Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „цитологија“

Криво је море

Поштовани читаоци и љубитељи Биолошког блога, најпре морам да се извиним што ове године касним са почетком, али знате како се каже… Сваки почетак је тежак. 🙂

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Сву тежину почетка осетио је ПМФ у Новом Саду и то ћете видети из наслова првог чланка који сам одабрао за данас (да не кажем за почетак).

021.рс: Дебакл на упису за професоре природних наука у Новом Саду, за физику се пријавио један будући студент (3.7.2019)

Право питање за нас је како је прошла биологија? Биолози имају разлога да буду задовољнији од физичара, али разлога за радовање нема. Наиме, свега петоро се пријавило на 40 доступних места. Још једно право питање је да ли ће се овај тренд попут епидемије раширити и на друге факултете, рецимо београдски? Врло вероватно неће, пошто тај факултет ради све што је потребно да биологију популаризује међу најмлађима. Сетите се само прошле године. 🙂

04 korisni materijaliКорисни материјали

Кад поменух прошлу годину свакако јој се морамо вратити како бисмо испитали ретенцију знања наших ђака. Да, говорим о иницијалним тестовима. На Фејсбук групи „Наставници биологије“ колеге већ увелико размењују иницијалне, а овде ево и мог прилога за старије разреде.

bio04 sa časovaСа часова

Осим тестова, увек треба и лепих идеја за часове. На овом блогу их неће мањкати јер се увек промовише добар рад колега, а пре свега креативан. Сам почетак посвећујемо првој теми у најмање два разреда, па ево радова од пластелина ђака из ОШ „Милица Милошевић“ из Јагњила. Ментор је наставница Наташа Соскић.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Позната по добром раду је наша Ена Хорват. И ове године њен научни клуб чуда прави и то бесплатно за заинтересоване ђаке. Плакат који следи говори више од хиљаду речи, баш као и поменути Енин досадашњи рад.

69826477_2316677895328409_8740820310686695424_n

Осим клуба, можете посетити и један камп. Занимљив је по томе што је он настао као део активности ученичке задруге ОШ „Други шумадијски одред“ из Марковца. Детаљније имате у документу који следи.

Дечји камп „Весели основац“

Колеге из Пријепоља још увек имају времена да стигну да посете изложбу коју је приредио Природњачки музеј из Београда. Преносим текст који објашњава догађај:

Природњачки музеј из Београда приређује гостујућу изложбу „Шумови мора“ у Музеју у Пријепољу. Изложба ће бити отворена у петак, 13. септембра 2019. године. На изложби ће бити представљено преко 200 различитих врста мекушаца – пужева, шкољки и главоножаца који се чувају у Збирци савремених мекушаца. Изложени експонати обједињују становнике отворених океана и мора: Индијски океан, Тихи океан, Јужни Атлантик, Медитеран, и др. ammoniteanimateНа изложби ће бити представљени бројни експонати: од најпримитивнијих облика пужева, хитона или бабушки, који су још познатији по имену Петрово уво или девојачко уво; најкрупнијих пужева: кацигаша или краљичиног шлема који су се у ХIII веку користили за резбарање камеја; џиновских шкољки – тридакни, које са поносом носе епитет медвеђа шапа а које се узгајају само на морским фармама ради опремање акваријума; до примерака који су овековечени у уметности, међу којима су: Јакобова капица, бисерне шкољке и др. seashellИстраживање мекушаца фокусирано је на њихов комерцијални значај, али и са еколошког аспекта с обзиром да су шкољке најбољи пречишћивачи вода.
Овом изложбом публици се на популаран начин приближава лепота и значај мекушаца, скривених у морским дубинама. Аутор изложбе је др Биљана Митровић, музејски саветник, а техничку подршку пружиће дипл. инж. Мирослав Јовановић, музејски саветник и дипл. инж. Александар Стојановића, конзерватор. Изложба ће бити отворена месец дана.

69651094_2387877884665736_1323165718933405696_n

Надам се да ће неко из поменутог града да напише и пошаље извештај за Био-блог, па да нас море запљусне и ван летњег распуста. 🙂 Још једна манифестација нас очекује у наредном периоду и овом најавом завршавам, а свим колегама и ђацима желим срећан почетак и да се не угледате на мене, већ да све буде на време. 🙂

Greenfest.rs: Školske posete (за 15.10.2019)

Advertisements

Рози голубови

Ево како изгледа када се мајушни робот искористи да се представи систем органа за циркулацију.

Facebook video – Teaching Ideas · Pomysły na Lekcję · Anna Bigos: Ozobot teaches blood circulation and digestive tract (приступљено 16.12.2018)

imagesНама су овакви роботи још увек научна фантастика, али има и других савремених начина да се ђацима прикаже систем за циркулацију. Желео бих да вас упутум на један сајт који приказује шеме органа за циркулацију свих група хордата, али на заиста сјајан начин. Није потребно да знате енглески језик, довољно је да видите саме шеме и биће вам све јасно, а верујем и вашим ђацима. Са леве стране имате дугмиће на које кликћете да бисте видели како све то циркулише код представника разних група.

Howard Hughes Medical Institute: The Vertebrate Circulatorium (приступљено 15.12.2018)

_640809229368212_2522056823993202456_nУвек занимљива група хордата су птице. Оне могу бити добар пример за деловање антропогеног фактора. Рецимо, чак и оне врсте које нису уобичајене у градовима лако се навикавају на човека, па чак мењају и своје (прехрамбене) навике. У Аустралији није необично да видите папагаје живих боја, чак и у градским срединама. Увек има добрих људи који им остављају храну – зрневље, на пример, што је њихова најчешћа храна. Међутим, примећено је да папиге без проблема једу и месо остављено за друге птице и животиње, што није невиђено, али јесте чудно да то буде у толикој мери. Ипак, изгледа да овим живописним птицама то не нарушава здравље.

IFL Science: Vegetarian Birds Turn Carnivorous (26.3.2015)

Вратићемо се на птице, него када говорим о необичним прехрамбеним навикама, ево како изгледа када маца покуша да поједе хоботоницу.

Враћамо се птицама, овог пута значајно ближим нама.

Курир: Упозорење које је забринуло Србију: Ако видите голуба са розе перјем, не прилазите! Опасно је, чак и смртоносно! (13.12.2018)

_1175284312500004_337121384301499997_nНаравно, што се таблоида тиче, сви смо увек у смртној опасности и вазда нам нека апокалипса предстоји. Међутим, ситуација јесте проблематична. Мало сам истраживао и фурадан или карбофуран је инсектицид који врло ефикасно уништава биљне ваши. Све се више користи у САД, али не и у Канади и Европској унији. Биљке га усвајају преко корена и то значи да га имају сви биљни делови, укључујући и плодове. Сви већ знамо да се на нашим пољопривредним добрима без контроле баца свашта по култивисаним биљкама и сва је прилика да ту има много више отрова него што је добро и по птице и по нас саме. Изгледа да је карбофуран моћан нервни отров.

Дакле, карбофуран уништава нервни систем, али га часови биологије свакако унапређују. Ђаци на часовима вазда нешто праве, па тако и уче. Као, на пример, на часовима Аните Сарке Пауновић.

Анита Сарка Пауновић

Још један пример доброг рада који добро дође свима: колега Никола Арсић је направио још једну презентацију. Остављам вас да листате.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Посетили смо један интерактивни сајт;
  2. мало смо се бавили птицама и њиховим проблемима;
  3. гледали смо гладно маче у акцији;
  4. дивили смо се радовима ђака;
  5. придодали смо још једну сјајну презентацију нашој библиотеци презентација.

Е, е-сертификати

tumblr_oew925JATH1rl04amo1_1280На сајту Завода за унапређење образовања и васпитања од недавно можете да преузмете сертификат који сте зарадили на обуци, ако је одржана у периоду од 21. априла до 26. јуна.

ЗУОВ: Уверење о савладаној Обуци наставника за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења (22.10.2018)

Дакле, савладали смо како да реализујемо наставу, а данас ћемо се бавити питањем – када. Ја, лично, не верујем да се квалитетан рад може остварити на претчасу, но некада других термина нема. Да ли сам добро написао – претчас? Или је, ипак, пречас или предчас? Ако га већ радимо, хајде да га изговарамо како треба. 🙂

Блог – Како Јеца каже: Претчас (16.11.2018)

А где најправилније изговарају речи иначе? БКТВ тврди да то није у Београду.

БКТВ: Не, није Београд: Ево у ком граду у земљи се говори најправилнијим српским језиком (18.3.2016)

_10156223212390182_3541587945686253603_nЈа тврдим да је овај текст потпуни промашај. Требало би да најисправније говори она особа која познаје правопис. Другим речима, како причамо и пишемо зависи од образовања, а не од родног града.

Наравно, увек су ту акценти и полемика око тога који су најближи тзв. књижевном говору. Следећи текст бави се управо тиме.

VICE: Zašto su nam svi akcenti osim beogradskog smešni (15.1.2016)

Занимљиво у овом тексту је да је узет пример једног биолошког појма; шишарке, као илустрације речи на којој се вежбају акценти. Ја нећу о шишаркама, ни о другим биљним органима, већ одмах прелазим на највиши ниво биолошке организације и еколошке нивое. За ту прилику преносим вам презентацију Николе Арсића.

И када смо код радова колега, да завршимо једним сјајним. Ђаци колегинице Сабрине Кураице су правили ћелију од врло маштовитих и изгледа укусних материјала.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Преузели смо сертификат за обуку;
  2. применили смо нека правописна правила;
  3. акцентовали смо реч „шишарка“;
  4. додали смо још једну фантастичну презентацију нашој збирци презентација;
  5. дивили смо се радовима ђака.

Без изговора

Корњаче заиста немају среће са људима. Таман је прошао немио догађај из августа крај јужне мексичке обале када је стотине угинулих корњача плутало по мору…

…и ево опет нови проблеми.

Мондо: Украли бебе џинова: Нестале корњаче с Галапагоса (6.10.2018)

Људи заиста краду свашта, па зашто и ми не бисмо украли идеје сјајних колега, посебно ако су у питању пројекти у 5. разреду? Ђаци Ане Давидовић из ОШ „Милица Павловић“ из Чачка направили су заиста занимљиво дрво.

ана давидовић - os milica pavlovic cacak

Ученици Виолете Апостоловски Дупор из ОШ „Ђура Даничић“ из Београда такође су били креативни и правили су моделе микроскопских објеката.

Мало сам „шпијунирао“ и шта се ради у гимназијама и нисам изненађен да и велики ђаци умеју да буду и креативни и вешти и да праве велике ствари. Погледајте радове ученика 13. београдске гимназије чији је ментор Татјана Миловановић.

Конкурс који сам приредио за крај ипак је само за основце.

СББ фондација: Расписан је први Не прљај. Немаш изговор! – Изазов (до 20.10.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Осетили смо емпатију према корњачама;
  2. видели смо феноменално дрво;
  3. дивили смо се радовима малих ђака;
  4. завирили смо у то шта раде гимназијалци;
  5. одлучили смо да учествујемо на конкурсу.

Викенд уз гљиве и шишмише

На почетку две лепе најаве за викенд. Прву сам преписао са Фејсбук стране Природњачког музеја у Београду.

10525748_717302588366694_8609832113623404493_nМанифестација „У царству гљива“ биће отворена 7. октобра 2018. у Институту за ботанику и Ботаничкој башти „Јевремовац“. Током једног дана биће приређена изложба и одржано више предавања о гљивама, тим чудесним и мало познатим бићима која су присутна око нас и у различитим сферама нашег живота.

Предавања:
12ч Халуциногене гљиве
12:30ч Гљиве као храна и лек
13:00ч Како заштити културну баштину у царству гљива

Организатори догађаја су Миколошко друштво Србије, Ботаничка башта „Јевремовац“, Природњачки музеј, Институт „Синиша Станковић“ и Пољопривредни факултет. Манифестацију подржава Министарство заштите животне средине Републике Србије.

А већ сутра је, већ традиционална, ноћ слепих мишева.

Фејсбук догађај- Природњачки музеј у Београду: 22. Међународна ноћ слепих мишева (за 6.10.2018)

10478233_624569380989711_1961553318393590356_nКада већ причамо о летећим створовима, колеге су пронашле један необичан експеримент који су направили јапански ђаци. Они су пронашли начин да посматрају како се пиленце развија ван јајета. Како? Погледајте снимак на следећем линку.

Dailymail.co.uk: Video: Japanese students hatch an egg outside of its shell (приступљено 5.10.2018)

У нашим учионицама су огледи увек добродошли, али сада се велика пажња усмерила и на пројекте. Један такав осмислила је и поделила са нама колегиница Александра Живковић из ОШ „Петар Кочић“ и ОШ „Душан Јерковић“.

Пројекат: Ћелијске органеле

Александра је са нама поделила и сјајну презентацију. Дакле, часови о ћелији су потпуно припремљени захваљујући Александри. Остаје ми да се захвалим колегиници и да вам пожелим леп радни викенд.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас…

  1. Најавили смо манифестацију о гљивама;
  2. такође смо најавили и хоћ уз слепе мишеве;
  3. посматрали смо како се развија пиленце;
  4. добили смо готов пројекат за петаке;
  5. придружили смо још једну сјајну презентацију својој збирци.

 

Незнање није исто што и оправдање

Колегиница Весна Бурсаћ је била баш племенита и поделила је план додатне наставе за 5. разред.

План додатне наставе за 5. разред

SpinosaurusInfobox (Small)У петом разреду, основношколски наставници се, по први пут, озбиљно сусрећу са еволуцијом. Семинара на ту тему нема, али неког решења има. То је курс који је бесплатан, онлајн и траје три недеље. Процена је да курс захтева три сата рада недељно, а сертификат се не добија. Још једна мана курса је што морате да знате енглески. Ипак, сигуран сам да може да помогне у предавањима.

Future learn: Understanding and Teaching Evolution (од 29.10.2018)

У предавањима помажемо и једни другима. Неке колеге су већ позната и омиљена имена међу наставницима биологије. Такав је случај са Николом Арсићем који је направио презентацију за све нас.

Технологија нам свакако помаже у подучавању. О томе један од многобројних текстова на ту тему, који ће вам представити и неке веб-алатке ако већ нисте чули за њих.

Edutopia: Enhancing Learning Through Differentiated Technology (30.3.2015)

Школе су добиле још један веб-алат: електронски дневник. Изгледа да је проблем настао због тога што уравниловка у Србији није могућа. Нису све школе биле технички довољно опремљене за ову новотарију, а навикнути да све радимо на „о-рук“ није било плана Бе за такве школе. _10156168754750284_3179236874249925549_nШколска година је увелико почела, а није било ни писма, ни разгледнице. Или, да будем прецизнији: ни папирног, ни електронског.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Школе без основног средства за рад: Нема дневника, оцене у свескама (23.9.2018)

Осим на недостатак основног средства за рад (био сам убеђен да ми основно средство за рад уопште није дневник, али човек се учи док је жив), синдикати нас упозоравају и на лоше срочене платне разреде.

Независни синдикат НСПРВ: Све о платним разредима! Прочитајте, незнање није оправдање! (18.9.2018)

tumblr_ojzaxsFXM51qb38ylo1_400Све ове новотарије имају и оштре критичаре. Један од њих свакако је Боба Недић.

Blog – Klotfrket: Ministarstvo prosvete – Ministry of Silly Walks (20.9.2018)

Кад смо већ код луцкастог хода (јер то енглески део у наслову и значи), ево једног чланка који кроз едукативни видео показује кретање и, наравно, мишиће.

Interactive biology: Video: Muscles for Locomotion (приступљено 27.9.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Уписали смо се на курс како бисмо боље предавали еволуцију;
  2. добили смо материјале за наставу од дивних колега;
  3. поделили смо неке проблеме који су актуелни;
  4. нисмо се радовали што ће нам бити већа плата јер изгледа да и неће бити;
  5. одгледали смо лекцију о мишићима и кретању.

Претрага која сади дрвеће

Модели ћелија, рекао бих, прилично су значајно наставно средство на часовима, тим пре што очигледније приказују од слике да ћелија има све три димензије (иако је сићушна). На часу колегинице Сање Урошевић Парезановић такви модели направљени су за полне ћелије, а како би се објаснило и оплођење.

Оно што наши ђаци уче је врло једноставно, а најкраће би се могло описати у реченици: полне ћелије се спајају, дајући оплођену јајну ћелију која ће деобама да да још ћелија и формираће се ембрион. Ситуација је, ипак, далеко сложенија и укључује и имуни систем јер пристигле сперматозоиде и касније настали зигот тело жене „посматра“ као страно тело. Еволутивно гледано, да би оплођење било што успешније, у женском телу би морали да се развију механизми који ће спречити одговор имуног система. Тиме су се бавили научници са Универзитета у Индијани. Они су тестирали две групе жена, од којих је једна била сачињена од жена које су сексуално активне током читавог менструалног циклуса, без обзира да ли су плодни дани у питању или не.

nk6aihmzep1rylzllo1_540И истраживачи су утврдили да током лутеалне (лутеинске) фазе (овде имате све о тој и другим фазама), одмах након овулације, мења баланс Т помоћних ћелија. Укратко, то су леукоцити који имају улогу у успостављању максималног капацитета имуног система. Оне мобилишу ћелије имуног система одговорне за убијање материјала које је тело идентификовало као антигене. Наиме, сексуална активност повећала је нивое помоћних Т ћелија типа 2 током ове фазе, док је смањила број ћелија типа 1 у односу на остатак менструалног циклуса. Слична промена се дешавала у мешавини имуноглобулинских антитела у пљувачки. Сексуално активније жене имале су виши ниво антитела IgG, чест и у крви. Опет, имале су нижи ниво IgA, односно антитело које разни аутори описују као „прву линију одбране од нападача“. Дакле, имуни систем се мења како би жена остала у другом стању и истраживачи су повезали да се то дешава што је жена полно активнија, али још није све најјасније. Рецимо, шта би био окидач за такве промене. Изгледа да присуство сперматозоида није јер се имуни систем мењао и код оних жена које су практиковале секс са кондомом.

IFL Science: How Much Sex Should You Have If You Want To Get Pregnant? (16.11.2015)

Ко зна, до сада су можда истраживачи и то разјаснили, а то ће свакако помоћи да се бебе више рађају. _nlq9f17L5P1sycx5ho1_500На кога ће те бебе да личе, зависи, наравно, од гена.

City magazine: 5 ljudskih osobina koje su najverovatnije genetski predodređene (10.6.2018)

Нисам пронашао да је однос према животној средини генетички (не генетски, тај термин није исправан) предодређен, па је важно да га развијамо. То можемо и уз помоћ следећег претраживача, који, за разлику од Гугла, сади дрвеће.

https://www.ecosia.org/

10350506_1004839849556596_8449387762054072306_nНије ми баш било јасно како то ради, па су ми објаснили да приход, који добијају од наших претрага, користе за садњу тамо где је потребна. Углавном, укуцао сам „Биолошки блог“ и први погодак је била ова страна, па бих рекао да је претраживач баш како треба. 🙂

А ако желите активније да помогнете природи и промовишете заштиту животне средине и успут освојите (новчану) награду, права ствар за вас је следећи конкурс.

Еко стар пак: Фото конкурс „Србија кроз еко објектив“ (до 5.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо како једноставно може да се изради очигледно наставно средство;
  2. научили смо детаљније о оплођењу;
  3. сазнали смо које су особине генетички предодређене;
  4. претраживали смо интернет путем Екозије;
  5. одлучили смо да учествујемо на фото-конкурсу.

Облак ознака