Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „школа“

Трибина у САНУ

Данас сам (Методичар) био у САНУ као део публике на трибини (а која је у ствари била конференција) под називом: „Истраживачки приступ у образовању за одрживи развој – ресурси за наставнике развијени у оквиру пројекта Рука у тесту, EU-FIBONACCI и EU-SUSTAIN и искуства наставника у школама Србије“.

Уводне речи

На самом почетку обратио нам се академик Зоран Поповић, потпредседник САНУ. Поздравио је госте и посебно представницу Француског института у Србији, јер са поменутом институцијом САНУ је и направила сарадњу на пројектима поменутим у наслову трибине: EU-FIBONACCI и EU-SUSTAIN. Потом је говорила управо представница, односно аташе за сарадњу Француског института, Виржини Малфрони. Она је најавила конкурс „Рука у тесту“ (LAMAP) 2016, који носи назив „Чувајте климу и сачувајте своје здравље“. Све детаље пронаћи ћете на следећем линку:

Француски институт у Србији – Наука за све: Конкурс „Рука у тесту“ (LAMAP) 2016. (до 15.6.2016)

Рок је кратак, али не очајавајте ако не стигнете да саставите пројекат, јер то није једина активност у којој можете учествовати са својим ђацима. Дана 20. септембра биће отворена изложба која ће повезивати климу и здравље, а у оквиру те изложбе биће организовани атељеи (како их је назвала), сваког уторка почевши од 27. септембра. То у ствари подразумева интерактиван рад са децом, а у вези са разним темама, као што је исхрана и све ће бити применљиво у настави. За овај атеље (који је заправо радионица) потребно је само најавити се, пошто ће бити бесплатне.

Потом нам се обратио академик Милосав Марјановић, председник академијског Одбора за образовање, који је, у складу са својом функцијом, управо о образовању говорио. И о природним наукама, којима, сматра он, треба дати право место у систему образовања. На крају уводне речи говорио је др Стеван Јокић, руководилац пројекта „Рука у тесту“, EU-SUSTAIN, који је и водио трибину. Професор Јокић говорио је и уопштено о образовању, те је приметио да смо ми образовани по једном систему, те да савремено образовање захтева сасвим другачији систем, а говорио је и о самом пројекту. У оквиру пројекта ресурси за наставнике постоје (а биће их још), чак и за рад са децом ометеном у развоју. Колико сам разумео ове ресурсе могу да користе и наставници у регуларним школама, па је то можда и искористљиво за инклузију, са којом вечито кубуримо.

Трибина

Неки мој општи утисак са ове трибине је да је била поприлично ужурбана. Чини ми се да ни на једном скупу нисам видео тако прецизно темпирано време за сваког говорника, о чему се прилично старао професор Јокић. Тако да бих овај скуп могао да назовем Твитером уживо, јер оно што смо добили су само кратке информације. Зато ће и моји поднаслови бити управо такви. 🙂

Приказ модула за храну у оквиру пројекта EU-SUSTAIN

Ову презентацију је приказала др Драгана Миличић, доцент на Биолошком факултету БУ, а уз помоћ сараднице Марине Дрндарски, наставника биологије из ОШ „Дринка Павловић“ у Београду. Уз њих, на раду је и Бојана Молнар, наставник биологије „2. октобар“ у Зрењанину.

20160601_102803 (Small)

У модулу за храну у оквиру пројекта EU-SUSTAIN учествују четири учеснице пројекта, међу којима и Србија као једина земља ван ЕУ. Остале су Словачка, Немачка и Аустрија. Модул садржи четири одабрана примера хране: хлеб, млеко, мед и сезонско воће и поврће. За сваки од ових производа развијена су четири сета активности комбиновањем метода ИБСЕ (Inquiry-Based Science Education) и ЕСД (Education for Sustainable Development), које се односе на карактеристике хране, специфичности процеса производње и дистрибуције, као и на продају и потрошњу. То пројекту даје ширину, јер су укључене друштвене науке, економија на пример. Истраживање хлеба је пример погодан за рад са млађом децом, а мед, млеко и сезонска храна су примеренији старијим ђацима. Драгана је почела да објашњава пројекат на примеру хлеба, а колико то добро изгледа стећи ћете идеју ако завирите у следећи ПДФ:

Презентација за трибину у САНУ – др Драгана Миличић (1.6.2016)

Марина је завршила излагање о пројекту. Занимљиво је да су кроз креативне активности успешно савладали чак и осмозу, која се у оквиру основношколског градива не помиње.

20160601_103239 (Small)

Тестирање неких делова модула за енергију и свакодневне објекте са студентима Учитељског факултета у Београду

Др Сања Благданић, доцент на учитељском факултету БУ већ неко време ради са студентима овакав, практичан вид наставе, јер има за циљ да се што више учитеља одлучи за предмет „Рука у тесту“. Према неким подацима у Србији овај предмет предаје мање од 10% њих. Такође, потребно је променити систем рада у школама у корист практичних активности.

Кратак приказ докторске дисертације урађене у оквиру пројекта „Рука у тесту“ и EU-FIBONACCI о примени истраживачког приступа у настави

Др Марија Бошњак Степановић, доцент на учитељском факултету у Сомбору представила је своју тезу. Њен докторат је показао да је истраживачки рад повећао и квалитет и квантитет знања четвртака, али су уочени и неки недостаци. Један од њих је време, кога је изгледа потребно више одвојити за овакав начин рада. Потом, овакав приступ захтева и увежбаност, као и промену образовне парадигме, јер учитељ више није „чувар истине“. Другим речима, не испоручује готова знања, већ до њих ђаци долазе самосталним радом. И напокон, на тестовима може бити непријатних изненађења, јер ђаци који су навикли да уче напамет неће постићи добре резултате.

Минипројекти у настави интегрисаних природних наука и математике – реализација пројекта „Вода је драгоцена“

Овај пројекат ми је баш привукао пажњу, јер је овде било и прилично биологије, уз друге природне науке, али и математику. Теме су биле, рецимо „запремина течности“, али и „човек и вода“. Др Маријана Горјанац ранитовић, доцент на учитељском факултету у Сомбору објаснила нам је ток пројекта. На почетку је била уводна активност – филм који су пуштали ђацима, а потом дискутовали о њему. Идеје ђака, али и њихова питања, прикупљена су, како би се кроз теме које су обрађивали, одговорило на њих. Нека питања су била заиста интересантна. Зашто људи не иду тамо где има воде? Да ли ће они људи који немају воду имати, ако је ми штедимо? У току рада ђаци су показали један озбиљан приступ и били су прилично прецизни у мерењима. Учитељице су сматрале да је истраживачки рад претежак захтев за четвртаке, али су их ђаци демантовали на крају када су презентовали своје радове.

„Чувајмо енергију, енергија је живот“, награда на конкурсу пројекта „Рука у тесту“ и Француског института, (LAMAP) 2014

Др Гордана Хајдуковић-Јандрић, професорка у ОШ „Мирослав Антић“ из Футога испричала нам је о активностима у њеној школи. Од децембра 2013. до априла 2014. на сајту њихове школе постављали су, једном месечно, проблемски задатак за ђаке. Ђаци су овај проблем решавали на практичан начин, са тим да су имали извесну слободу у осмишљавању експеримента, али су рад достављали тако што су га писали према протоколу (који је подразумевао да се напишу материјал и методе, као и други потребни подаци, али и да се доставе видео-прилози). Пројекат је био широк, па су могли и креативно да презентују свој рад, кроз музику и ликовне радове. Огледе су радили из две области: уштеде енергије (рецимо, један задатак је био да упореде количину утрошене воде за купање и туширање) и добијање енергије из обновљивих извора. Пристигло је било више од 450 радова. Сваке године мењају тему и ове године се баве буком.

Примена истраживачког приступа у подучавању наука – Летња школа науке у Шапцу, награда на конкурсу „Рука у тесту“ и Француског института, (LAMAP) 2015

Ово је иначе пројекат Канцеларије за младе и у њему је учествовало 30 учитеља (мада се тај број осипа), 400 ђака и 100 родитеља (мисли се активно). Пројекат је представила мр Татјана Марковић-Топаловић, професорка физике у Медицинској школи у Шапцу. Подразумевао је неке радионице, од којих је нама, биолозима, најзанимљивија пета под називом „Свет чула“ (тема је иначе „протерана“ из прва четири разреда, каже Татјана), где су уз помоћ материјала правили аналогије за бубном опном и испитивали чуло слуха.

20160601_111534 (Small)

Уз овај пројекат, Татјана је представила још један – израду биолошких пасоша за стабла у Шапцу. Ову активност подржало је неколико институција, а ради се о томе да се методама које неће оштетити стабло измери старост стабала како би се спречила њихова исхитрена сеча, што је данас често. Нисам успео да забележим формулу, али се помиње 2π, мере се висина и обим и множи се са фактором који се разликује од врсте до врсте и поднебља где та врста живи. Грешка мерења није страшна, тако да за стабло старо шестдесет година износи око четири године плус-минус.

Оптичка клупа за сваког ђака

Добро нам познати Владан Младеновић, професор у ОШ „Иван Вушовић“, Ражањ, изнео је став да наставници налазе изговор да не раде истраживачке задатке са ђацима у недостатку средстава. Међутим, показао је и доказао да буквално уз помоћ штапа и канапа (конкретније, метле, столице и канапа) могу да се изведу огледи који тек наизглед захтевају скупу опрему. Испричао нам је да када је једном мењао колегиницу у млађим разредима, да ђаци нису желели ни да раде на компјутерима, ни да иду напоље, већ да имају „руке у тесту“. „Навукли су се на науку“, закључио је Владан. 🙂

20160601_115023 (Small)

Закључак

Да полако закључујем и ја. 🙂 Одслушао сам још две учитељице које су пренеле своја добра искуства у раду са ђацима како у редовним, тако и у комбинованим одељењима, али сам онда морао да идем и нисам успео да чујем нашу колегиницу Зорицу Лазић из ОШ „Филип Кљајић Фића“ у Београду која је причала о фарми кишних глиста. Зато је била љубазна да пошаље презентацију.

И док ви листате презентацију, да завршавам мудрим речима које сам чуо на трибини, а пре много векова изговорио их је Марко Тулије Цицерон:

Није довољно само стећи знање, треба га и применити.

Advertisements

Распоред општина по школама за градско такмичење у Београду

У овом документу су распоређене београдске општине, односно наставници и ђаци, по школама у којима ће се одвијати градско такмичење из биологије:

Градско такмичење из биологије у Београду 2015.

Дан неслане шале

Пошто је данас Светски дан шале, ред је да почнемо једном таквом:

556-sc00l (Small)

Укључени или не, тек бесплатни уџбеници побрали су велику пажњу:

Вечерње новости: Гужва на списку за бесплатне књиге (31.3.2015)

Гужва је и на државним испитима, а ево и зашто:_10206376737205055_468365335_n

Данас: Више од 12 милиона динара за испитиваче (30.3.2015)

Сада се то код нас, наставника, зове испит за лиценцу. А лиценца нам је теоретски обновљива, а практично необновљива. Или беше супротно, но свеједно, теорија и пракса нису усаглашене и стиче се утисак да је код извора енергије то боље дефинисано – који су обновљиви, а који не. Ево једног занимљивог чланка о необновљивом:

Блог – Тиометар: Енергија нафте и производи од ње – анимација (31.3.2015)

Нафта наноси страшне ударце животној средини када се деси хаварија на некој бушотини, рецимо. Године 2010. пријављен је случај када је једна нафтна бушотина експлодирала у Мексичком заливу и тада је погинуло једанаест људи, а чак 650 милиона литара нафте почело је да отиче у море. У питању је била дубинска бушилица која копа, да тако кажемо, на дубини од 1,5 км, што је велика дубина и евентуалне хаварије чини практично незаустављивим. _wwf017 (Small)Иако је компанија хтела да ублажи ствари, стручњаци са Универзитета у Санта Барбари пронашли су да је загађено тло океана величине 3200 квадратних километара, а да се чак 40% изливене нафте нашло заробљено на дубини од 1000 до 1300 метара.

IFL Science: Huge “Bathtub Ring” Left By Oil Spill  (29.10.2014)

Компанија „Гринпис“ се бори против нафтних компанија, пре свега против компаније „Shell“ (шкољка) која угрожава природу Арктика. Зато је „Гринпис“ тамо послао шест храбрих добровољаца и да бисте видели како напредују, можете пратити таг на Твитеру #thecrossing (енглески the crossing значи „прелаз“). Иначе, на сличан начин можете пратити (али и постовати линкове) у вези са еколошким проблемима:

Тwitter.com: Environmental Problems

_757174207647351_2651893226412590825_nИ ево га још један еколошки проблем и опет је у питању несрећни морски живаљ. Осим што се боре са нафтом, засипамо их и пластиком. То је приказано у 3D анимираном филму сјајном за час, а који носи назив „Да ли једете пластику за вечеру?“:

National geographic: Are You Eating Plastic for Dinner?

А шта Спајдермен једе за доручак? Суперјунак спајдермен има моћ да производи паучину, а којом се бори против неваљалаца. Логично је (научно) закључити да је и његов доручак богат протеинима, како би могао у толикој мери да ствара једну такву протеинску супстанцу:

IFL Science: What Does Spider-Man Eat For Breakfast?  (5.2.2015)

_niz3kr9MB01u8lp6eo2_1280 (Small)Ето питања којим можемо наше ђаке, преко њима блиских и занимљивих јунака, да заинтересујемо за учење о здравој исхрани и тако обрадимо онај део стандарда који су у вези са њом. Зашто поменусмо стандарде?

Ало: Проба мале матуре заказана за 24. и 25. април (1.4.2015)

Надлежни у Министарству просвете можда се и не би добро показали на полагању ових испита. За наш (комбиновани) тест нисмо сигурни, али према ономе што пише у следећој објави види се да „шкрипе“ и математика и српски (неправилно је „везано за исплату зарада“, а правилно је „у вези са исплатом зарада“):

Зелена учионица: Допис из Министарства о смањењу плата (1.4.2015)

Углавном, како је кренуло, испунићемо ми све стандарде осим животног. Ипак, нешто се покушава да се и то поправи:

Н1: Министарство просвете позвало синдикате на састанак (1.4.2015)

_mnl23z4ruQ1s3ggdno1_500 (Small)Синдикати се, очигледно, не предају. За разлику од девојчице из Сирије чија је фотографија обишла свет и поприлично уздрмала јавност. Погледајте зашто:

b92: Прича о „девојчици која се предала“ (31.3.2015)

Један од коментара на ову фотографију је да је „човечанство на рубу пропасти“. Да ли је заиста, видећемо, а за сада сигурно знамо да болоњски систем на нашим факултетима јесте:

РТС: Болоња на поправном испиту (1.4.2015)

На рубу је, односно на „издисају“ наша пољопривреда такође, кажу произвођачи кромпира.

Искра: Два дана после вести да Србија увози кромпир из ЕУ: На Златару и Јавору бациће стотине тона, купаца нема (30.3.2015)

a5PV17V_700bКупаца нема, али гледалаца свакако има, те се због њиховог све већег броја ниво телевизијског програма срозао до црте испод које више не може:

Петиције 24.ком: Захтевамо забрану „Парова“!

Човечанство је на рубу. У Србији пољопривреда је на издисају, факултети на поправном испиту, култура на најнижем могућем ступњу, а просвета… Волели бисмо на крају да вам кажемо априлилили, али не ове године.

Читајте нас и даље. 🙂

Облак ознака