Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „шаљиво“

Волим, али апсолутно

sa[arajkovСјајна вест за наставнике биологије у Новом Саду, додуше оне који раде у средњој школи, мада ко зна, можда ће једном прилику добити и основци:

Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду: ПМФ-овци држе бесплатна научно-популарна предавања (2015/2016)

Када смо код предавања, прослеђујемо један позив:

Фејсбук догађај – БИД „Јосиф Панчић“: Методе истраживања ситних сисара (за 17.12.2015)

_n67q7na3o51tclfi5o2_250Некада су методе истраживања веома необичне, посебно када се испитују велики сисари као што су људи. 🙂 Научници су утврдили да присталице теорија завере верују у све што им пласирате. Како су то успели да утврде? Једноставно, троловали су постове на Фејсбуку, а који су се односили на теорије завере, али и научне чланке, са готово 5.000 коментара који су се позивали на сулуде гласине. И попут сваког интернет трола, чекали да виде реакције људи.

IFL Science: No S#!t Study: Scientists Find That Conspiracy Theorists Will Pretty Much Believe Anything You Tell Them (27.5.2015)

Једно друго истраживање бавило се неким другим тврдњама, али онима које често иду уз теорије завере. Такве су „дубокомисаоне“ изјаве, прилично неодређене тврдње и „чињенице“ које звуче научно, а које некако можемо да разумемо, иако су листом бесмислене. Рецимо реченица: „Скривено значење трансформише непералелну лепоту апстракције“, наведена је као пример таквих, сумњивих тврдњи, а за коју нам се чини да говори нешто, пошто има организовану лингвистичку структуру која нам је препознатљива. 12279029_881599101953374_3325628262977757413_n (Small)Аутор истраживања је такве тврдње назвао „сра****“ (bullshit) у научном раду објављеном у часопису „Расуђивање и доношење одлука“ (Judgment and Decision Making), а који обилује пејоративом (заправо, постављен је и својеврстан рекорд, од преко 200 погрдних речи). У том раду, људи који верују у такве „велике“ изразе, процењени су као слабије рефлексивни и интелигентни од својих вршњака.

IFL Science: Acceptance Of Profound-Sounding „Bullsh*t“ Linked To Lower Intelligence (3.12.2015)

Теорија завере која то у ствари није, мада има оних (мање рефлексивних и интелигентних) који верују да јесте, глобално загревање, била је тема окупљених представника 195 држава у Паризу прошле суботе. Окупљени делегати су усвојили (оквирни) споразум о смањењу штетних гасова. _673834226065712_4049405070091167042_nМаратонски договор од две недеље, а који је почео са много наде, завршио се са амбициозним пактом, који обавезује богате државе (31 такву) да помогну сиромашнијим да се изборе са подизањем нивоа мора и екстремним променама климе, тако што ће донирати милијарде долара, али и све државе да што пре пређу на чистије начине добијања енергије. Бан Ки-Мун, генерални секретар УН изјавио је поводом овог скупа: „Оно што је некада била незамисливо, сада је незаустављиво.“

National geographic: Historic New Climate Deal: Surprises, Snubs, and What it Really Means (12.12.2015)

1922424_391336377697466_8530463275424101934_nИ мачак из Ајове, јунак следеће приче, биће незаустављив, иако је рођен без задњих ногу. Трогодишњи мачак има само половину својих тибија, а колено је фиксирано у хиперекстензији, што значи да не може да савије ноге. Како би му омогући кретање, операцијом су му имплантирали два клина од титанијума кроз кожу тако да иду право у бутне кости.

IFL Science: Cat Walks For The First Time After Receiving Titanium Prosthetic Legs (4.12.2015)

_mk0yo88QdR1rw1wnno1_400Можда ће неке будуће мачке, али и људи, добијати нове удове од природног материјала, да тако кажемо, јер први један вештачки биоекстремитет створен је у лабораторији. Наравно, у питању је пацовски уд.

Science dump: This is world’s first biolimb, a rat forelimb grown in the lab (4.6.2015)

hand-of-life-iiКада смо већ код тога шта се збива први пут, Немци ове недеље имају разлог да се праве важни. Пустили су у погон први нуклеарни реактор који ради на бази фузије (нуклеарне електране, као што знамо, раде на сасвим супротан процес – фисије).

IFL Science: Germany Just Successfully Fired Up A Nuclear Fusion Reactor (11.12.2015)

И док Немци научно померају границе, ми са том истом науком муку мучимо.

Политика: Ој науко, наша муко! (12.12.2015)

12243542_1698520927029241_1422959425154658622_n

О мукама у просвети извештава нас Форум београдских гимназија. Изашао је и девети број њиховог часописа, који можете да прелистате на следећем линку:

Issuu.com: Forum beogradskih gimnazija (децембар 2015)

Осим новог броја часописа, очекујемо и нови закон, већ свима познат као Алексин. О томе је било говора у јутарњој емисији ТВ Пинка, са гостима емисије др Драганом Ћорић и студентом сарадником Петром Мариновићом.

Видео запис – Велика зборница – група просветних радника: О нацрту Алексиног закона говоре др Драгана Ћорић и студент сарадник Петар Мариновић, Јутарњи програм ТВ Пинк (13.12.2015.)

И даље смо у емисијама и овај пут малко шаљивим ситуацијама:

То воли госпођа коју су анкетирали, а за крај, шта уопште, све жене воле. 🙂

Esquire: Ženski okidač br.1: Muškarci se okreću za guzom a žene za… (јул 2015)

Како да знам да сам Словен? (пети део)

n5kdq63ci91taygyro1_1280.png (Small)Школе у Зајечару су у незавидном положају и по том питању огласила се Нова странка:

Нови магазин: Нова странка: Блокирани рачуни скоро свим школама у Зајечару (20.11.2015)

На друштвеним мрежама огласио се и синдикат:

Дана 24.11.2015. године у Зајечару биће одржан протест и протесна шетња просветних радника. Пошто видимо објаве неких политичких партија, ми просветни радници молимо уз дужно поштовање политике и програма свих странака да ово није политички скуп, а да ће сваки просветни радник по свом личном убеђењу и симпатијама бирати када за то буде време. Хвала на разумевању!

12240064_1535053163474814_3410842904233807259_n

Дакле, синдикат Уније Зајечар не жели уплитање политичких странака и ту нема дискусије. Ми нећемо дискутовати ни о томе да ли је лепота довољна да будемо успешни. _913647135323446_8453039420391685593_nНаместо тога проверите колико сте лепи, односно на коју топ манекенку или манекена личите:

Сaptainquizz.com: Na koju top-manekenku/manekena ličite?

Лепо је бити леп и вероватно бити и модеран, али треба бити и опрезан. Постоје модни трендови који су опасни. На пример, узане фармерке су идеалне за добијање неке гљивичне инфекције, а из очигледних разлога. Углавном, ево пет опасности које мода собом носи:

IFL Science: Health Warning: Five Fashion Trends That are Terrible For You (26.6.2015)

А ми данас наводимо још пет карактеристика које имају (скоро) сви Словени. 🙂

21. Имате све потпуно нове уређаје у вашој кухињи, али ваша мама кува са шпорета у подруму своје старе куће.

_m79v3izXrh1r6kbbzo8_250Ако и немате нове апарате, требало би да набавите микроталасну. Кажу да није опасна. 🙂

Сuriosity: No, Your Microwave Isn’t Dangerous (25.5.2015)

Са друге стране, оно што стављамо у микроталасну може да буде опасно. Следећи чланак наводи чак десет канцерогених супстанци, од којих се неки налазе и у храни.

IFL Science: Ten Deadly Carcinogens (You’ve Probably Never Heard Of) (30.10.2015)

22. (За оне у дијаспори:) Ваши родитељи су отишли на одмор једном и то у њихову земљу.

_midpa18Olh1rnrss4o1_500 (Small)Ми вас водимо на (виртуелни) одмор на једно занимљиво језеро:

Блог – Географија за гимназије: Острво змија (8.9.2015)

Змије никако не смемо потценити. На првом линку видећете како је једна таква победила јелена, а на другом – крокодила!

IFL Science: Watch A Python Swallow A Whole Deer (24.11.2014) & Amazing Photographs & Video Of Snake Devouring Crocodile (4.3.2014)

Врста Pseudocerastes urarachnoides не лови ни близу тако импресиван плен. Она воли птице или боље рећи птичице певачице. Но, начин како лови је заиста импресиван. Њен реп поседује мимикрију такву да личи на каквог паука и тако га помера да заиста изгледа као да се паук ту негде у близини изгубио. То привлачи птичицу, којој то ипак неће бити последњи оброк, јер неће ни стићи да га поједе. Погледајте.

23. Базирате свој живот на судбини „прочитаној“ у шољици кафе.

_nmz5y3bOrH1r0c1kwo1_500Па, кад нас већ таквима сматрају, ред је да прођемо један кратак курс. И одмах идемо на напредни ниво.

Њуз.нет: „Њуз Жена“ представља: Курс гледања у шољу (трећи час) (12.10.2015)

Наравно, кафа се не пије само код нас:

Булевар Б92: Није магија: Нећете веровати како у Јордану праве турску кафу (12.5.2015)

То није била магија, а следећи чланак тврди да је ипак има у Фибоначијевим бројевима:

Science dump: The magic of Fibonacci numbers (8.11.2013)

24. Ваши родитељи више воле да купују касете него компакт-дискове.

Па, добро, макар не купују плоче. 🙂 Иначе, електронски микроскоп није ексклузивно средство биолога. Користе га и друге струке, рецимо да проуче како су уопште поменуте плоче давале звуке.

IFL Science: Electron Microscope Shows How Vinyl LP’s Are Played (1.10.2015)

m9wtql5A3z1qz64qlo1_500

25. Ваша бака, која не говори енглески, упућује вам шокирани поглед када кажете: пица.

_ng243yn5Vx1sn5m44o1_500 (Small)Бојимо се да се аутор чланка малко није информисао. Реч „пица“ када означава врсту хране, италијанска је, а не енглеска. Додуше, према неким изворима потиче од старе германске речи „bizzo“, али која је значила нешто друго – угриз или залогај, а што је опет не чини енглеском. Дакле, госпођа бака би требало да не говори италијански да би ова тврдња била тачна. А ми можда нисмо тачни, али смо редовни. Читајте нас и сутра, а за крај како смо и почели – тестом, овај пут језичким, пошто смо о томе последње и причали. 🙂

Сaptainquizz: Koja riječ Vas najbolje opisuje?

Пријатељство изнад звезда

_ni2p99iQOt1rsxqqio1_400За почетак, једна галерија у стилу познатог „Њуз.нета“:

Њуз нет: Њуз галерија: 14 фотографија које неће да се учитају и једна која хоће (30.12.2014)

Ако вам је досадило да чекате да се учитају слике које то у ствари неће, пређите на галерију гифова, али дорађених у Фотошопу:

Viral nova: These Awesome Gifs Were Made Even More Hilarious By Using Photoshop. (22.8.2014)

Са интернет уметности прелазимо на уличну уметност:

Uplift mag: 28 Pieces Of Street Art That Cleverly Interact With Their Surroundings (17.6.2014)

Следи улична туча, али најслађа коју сте икада видели, између штенета и мачета:

BarkPost.com: Puppy And Kitten Throwdown In The Most Adorable Street Fight Ever (септембар 2015)

Ево још једног интерспецијског дружења:

Кравице, кучићи, мачићи, сви су неодољиви, али сви ми некако фаворизујемо једну од врста, када бирамо кућног љубимца. Следећи тест ће вам показати који је идеалан за вас.

Cool test: Which animals lives in you?

Ево га још један тест тог типа, направљен како би се популарисале угрожене врсте:

Red list: Discover Your Amazing Species

tumblr_mi42xtLdt91r4zr2vo2_r1_500

У Великој Британији угрожени су јежеви.

Животиње.рс: Чаробна анимација која спасава британске јежеве (ВИДЕО) (24.11.2014)

Код нас, зима угрожава птице станарице, па је некако хумано направити им кућице. _10207652019286378_2775906960835063256_nМеђутим, две девојке из Београда нису мислиле само на њих.

Животиње.рс: Београђани, прикључи се: Две девојке до сада поставиле десетак кућица за напуштене псе!(ФОТО) (30.10.2015)

Једно мале, по имену Рики (Ricky), добило је дом у породици која већ има пса, Ромија (Romy). Роми се плаши других паса, али не и мачића, мада му је требало времена да се навикне на новог станара. Ево како је изгледао први сусрет Рикија и Ромија:

Reshareworthy: Kitten Meets Dog On First Day Home (19.1.2014)

Надамо се да пријатељство између Рикија и Ромија и даље траје, након сада више од годину дана.  Да су пријатељи важни, тврди следеће истраживање. Изабране су групе од по четворо пријатеља и дато им је да одгледају видео оцењен са две звездице, а само једно од њих је могло да одгледа видео оцењен као врхунски (четири звездице). Након тога разменили су утиске. Очекивали бисмо да ће се онај срећник коме је било допуштено да види сјајан видео, осећати најбоље, али се заправо десило сасвим супротно. 1375234_565623570151652_1310179194_nТе индивидуе осећале су се искључено из групе и самим тим јадно. Истраживачи су дошли до закључка да и најфантастичнија искуства делују безвезно ако се доживе без пријатеља.

Scientific American: Without Friends or Family, even Extraordinary Experiences are Disappointing (27.1.2015)

Урадите још један тест па видите какав сте пријатељ:

Quizly.io: What Kind of Friend Are You?

Квиз за то колико сте саркастични немамо, али ако јесте такви, то је добро, каже истраживање које смо одабрали за крај. Осим што повољно утиче на психу, сарказам повећава и креативност.

Independent: Sarcasm increases creativity and psychological well-being, say academics (28.10.2015)

По живот опасне

_10156016369230284_5598117076813154880_nНапокон доказано. Или „људи, ће поумиремо!“

Гроцка.инфо: Научници доказали: Жене звоцањем мушкарцима скраћују живот (19.10.2015)

Мушкарцима: да вам жене никад не би звоцале због фризуре, прочитајте следећи чланак. Наравно, жене звоцају и због многих других ствари, али од нечега се мора почети. 🙂

Мушки магазин: Мушке фризуре које жене ПРЕЗИРУ (27.8.2015)

Да ли сте икад размишљали зашто длаке испод пазуха не расту као длаке на глави? Другим речима, длаке на глави расту све време и када се не бисмо шишали дошле би до пода. На срећу, длаке испод пазуха, али и на другим деловима тела, имају лимит у расту. Свака длака на телу пролази кроз различите фазе раста. Једна је анагена, када крв почиње да доставља кисеоник матичним ћелијама и оне крећу да се деле, дајући кератиноците, ћелије које формирају длаку. Када ћелије умиру, ослобађа се кератин који држи слојеве длаке заједно. Све док је длака у анагеној фази, може нарасти 1,25 центиметара месечно. Тада длака улази у следећу, катагену фазу, која траје отприлике две недеље. Достава кисеоника крвљу се обуставља, те длака у потпуности умире. Она се тада и истањује и гура ка површини коже. Последња фаза је телогена и тада фоликул длаке мирује од једног до четири месеца. Након тога, длака, која је све време била близу површине коже, опада. Са нормалног скалпа дневно тако оде од педесет до сто длака. Следећи пут када видите чешаљ или четку пуну длака, не паничите. То је вероватно нормално. 🙂

tumblr_inline_nbk1jfO79V1rrtmnh

Углавном, длаке на рукама, ногама, испод пазуха и на стидном региону (код неких и још понегде) прођу ове циклусе за око тридесет до четрдесет пет дана, док длаке на глави могу да расту у распону од две до шест година. То је разлог зашто неки људи имају смешну, али дивну, дугу косу. 🙂

Science dump: Here’s why your armpit hair isn’t sweeping the floor (19.5.2015)

_ncrko0i7Y51sotxsjo1_500 (Small)На ово се некако природно надовезује питање да ли длаке постају дебље ако се брију или чупају? Одговор нађите на филмићу на следећем линку:

Curiosity: Does hair grow back THICKER if you shave or pluck? (20.7.2015)

Када поменусмо бријање, поново „Мушки магазин“ и поново кукамо над горком судбином модерног мушкарца. Шта све мора да ради уколико држи до себе?

Мушки магазин: МУШКЕ БРИГЕ (10.9.2015)

За неке послове можда и није вредно толико се трудити, посебно рано ујутру када на посао крећемо, али за неке, богами, треба устати и који минут раније. Који су то послови код нас, не знамо (у ствари знамо, али мудро ћутимо), али знамо којих су десет најплаћенијих послова у САД. Ако вас мрзи да гледате списак, одмах да вам кажемо да нема ни наставника, ни биолога. 🙂

Business insider: The 10 best jobs of 2015 (14.4.2015)

19012_10153469342314656_3111940727754998277_nКолега Рос (Ross Cooper) недавно је променио посао и од учитеља постао помоћник директора. И тако сав пун себе (а види му се по слици да јесте, прим.Метод) дао је пет савета како да што бољи будете у том послу (као да овде нико није помоћник директора и то бољи од њега, прим.Метод). Рецимо, први савет је да се побољша комуникација тако што помоћник неће причати са наставницима само о послу, већ и о приватним стварима, јер каже Рос „наставници неће да слушају некога ко искрено не брине за њих“.

Edutopia: 5 Strategic Tips for First-Year Administrators (9.1.2015)

Можда би се боље управљало школом, али и одељењем, када би ђаци имали столове без столица. Погледајте најновији изум:

Још изума, али овај пут за најмлађу могућу децу:

Video zapis korisnika JUKSY: 逗嬰神器… (9.8.2015)

Ко зна, можда ће овај изум убудућности бити део сваког дома са приновом. Поједини изуми, попут чипса, чичак траке (оба текста на Википедији написао Методичар 🙂 ) и нама добро познатог пеницилина, настали су случајно.

Science dump: 15 Everyday inventions created by accident (17.10.2014)

tumblr_n8d0n2rIpC1qbn5m1o2_500 (Small)Пеницилин, колико нам је користио – користио је и бактерије су нам узвратиле ударац резистенцијом. Међутим, лек можда постоји и много је старији него што смо могли и да претпоставимо. Хиљаду година стара (из деветог века) маст за очи од црног и белог лука, вина и дела желуца краве, изгледа да уништава у приличној мери (90% чак) Staphylococcus aureus, познат као МРСА. Макар ако је веровати резултатима које су добили истраживачи са Универзитета у Нотингему из огледа са лабораторијским мишевима, као и на њиховим моделима.

Science alert: 1,000-year-old onion and garlic remedy kills antibiotic-resistant bugs (31.3.2015)

Овај стари англосаксонски рукопис био је власништво британске библиотеке. Предвиђа се да ће до 2050. резистентне бактерије убити 300 милиона људи, али ако се све ово испостави тачним, откриће у библиотеци спасиће све те животе. И тиме ће бити потврђена још једна вредност библиотеке. Мислите о томе. 🙂

Lori-Nix-Kathleen-Gerber (Small)

Апокалипса банана

mushroom-photography-vyacheslav-mishchenko-thumb640 (Small)На почетку две најаве. Прва је да је напокон Србија богатија за још две Црвене књиге и то водоземаца и гмизаваца. Књиге ће бити представљене на Сајму књига у суботу, 31. октобра, на штанду Завода за заштиту природе Србије. У 18 сати треба да крене и промоција на штанду Центра за промоцију науке.

Друга је најава конкурса:

ЗУОВ: Конкурс за одобравање програма сталног стручног усавршавања за школску 2016/17. и 2017/18. годину (до 22. новембра 2015)

adultsinclasslaptops-deshaisМноги облици су стручног усавршавања, па тако и међународни масовни онлајн курсеви које воде и то за џабе, водећи светски универзитети. Истраживачи са једног од њих, Станфорда, желели су да виде имају ли такви курсеви ефекта, односно да ли су успели да остваре циљеве које су поставили. Већ је прошло три године како је покренут MOOC (massive open online course – масовни бесплатни онлајн курс), те је било крајње време да се резултати сагледају. И били су поражавајући. Наиме, ови курсеви покренути су са циљем да се помогне студентима у земљама у развоју. Међутим, без солидне академске позадине, учесници нису могли да пропрате ипак не тако једноставне курсеве и испоставило се да су већину полазника чинили људи са факултетском дипломом из већ развијених земаља. _852740331428094_116802938454532614_nИпак, закључак је да иако сјајним професорима није лако пало сазнање да нису помогли онима којима су желели, овакви, свима доступни курсеви свакако не могу бити лоша ствар.

Рhys.org: Massive open online courses haven’t lived up to the hopes and the hype, professors say (16.10.2015)

Дакле, и даље можемо добијати дипломице са ових курсева. Курсеви, наравно, нису довољни да би се предавало у школи, а шта је потребно у Америци говори случај колеге Скота (Scott McKim) са Аљаске. Он има мастер из екологије вода, као и диплому из метеорологије, те диплому која му омогућава рад у тамошњој средњој школи за предмете физику и математику (у овој потоњој области има и награду као најбољи наставник на Аљасци). У своје слободно време водио је ученички клуб који је инсталирао турбину на ветар, успоставио је кафетерију са програмом компостирања и саградио стакленик. Такође је основао додатну школу са СТЕМ програмом (чине га предмети – науке, технологија, инжењерство и математика) са фокусом на активности на отвореном. Уз све то, некако је завршио и други мастер, овог пута из области методике наставе наука и математике. И када се преселио у Њујорк, где су неопходни наставници наука, испоставило се да све ово није довољно. 🙂

Вloomberg view: How Many Degrees Do You Need to Teach Middle School? (12.5.2015)

'Well it's obvious when we went through mitosis, the brain went to my side!'

‘Очигледно је да када смо прошли кроз митозу, мозак је прешао на моју страну!’

А да ли сте ви довољно штребер да разумете штреберске шале које нуди следећи линк? Проверите.

Science dump: Are you smart enough to get these nerdy jokes? (15.7.2013)

А што се сна тиче, довољно је осам сати, кажу новија истраживања. За средовечне људе и оне старије, уколико спавају више од тога, повећан је ризик од можданог удара и то значајно – чак 45%.

IFL Science: Eight Hours Is Enough – More Sleep Could Lead To An Early Grave (25.3.2015)

И видео на следећем чланку бави се тиме колико нам је сна заправо потребно.

Curiosity: How much sleep do you actually need

У сну изгледа не можемо да научимо нове ствари, тако да ђацима не препоручујемо да стављају књигу испод јастука. Боље је да је прочитају. 🙂

tumblr_nca1mdB68h1txeruoo1_500

Међутим, нека истраживања ипак указују да искуства током спавања могу да утичу на наше понашање када смо будни. Истраживачи са Универзитета у Реховоту позвали су 66 пушача, који су желели да се одрекну ове гадне навике, да им се придруже у необичном експерименту. Задржали су их током ноћи и мерили активност њиховог мозга док су спавали, али су им при томе пуштали мирис попушених цигарета, а потом и мирисе покварених јаја и распаднуте рибе кроз некакву маску. И дошли су до следећег закључка: они који су добијали мирисе током нРЕМ фазе, смањили су пушење за чак 30% током идуће недеље. Они који су их осетили током активне фазе сна (РЕМ) смањили су за 12%. Било је и оних којима су мирисе пуштали док су били будни, али они нису редуковали своје пушачке навике. 🙂

Scientific American: Quit Smoking in Your Sleep (12.2.2015)

Ми се нећемо бавити кружењем мириса, посебно не овако непријатних, већ кружењем супстанце у презентацији Иване Дамњановић:

Још једна презентација, овај пут у изведби Ене Хорват:

За разлику од нас, зглавкари имају скелет споља. То њима даје чврстину, али ипак не довољну да ми не можемо да их здробимо када их згазимо. Међутим, наслов следећег текста каже: „Зашто никад не смете да згњечите паука?“ Погледајте видео у чланку. 🙂

IFL Science: Why You Should Never Squash A Spider (24.4.2015)

_mjg7trHiz21r9bfqro1_500 (Small)Пауци који скакућу, каже „Национална географија“, могу да виде много више боја од нас. Рецимо врста Habronattus pyrrithrix може да види и УВ светлост, али само преко два од укупно осам очију колико има. 🙂

National geographic: Surprise: Jumping Spiders Can See More Colors Than You Can (18.5.2015)

Како време долази, изгледа да ми више нећемо моћи да видимо – банане. Кажу да су угрожене и да нестају, макар поједине сорте. Гљивично обољење корена банане, названо панамском болести, угрожава сорту Грос Мајкл (Gros Michel banana) која је пред истребљењем. Ова сорта је негде до шестдесетих година прошлог века била главна увозна сорта у САД.

Curiosity.com: The Coming Banana Apocalypse — Today I Found Out

halloween-pumpkin-carvings-villafane-studios-1 (Small)Но, за предстојећу Ноћ вештица банане и тако нису важне, већ – бундеве. 🙂 И оне могу да се искористе и за развој дивергентног мишљења, каже учитељица Јелена Стошић.

Учитељица која не жели да одрасте: Несташлук или посластица (креативне идеје/Ноћ вештица) /Мс Јелена Стошић/ (18.5.2015)

А једна друга учитељица напокон је добила плату. Овим срећним крајем завршавамо уз закључак да се код нас лепе ствари дешавају само ако медији изврше притисак.

Блиц: Деспот Лазић: Министре, МОЛИМ ВАС, дајте плату мојој учитељици! (23.10.2015) & Велика победа „Блица“ – Деспотова учитељица ће ипак примати плату (24.10.2015)

Силовити директори

Зашто једноставно, кад може компликовано? Управо би ова изрека могла да буде наслов шаљивог кратког видеа:

Fejsbuk video zapis korisnika Baho: ulan :DSG:SD:GDS (30.4.2015)

А све је једноставније уз презентације које праве наше вредне колегинице. Ево једне коју је направила Сања Стефановић:

И још једне, ауторке Ене Хорват:

Мада не морају увек наставници да буду ти који праве. Колегиница Маја Симић упослила је мало и ђаке, па је настала рециклажна јелка:

Маја Симић - рециклажна јелка

Али Нова година је далеко, а сада су нам много блискији вируси. Како да направите њих, предлог је дала колегиница Ведрана Дедајић. Она је пронашла упутство:

Cut-and-assemble model viruses

И ево како је испало:

Ведрана Dедајиc (Small)

И цео овај комплетан креативан рад без већих утрошака средстава. Наставници (и биологије и других предмета) у Србији заиста постижу много са мало, али би било лепо да имамо више. За сада, имамо само приручник који говори о томе. Па и то је ваљда неки почетак. 🙂

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва: Објављен водич „Како до информација о изворима финансирања и ресурсима за школе, наставнике и стручне сараднике“ (20.10.2015)

_10206288344065058_7174366966255624132_n (Small)Одавно је познато да се средства добијају путем пројеката. Један од начина да се добије пројекат, свакако је путем „Еразмуса плус“, ЕУ програма за сарадњу у области образовања.

РТВ: Вербић на информатичком скупу Еразмус (20.10.2015)

И када смо већ код међународне сарадње са чланицама ЕУ:

Дневник: Дружењем до нових знања (20.10.2015)

У неким школама до знања се може доћи, али до дружења баш и не. Разлог је што те школе, а има их више од стотину, имају тек по једног ђака.

РТВ: У 109 школа само по један ђак (20.10.2015)

Некаква рационализација је свакако потребна. Додуше, рационализација која се све време у последње време спроводи, најблаже речено, нејасна је. Нити знамо како ће изгледати, а бројке се мењају малте не свакодневно. 1180И оне за које сазнамо, врло брзо их демантује већ неко од министара, најчешће Кори Удовички.

Блиц: Удовички: Неће 9.000 људи бити отпуштено (19.10.2015)

Сазнали смо колико неће, још да сазнамо и колико хоће. Такође, медији су веома заинтересовани да ли ће бити не баш отпуштен, али смењен председник Српске академије наука и уметности, Владимир Костић, а због недавне изјаве о Косову, а потом и изјаве самог председника државе, Томислава Николића, да Костић треба да да оставку. По овом питању огласио се и генерални секретар ове институције, Марко Анђелковић, који је професор са нашег, Биолошког факултета Универитета у Београду:

Блиц: Бура око Косова – Председник САНУ за „Блиц“: Николић ме није поставио, па неће ни да ме смењује (20.10.2015)

10849855_971570126205743_6198146739336036302_nШто се тиче директора школа, њих министарство јесте поставило, па може и да их смењује. Међутим, тешко је против силе. 🙂

Биз лајф: Сила звана директор школе (19.10.2015) & Зелена учионица: „Директори основних и средњих школа у Србији „продају“ радна места наставницима…“ (19.10.2015)

Физичари лако доводе у везу силу и енергију, па ћемо кренути њиховим стопама, пошто имамо вест и из области енергетике.

Актер: Енергетске задруге за пројекте на локалу (20.10.2015)

Надамо се да ће енергетске задруге, ако се успоставе, дати добре резултате. Пројекат „Друга шанса“, кажу, дао је тек половичне.

РТВ: „Друга шанса“ дала половичне резултате (20.10.2015)

_nokalvUVsv1rzjb4go7_r1_500Можда „Другој шанси“ треба дати другу шансу, али Министарство просвете у Републици Српској једном новом речнику шансу неће дати:

Блиц: Република Српска: Министарство тражи повлачење увредљивог речника из наставе (20.10.2015)

И док се тамо речник повлачи из наставе, _mqfbc3QV7b1rq1doco6_250Новосађани уводе идентификационе картице у школе.

Танјуг: Нови Сад први у Србиjи увео ИД картице за ученике (20.10.2015)

Картице су, изгледа, потребне ђацима, а нама платни разреди. Међутим, не свима.

Унија синдиката просветних радника Србије: Платни разреди неће важити за директоре, посланике… (20.10.2015)

Шта ће директорима, закључујемо ми, они су и тако сила. 🙂

Ћелијска једра отпорна на метке

Стигло нам је писмо из огранка WWF у Србији:

bubbles-944Светски фонд за природу припремио је путујућу изложбу под називом „Искључи светло – осветли проблем“ која је део кампање „Сат за нашу планету“. Ова кампања се у Србији одржава већ седам година и њен циљ је да скрене пажњу на последице климатских промена и укаже на решења којима сваки појединац, свака организација и институција могу да допринесу. У кампању 2015. године укључило се 90 градова и општина у Србији, 172 школе, 131 удружење грађана, 39 компанија и 4 заштићена подручја.

Ове године, изложба је предвиђена само за београдске школе. Уколико сте заинтересовани да Ваша школа буде домаћин изложбе, молимо Вас да се јавите Соњи Бађури на мејл sbadjura@wwfdcp.org или на телефон 063/891 44 58. Уобичајено трајање поставке је 2-4 недеље. Превоз изложбе организује Светски фонд за природу.

Потребни подаци су: име школе, адреса, контакт особа, мејл и телефон.

Срдачно, Соња Бађура

WWF изложба „Угаси светло – осветли проблем“

Још један позив пристигао је из Образовно креативног центра из Бора:

ОКЦ: Конкурс за наставнике ауторе онлајн семинара (до 26.10.2015)

_1014607375237779_7077623790913458083_nНекакав конкурс, односно јавне набавке, десиле су се ових дана у Крагујевцу.

иКрагујевац: Изабран извођач радова за прву банку матичних ћелија у Крагујевцу (16.10.2015)

Ако је веровати научницима из Кембриџа, једра матичних ћелија показују веома ретко виђену особину у природи. Наиме, већина материјала у природи понаша се на следећи начин: ако их истежете, они ће се истањити, а ако их притиснете, они ће се проширити. Међутим, једро матичних ћелија понаша се управо супротно у оба случаја. Постоје материјали који то могу, али њих је направио човек, а да би постигао звучну изолацију, супер упијајуће сунђере и панцире отпорне на метке.

Phys.org: Bulletproof nuclei? Stem cells exhibit unusual absorption property (20.4.2014)

Једра, као и друге органеле, ђаци наше колегинице Наташе Јановић правили су од пластелина:

А Ивана Дамњановић увек направи неку лепу презентацију:

У следећих пар чланака су филмићи и оба су о медузама.

Science dump: Fascinating! A microscopic close up of jellyfish sting (17.8.2014) & Viralnova: A Girl Decided To Snorkel In This Remote Lake… And What She Found Will Take Your Breath Away. WOW. (21.5.2014)

_1559410954297062_2390552103937135467_nСа дупљара прелазимо на кичмењаке, прецизније сове, а још прецизније оне које су на опрезу. 🙂

Blog – Owls on the alert (2013) & Школска управа Чачак: „Сове на опрезу” (16.10.2015)

Према сатиричном часопису „Њуз.нет“ Министарство саобраћаја показало је велики опрез и озбиљно припрема људе за велике брзине које ће српске железнице ускоро достићи. 🙂

Њуз.нет: Железнице Србије организују тренинге како би се путници навикли на велике брзине (15.10.2015)

И ево како би то могло да изгледа:

Фејсбук видео запис корисника Владана Живојиновића: Мала Крсна- Лапово (9.10.2015)

_lrn9a05vx81qg39ewo1_500

Колике ће плате у железници бити, не знамо, а не знамо ни колике ће бити наше ако и када платни разреди заживе. За сада се тек претпоставља ко би могао имати већу плату, а сазнајемо само колике ће бити крајности.

Зелена учионица: Ево ко може да рачуна на веће плате (16.10.2015)Унија синдиката просветних радника Војводине: Јавни сектор – Откривамо колике ће бити највеће, а колике најмање плате (16.10.2015)

Ово и не чуди, с обзиром да живимо у времену крајности. Неке од њих описао је популарни Деда Бор.

Деда Бор: Просветарски риалити (14.10.2015)

Ми бисмо убацили и једно слово ј. На слово, на слово, рецимо ј: јагуар, а против кајмана.

Природа ипак није искључиво непријатељски настројена, а то показује и следећи пример веома необичног пријатељства. Не брините због језика којим је насловљен чланак, филмић је без текста. И ви ћете бити када га одгледате. 🙂

etv-hellas.net: Η ΔΥΝΑΜΗ ΤΗΣ ΑΓΑΠΗΣ (5.3.2014)

Међуврсних пријатељстава има још и тек ће их бити. Коко, светски позната горила, због тога што може да разуме око 2000 изговорених енглеских речи и познаје знаковни језик за глувонеме (око 1000 речи), прошлог јула, за свој рођендан (44. по реду), добила је маче._nn4t6eU29L1u5ajdeo1_500 (Small)

IFL Science: Koko The Gorilla Gets Kittens For Her Birthday (16.10.2015)

А ми вама поклањамо вебинар за вечерас у 18 часова. 🙂

Classroom 2.0 live: Next Show: Saturday, October 17, 2015 (17.10.2015)

И недељу дана програмирања:

Computer science education week (од 7. до 13.12.2015)

Све ово је у вези са (сталним) стручним усавршавањем. Ново је да је почео да важи нови Правилник о томе.

Из пера једног наставника: Све што сте хтели да знате о новом Правилнику о сталном стручном усавршавању, а нисте смели да питате (17.10.2015)

Ето, имамо шта да листамо за викенд. 🙂

Неравноправна наука и неважна диплома

tumblr_n9e9w11dTf1src5rlo1_500 (Small)Најпре да најавимо два вебинара заједнице Scientix. Један је већ сутра и говори о томе како подржати младе научнике у школи, а други је 14. октобра и говори о родној равноправности у науци.

Scientix: Two interesting Scientix webinars coming up! (25.9.2015)

Чим се о њој говори, равноправности нема чак ни у науци. Следећи линк садржи кратак филм који је заменио улоге. Шта би било када би мушкарци живели у свету жена?

Sity магазин: Како би изгледао дан у којем се један мушкарац бори за равноправност међу женама (12.9.2015)

Некако је уврежено мишљење да мушкарци варају више од жена. Следећи текст се не бави статистикама, већ животним причама.

Најбоља мама на свету: Жене откривају зашто су превариле своје мужеве (јун 2015)

_mgqsie78Ov1r86hpyo1_500

Мало хумора на ову тему:

Прва српска телевизија: Муж проналази у ормару жениног љубавника. А његов изговор је невероватан! (2.6.2015)

И још мало хумора:

monster

Зезање: 11 парова који доказују да је НОВАЦ битнији од изгледа (15.8.2015)

Новац је свакако важан, али диплома изгледа да није. Следећи текст тврди да послодавцима у Србији она уопште није од значаја, већ знање и искуство особе коју кане запослити.

b92: Где до посла у Србији без дипломе? (26.9.2015)

Па, ако је већ тако и ако образовање више нема значаја, онда можда треба послушати колегу Душана Кокота.

Форум београдских гимназија: Душан Кокот: Да закључамо школе! (27.9.2015)

keywords4Значи, кључ у руке. Следећи текст тврди да квалитетни наставници нису кључ успеха ђака. Замислите. 🙂

Yahoo news: Top Educators Say Teacher Quality Isn’t the Key to Student Achievement (22.5.2015)

То тврде Американци, то јест њихови „топ едукатори“. Међутим, следећи текст тврди скроз супротно. Коме веровати? 🙂

Валентин Кулето: Наставници – кључни у преношењу знања у XXI веку (3.4.2015)

Ми свакако верујемо у оно што желимо, мада често могу да нас демантују и веома једноставна (логична и научна) објашњења. За крај, један кратак текст управо о томе.

b92: Креативни Хаос Богова (20.6.2015)

okastopeijere

Трећи и последњи

_ni2q0it2YD1tucn56o1_500Ово је неправедно. Од 1. до 8. разреда децу уче да бубају, уче напамет, меморишу, да испричају лекцију за оцену (а појма немају о чему се ради) и на крају осмог разреда добију комбиновани тест на заокруживање где се тражи да се размишља. Ови из министарства ипак су почели да „гурају“ тај систем где се размишља, а не учи напамет и књиге су такве, али џабе када имате 90% наставника који то и неће и не може да спроведе, него терају по старом: учи ти дете лекцију напамет да знаш да издекламујеш испред табле, а то што немаш појма о чему се ради нема везе и то што смо на ПИСА тестирању међу најгорима у Европи то једино одговара политичарима.

Погађате, ово је један од коментара на данашњи композитни тест:

Блиц: Мала матура – Погледајте решења комбинованог теста/коментари (17.6.2015)

Ево још утисака, али се наша биологија не помиње. 🙂

Политика: Лака физика и хемија, тешка географија (17.6.2015)

504244577_a5c1dc6d8b_o

Наш пријатељски сајт, „Зелена учионица“, објавио је тестове и резултате.

Зелена учионица: Задаци и решења комбинованог теста 2014/15 (17.6.2015)

Ово је био и последњи тест за ову годину. Кажу: сваког госта за три дана доста, а ово је примењиво и на тестове. Ово ће поздравити и ђаци, наставници, али и директори који су имали ту „срећу“ да им школе буду пунктови. 🙂 tumblr_n0dhqtfXPQ1rhjbado1_1280 (Small)Да се подсетимо, према упутству, односно приручнику, директори су морали да обезбеде много тога, те између осталог и да ђаци полажу сви у једној просторији, а за већи број њих идеална је фискултурна сала. Ипак и не лези враже… 🙂

Блиц: Чак 110 основних школа у Војводини нема салу за физичко (16.6.2015)

Но, негде су полагали и по свему судећи, већих проблема није било, па су новинари остали без материјала за бомбастичне наслове у вези са овим испитима. Ипак, некакав материјал се појавио у вези са испитом из енглеског језика:

Блиц: Случај јединица у гимназији – Матуранти из Пријепоља поново полажу тест из енглеског језика (17.6.2015)

Вратимо се директорима, пошто давно нисмо о њима. 🙂 Изгледа да је међу том владајућом структуром постало модерно да се писмено обраћају својим ученицима апелујући на то да буду пристојни. _nl7fcmWvwG1qj6yu8o1_500 (Small)Већ смо (пре три дана) пренели писмо једног директора на ту тему, а ево и наредног које је „завредело“ објаву у медијима:

Курир: Ученицама забрањено да иду голе у школе: Ово је права директорка! (15.6.2015)

Ипак је ово премало информација да бисмо знали да ли је ово права директорка (нисмо сигурни ни како изгледа лажна или крива), али оно што поуздано знамо је да ђаци свакако треба да буду пристојно обучени у школи. Шта још ђаци треба, а шта не треба, видећете у презентацији на следећем линку:

Зелена учионица: Дисциплинска одговорност ученика (3.6.2015)

Начини дисциплиновања могу бити разни.

Зелена учионица: Шта се дешава када пошаљете дете у ћошак (28.5.2015)

Можда је ипак боље да га пошаљете на манифестацију „Дани липе”.

Данас: Од обуке до манифестације „Дани липе” (17.6.2015)

То ће бити овог викенда, а од 1. септембра новост која ће учитељима вратити осмехе на лица. 🙂

Нисмо пронашли нигде да је враћање осмеха на лице обећано и наставницима, па смо се те дужности, логично, прихватили ми. И ево. 🙂

Блог – Физика у Бранку: Како се шале (17.12.2013)

Алфа и омега

И ове године отворен је конкурс за најбоље едукаторе. Било би лепо да се међу најбољима нађе и покоји биолог, а ми знамо да има сјајних колега:

11263022_10206893633962272_7519036495038070931_n (Small)За колеге (не и за колегинице) који не успеју да постану најбољи едукатори, постоји друга могућност – да постану (макар) алфа мушкарци (ако то већ нису). И много је лакше то постићи него бити један од најбољих наставника – довољно је посетити предавања. 🙂

Vice: Хтео сам да научим како да постанем „алфа мушкарац“ (19.5.2015)

Не знамо да ли би Радивоје био алфа када би живео у чопору, али свакако некакав предводник јесте. 62428-large-128415И то модни и према речима његовог газде, на њега се угледају и наше и иноземне познате личности. И то не би било тако ексклузивно да Радивоје није пас. 🙂

Булевар b92: Правда за Радивоја: Њега имитирају Ким, Бијонсе, ЈК… (14.5.2015)

Мимикрија, имитације које одликују нека жива бића, умеју да буду заиста невероватне. Погледајте и сами:

IFL Science: Masters of Disguise: Top 25 Camouflaged Animals (18.12.2014)

Козе нису мајстори имитације, али умеју да се камуфлирају. 🙂

Тигрићи, јунаци следеће приче, нису имали потребе да се камуфлирају и имитирају рецимо орангутане, да би их један припадник те врсте усвојио.1379917_664254043690397_5942310358632817034_n

Блиц: Чупави бебиситер – Мужјак орангутана усвојио три тигрића (14.5.2015)

Орангутан се сналази са чак три припадника друге врсте, а поједини родитељи не могу ни са сопственом децом. Зашто је то тако или другим речима…

Детињарије: Зашто родитељи немају ауторитет? (5.3.2014)

То је било једно питање, а следи још неколико које је „Зелена учионица“ преузела са сајта „Њуз.нет“, а намењена малим матурантима и свима осталима који воле добру сатиру:

Зелена учионица: Да ли су ова питања претешка за матуранте? (19.5.2015)

Имамо и ми једно питање за вас:

Одговор можете потражити у следећем чланку:

IFL Science: Which Is Most Valuable: Gold, Cocaine Or Rhino Horn? (18.5.2015)

Када бисмо пушаче питали шта им је вредније – здравље или цигаре, очекивани одговор би био супротан од онога што практикују. Компромисно решење између та два би могле да буде електричне цигарете. Или ипак можда не?

IFL Science: So Your Teenager Is Vaping E-Cigarettes – Should You Worry? (13.5.2015)

wind-turbine-turning-animatedЗа пуњење електричних цигарета и других значајних нам уређаја, неопходну енергију добијамо и искоришћавањем снаге ветра. Новина је да те ветрењаче уопште не морају да имају пропелере који се врте:

IFL Science: New Wind Turbine Generates Electricity Without Rotating Blades (18.5.2015)

Ветар покреће и необичније ствари. Недавно је једно место у Аустралији било прекривено паучином милиона беба паука, а које су ту пристигле користећи нити своје паучине попут параглајдера.

The Sidney morning herald: Raining spiders in Goulburn? Entirely possible, scientist says (14.5.2015)

Има неке сличности између беба паука и нас – и ми пишемо како нас ветар нанесе. 🙂 До следећег поветарца!

jumping-spider-water-drops-playful (Small)

Облак ознака