Најављена промена наставних планова за биологију

Иако је први сајт, који сам приредио за данас, намењен члановима Педагошког друштва Србије, на њему можете пронаћи и промене које се најављују у настави биологије. Ако кликнете на доње зелено дугменце „Образложење предлога новог наставног програма за пети разред“, биологију ћете пронаћи на 9. страни. А ако кликнете на наранџасто дугменце поред („Предлог – наставни програм за пети разред основног образовања и васпитања“), пронаћи ћете је на странама 163 до 172.

Педагошко друштво Србије: Позив члановима Друштва: коментар Предлога новог наставног плана и програма у основној школи (17.3.2017)

Према још увек важећем плану раст и покрети биљака се уче, па је корисно имати презентацију колеге Владана Нешића.

Док биљкама покрети не мањкају, деци, закованој испред компјутера дефинитивно недостају. Зато није лоше одрадити и понеки час на терену. На следећем сајту можете пронаћи идеје управо за те активности, а што је још битније, за оне еколошке које нам увек стварају главобољу у осмом разреду. 🙂

Green Teacher: Introducing Students to Landscape Architecture (20.1.2017)

Међутим, мени је пажњу ипак привукла активност у учионици. У овом конкретном примеру обрађени су урбани екосистеми. Наставници су позвали пејзажне архитекте као госте на часу и ови су причали о свом послу, а ђаци нису само слушали. Пошто је окосница теме била зелени кровови, ђаци су правили макете својих кровова на кутијама за ципеле. Користили су материјале попут разнобојних папира, лепкова, цевчица, самолепљивих трака, пур-пене, маркера и слично, али и земљиште, компост и семена трава.

Биљке не само да оплемењују наш животни простор, већ и пречишћавају воду. То се може видети кроз експеримент који је јасно приказан на следећој слици:

Ето неких идеја шта све можемо да радимо у осмом разреду, а што се седмог тиче, реч дајем Ивани Дамњановић.

На ово Иванино некако се надовезује следећи чланак:

Мој имунитет: Тумачење резултата анализе крви и урина (приступљено 19.3.2017)

Тумачење ових резултат је значајно егзактније него тумачења ПИСА тестирања. Но, свакако, резултате овог тестирања прошли пут и нисмо морали да тумачимо јер их није ни било. То ће се променити.

Блиц: Шарчевић: Пробно ПИСА тестирање почетком априла (18.3.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари данас урадили?

1. Упознали се са предлогом нових планова и програма за пети разред;
2. обогатили своју базу презентација за две нове;
3. добили идеје за часове заштитне животне средине у осмом разреду;
4. анализирали крв и урин – што нам може бити искористљиво за часове у седмом разреду;
5. информисали се о предстојећем ПИСА тестирању.

Фасцикла од инсеката

Данашњи чланак почео бих сјајним филмом који су направили Биљана и Југослав Крстић. Ево како изгледа митоза и мејоза када се презентују на духовит и младима близак начин.

Дакле, и филм може бити начин да се презентује градиво, што је иновација за нас, пошто смо до сада правили готово искључиво Пауерпојнт презентације. Наравно, правимо их и даље, а у том послу најпродуктивнија је Ивана Дамњановић.

Још један сјајан аутор (чија ћу дела представљати у овој недељи) је Владан Нешић.

И још једна његова презентација за данас, овај пут за шести разред.

И када смо код доброг рада колега, а и оригиналног и маштовитог, на следећој фотографији видећете необичну фасциклу насталу на часу Зоке Станковић, а на тему инсеката.

Свакако лепа идеја за час зоологије, што се тиче рада у учионици. Но, могуће је радити и на терену и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије има идеју и како.

Блиц: Стижу нам роде и ласте – Програм за школарце који воле природу (28.2.2017)

А ту је и видео снимак који прати ову причу.

Да би школарци волели природу, како новински чланак тврди, ту исту природу потребно је сачувати. Због тога је покренута следећа петиција. Иако је наслов на енглеском, текст ћете разумети.

Change.org: Save Skadar Lake, one of Europe’s last true wildernesses, from devastating construction (приступљено 12.3.2017)

И за крај, још један пример угрожавања природе, али на глобалном нивоу. Овог пута и текст је на енглеском, али и ако не разумете језик, разумећете график који илуструје глобално загревање.

NASA.gov: Global climate change (приступљено 12.3.2017)

Биолошки пластелин

Да је Александар Дима доживео данашњицу,  његови мускетари имали би, вероватно другачије гесло: лајк за све и све за лајк. 🙂 Иако звучи смешно, за многе блогере ово је и те како реално, као што је реално и да нису баш сви блогери успешни.

Креативно писање: Зашто је лоше писање неопходно за добро блоговање? (5.9.2016)

Нешто се у овом тексту нисам пронашао, а и данас нећу о овој друштвеној мрежи, већ о једној другој која је наставницима милија: Фејсбуку.

Марио Пилар: Фејсбук маркетинг: Анатомија успешног Фејсбук поста (11.9.2015)

Фејсбук нам значи све више и више, а видно утиче и на квалитет наставе. Ових дана неко је дао и на Фејсбуку поделио идеју да се биолошки системи вајају од пластелина и неколико колега је пробало ту активност на часу. И веома су задовољни радом, а и настала су заиста лепа дела. погледајте ову мини-галерију:

Еуглену су радили ђаци из ОШ „Мајка Југовића“, нервну ћелију је на Фејсбук поставила колегиница Весна Миленовић, амебу Наташа Јановић, а ћелију са штапићима од сладоледа радили су ђаци Тијане Морић.

Када смо већ у свету ћелија, један заиста леп филм, препоручен такође на Фејсбуку:

Након ћелија, следећи ниво организације су – ткива. Реч дајемо колегиници Ивани Дамњановић.

Али што се задржати само на ткивима? Таман је прилика да одрадимо комплетну телесну организацију, макар животињску. И наново иста ауторка.

Док смо у свету животиња, постоји прича од пре месец дана да тасманијски тигар ипак није ишчезао. Извор је „Курир“, али сам извор није толико важан, јер се прича базира на видео снимку. Сам снимак прилично указује да прича има основа, али је сувише кратак и из даљине, тако да је тешко рећи са сигурношћу.

Курир: Друга шанса изумрле врсте? Она тврди да је на снимку животиња истребљена пре 100 година (19.9.2016)

Било би лепо да је овај торбар и даље присутан на планети, а треба пазити да његову судбину не доживе још неке врсте, које су још увек међу нама. О томе се брине и организација WWF, па су представници те организације направили једну едукативну игру, а како би популарисали тај проблем угрожености и нестанка врста (макар у Дунаву):

WWF: Save the river game (приступљено 11.10.2016)

У питању је занимљив квиз о речним врстама, а видећете и лепе видео-снимке и свашта нешто. Таман да се наши осмаци мало и опусте уз игру, јер имају и те како много посла ове године. Довољно је рећи – завршни тестови. Ове тестове имаће и велики матуранти.

Политика: Велика матура на крају школске 2018/2019. (10.10.2016)

До тада има још времена, а и до сутра, када се гледамо поново. 🙂

Чињенице које нисте знали, а требало би да знате

На самом почетку важне информације за оне који се такмиче у недељу:

• Корисна обавештења за републичко такмичење
• Прилог -изјава о сагласности

Уредништво Биолошког блога жели свима много успеха, а ми ћемо се потрудити да направимо извештај из Београда на тај дан. Ево и извештаја из Новог Сада, а поводом једног такође значајног догађаја:

РТВ: Велика посећеност фестивала науке у Новом Саду (10.5.2016)

За поједине огледе не морате да посећујете фестивал – можете их урадити и код куће. Погледајте видео на следећем линку:

Science dump: 10 great science tricks to try at home! (23.9.2015)

Када погледате огледи су заиста једноставни. Као и поједине чињенице, па је права срамота, сматра аутор следећег чланка, што их не знамо. Заправо, он (Jur Bruijns) тврди да их не знамо, а да ли је то заиста тако, проверите.

Science dump: 8 Facts you’ll be embarrassed you didn’t know (16.3.2015)

1. Птеродактили нису били диносауруси.

За нас биологе је ово дефинитивно познато. 🙂 Као што нам је познато и да крокодили нису диносауруси, нити су то икад били. Њихови преци (крокодиломорфи) древни су попут диносауруса и један такав датира од пре 231 милион година. Његов фосил нађен је у Северној Америци, која је тада тек почела да се одваја од Пангеје. То је била топла, влажна област, близу екватора. И изгледа да је владао њоме, јер је био поприличних димензија и занимљиво, ходао је усправно. Зуби су му били попут сабљи и ловио је друге гмизавце и сисаре. Међутим, није потрајао; нестао је током масовног изумирања од пре 200 милиона година. Опстали су знатно ситнији његови рођаци, директни преци данашњих крокодила. Ако је за утеху, врста је добила енглески назив поштовања вредан – касапин из Каролине. 🙂

IFL Science: Researchers Discover Enormous Ancient Crocodile That Walked Upright (20.3.2015)

2. Појам „Под Богом“ тек касније је додат Заклетви застави Сједињених Америчких Држава.

Ово вероватно ретко ко од наших људи и зна, али ако вас тема занима, наћи ћете кратку информацију на Википедији. Многи су желели да забоду заставу на врх Монт Евереста, али су постали познати из разлога што тај подвиг нису остварили. Погледајте:

Блиц: Тела Монт Евереста – Страшне фотографије мртвих који „красе“ уклету планину (25.12.2015)

3. Стаклена кугла је заправо веома лоше место за чување златне рибице, због лоше филтрације и недостатка кисеоника.

Имамо занимљивост о рибицама (мада не златним) и групи рачића Ostracoda. Ови рачићи су у стању да производе мајушну (попут њих самих), али задивљујућу биолуминисценцију. То чине како би одвратили ситне рибе да их једу. Сама светлост не може да нашкоди риби, али привлачи друге и што је битније, крупније рибе, што малој риби никако није у интересу. Зато ће оставити рачића и збрисати у супротном смеру. Погледајте видео на самом почетку следећег чланка:

BBC Nature Features: Fish filmed spitting ostracod ‘fireworks’ (19.8.2014)

4. Франкенштајн је научник, а не монструм.

Када смо већ код књижевних дела, имамо чак два занимљива чланка на ту тему:

Недељник: Животне лекције Малог Принца које је потврдила наука: Боље спавај и чешће се смеј (28.4.2016) & План Б: Топ 10 еколошких СФ романа (12.12.2014)

5. Ваша крв није плава у венама. Тако нам изгледа због светлости која се тако прелама на кожи.

И ово смо знали. 🙂 Међутим, некада оно што знамо, не мора да буде и сасвим тачно. Тако тврде научници из Торонта, који су открили нове моменте у стварању крви. Према резултатима њиховог истраживања, хијерархија настанка крвних ћелија, за које се веровало да пролазе читав низ различитих матичних ћелија пре него што се диференцирају у оне које чине крв, није онаква каква се до сада учила. И не само да је другачија, већ се разликује код фетуса и одраслих особа.

IFL Science: Our Ideas Of How Blood Forms Have Just Been Turned On Their Head (9.11.2015)

Нећемо више да вам преводимо ове занимљиве чињенице (ако су вас заинтересовале, погледајте сами), а нећемо ни кесу. Чувамо природу. 🙂

Фејсбук заједница: Нећу кесу- чувам природу (приступљено 10.5.2016)

Добра вест је да је од ове године отпочела (или треба да почне) акција чишћења океана управо од пластичних кеса.

The ocean clean up: World’s first ocean cleaning system to be deployed in 2016 (20.5.2015)

А још једна добра вест је да се видимо и сутра. 🙂

Крв на висини

Ово писмо је пристигло школама домаћинима на окружним такмичењима на мејл:

Поштовани,

                Након обраде података и формирања коначне ранг – листе (можете је видети на сајту овде) са окружног такмичења из биологије за основне школе, које је одржано 9.4.2016. године, користимо прилику да честитамо свим ученицима окружног/градског такмичења на оствареним резултатима и пламану. Захваљујемо се на сарадњи свим школским управама и школама које су биле организатори овог такмичења. Захвалност дугујемо директорима, наставницима, ученицима, родитељима и свима који су допринели да се промовише знање међу генерацијама које долазе.

                Републичко такмичење ће се одржати 15.5.2016. на Биолошком факултету у Београду.

                На републичком такмичењу ове године планирамо само тест из градива предвиђеног правилником о такмичењу. Дакле, нисмо планирали практичне вежбе али теоријско градиво из које следи практична вежба може бити део теста.

                 Молимо Вас да нам, што пре, доставите информације о томе да ли имате ученике, који су се пласирали на републичко такмичење, а који желе да раде тест на неком од језика националних мањина (наведите разред и језик).

                Детаљна сатница такмичења биће Вам достављена благовремено, на адресу школе. Није потребно да школе пријављују ученике, ми по ранг листи евидентирамо ученике VII и VIII разреда, који су освојили прво место и припремамо тестове у том броју и рачунамо на њихово учешће. Молимо да школе домаћини обавесте све пласиране ђаке, њихове наставнике и школе одакле су пласирани о даљим активностима. Ове информације ће бити доступне и на сајтовима Српског Биолошког Друштва и Биолошког Факултета.  

                Коначна одлука о дипломама и захвалницама за учешће и пласмане на општинском и окружном нивоу такмичења, биће Вам ускоро прослеђена.

                Са искреном жељом да следеће године будемо још бољи и да, као и сада, добром сарадњом омогућимо најбољим ђацима да покажу своје знање и оправдају наш и Ваш труд и очекивања,

Срдачан поздрав свима.

С поштовањем

др Срђан Стаменковић, координатор такмичења

Јасна Ковачевић, секретар такмичења

То је био део који се односи на такмичење за ђаке, а ево једног и за нас, наставнике. Уколико имате рад пажње вредан, желите да га представите стручној јавности и успут освојите и неку награду, ово је прави конкурс за вас:

Зелена учионица: Јавни позив за представљање примера добре праксе засноване на постизању стандарда постигнућа (20.4.2016)

Добар пример добре праксе научних часописа за децу свакако пружа „Science in school“. На следећем линку имате издања у последњих десет година:

Science in school: Archive (од 2006. до 2016)

Дакле, вратили смо се чак деценију уназад, а сада да се вратимо још којих 66 и кусур милиона година:

Вечерње новости: Диносауруси пропадали много пре пада астероида (18.4.2016)

Можда заиста и јесу, а оно што је извесно је да наставници у Србији пропадају данас. Разлози су, између осталих, и финансијске природе. Актуелни премијер у предизборној кампањи тврди да ће се та ситуација можда променити „ако Србија прође четврту и пету ревизију аранжмана са ММФ, онда у другој половини године може да се говори о повећању од 10 одсто за просветаре, а да се другима врати оно што је им је одузето“.

РТС: Премијер: Не правим компромисе на рачун будућности Србије (18.4.2016)

Нисмо само ми у финансијским проблемима. Најаве су да ће неки научници, посебно они са института, можда остати не без 10%, већ читаве плате.

Политика: Да ли ће истраживачи у институтима остати без плата (19.4.2016)

Ми нећемо да парирамо истраживачима, али се ипак бацамо на науку. И то генетику. Ген који контролише производњу ћелија црвених крвних зрнаца изгледа да је брзо еволуирао, а како би омогућио Тибетанцима да толеришу велике висине, показало је најновије истраживање. Налаз може да води истраживаче ка неоткривеним генима који контролишу метаболизам кисеоника у организму.

Међународни тим истраживача упоредио је ДНК 50 Тибетанаца са  40 Хан Кинеза и пронашао 34 мутације које су постале чешће код Тибетанаца у 2.750 година од како је популација подељена. Више од половине ових промена се односе на метаболизам кисеоника.

„По идентификацији гена са мутацијама које су веома честе у Тибетанаца, али врло ретко се срећу код равничарске популације, можемо идентификовати гене који су били плод природне селекције тибетанског становништва“, рекао је професор Расмус (Rasmus Nielsen) са Универзитета у Калифорнији, који је учествовао у студији. „Пронашли смо списак од 20 гена који приказују доказе за селекцију на Тибету – али један се издвајао: ЕПАС1.“

Ген, који кодира протеин укључен у одговору на пад нивоа кисеоника и повезан је са побољшаним атлетским перформансама у издржљивости спортиста, изгледа да је кључ за тибетанске адаптације на живот на великим висинама. Мутација у гену који се сматра да утиче на производњу црвених крвних зрнаца био је присутан само 9% код Хан популације, али је пронађен у 87% тибетанског становништва.

„То је најбржа промена у учесталости мутација описана у случају људи“, рекао је професор Нилсен.

Постоји 40% мање кисеоника у ваздуху на 4,000 м високом тибетанском платоу, него на нивоу мора. Под овим условима, људи навикли да живе испод 2,000 м – укључујући и већину Хан Кинеза – не могу добити довољно кисеоника у ткивима и због тога ће оболети. Добијају главобоље, лако се умарају и имају ниже стопе наталитета и већу смртност деце у односу на популацију са већих висина.

Тибетанци немају ниједан од ових проблема, упркос томе што имају мање кисеоника у крви у ткивима и мањи број црвених крвних ћелија него Хан Кинези.

„Тибетанци имају највише нивое експресије за ЕПАС1 у свету“, рекао је коаутор др Јиан Ванг из Пекиншког института за геномику у Шенџену, истраживачког центра који је прикупио податке. „Код људи са запада, након две до три недеље на висини, број црвених крвних зрнаца почиње да се повећа (зато се и шаљу у планине да би побољшали крвну слику, прим.Метод). Али Тибетанци и Шерпе (тако се стварно зову, а представљају Тибетанце са југа, прим.Метод) увек имају исти ниво“, рекао је он.

„Изузетна ствар у вези са Тибетанцима је да они могу добро функционисати на великим висинама, а да им тело не производи толико хемоглобина“, рекао је проф Нилсен. „Читав механизам није довољно јасан, али је изгледа је ген ЕПАС1 одговоран за то.“ Нилсен је изјавио да је тај ген укључен у регулацију аеробног и анаеробног метаболизма у телу (ћелијско дисање са кисеоником и без њега). „Може бити да мутирани ген помаже балансу анаеробног у односу на аеробни метаболизам на начин који је више оптималан за животну средину на тибетанском платоу са мало кисеоника“, рекао је он.

Научни рад је објављен у престижном часопису „Science“ (Наука) и у том раду аутори кажу: „ЕПАС1 можда, дакле, представља најјачу инстанцу природне селекције документовану у људској популацији, и варијације овог гена имале су значајне последице за људски опстанак, односно репродукцију у тибетанском региону.“

Science dump: Mutation in key gene allows Tibetans to thrive at high altitude (25.9.2014)

То је било у вези са црвеним крвним зрнцима, а имамо тога још. Аутор следеће презентације је Ена Хорват:

Уз ову лекцију помињемо и вакцинацију. Па, да је поменемо још једном.

Вечерње новости: И вакцинација преко учитеља (20.4.2016)

Очигледно све иде преко учитеља. 🙂 И као да нам је сва ова мука мало. А имамо доста проблема, није да немамо. Следећи чланак наводи их чак 21. Рецимо, број пет је да не можемо да се опустимо на неком изласку петком увече, јер нас у суботу чека прегледање тестова. Додуше, број осам каже да када сте целе недеље окружени децом и људима, последња ствар коју желите је да се социјализујете током викенда. А број девет каже да се ђаци жале што морају да стоје пет минута док одговарају, а ви морате да стојите шест часова. 🙂 Уосталом, погледајте:

Buzzfeed: 21 Teacher Problems Every Educator Faces (As Told In Tina Fey Gifs) (11.5.2015)

Но, и од овог нашег лошег, може горе. То су недавно искусили Американци.

Блиц: Спржена Калифорнија – Оваква пошаст Америку није погодила 1.200 година (16.4.2016)

У истом смо говорном подручју, али другој држави.

Детињарије: Невероватни директор из Британије учи ђаке да кољу прасиће и пуцају из пушке (приступљено 21.4.2016)

Па, можда он човек и добро ради, а ми сви остали грешимо. 🙂 Но, жив човек греши, али грешке нема да ћемо и сутра бити са вама опет на истом месту.

У свету мора

Почињемо једним писмом које је пристигло из Природњачког музеја у Београду:

Задовољство ми је да Вас обавестим да ће се у нашој Галерији ускоро одржати циклус радионица за ученике основних и средњих школа, као и за децу предшколског узраста:

Радионица „Заронимо у свет мора“

У суботу 26. марта 2016. године у Галерији Природњачког музеја, Мали Калемегдан 5, почиње циклус креативно-едукативних радионица Заронимо у свет мора. Радионица ће бити одржана у два термина, у 11.30 и у 14.00 h у суботу 26.03.2016. године.

Учесници ће уз обилазак изложбе Шумови мора имати прилику да се на занимљив начин упознају са главоношцима, пужевима и шкољкама, а затим да споје та нова знања са ликовном радионицом – цртаоницом, на којој ће, инспирисани подводним светом, дизајнирати (цртати) предмете за свакодневну употребу: лампе, шоље, корице свезака и књига, одевне предмете, накит, кутије за поклоне итд.

Обезбеђен је прибор за цртање. Радионица траје 1 h.

Радионица је намењена деци различитог узраста (5-15 година). Обавезне најаве кустосу Драгани Вучићевић, draganav@nhmbeo.rs или на тел. 011 3442 147. Цена улазнице је 100 динара.

Добродошли.

У дубинама мора свашта се дешава, па чак и преглед код зубара:

Grindtv: Meet the shark with the cleanest set of chompers around (21.3.2016)

И даље смо у мору, али не лепим поводом. У морским водама крај Индонезије рониоци су пронашли један необичан подводни затвор. У њему је била ланцима заточена женка дугонга (иначе рањиве врсте), док је млађа јединка (највероватније) њено младунче слободно пливало око ње. Заточио их је локални рибар како би од туриста узимао новац за фотографисање. Уосталом, тако су рониоци и видели овај призор, јер је и њима тражио новац. Они нис знали колико дуго је несрећна животиња била заточена, али верују да су у питању недеље. Ране на репу где је ланцима везана, прилично су дубоке. Епилог приче је да су рониоци слике објавили како би обезбедили да их рибар пусти, што је и морао да учини због притиска тамошњих власти.

Dailymail.co.uk: Shocking video shows a rare dugong chained underwater and separated from her calf at a cruel Indonesian tourist attraction (17.3.2016)

Нисмо случајно почели овим морским темама, јер је данас Међународни дан вода.

Политика: Крушевљани обележавају Светски дан вода (21.3.2016)

То је у Крушевцу, а ево шта се дешава у Прокупљу:

Прокупље на длану: Ученици праве еколошку башту у школи (20.3.2016)

Изгледа да ће све више башти морати да буде еколошко, јер употреба хемијских супстанци за сузбијање штеточина све је проблематичније. Светска здравствена организација утврдила је, још прошле године, да глифосат, највише употребљаван хербицид, највероватније изазива рак.

Scientific American: Widely Used Herbicide Linked to Cancer (25.3.2015)

Међутим, такође пре годину дана, истраживачи са Станфорда успели су да победе канцер и то на веома занимљив начин. Наиме, они су конвертовали, да тако кажемо, канцерогене ћелије и то оне које се стварају током тешког облика леукемије (акутна лимфоцитна леукемија), у не само безопасне ћелије имуног система, већ веома корисне, које помажу телу да се ослободи других ћелија тумора.

IFL Science: Scientists Convert Cancer Cells Into Harmless Immune Cells (17.3.2015)

Осим научника, против канцера се боре и осе. И то бразилске врсте. У ствари, ове осе имају токсин, назван Полибија-МП1 (Polybia-MP1), који уништава ћелије рака, али не и здраве ћелије. Разлог је у томе што канцерогене ћелије имају другачији (ненормалан) распоред протеина или масти у својој ћелијској мембрани. То омогућава отрову да пронађе слабе тачке, да их тако назовемо, те интерагује са мастима и ствара рупе у мембрани кроз коју отичу протеини без којих ћелија не може.

IFL Science: Brazilian Wasp Venom Kills Cancer Cells, But Not Healthy Cells (2.9.2015)

Осе умеју да буду паразити или да будемо прецизнији – њихове ларве и жртве су им веома разнолике: бубамаре, бубашвабе, лептири… Бубамаре „зомбификују“ уз помоћ вируса који користе као биолошко оружје, на бубашвабе делују неуротоксинима и праве од њих своје робове, а лептире генетички модификују. Како све ово раде, прочитајте у следећим чланцима:

National geographic: Wasp Zombifies Ladybugs Using Virus as Bio-Weapon—a First (10.2.2015) & IFL Science: Parasitic wasp turns roaches into zombie slaves using neurotoxic cocktail (26.6.2014) & Parasitic Wasps Have Genetically Modified Butterflies (18.9.2015)

Осе, дакле, показују велики диверзитет начина како да обезбеде домаћина свом паразитском потомству, а о диверзитету, али врста, презентацију је правила Ивана Дамњановић:

Поново се враћамо у свет мора, јер је тамо диверзитету бодљокожаца претила велика опасност. Наиме, током 2013. милиони морских звезда и то припадника неких двадесетак врста из Пацифика (на потезу између Аљаске и Доње Калифорније) умирали су на крајње необичан начин. Буквално су се „топили“ – оно што је најпре почињало као запаљење, прерастало је у пропадање ткива и појаву чирева, те су се краци одвајали од тела, а органи цурили кроз кожу. Морске звезде су се напросто распадале и умирале. С обзиром на број јединки и врста погођених болешћу, ово је била најразорнија болест под морем икад. Научници су пронашли кривца за ово и у питању је тзв. дензовирус. То није био лак задатак, јер у капи морске воде има 10 милиона вируса и тражити једног, специфичног, слично је потражњи игле у пласту сена. Но, нашли су га и то је једини познати који је у вези са морским звездама. Изгледа да је он присутан макар 72 године, јер су га пронашли у музејским примерцима бодљокожаца из 1942. Што је баш сада полудео, тешко је рећи. Можда зато што су се услови живота променили, морске звезде пренамножиле или је сам вирус мутирао.

IFL Science: Mystery Illness That „Melts“ Starfish Identified (17.11.2014)

Време је да изађемо из мора и попнемо се на копно. И то европско. 🙂

Блог – Просветни информатор: Просветни радници бесплатно на усавршавање (19.3.2016)

Ево да и ми дамо прилог бесплатном усавршавању – за крај на следећем сајту можете преузети приручник за активну наставу.

Блог – Облак знања за учитеље: Активно учење -приручник (18.3.2016)

Микроскопски рат

Неке лепе еколошке активности ђаци Ене Хорват имали су недавно у својој школи. Тема су биле шуме.

Фејсбук албум – Центар за развој образовања „Планета“: Квиз о шумама (17.3.2016)

Из шумских прелазимо на екосистеме текућих вода:

Вечерње новости: Филм „Дунав у Србији“ освојио 2. награду на Сајму туризма у Берлину (11.3.2016)

Из слатке селимо се у слану воду. Следећи видео представља једну од две рецентне врсте филума Xenoturbellida, а који припада мање познатим деутеростомијама – што, ако питате поједине професоре са београдског Биолошког факултета, наши шестаци вероватно треба да знају да препознају и успут да знају шта се код њих прво развило – уста или анус, а и стручни називи појединих органа нису на одмет 🙂 :

Пошто смо завршили данашњу додатну са шестацима, могли бисмо да се посветимо и петацима. Овај пут у питању је редовна и нормална настава, а презентацију је направила Ивана Дамњановић:

И даље смо у петом и причамо о гљивама и лишајевима. Тим иностраних истраживача сакупио је гљиве са Антарктика, као и лишајеве са планина Шпаније и Аустрије и оставио их 18 месеци на Интернационалној свемирској станици (International Space Station) у условима налик на оне на Марсу. Након поменутог времена испитали су узорке и показало се да је чак 60% ћелија преживело и одржало стабилну ДНК.

IFL Science: Fungi and Lichens Just Survived 18 Months On The Outside Of The ISS – Which Means They Might Be Able To Survive On Mars Too (29.1.2016)

Да ли су ванземаљски облици живота неке гљивице, можда? То не знамо, али знамо како да нађемо ванземаљске облике живота. Томе нас учи следећи текст:

IFL Science: Here’s How We Could Find Aliens (1.3.2016)

Да ли су ванземаљци црткали по зидовима пећина? Конкретно у једној откривеној 2002. у египатском делу Либијске пустиње? Тешко. У питању је људских руку дело, али не само људских. Најпре да кажемо да је у пећини откривено преко 5000 пећинских цртежа, вероватно насталих пре 7000 година. Цртежи су настајали тако што би неко поставио шаку на зид, а онда преко ње наносио боју, тако да остане необојени отисак у мрљи боје. У великим шакама су уочене мале и до недавно се мислило да су у питању шаке беба, што би упућивало на неку врсту интимизирања између родитеља и потомства. Међутим, истраживачи са Кембриџа не мисле тако. Они мисле да су у питању шапе гуштера варана или чак нилског крокодила. Зашто су се ове шапе нашле међу људским, нејасно је.

IFL Science: Humans Didn’t Make These Tiny Handprints – So Who Did? (1.3.2016)

Кад зборимо о цртежима…

City magazine: Deca nisu svesna šta su tačno nacrtala (25.2.2016)

А цртеж је лепши кад се обоји. Невоља је само када се задеси да те боје различити људи виде – различито. Сећате ли се хаљине која је изазвала невиђено интересовање јер је једни виде као златну, а други, ваљда, као плаву? Е, имамо наново сличан случај овај пут са јакном. Неки је виде као белу и плаву, а други као тамнозелену и златну. Како је видите ви?

IFL Science: Why Does Everybody See This Jacket As Different Colors? (29.2.2016)

Ћелију свако види исто (макар ако има микроскоп – не заборавите да ваши петаци науче све делове), а на следећој страни имате ћелију за сваког:

Фејсбук заједница: Ћелија за сваког (приступљено 17.3.2016)

И док гледамо под микроскопом, да погледамо још нешто. Текст је прилично, па, сведен, али ако га занемарите видећете сјајан гиф:

Курир: Рат под микроскопом: Овако људски обрамбени систем напада паразита (16.3.2016)

Из микросвета прелазимо у још мањи – свет молекула и тиме за данас и завршавамо:

Национална географија: Направљен молекул који ће драстично смањити оштећења ткива након можданог удара (10.3.2016)