Наука кроз приче

Да ли знате шта је грађанска наука? Ако знате, време је да учествујете у њој, а ако не знате, време је да сазнате и учествујете у њој. 🙂

Наука

Мирко Ђорђевић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ нам је и прошле године представио пројекат и то се показало као успешна промоција. Најбоље узорке и највећи број њих добијали су управо од наставника биологије и њихових ученика из места у унутрашњости. Примера ради, проф. биологије Тамара Ђурић из Пожаревца је са ученицима послала жишке са више од 30 локалитета из источне Србије, док је проф. биологије Марија Атанасковић из Шапца прикупила са ученицима жишке са скоро 20 локација из западне Србије, што можете испратити на линку: http://www.opasuljise.rs/en/map/

Ове године настављају са пројектом уз подршку ЦПН-а и поново нам пишу са молбом наставницима да се укључе са ученицима у њихов пројекат. Посебно су им интересантни наставници из Војводине, пошто из тих крајева имају најмањи број узорака. Наставници могу сазнати и мејл и контакт телефон за додатне информације на ФБ групи за наставнике биологије.

Неке детаље о пројекту можете прочитати и у тексту „Наука кроз приче“.

Предстојећи догађаји

Једна кратка прича и уједно смешна, стиже нам из једног музеја у Вашингтону. Погледајте.

У нашем природњачком музеју нема оваквих непријатних изненађења, напротив. Бирају се врло лепе теме и корисне за наше ђаке. Преносим део објаве са ФБ природњачког музеја.

На лак и забаван начин сазнајте како се поједине врсте на врло необичан и јединствен начин прилагођавају условима живота. Тајне о деветопојасном оклопнику, корморану, и рамонди откриће Вам наша колегиница Драгана Вучићевић, кустос.

Дакле, предвиђена је радионица сутра, 30. септембра 2021. у 12 часова у згради Природњачког музеја, Његошева 51. Пријавите се телефоном: 011 3442 265 или мејлом: draganav@nhmbeo.rs

Још један догађај, овај пут за ђаке из Сомбора:

Пошто је наша колегиница Ена Хорват баш вредна, ево још мало догађања у наредном периоду.

Занимљивости

У Сомбору фестивал, а у Европи је Амазон. Како сад то, одговара следећи текст.

Блиц: „Европски Амазон“ Екосистем Мура-Драва-Дунав постаје највеће заштићено речно подручје у Европи (12.9.2021)

Са часова

Екосистемима су се бавили и ђаци Наташе Ранђеловић и правили сјајне моделе. Ђаци њене имењакиње Наташе Јановић правили су моделе од природних материјала, а моделима микросвета бавили су се ђаци Оливере Коларић. Уживајте у овим сјајним радовима, а ми се видимо следеће недеље.

Конгрес биолога за наставнике

Поново је пристигао мејл др Мирослава Живића у вези са II конгресом биолога Србије. Послао нам је нову документацију, у ствари измењену стару, коју треба да користе они наставници који се одлуче да презентују свој рад. Тај рад може бити научни, односно стручни из области методике наставе биологије, али могу бити и примери добре наставничке праксе. Све је детаљно објашњено у писму наставницима које следи, а ту су и друга пратећа значајна документа.

• Прво обавештење
• Писмо наставницима биологије
• Образац за пријаву

У настави биологије и те како има примера који могу да се представе на овом скупу, а неки од њих објављени су и на Биолошком блогу. Данас вам представљам рад колегинице Катарине Радовић. У питању су биолошке домине, да их тако назовем, а на часу можете да их употребите како би испитивање било занимљивије.

Биолошке домине Катарине Радовић

Оно што следи тек овлаш има везе са нашом науком (у ствари, ако посматрамо као начин рециклаже) и те како има, а представља ако не пример доброг рада, онда пример врло спретног рада. Може бити идеја за секцију у петом и изборни у каснијим разредима – чуваре природе.

Када већ гледамо Јутјуб снимке, ево једног који говори о томе како треба посећивати неки час. Корисно је и за оне који обилазе, али и за оне који посету имају. Овај видео је приредио Образовно-креативни центар који и даље нуди сјајне семинаре.

И даље прегледавамо снимке са Јутјуба. Овај невероватни, а крајње једноставни видео приказује мраве у светлу у коме их нисмо познавали. 🙂

И једна песма са Јутјуба која јесте лепа, али је перформанс тај који је упечатљив. 🙂

Не могу да завршим распевано, пошто немам неки добар чланак који повезује музику и биологију, али једна друга (ликовна) уметност и те како „иде“ уз природу. Уметник Брус (Bruce Munro) употребио је око 50.000 необичних светиљки како би пределе близу Улуру учинио огромним уметничким платном. Погледајте галерију јер верујем да ће вас фасцинирати.

Bored Panda: Field Of Light: Artist Uses 50,000 Lights To Turn Desert Into Surreal Fairytale (пре годину дана)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Проследили смо позив на конгрес;
2. промовисали смо пример добре праксе;
3. научили смо како да правимо цветне украсе у неколико потеза;
4. гледали смо неке занимљиве Јутјуб прилоге;
5. дивили смо се необичној уметности.

Птичји фестивал

Scientix је међународни пројекат који окупља наставнике природних наука, па тако и биологе. Више о њој можете сазнати на промотивним постерима.

Још један промотивни постер за данас – овог пута у питању је најава једне лепе манифестације.

Оно што нам се дешава по школама далеко је од фестивала. Насиље коме смо имали прилике да посведочимо преко друштвених мрежа и даље је актуелна тема. О томе Министарство просвете има шта да каже.

Данас: Лајовић: Важна улога породице у превенцији вршњачког насиља (10.11.2017)

Није било тако давно када су стручну службу управо челници министарства десетковали у школама. Изгледа да се потврдило оно што је већина нас у школама и знало: да је то била лоша одлука. Постоје, пак, најаве, да ће се та одлука преиначити.

Вечерње новости: Шарчевић: За насиље у школама одговараће и директори, запослићемо више психолога и педагога (13.11.2017)

И познате личности нису остале индиферентне на ову тему.

Family.rs: Mirjana Bobić Mojsilović: Nasilje (14.11.2017)

Ни ми не бисмо смели да останемо индиферентни на догађања на Арктику, сматра организација Гринпис. Они нас моле да будемо потписници петиције против намере норвешке владе да експлоатише нафту у том делу света.

Save the Arctic.org: Help us beat Arctic oil in court (приступљено 14.11.2017)

Но, да се вратимо на тему насиља, односно да шаљиво завршимо са њом за данас – у стилу „Њуз.нета“:

Њуз.нет: Вршњачко насиље уједначеније у униформама (27.9.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Ближе смо се упознали са познатим међународним пројектом за природњаке;
2. најавили смо једну лепу манифестацију;
3. прочитали смо шта све задужени у министарству имају да кажу поводом вршњачког насиља, али и познате личности;
4. потписали смо петицију да спасемо свет;
5. мало смо се нашалили на сву ову муку.

Леопард у облацима

Жељко Станимировић нам је поручио:

„Када будете ишли да посетите Музеј савремене уметности, знајте да се налази у оквиру eBird хотспота „Ушће Парк – central open parkland, Нови Београд“. Своје спискове птица посматраних у шетњи кроз парк слободно унесите у eBird (можете и у реалном времену преко eBird апликације). Као што видите на линку, са ове локације недостају фотографије већег броја врста па је свака добродошла.
Овај хотспот се односи на парк, а птице забележене на рекама унесите у посебне хотспотове.“

Настављамо са птицама.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Завршен први Извештај о страдању птица (приступљено 21.10.2017)

Не страдају само птице. Тајвански облачасти леопард је нестао са подручја Тајвана негде у току осамдесетих година прошлог века, због тога што су га ловили како би се домогли његовог крзна и уништавања (шумског станишта). Још пре три године стручњаци су закључили да је еколошка свест Тајванђана значајно унапређена и да су се стекли услови да се овај леопард реинтродукује. Но, како реинтродуковани врсту која је изумрла? Решење није тако компликовано; облачасти тајвански леопард (lat. Neofelis nebulosa brachyura) је подврста облачастог леопарда (лат. Neofelis nebulosa) који ће бити достојна замена. Да ли су у међувремену извршили ову реинтродукцију, те обогатили Тајван за нову/стару врсту, не знам.

Scientific American: Could Extinct Clouded Leopards Be Reintroduced in Taiwan? (19.12.2014)

Ово је био пример реинтродукције изумрле (под)врсте. Да ли је то заиста реинтродукција, како је ми већ дефинишемо, тешко је рећи. Сигурно би била када би успели да реинкарнирају тог леопарда. Верујете ли ви у реинкарнацију? Веровали или не, тек можете се забавити тако што ће вам Фејсбук рећи ко вам је био породица у прошлом животу.

Nametests.com: Who was your family in a past life? (приступљено 21.10.2017)

А ко су најбољи едукатори у овом животу, пардон овој години?

Удружење Живојин Мишић: Најбољи едукатори Србије 2017 (приступљено 21.10.2017)

Свим награђенима честитам и надам се да ће се следеће године ту наћи и неки биолог. Додуше, ове године дијапазон струка је значајно усмерен. Ту су наставници енглеског језика, информатике и технике, музичке културе и учитељи. Изгледа да су то струке које боље раде него све остале. Да бисмо макар мало били квалитетни као награђени наставници енглеског логично је да најпре научимо тај језик. 🙂 Пронашао сам тест који можете радити онлајн и добити сертификат, мада само за А1 ниво бесплатно. За остало се плаћа.

Tracktest.eu: English proficiency test online (приступљено 21.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Прелистали смо извештај о страдању птица;
2. сазнали смо како се реинтродукује изумрла врста;
3. забавили се уз Фејсбук апликацију;
4. честитали најбољима међу нама;
5. урадили тест из енглеског језика.

Аморфни наставници

Јуче сте видели кратак филмић који је приказивао како би изгледало да се људи удварају као животиње и то је био романтичан један филм. Данас почињемо истом темом, али је у питању комедија. Редом, видећете удварање: грбавог кита, птице велике фрегате, лососа, птице жичорепог манакина (превео сам са енглеског, не знам како ми ту врсту зовемо), јелена, једне врсте рајске птице, водомара, фламинга, пауна и бодљикавог прасета (у овом последњем случају коришћена је лимунада, да не помислите свашта). 😀

На овом линку имате и објашњење, али на енглеском језику. Још мало смешних момената, али овај пут у питању су праве животиње.

Ко би рекао да су пилићи тако предузимљиви? 🙂 Очигледно има тога што ће нас изненадити у птичјем свету, а да не причамо да увек има тога што нисмо знали. Не знам колико сте знали о совама, али ево сајта где можете много тога чути. Филмић је на српском језику, а траје малко више од пола сата.

Вимео: Упознајте сове Србије – промотивни филм (9.8.2011)

То су сове из Србије, а ево и наставника из Француске.

Мондо: А овако се за боље образовање бори у Француској (4.9.2017)

У Француској ће бити боље образовање, а председник Србије је обећао да ће у нас бити боље плате.

Медија груп 21.рс: Председник просветарима обећао веће плате (1.9.2017)

Када помињемо сам политички врх, пажњу стручне јавности привукла је изјава премијерке да су просветари аморфна маса. Премијерка је мислила на то да у просвети има и добрих и лоших колега и да разлике морају да се направе, наравно, кроз платне разреде. Углавном, реакција на ову изјаву има, и за крај сам приредио једну од њих.

Зелена учионица: Да ли су просветни радници аморфна маса? (4.9.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Одгледали смо шаљиви, али и едукативни видео (у ствари два);
2. упознали смо сове Србије;
3. видели пример доброг рада у Француској;
4. радовали смо се што ће нам бити веће плате;
5. прочитали смо текст који говори о проблемима у просвети.

Блиске и друге птице

Мало хумора никада није на одмет, а посебно за почетак школске године. Погледајте видео како родитељи испраћају децу у школу.

Осим школске године, почео је да ради и научни клуб који води колегиница Ена Хорват. И то баш данас. На следећем линку колеге из Сомбора могу да се информишу о радионицама које се организују за ђаке током септембра и октобра.

Центар планета.орг: Почиње са радом ДНК (дечји научни клуб)-позивамо волонтере! (30.8.2017)

А крајем септембра и почетком октобра и птице нам никада ближе неће бити. 🙂 Активност посматрања птица организоваће Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.

Када смо већ код птица, ево како би изгледало када би се људи удварали као ова перната, али и друга дивна створења. Веома је забавно, заиста. 🙂

И још један занимљив видео за крај. Ради се о коки доброг срца која је усвојила – маче. Погледајте.

Facebook video – Kuddly Pets: This hen is not sitting on an egg (25.5.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Смејали се доброј шали;
2. најавили радионице Дечјег научног клуба;
3. такође смо најавили и викенд посматрања птица;
4. направили духовито поређење људи и животиња;
5. одгледали занимљив видео о несебичној коки.

Академија за природу

Најпре да вам проследим један позив.

Поштовани,

велико нам је задовољство да вас обавестимо да је почело пријављивање за други циклус „WWF академије за природу“. Образовни програм WWF-а који зближава школе, природу и управљаче заштићених подручја део је пројекта „Заштићена подручја за природу и људе“, а осмишљен је тако да наставници и ученици из основних и средњих школа науче како да живе на одржив начин и активно и креативно заштите природу.

„WWF академија за природу“ отворила је своја врата за пријем друге генерације полазника и будућих амбасадора заштићених подручја, а пријављивање ће трајати до 10. маја текуће године.

У пројекат је укључено 5 заштичених подручја: национални паркови Тара, Ђердап, Фрушка гора, специјални резерват природе Горње подунавље и предео изузетних одлика Авала.

Детаљне информације и критеријуме конкурса ћете наћи на страници:
http://www.wwf.rs/wwf_u_srbiji/zasticena_podrucja_za_prirodu_i_ljude/edukacija/

Видео позив погледајте на

Срдачан поздрав и радујемо се вашим пријавама,

WWF тим

Пропратна документација: Позив за школе

А ако се већ спремате за један квалитетан рад, треба адекватно и да се обучете. Препорука наше колегинице Светлане Конта је јакна коју можете да видите на следећем сајту.

Teespring.com: Limited edition!! (приступљено 7.4.2017)

Ако вас занима шта пише на јакни, а не знате најбоље енглески, превешћу вам. „Све жене су рођене једнаке, али само најфиније постају биолози.“ 🙂 Следеће о чему ћемо причати није чињеница као што је ова била, али ако се испостави да јесте, кафопије ће комотно моћи да пију шта год пожеле (осим кафе, наравно). Наиме, у следећем тексту се тврди да испијање кафе може да спречи оштећења јетре услед испијања алкохола. Уколико пијемо две шоље дневно шансе од обољења јетре смањују се за 43%.

IFL Science: Drinking Coffee May Protect The Liver From Alcohol Damage (25.2.2016)

Уз кафу иде и цигара, али њој никако не бисмо могли да нађемо оправдање. Док кафа има нека лековита дејства, цигарете имају само штетна. Чак и на начине на које не бисмо ни помислили, а то приказује следећи видео. 🙂

Следећи видео је значајније озбиљнији, а на исту тему.

Фејсбук видео – Биологија – лако и занимљиво: Сваки пут кад повучете дим, кроз ваше тело за пар секунди проциркулише крв прљава токсинима (8.4.2016)

Нездраву пушачку навику свакако треба победити, а текст за крај нас учи како да победимо несаницу.

b92: Савети који ће вам помоћи да победите несаницу (19.12.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Добили смо прилику да учествујемо у сјајном еколошком пројекту;
2. одабрали јакну за овај прелазни период;
3. сазнали нешто ново о кафи;
4. погледали један симпатичан и један забрињавајући видео против пушења;
5. научили како да победимо инсомнију.

Од јануара много новога

Прво један квиз згодан за наше шестаке. Потребно је да обележе делове тела код планарије.

Purpose games: Planaria Diagram (приступљено 2.12.2016)

Следи квиз за нас, а проверава колико добро видимо.

Writical: Quiz: Can You Actually See As Well As You Think You Can? take this eye test now (19.11.2016)

Ја сам данас почео квизовима, а ево чиме ће идућу годину почети наш министар.

Блиц: Шарчевић: Од јануара креће обука и лиценцирање директора школа и још многе друге новине (1.12.2016)

То је следеће године, а ево шта ће се дешавати за цирка једну деценију. 🙂

Блог – Клотфркет: Дневник просветног радника, мај 2026 – студијско путовање (29.11.2016)

Пре него што вас ја поведем на једно (додуше виртуелно) путовање, још један текст исте ауторке:

Блог – Клотфркет: Просветни галиматијас (14.11.2016)

И обећано путовање по белом свету за крај. Иако је таблоид извор галерије коју ћете видети, описана места и жива бића стварно постоје, као што пише у наслову.

Курир: Феномени који заиста одузимају дах: Ово дефинитивно није нормално, али постоји! (4.2.2016)

Одсјај у беди

Први текст који смо приредили за данас некако је жалопојан и приказује наставнике као збуњене несрећнике (са све одговарајућом илустрацијом). 🙂

Зелена учионица: Наставници се питају где су погрешили (12.12.2014)

Часопис „Данас“ зна где су погрешили. Попустљиви су и незаслужено поклањају оцене.

Данас: Сваки седми основац – вуковац (2.3.2016)

Макар не поклањамо дипломе. У Србији оне се купују. 🙂

Њуз.нет: Због пада стандарда све мање грађана може себи да купи диплому (2.3.2016)

Но, диплома није неопходан услов за неки добар посао. То је Палма објаснио једноставним језиком, да сви можемо да разумемо.

b92: „Не могу сви са факултетом у канцеларије“ (2.3.2016)

Не могу сви са факултетом (али ни сви најбољи) ни на сам факултет.

Телеграм: Сјај и беда Србије: Најбољи студент није изабран за асистента, већ кандидаткиња без научног рада (1.3.2016)

Иако је Србија школски пример негативне селекције, млади никако да одустану да постижу резултате:

РТС: Студенти ФОН-а најбољи у управљању пројектима (1.3.2016)

Уколико сте ви урадили неки леп пројекат, постоји сајт где то можете и да прикажете:

Klett – Друштво за развој образовања: Пројектне идеје

Неким школама су преко потребни неки грађевински пројекти.

Вечерње новости: Воду кофама избацују из учионица (3.3.2016)

Нама, биолозима, пројекти страни нису и очас посла можемо да смислимо неки за наше ђаке. И од једноставних експеримената које ђаци иначе раде може да се направи читав пројекат. Пример је дала ученица Ене Хорват:

Ево још једне презентације ауторке Тамаре Гавриловић:

Без обзира што ђацима предајемо путем ових лепих презентација, они морају да имају и уџбеник. Ту се ситуација, па, искомпликовала, посебно за наставнике албанске националности, али и за све нас остале.

Зелена учионица: Нова веб апликација за избор уџбеника (1.3.2016) & 021.рс: Школе и родитељи одлучују из којих уџбеника ће деца учити (3.3.2016) & Данас: Више од 100.000 уџбеника враћено у Приштину (3.3.2016)

Министарство ће покушати да опреми библиотеке (са оно мало библиотекара што је у њима опстало), али колики је буџет одвојен за то, не знамо. Зато знамо колики је буџет одвојен за децу са ретким болестима:

Телеграф: Најлепша вест данас: Држава издвојила 600 милиона динара за оболеле од ретких болести! (1.3.2016)

Било је крајње време да држава стане иза такве деце, с обзиром да је до сада стајала само иза оне која су неваспитана – тврди се у следећем тексту:

Просветни информатор: Неваспитана деца су системски заштићена и њима нико ништа не може (1.3.2016)

А ми смо довољно васпитани да знамо када треба завршити чланак, а то је сада. 🙂 Читајте нас и сутра.

Ало Пожега, Пожега јави се!

Да почнемо шаљиво:

Њуз.нет: Бот месеца награђен пљескавицом (27.1.2016)

Пљескавица јесте сласна, али није идеално решење за ужину на послу. Ево шта јесте:

Биз лајф: Идеја за ручак која је освојила хиљаде запослених (12.12.2012)

Хиљаде запослених је и било те давне 2012, а да ли ће их бити у истом броју и 2016. тешко је рећи. Протеклих недеља било је речи о преиспитивању оправданости изборних предмета у школи, па и радних места наставника који их предају, али…

Н1: Вербић: Немам подршку стручњака (27.1.2016)

Ево шта је још министар рекао, овог пута на Светосавској свечаности:

Министарство просвете, науке и технолошког развоја: Говор министра Вербића на Светосавској академији (28.1.2016)

А ево шта је на Светосавској трибини рекао Томислав Живановић:

Форум београдских гимназија: Томислав Живановић: Однос власти према просветарима – накарадност на делу (28.1.2016)

А однос просветних власти према просветарима пун је уважавања, јер нас питају за мишљење о уџбеницима које су већ одобрили. Да, у праву сте, у питању је иронија. 🙂 Углавном, њихова очекивања су да ће ће се смањити маса уџбеника, али изгледа да лакша школска торба неће ићи тако лако. 🙂

Зелена учионица: Наставници ће давати стручно мишљење и мораће да објасне свој избор уџбеника (28.1.2016) & Политика: Уџбеници неће бити ни тањи ни јевтинији (28.1.2016) & РТВ: Лужанин: Нема уџбеника за 900 предмета (28.1.2016)

И док неке школе кубуре са уџбеницима, Пожега кубури са културом.

b92: Неки културни људи, један начелник, и врло културна смена (27.1.2016)

У Србији је постало јако тешко да човек са потребном дипломом, који је уз то и способан, задржи своје радно место. Није ни чудо што је министар Вербић закључио да данашња деца маштају о функцији и позицији. Уче од оних који данас убрзано и на разне начине те позиције и стичу, додали бисмо ми.

РТС: Вербић: Деца више не маштају о животном позиву (27.1.2016)

А деца у Кувајту више не морају да маштају о снегу. Иако они тамо имају благе зиме, са температурама које износе око 20 степени Целзијусових, данас је она износила свега три степена и снег је пао, што доказују и фотографије у следећем чланку. 🙂

Мiddle east eye.net: Snow falls in Kuwait for ‘first time ever’ (28.1.2016)

Био снег или не, тек код нас треба да обратимо пажњу на јадне и гладне птице током зимског периода. Зато вас упућујемо на догађај који је направио Жељко Станимировић:

Facebook event: Great Backyard Bird Count (GBBC) 2016 in Serbia (од 12. до 15.2.2016)

И да причом и то са срећним крајем о птици и завршимо:

Курир: Нова шанса за отрованог орла: Белорепан се опоравио и враћен у природу (28.1.2016)