Ово писмо је пристигло школама домаћинима на окружним такмичењима на мејл:
Поштовани,
Након обраде података и формирања коначне ранг – листе (можете је видети на сајту овде) са окружног такмичења из биологије за основне школе, које је одржано 9.4.2016. године, користимо прилику да честитамо свим ученицима окружног/градског такмичења на оствареним резултатима и пламану.
Захваљујемо се на сарадњи свим школским управама и школама које су биле организатори овог такмичења. Захвалност дугујемо директорима, наставницима, ученицима, родитељима и свима који су допринели да се промовише знање међу генерацијама које долазе.
Републичко такмичење ће се одржати 15.5.2016. на Биолошком факултету у Београду.
На републичком такмичењу ове године планирамо само тест из градива предвиђеног правилником о такмичењу. Дакле, нисмо планирали практичне вежбе али теоријско градиво из које следи практична вежба може бити део теста.
Молимо Вас да нам, што пре, доставите информације о томе да ли имате ученике, који су се пласирали на републичко такмичење, а који желе да раде тест на неком од језика националних мањина (наведите разред и језик).
Детаљна сатница такмичења биће Вам достављена благовремено, на адресу школе. Није потребно да школе пријављују ученике, ми по ранг листи евидентирамо ученике VII и VIII разреда, који су освојили прво место и припремамо тестове у том броју и рачунамо на њихово учешће. Молимо да школе домаћини обавесте све пласиране ђаке, њихове наставнике и школе одакле су пласирани о даљим активностима. Ове информације ће бити доступне и на сајтовима Српског Биолошког Друштва и Биолошког Факултета.
Коначна одлука о дипломама и захвалницама за учешће и пласмане на општинском и окружном нивоу такмичења, биће Вам ускоро прослеђена.
Са искреном жељом да следеће године будемо још бољи и да, као и сада, добром сарадњом омогућимо најбољим ђацима да покажу своје знање и оправдају наш и Ваш труд и очекивања,
Срдачан поздрав свима.
С поштовањем
др Срђан Стаменковић, координатор такмичења
Јасна Ковачевић, секретар такмичења
То је био део који се односи на такмичење за ђаке, а ево једног и за нас, наставнике. Уколико имате рад пажње вредан, желите да га представите стручној јавности и успут освојите и неку награду, ово је прави конкурс за вас:
Зелена учионица: Јавни позив за представљање примера добре праксе засноване на постизању стандарда постигнућа (20.4.2016)

Добар пример добре праксе научних часописа за децу свакако пружа „Science in school“. На следећем линку имате издања у последњих десет година:
Science in school: Archive (од 2006. до 2016)
Дакле, вратили смо се чак деценију уназад, а сада да се вратимо још којих 66 и кусур милиона година:
Вечерње новости: Диносауруси пропадали много пре пада астероида (18.4.2016)
Можда заиста и јесу, а оно што је извесно је да наставници у Србији пропадају данас. Разлози су, између осталих, и финансијске природе. Актуелни премијер у предизборној кампањи тврди да ће се та ситуација можда променити „ако Србија прође четврту и пету ревизију аранжмана са ММФ, онда у другој половини године може да се говори о повећању од 10 одсто за просветаре, а да се другима врати оно што је им је одузето“.
РТС: Премијер: Не правим компромисе на рачун будућности Србије (18.4.2016)
Нисмо само ми у финансијским проблемима. Најаве су да ће неки научници, посебно они са института, можда остати не без 10%, већ читаве плате.
Политика: Да ли ће истраживачи у институтима остати без плата (19.4.2016)
Ми нећемо да парирамо истраживачима, али се ипак бацамо на науку. И то генетику. Ген који контролише производњу ћелија црвених крвних зрнаца изгледа да је брзо еволуирао, а како би омогућио Тибетанцима да толеришу велике висине, показало је најновије истраживање. Налаз може да води истраживаче ка неоткривеним генима који контролишу метаболизам кисеоника у организму.
Међународни тим истраживача упоредио је ДНК 50 Тибетанаца са 40 Хан Кинеза и пронашао 34 мутације које су постале чешће код Тибетанаца у 2.750 година од како је популација подељена. Више од половине ових промена се односе на метаболизам кисеоника.

„По идентификацији гена са мутацијама које су веома честе у Тибетанаца, али врло ретко се срећу код равничарске популације, можемо идентификовати гене који су били плод природне селекције тибетанског становништва“, рекао је професор Расмус (Rasmus Nielsen) са Универзитета у Калифорнији, који је учествовао у студији. „Пронашли смо списак од 20 гена који приказују доказе за селекцију на Тибету – али један се издвајао: ЕПАС1.“
Ген, који кодира протеин укључен у одговору на пад нивоа кисеоника и повезан је са побољшаним атлетским перформансама у издржљивости спортиста, изгледа да је кључ за тибетанске адаптације на живот на великим висинама. Мутација у гену који се сматра да утиче на производњу црвених крвних зрнаца био је присутан само 9% код Хан популације, али је пронађен у 87% тибетанског становништва.
„То је најбржа промена у учесталости мутација описана у случају људи“, рекао је професор Нилсен.
Постоји 40% мање кисеоника у ваздуху на 4,000 м високом тибетанском платоу, него на нивоу мора. Под овим условима, људи навикли да живе испод 2,000 м – укључујући и већину Хан Кинеза – не могу добити довољно кисеоника у ткивима и због тога ће оболети. Добијају главобоље, лако се умарају и имају ниже стопе наталитета и већу смртност деце у односу на популацију са већих висина.
Тибетанци немају ниједан од ових проблема, упркос томе што имају мање кисеоника у крви у ткивима и мањи број црвених крвних ћелија него Хан Кинези.
„Тибетанци имају највише нивое експресије за ЕПАС1 у свету“, рекао је коаутор др Јиан Ванг из Пекиншког института за геномику у Шенџену, истраживачког центра који је прикупио податке. „Код људи са запада, након две до три недеље на висини, број црвених крвних зрнаца почиње да се повећа (зато се и шаљу у планине да би побољшали крвну слику, прим.Метод). Али Тибетанци и Шерпе (тако се стварно зову, а представљају Тибетанце са југа, прим.Метод) увек имају исти ниво“, рекао је он.
„Изузетна ствар у вези са Тибетанцима је да они могу добро функционисати на великим висинама, а да им тело не производи толико хемоглобина“, рекао је проф Нилсен. „Читав механизам није довољно јасан, али је изгледа је ген ЕПАС1 одговоран за то.“ Нилсен је изјавио да је тај ген укључен у регулацију аеробног и анаеробног метаболизма у телу (ћелијско дисање са кисеоником и без њега).
„Може бити да мутирани ген помаже балансу анаеробног у односу на аеробни метаболизам на начин који је више оптималан за животну средину на тибетанском платоу са мало кисеоника“, рекао је он.
Научни рад је објављен у престижном часопису „Science“ (Наука) и у том раду аутори кажу: „ЕПАС1 можда, дакле, представља најјачу инстанцу природне селекције документовану у људској популацији, и варијације овог гена имале су значајне последице за људски опстанак, односно репродукцију у тибетанском региону.“
Science dump: Mutation in key gene allows Tibetans to thrive at high altitude (25.9.2014)
То је било у вези са црвеним крвним зрнцима, а имамо тога још. Аутор следеће презентације је Ена Хорват:
Уз ову лекцију помињемо и вакцинацију. Па, да је поменемо још једном.
Вечерње новости: И вакцинација преко учитеља (20.4.2016)
Очигледно све иде преко учитеља. 🙂 И као да нам је сва ова мука мало. А имамо доста проблема, није да немамо. Следећи чланак наводи их чак 21.
Рецимо, број пет је да не можемо да се опустимо на неком изласку петком увече, јер нас у суботу чека прегледање тестова. Додуше, број осам каже да када сте целе недеље окружени децом и људима, последња ствар коју желите је да се социјализујете током викенда. А број девет каже да се ђаци жале што морају да стоје пет минута док одговарају, а ви морате да стојите шест часова. 🙂 Уосталом, погледајте:
Buzzfeed: 21 Teacher Problems Every Educator Faces (As Told In Tina Fey Gifs) (11.5.2015)
Но, и од овог нашег лошег, може горе. То су недавно искусили Американци.
Блиц: Спржена Калифорнија – Оваква пошаст Америку није погодила 1.200 година (16.4.2016)

У истом смо говорном подручју, али другој држави.
Детињарије: Невероватни директор из Британије учи ђаке да кољу прасиће и пуцају из пушке (приступљено 21.4.2016)
Па, можда он човек и добро ради, а ми сви остали грешимо. 🙂 Но, жив човек греши, али грешке нема да ћемо и сутра бити са вама опет на истом месту.