисни материјали

Биљану морам још једном да поменем. Наиме, послала је критеријуме за оцењивање који су фантастично направљени у форми паноа. И те како верујем да је ово искористљиво за наше учионице и за наш рад.

Ако вам је једноставније, све ово можете преузети са овог линка.

Предстојећи догађаји

О оцењивању, али и другим актуелним темама имаћу предавање у среду. Уколико сте заинтересовани, можете се пријавити овде:

Институт за модерно образовање: Бесплатно предавање „Како се посветити сваком ученику у одељењу кад их има 25?” (за 30.10.2019)

Дешавања ће иначе бити већ од сутра.

Једна изложба је већ отворена, али је можете посетити до краја новембра.

Завичајни музеј Хомоља: Суживот са великим зверима (отворено 24.10.2019)

Наука

Великих звери у Србији има, али мајмуна свакако нема. Ипак, изгледа да их је некада овде било.

Круг портал: Краљевчанин у тиму иза ког је велико откриће (за 22.10.2019)

Дакле, некада је било мајмуна, данас их нема, а у будућности можда не буде ни великих звери, а ни људи, већ – октопода.

Национална географија: Збогом еволуцијо, октоподи преузимају кормило (2.7.2019)

Биолошки блог још увек не преузима нико, тако да ћу вас наново ја сачекати и идуће недеље на овом месту. Видимо се.

Криво је море

Поштовани читаоци и љубитељи Биолошког блога, најпре морам да се извиним што ове године касним са почетком, али знате како се каже… Сваки почетак је тежак. 🙂

Институције и организације

Сву тежину почетка осетио је ПМФ у Новом Саду и то ћете видети из наслова првог чланка који сам одабрао за данас (да не кажем за почетак).

021.рс: Дебакл на упису за професоре природних наука у Новом Саду, за физику се пријавио један будући студент (3.7.2019)

Право питање за нас је како је прошла биологија? Биолози имају разлога да буду задовољнији од физичара, али разлога за радовање нема. Наиме, свега петоро се пријавило на 40 доступних места. Још једно право питање је да ли ће се овај тренд попут епидемије раширити и на друге факултете, рецимо београдски? Врло вероватно неће, пошто тај факултет ради све што је потребно да биологију популаризује међу најмлађима. Сетите се само прошле године. 🙂

Корисни материјали

Кад поменух прошлу годину свакако јој се морамо вратити како бисмо испитали ретенцију знања наших ђака. Да, говорим о иницијалним тестовима. На Фејсбук групи „Наставници биологије“ колеге већ увелико размењују иницијалне, а овде ево и мог прилога за старије разреде.

• Иницијални за седми
• Иницијални за осми

Са часова

Осим тестова, увек треба и лепих идеја за часове. На овом блогу их неће мањкати јер се увек промовише добар рад колега, а пре свега креативан. Сам почетак посвећујемо првој теми у најмање два разреда, па ево радова од пластелина ђака из ОШ „Милица Милошевић“ из Јагњила. Ментор је наставница Наташа Соскић.

Предстојећи догађаји

Позната по добром раду је наша Ена Хорват. И ове године њен научни клуб чуда прави и то бесплатно за заинтересоване ђаке. Плакат који следи говори више од хиљаду речи, баш као и поменути Енин досадашњи рад.

Осим клуба, можете посетити и један камп. Занимљив је по томе што је он настао као део активности ученичке задруге ОШ „Други шумадијски одред“ из Марковца. Детаљније имате у документу који следи.

Дечји камп „Весели основац“

Колеге из Пријепоља још увек имају времена да стигну да посете изложбу коју је приредио Природњачки музеј из Београда. Преносим текст који објашњава догађај:

Природњачки музеј из Београда приређује гостујућу изложбу „Шумови мора“ у Музеју у Пријепољу. Изложба ће бити отворена у петак, 13. септембра 2019. године. На изложби ће бити представљено преко 200 различитих врста мекушаца – пужева, шкољки и главоножаца који се чувају у Збирци савремених мекушаца. Изложени експонати обједињују становнике отворених океана и мора: Индијски океан, Тихи океан, Јужни Атлантик, Медитеран, и др. На изложби ће бити представљени бројни експонати: од најпримитивнијих облика пужева, хитона или бабушки, који су још познатији по имену Петрово уво или девојачко уво; најкрупнијих пужева: кацигаша или краљичиног шлема који су се у ХIII веку користили за резбарање камеја; џиновских шкољки – тридакни, које са поносом носе епитет медвеђа шапа а које се узгајају само на морским фармама ради опремање акваријума; до примерака који су овековечени у уметности, међу којима су: Јакобова капица, бисерне шкољке и др. Истраживање мекушаца фокусирано је на њихов комерцијални значај, али и са еколошког аспекта с обзиром да су шкољке најбољи пречишћивачи вода.
Овом изложбом публици се на популаран начин приближава лепота и значај мекушаца, скривених у морским дубинама. Аутор изложбе је др Биљана Митровић, музејски саветник, а техничку подршку пружиће дипл. инж. Мирослав Јовановић, музејски саветник и дипл. инж. Александар Стојановића, конзерватор. Изложба ће бити отворена месец дана.

Надам се да ће неко из поменутог града да напише и пошаље извештај за Био-блог, па да нас море запљусне и ван летњег распуста. 🙂 Још једна манифестација нас очекује у наредном периоду и овом најавом завршавам, а свим колегама и ђацима желим срећан почетак и да се не угледате на мене, већ да све буде на време. 🙂

Greenfest.rs: Školske posete (за 15.10.2019)

Рози голубови

Ево како изгледа када се мајушни робот искористи да се представи систем органа за циркулацију.

Facebook video – Teaching Ideas · Pomysły na Lekcję · Anna Bigos: Ozobot teaches blood circulation and digestive tract (приступљено 16.12.2018)

Нама су овакви роботи још увек научна фантастика, али има и других савремених начина да се ђацима прикаже систем за циркулацију. Желео бих да вас упутум на један сајт који приказује шеме органа за циркулацију свих група хордата, али на заиста сјајан начин. Није потребно да знате енглески језик, довољно је да видите саме шеме и биће вам све јасно, а верујем и вашим ђацима. Са леве стране имате дугмиће на које кликћете да бисте видели како све то циркулише код представника разних група.

Howard Hughes Medical Institute: The Vertebrate Circulatorium (приступљено 15.12.2018)

Увек занимљива група хордата су птице. Оне могу бити добар пример за деловање антропогеног фактора. Рецимо, чак и оне врсте које нису уобичајене у градовима лако се навикавају на човека, па чак мењају и своје (прехрамбене) навике. У Аустралији није необично да видите папагаје живих боја, чак и у градским срединама. Увек има добрих људи који им остављају храну – зрневље, на пример, што је њихова најчешћа храна. Међутим, примећено је да папиге без проблема једу и месо остављено за друге птице и животиње, што није невиђено, али јесте чудно да то буде у толикој мери. Ипак, изгледа да овим живописним птицама то не нарушава здравље.

IFL Science: Vegetarian Birds Turn Carnivorous (26.3.2015)

Вратићемо се на птице, него када говорим о необичним прехрамбеним навикама, ево како изгледа када маца покуша да поједе хоботоницу.

Враћамо се птицама, овог пута значајно ближим нама.

Курир: Упозорење које је забринуло Србију: Ако видите голуба са розе перјем, не прилазите! Опасно је, чак и смртоносно! (13.12.2018)

Наравно, што се таблоида тиче, сви смо увек у смртној опасности и вазда нам нека апокалипса предстоји. Међутим, ситуација јесте проблематична. Мало сам истраживао и фурадан или карбофуран је инсектицид који врло ефикасно уништава биљне ваши. Све се више користи у САД, али не и у Канади и Европској унији. Биљке га усвајају преко корена и то значи да га имају сви биљни делови, укључујући и плодове. Сви већ знамо да се на нашим пољопривредним добрима без контроле баца свашта по култивисаним биљкама и сва је прилика да ту има много више отрова него што је добро и по птице и по нас саме. Изгледа да је карбофуран моћан нервни отров.

Дакле, карбофуран уништава нервни систем, али га часови биологије свакако унапређују. Ђаци на часовима вазда нешто праве, па тако и уче. Као, на пример, на часовима Аните Сарке Пауновић.

Још један пример доброг рада који добро дође свима: колега Никола Арсић је направио још једну презентацију. Остављам вас да листате.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Посетили смо један интерактивни сајт;
2. мало смо се бавили птицама и њиховим проблемима;
3. гледали смо гладно маче у акцији;
4. дивили смо се радовима ђака;
5. придодали смо још једну сјајну презентацију нашој библиотеци презентација.