Када Фејсбук има смисла

„Мозак разуме само један језик – оно што дете ради. Дете му свјом делатношћу саопштава шта да развије.“ Ово је једна од мудрих мисли Уроша Петровића, а следи још.

Практични савети

Балканс прес: 20 великих мисли Уроша Петровића које ће родитељима и васпитачима отворити очи… (приступљено 27.12.2022)

Наука

Да ово није само мудра мисао, већ да има нечег и у науци, сведочи следећи чланак. Он говори о томе како се сива маса мозга тинејџера мења, али има ту још занимљивих ствари.

Scientific American: Teens These Days, Always Changing Their Gray Matter (3.2.2015)

Само размишљање о вашим свакодневним интеракцијама са пријатељима или рођацима вероватно вам даје десетине примера када је било важно протумачити или предвидети осећања и понашања других људи. Временом су се делови нашег мозга развили посебно за те задатке, али очигледно нису развијеи једнако за све друштвене интеракције створени једнако.

Истраживачи који проучавају мозак људи када покушавају да предвиде мисли и осећања других, увидели су разлику у можданој активности у зависности од тога да ли та особа покушава да разуме пријатеља у односу на странца. Чак и на нивоу крви која тече кроз ваш мозак, третирате људе које добро познајете другачије од оних које не познајете.

Истраживачи су навели учеснике групе да сниме кратке видео записе о себи. Учесници су веровали да ће ове видео снимке погледати анонимни рецензенти који би затим одабрали 10-15 придева који описују њихову перцепцију учесника. Следећег дана, учесници су стављени на магнетну резонанцу како би се пратиле мождане активности док су слушали два скупа епитета: оне које су рецензенти одабрали да описују учесника и оне који су одабрани да описују једног од осталих учесника.

У стварности, епитете су унапред одабрали истраживачи, што им је омогућило да измере мождану активност када је учесник чуо да рецензенти мисле о њима високо и да је упореде са активношћу док су чули да рецензенти мисле високо о другом учеснику.

Истраживачи су открили да су учесници чији је мозак дао већу награду за сопствене повратне информације у поређењу са повратним информацијама других, вероватније да ће интензивније користити Фејсбук. С обзиром на то да Фејсбук омогућава личне повратне информације у виду лајкова и коментара, као и могућност праћења успеха и одобравања других, ова корелација изгледа да има смисла.

Корисни материјали

Има и смисла Фејсбук и друге друштвене мреже користити за едукативне материјале и наш колега Славољуб Тоскић је много тога поделио са нама. Овај пут у питању је прича о уху или увету, како желите. 🙂

Са часова

Осим Славољуба, примере добре праксе поделиле су и наше колеге. Данас представљамо сјајне радове из учионица Оливере Коларић (модели органела), Љубице Савић (панои) и Марије Шапоњић (модели протиста).

Толико од мене за ово полугодиште, видимо се после распуста. 

 

 

Дан наставника

Јуче је био Дан просветних радника и у складу са тим пристигла је честитка од самог врха.

Важни датуми

Глас јавности: Ружић: Веома нам је важно да запослени у просвети унапређују своја знања и да буду мотивисани (9.11.2022)

Нисам сигуран да разумем како ће Министарство постићи да будемо мотивисани и сведоци смо да је интересовање за наш посао никада мање, али што се тиче унапређивања знања, мислим да може да помогне наш колега Жељко Станимировић који је предложио следећи прилог.

Стручно усавршавање

У питању су три предавања наших стручњака из области екологије и пронаћи ћете их у линковима који воде ка Јутјубу.

Са часова

Наравно, стручно усавршавање мало значи ако нема примене у пракси. Зато сад дајем мало простора управо томе. Ученици Љубице Савић правили су моделе од разних, чак и јестивих материјала, а ученици њене презимењакиње Данијеле Савић правили су еколошке кесе. Лепи цртежи потичу са часа Весне Милојковић.

Корисни материјали

Добар рад нам пристиже и од нашег неуморног генијалног колеге Славољуба Тоскића. Препуштам вас његовим чаролијама, а ја вас за сада напуштам и, уз министра, желим срећан празник. 🙂

 

Бригу не бери, ту су Јутјубери

Ово није безноги водоземац, већ једна врста слепе змије.

Безноги водоземци занимљиви су по многим питањима. У основној школи их уопште не помињемо, а верујем да би шестацима били занимљиви. Око четвртина врста леже јаја, док остали рађају живе младунце. И ти младунци хране се кожом своје мајке! Колико сам разумео, једу и њено месо и тако повећавају тежину и до десет пута у току прве недеље живота. Како се хране, можете видети на снимку на следећем линку.

IFL Science: Watch This Amphibian Eat Its Mother Alive (приступљено 30.10.2017)

Следећи видео је значајније симпатичнији.

 

На Јутјубу може да се нађе разноврсних занимљивих снимака. Јелена Братић се није бавила толико снимцима, колико онима који те снимке постављају. То су тзв. Јутјубери и има их и међу нашим основцима.

Како Јеца каже: Јутјубери и лекција о критиковању (27.10.2017)

Дакле, нове генерације имају неке нове занимације. Јасно је да нам те занимације неће бити блиске. Другим речима…

Кутак.нет: И ја сам била основац, али не овако: Након што сам у школском дворишту чула овај разговор петака, остала сам без текста! (24.10.2017)

Можда је ауторка претходног текста остала без текста, али ја нисам. Последњи текст за данас говори о хормонима.

Блог – Тамо и овде: Они су со живота… (15.10.2014)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Сазнали нешто ново о животу безногих водоземаца;
2. одгледали пресладак видео;
3. добили смо лекцију о критиковању (и Јутјуберима, приде);
4. подсетили смо се да смо и ми некада били основци;
5. читали смо текст о хормонима.

Жабљи биоскоп

Морамо да приметимо да ове године колеге наставници биологије из основних и средњих школа више него икад прискачу у помоћ колегама и да деле материјале и информације међусобно, па и оне који су у вези са предстојећим републичким такмичењем. И морамо да похвалимо такав рад и да се захвалимо колегама које показују да је сарадња изнад сваког такмичења, а и да са поносом приметимо да је свој допринос дао и Биолошки блог. 🙂 Зато данас почињемо упутствима за дисекцију бубрега и микроскопирања препарата крви, а које је приредила наша сарадница Биљана Ускоковић:

Што се дисекције бубрега тиче, Ивана Дамњановић је наишла на још један снимак:

Колега Саша Лалевић пронашао је интерактиван сајт на коме можете виртуелно да радите дисекцију, али овога пута жабе:

Roketoyun.com: Kurbağa Ameliyat Et Oyunu

Не верујемо да би овај сајт жабама био занимљив, али дефинитивно знамо која емисија јесте. Ово морате да видите – како су се жабе окупиле да би гледале снимак црва:

Science dump: A bunch of frogs gather to watch a video about worms (4.10.2014)

То је био снимак занимљив жабама, а један Јутјуб снимак који је, из непознатих разлога, постао хит (под условом да је хит када има нешто више од 9000 посета), представља прави пример играчке-плачке. Нешто што је требало да буде безазлена пошалица од синоћ, сада је новинска прича у којој се помињу суспензије и реакције у складу са законом.

Блиц: Након Јутјуб хита – Просветари тврде да никога нису увредили, Кригер не жели да прича (9.5.2015)

Прича која има много озбиљније последице је тренутно она која окупира медије, а у вези је са немилим догађајем од пре неколико дана:

b92: Претучен помоћник министра просвете (7.5.2015) & Блиц: Павлов тражи реакције свих нивоа власти поводом напада на Шувакова (9.5.2015) & Зелена учионица: УСПРС: Медијима, Министарству просвете (8.5.2015) & Данас: Шуваков и наредних дана у болници (9.5.2015)

У коментару синдиката је наведено и да „уколико је овај инцидент повезан са радним местом  помоћника министра за високо образовање, то је још један показатељ неуређености српског школства, као и  велике несигурности свих који се у њему налазе.“ Следећа прича потврђује ову тврдњу:

Зелена учионица: Родитељи захтевају да се заустави насиље у школи (9.5.2015)

Један текст на ту тему:

Блог – Облак знања за учитеље: Агресивност деце – дечији гнев /Небојша Јовановић/ (17.1.2015)

Кликом на слику постаће интерактивна.

Психолог Дејвид (David Lykken) је једном написао да се већина насилних криминалних деликата може спречити криогенским замрзавањем свих мушкараца старости од 12 до 28 година. 🙂 Иако ова опција може бити донекле привлачна наставницима и родитељима тинејџера, она има неке прилично очигледне проблеме. Рецимо, када се једном одмрзну, 28-годишњи мушкарци могу реаговати насилно када схвате да им је овим замрзавањем одузета младост. 🙂 Озбиљније гледано, „криогено решење“ губи смисао због чињенице да ипак мали број људи изврши неки насилни злочин. Многи од ових људи испуњавају дијагностичке критеријуме за асоцијални поремећај личности. Људи са овим стањем имају историју импулсивне агресије, преузимања ризика и неодговорности која се протеже уназад у детињство. Текст који се бави њима, односно психопатама је:

IFL Science: Why Violent Psychopaths Don’t ‘Get’ Punishment (30.1.2015)

Ако желите да проверите да ли можете да прођете тест за психопате, изволите па решавајте. 🙂

What character are you.com: Can you pass the psychopath test?

Тест који наши средњошколци неће пролазити је популарна ПИСА:

Блиц: Одлаже се ПИСА национално тестирање јер држава нема пара (8.5.2015)

О тестовима, али за завршни испит и о свему осталом, Боба Недић.

Блог – Клотфркет: Школа након пет месеци боловања (9.5.2015)

Једино добро у целом том тексту је што нам је Боба оздравила. 🙂 А да ли ће нам оздравити и просвета, остаје да се види.