Претрага која сади дрвеће
Модели ћелија, рекао бих, прилично су значајно наставно средство на часовима, тим пре што очигледније приказују од слике да ћелија има све три димензије (иако је сићушна). На часу колегинице Сање Урошевић Парезановић такви модели направљени су за полне ћелије, а како би се објаснило и оплођење.
Оно што наши ђаци уче је врло једноставно, а најкраће би се могло описати у реченици: полне ћелије се спајају, дајући оплођену јајну ћелију која ће деобама да да још ћелија и формираће се ембрион. Ситуација је, ипак, далеко сложенија и укључује и имуни систем јер пристигле сперматозоиде и касније настали зигот тело жене „посматра“ као страно тело. Еволутивно гледано, да би оплођење било што успешније, у женском телу би морали да се развију механизми који ће спречити одговор имуног система. Тиме су се бавили научници са Универзитета у Индијани. Они су тестирали две групе жена, од којих је једна била сачињена од жена које су сексуално активне током читавог менструалног циклуса, без обзира да ли су плодни дани у питању или не.
И истраживачи су утврдили да током лутеалне (лутеинске) фазе (овде имате све о тој и другим фазама), одмах након овулације, мења баланс Т помоћних ћелија. Укратко, то су леукоцити који имају улогу у успостављању максималног капацитета имуног система. Оне мобилишу ћелије имуног система одговорне за убијање материјала које је тело идентификовало као антигене. Наиме, сексуална активност повећала је нивое помоћних Т ћелија типа 2 током ове фазе, док је смањила број ћелија типа 1 у односу на остатак менструалног циклуса. Слична промена се дешавала у мешавини имуноглобулинских антитела у пљувачки. Сексуално активније жене имале су виши ниво антитела IgG, чест и у крви. Опет, имале су нижи ниво IgA, односно антитело које разни аутори описују као „прву линију одбране од нападача“. Дакле, имуни систем се мења како би жена остала у другом стању и истраживачи су повезали да се то дешава што је жена полно активнија, али још није све најјасније. Рецимо, шта би био окидач за такве промене. Изгледа да присуство сперматозоида није јер се имуни систем мењао и код оних жена које су практиковале секс са кондомом.
IFL Science: How Much Sex Should You Have If You Want To Get Pregnant? (16.11.2015)
Ко зна, до сада су можда истраживачи и то разјаснили, а то ће свакако помоћи да се бебе више рађају. 
На кога ће те бебе да личе, зависи, наравно, од гена.
City magazine: 5 ljudskih osobina koje su najverovatnije genetski predodređene (10.6.2018)
Нисам пронашао да је однос према животној средини генетички (не генетски, тај термин није исправан) предодређен, па је важно да га развијамо. То можемо и уз помоћ следећег претраживача, који, за разлику од Гугла, сади дрвеће.
Није ми баш било јасно како то ради, па су ми објаснили да приход, који добијају од наших претрага, користе за садњу тамо где је потребна. Углавном, укуцао сам „Биолошки блог“ и први погодак је била ова страна, па бих рекао да је претраживач баш како треба. 🙂
А ако желите активније да помогнете природи и промовишете заштиту животне средине и успут освојите (новчану) награду, права ствар за вас је следећи конкурс.
Еко стар пак: Фото конкурс „Србија кроз еко објектив“ (до 5.8.2018)
И да резимирамо…
Којих смо 5 ствари урадили данас?
- Видели смо како једноставно може да се изради очигледно наставно средство;
- научили смо детаљније о оплођењу;
- сазнали смо које су особине генетички предодређене;
- претраживали смо интернет путем Екозије;
- одлучили смо да учествујемо на фото-конкурсу.
И даље смо у води, али из река прелазимо у море. На следећем линку је филмић који приказује порођај морског коњића. Код ових животиња порађају се мужјаци. Научници не знају разлог зашто је то тако, али претпостављају да се разлози крију у репродуктивном циклусу и енергетској ефикасности. Конкретније, у једној емисији сам чуо да на овај начин женка има више времена за сазревање јајне ћелије. У току једног порођаја, мужјак донесе на свет око 2500 младунаца, али преживи око 12 њих.
Морски коњићи се рађају живи, а пилићи се легу из јајета. На следећем линку нећемо видети још једно рађање, али свакако ћемо видети веома необично јаје. Снела га је кокошка Гертруда једног фармера из Тексаса. Он тврди да је јаје и поред своје необичне грађе нормалног укуса, баш као и свако друго.
Извори на интернету указују да је у питању једна ћелија, наравно, када је јаје неоплођено (то би и било оно које једемо). Тачно је да постоји само један сет хаплоидних хромозома, а самим тим и само једна ћелија, која се налази у кокошјем јајету. Остатак су протеини, липиди и калцијум-карбонат. Актуелна ДНК (и органеле) ограничена је на мали простор који је везан за жуманце – овде се оплодња дешава и оно што се коначно развија у ембрион, тако да бисмо то могли назвати „јајном ћелијом“. Остатак јајета служи само за храњење или заштиту ембриона након оплодње. Међутим, код неких животиња, жуманце је инкорпорирано у цитоплазму јајне ћелије, тако да се цео тај део може сматрати једном ћелијом.
Иако је први сајт, који сам приредио за данас, намењен члановима Педагошког друштва Србије, на њему можете пронаћи и промене које се најављују у настави биологије. Ако кликнете на доње 
Међутим, мени је пажњу ипак привукла активност у учионици. У овом конкретном примеру обрађени су урбани екосистеми. Наставници су позвали пејзажне архитекте као госте на часу и ови су причали о свом послу, а ђаци нису само слушали. Пошто је окосница теме била зелени кровови, ђаци су правили макете својих кровова на кутијама за ципеле. Користили су материјале попут разнобојних папира, лепкова, цевчица, самолепљивих трака, пур-пене, маркера и слично, али и земљиште, компост и семена трава.
Упознали се са предлогом нових планова и програма за пети разред;
