Рај на Земљи и пакао приде

Појам раја на Земљи изгледа да не мора да буде исти за све људе. 🙂

Култивиши се: Само за пушаче! Рајски вртови никотина (7.9.2015)

А и пакао увек не мора да изгледа лоше:

Блиц: Кад пакао на земљи процвета изгледа као рајски врт (18.2.2016)

И учионица може даа процвета:

Zelena učionica: 3D cvet – šablon (14.1.2016)

Стабло јабуке можда нема прелепе цветове, али може да буде бесмртно.

Блог – Тамо и овде: Бесмртно стабло јабуке (8.10.2015)

А следеће стабло се издваја по томе што је највише:

Едукација: Прича о највишем дрвету на свету (3.9.2015)

То је о највећем дрвету, а ево о најгласнијим животињама.

Едукација: Најгласнији у животињском свету

Још увек смо у свету животиња и причамо о томе какви све родитељи постоје у дивљини:

Science dump: Parenting in the wilderness (23.1.2015)

Ево и приче о једном необичном родитељству:

Блиц: Преслатко – Керуша усвојила бебе опосума (19.2.2016)

Таквих интерспецијских примера има још:

Курир: Истопиће вам срце: Ово су најчуднија пријатељства међу животињама на свету (1.2.2016)

Па, боље и срце него поларне капе. 🙂 Чланак који смо одабрали за крај показује како би Земља изгледала када би се сав лед у тим капама отопио.

IFL Science: What Would The Earth Look Like If All The Ice Melted? (22.4.2015)

Живот и штедња где им места нису

Има ли живота на Марсу? Научници су у то желели више да верују него што су објективни докази до сада на то указивали, али изгледа да у необичним силикатним структурама налик на карфиол, нађеним у једном од Марсових кратера заиста има нечега. Или је макар било.

b92: Научници пронашли доказе о постојању живота на Марсу? (3.2.2016)

Једнако је занимљив и податак да је интернационални тим научника, који се вратио са 47-дневног истраживања на терену, пронашао микро живот у зони растопљеног слоја Земље. Макар су такве вести биле, а утолико су сензационалније када се зна да су на тој дубини Земљине коре температуре застрашујуће високе (чак и зона близу океанског дна може достићи 900°C). Истина је, пак, много приземнија. Они су истраживали подручје тзв. Атлантског масива, на дубини од преко 4 км испод површине океана и проучавали су стене које су потекле из ужареног гротла и које су се сада већ прилично охладиле. И ту су пронашли микроорганизме, али нико не каже да су они дошли ту заједно са стенама, већ су те стене, изгледа и по свему судећи, накнадно населили. Ето како погрешно тумачење може да направи и забуну и сензацију. 🙂

IFL Science: Have Researchers Really Found Life Within Earth’s Mantle? (2.2.2016)

И док смо у океану, да погледамо и највећу ајкулу икад:

Science dump: This biggest shark ever filmed just looks like an enormous zeppelin (17.8.2015)

Следи прича не о највећој, али довољно великој и надасве несрећној ајкули:

Мондо: Грдосија у мору у Ријеци! (2.2.2016)

Неке животиње нису велике, али им срце јесте. 🙂 Женка лабрадора видела је дечака са Дауновим синдромом први пут и ево како је реаговала:

Ево још једне приче о псу која ће вам, попут претходне, измамити емоције:

Petface: Beograd: Pas čeka preminulu vlasnicu svakog dana na istom mestu! (23.2.2015)

Да ли је тај пас још увек тамо не знамо, као што не знамо ни шта ми чекамо. 🙂 Па ваљда да се заврше пребројавања. Кажу синдикати да још нису завршена.

Унија синдиката просветних радника Србије: Још трају пребројавања у просвети (4.2.2016)

Још једна вест од овог синдиката:

Унија синдиката просветних радника Србије: 25. фебруара штрајк упозорења просветара (4.2.2016)

Нишке школе не штрајкују, али не могу ни да раде онако како би требало.

Јужне вести: Ђаци без креде и интернета, Град не плаћа и тражи штедњу (3.2.2016)

Градске власти у Нишу траже штедњу, а Друштво за заштиту и проучавање птица Србије тражи раднике. Уколико знате неке биологе без посла, молимо вас да пренесет информацију:

А како иде запошљавање на Универзитету?

Радио Слободна Европа: Запошљавање на Универзитету: Може (л)и без партије (28.1.2016)

Факултети иначе траже веће школарине, што и није вест. 🙂 За разлику од наших, словеначки факултети школарине дају бесплатно. Е, то је већ нешто. 🙂

Политика: Факултети траже више школарине (4.2.2016) & Где инвестирати: Студирајте у Словенији: Бесплатне студије и стипендије за млађе од 26 година (4.2.2016)

А ми и даље радимо за вас такође потпуно бесплатно. 🙂 До сутра.

Цена ван контроле и љубав ван прописа

Почињемо једном лепом презентацијом ауторке Иване Дамњановић:

А где су вируси, ту су и бактерије:

Сада наши ђаци неће мучити муку са бактеријама, али људи свакако хоће. Није тајна да су постале резистентне на пеницилин и ваља открити нови лек.

Balkans press: 1 kilogram košta 50.000 evra: Genijalci iz Srbije stvorili najjači antibiotik na svetu! (15.1.2016)

Печурке као лек, па и има логике, јер и пеницилијум је гљива. Него да нису мало претерали са ценом? 🙂 Слично би могло да се каже и за уџбенике.

Данас: Цене уџбеника ван државне контроле (15.1.2016)

Можда су цене ван контроле, али број неће бити, кажу одговорни.

Вечерње новости: Листа уџбеника биће знатно краћа (14.1.2016)

А ми за вас данас имамо листу бесплатних курсева.

Биологија: Бесплатни курсеви (10.1.2016)

А следи листа доктората. Наиме, сада можете онлајн да листате академске радове наших научника и факултетских професора:

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja: NaRDuS home

Прича о докторатима у нас вазда је осетљива, баш као и прича о било каквим дипломама. О томе сведочи и следећи текст:

Јужне вести: Васиљевић дипломирао, али не зна тачан назив факултета (14.1.2016)

Па, кад се већ деле дипломе шаком и капом, ево и за вас једна:

Quizlando: Koju diplomu zaslužuješ ti?

Учитељици о којој се пише у следећем тексту, диплома није ни потребна. Она је добила нешто много значајније. Њени ђаци је толико воле, да нису хтели да је пусте у пензију.

Зелена учионица: Ђачка љубав јача од прописа (15.1.2016)

Што се пензије тиче, синдикати су морали да реагују:

Зелена учионица: Допис министру просвете (12.1.2016)

И да са синдикатима, односно синдикалцима и завршимо.

Југмедија: Синдикалци у просвети нису послушници! (16.1.2016)

Три врсте суза

Богами, данас ће неки плакати. Од среће или од туге, тешко је рећи. 🙂 Оно што и није тако тешко је одговорити зашто плачемо. Најпре да вам кажемо да плачемо много више него што смо то уопште могли да помислимо. Годишње излучимо око 130 килограма суза! Но, све сузе нису исте. Константно стварамо базалне сузе које чине чак три слоја (мукусни, водени и липидни). Уколико сецкамо црни лук, стварамо другачије сузе, које садрже и антитела и које нас штите од напада штетних супстанци. Ове сузе називамо рефлексним. Напокон, ту су и емоционалне сузе, које садрже хормоне стреса, али је још увек нејасно како оне функционишу, односно како нас штите од стреса, јер по свему судећи то је њихова улога.

Science dump: Why do we cry? The three types of tears (7.3.2014)

Кад смо већ у сузама…

Бесно пиле: Ова прича је расплакала свет: Како сам убио свог најбољег пријатеља! (23.1.2015)

Следи једна другачија прича, са срећним крајем. Јунак ове приче је несрећни мозак Броди, а који је постао срећни мозак. 🙂

Science dump: This is the story of how Broody, a very unhappy brain, became very happy (19.3.2015)

Причу може да исприча и крв која се нађе на месту злочина. Инфографика на следећем линку би могла да буде занимљива нашим ђацима. Потребно је да се преведе и да се додају још неке чињенице о крви које се уче у седмом разреду и – воала, ето нам лепог паноа. 🙂

Science dump: Blood stains sometimes tell the whole story (25.9.2014)

Крв диносауруса и те како би могла да нам исприча разне приче, али ми до ње не можемо доћи. Уколико дође до фосилизације, остаће нам остаци костију, односно прецизније, минералне, неорганске супстанце из њих. Мека ткива, попут коже и крви, не можемо очекивати јер се протеини који их чине релативно брзо денатуришу, а ту су и увек присутни микроорганизми који воле да их разграде. Закључак је да нема шансе да видимо крв једног тираносауруса старог 68 милиона година. Ипак, откриће из 2005. нас демантује. Унутар кости ноге ове животиње изгледа да је пронађено меко ткиво, па тако и црвена крвна зрнца!

IFL Science: Scientists May Have Found Red Blood Cells In 75-Million-Year-Old Dinosaur Fossil (9.6.2015)

Још једно занимљиво откриће меког ткива датира из још давнијих времена. Конкретно, од пре 520 милиона година и ради се о мозгу једног од првих предатора у тадашњем мору. Овај предатор је био зглавкар из групе аномалокаридида (што би у буквалном преводу значило „ненормални шкамп“). И испоставило се да му је мозак био зачуђујуће једноставан, чак много простији од мозга животиња за које се верује да су му биле плен.

Рhys.org: Brain of world’s first known predators discovered (16.7.2014)

Том неком добу (фанерозоику) посвећена је цела једна Фејсбук страна:

Фејсбук – Веб локација о науци: Prehistoric Life in the Phanerozoic Eon

Из славне прошлости враћамо се у не тако светлу садашњост, а зато што смо је ми таквом начинили. За неке врсте учинили смо и да будућност буде крајње неизвесна. Следи списак од седам врста које су се у 2014. приближиле, да тако кажемо, истребљењу:

Grist.org: 7 species that moved closer to extinction in 2014 (30.12.2014)

За ове врсте неопходно је неко еколошко склониште. Другим речима, потребна им је – тетка. 🙂

b92: Тетка – еколошко склониште дечје душе (30.4.2009)

Како тек мајку назвати еколошким именом? Но, уместо да тражимо адекватан појам, за крај једна прича о љубави детета према мајци. Једино што је у овој причи дете – коала.

Блиц: Мама, пробуди се! Младунче коале нераздвојно од мајке која се бори за живот (8.6.2015)

Девет истина које знају жене које не носе шминку

Почињемо једном причом која је прича из живота, али је далеко од уобичајене. Младић по имену Ричард (Richard Norris) у пуцњави која се десила пре 15 година, погођен је у главу и преживео, али изгубио нос, усне и вилице. Након серије операција, које су имале веома ограничен успех, његово лице било је видно унакажено. Ричард је био у депресији и размишљао је о самоубиству. Свих тих година водио је живот скривајући се иза хируршке маске, а у куповину је ишао у касним вечерњим сатима када није било много људи напољу. Пре три године се десио обрт, када је убијен младић по имену Џошуа (Joshua Aversano). Џошуина сестра, Ребека (Rebekah) и мајка Гвен (Gwen), одлучиле су да смрт њиховог брата и сина не буде узалудна и прихватиле су да он буде донор за Ричардово ново лице. У операцији која је уследила, а која је била не само неуобичајена, већ и екстремно комплексна, хирурзи су пресадили вилице, зубе, језик, кожу и поткожно ткиво, све од скалпа до врата. Они су успели да поврате неке осећаје у лицу, омогућили му да се смеје и да показује неку гестикулацију, али Ричард не би смео да пије, пуши и изгори на сунцу. Такође, до даљег мора да посећује докторе и терапеуте, те да прима лекове против одбацивања органа. Све то не смета Ричарду, који је добио нови живот и могућност да има породицу и каријеру. А Ребека? Девојка је имала прилику да поново дотакне лице свог брата. Погледајте на снимку у следећем чланку:

IFL Science: Woman Meets The Man Wearing Her Dead Brother’s Face (29.5.2015)

Жене имају прилике да свакодневно имају ново лице, додуше не екстремним захватима као у Ричардовом случају, већ уз помоћ шминке. Лорен (Lauren Vino) одлучила је да шминку престане да носи и из тог искуства понела је чак девет сазнања.

MTV: 9 Truths I’ve Learned From Not Wearing Makeup (18.5.2015)

И за наше читатељке ми смо их превели.

1. Уштедећете много новца…

Према некој студији, коју је Лорен пронашла, просечна Американка потроши 3770 долара (што му дође 414700 динара) током свог живота само на маскару, чак и ако користи знатно приступачније брендове. Лорен верује да ће прелазак на природну лепоту бити значајно лакши уз сав тај уштеђени новац. 🙂

Ништа не дисциплинује народ као новчане казне. Међутим, у Хонгконгу тако не мисле. Они су смислили сасвим другачије казне за оне који бацају пикавце и жваке на улицу – јавно понижење. И да би то остварили, искористили су достигнућа генетике. Иако је тај део поменуте науке још увек веома комплексан и у експерименталној фази, они сакупљају ове отпатке и са њих узимају узорак ДНК. На основу овог макромолекула стварају слику лица особе чији је тај ДНК и постављају на билборде са јасним порукама:

Science alert: These billboards publicly shame litterers using their discarded DNA (20.5.2015)

2. …и много времена.

Стављање шминке траје од десет минута до целих сат времена, у зависности од расположења. Све то време може да се искористи за додатни сан пред полазак у школу или на посао. Додуше, има и оних припадница лепшег пола које ову активност обављају у путу до школе или посла, али Лорен сматра да треба да се прекине са тим, поготово када је жена тада за воланом. 🙂

Не, нећемо да улазимо у дебате који пол боље вози аутомобиле, али о аутомобилима хоћемо. Према аутору следећег чланка, једна од најпожељнијих марки аутомобила је Ферари. Један од дизајнера у поменутој фирми, Флавио (Flavio Manzoni), осим што креира лепа и скупа возила намењена овоземаљској употреби, воли да дизајнира и ванземаљска, која ће у будућности превозити људе до Марса и назад:

Science dump: Here’s the Ferrari that would take you to Mars and back (16.5.2015)

Будућност је већ почела. И то не на Марсу, већ у нашим школама:

Удружење Родитељ: Представљамо добре праксе: Школа будућности се одвија – на поду! (28.5.2015)

3. Можете да плачете када год то пожелите.

Лорен је уверена да је шминка за очи осмишљена да би се жене одвикле од плакања у јавности. Није да је плакање нешто што желе да раде, али ако већ имају лош дан, изглед лица са размазаном маскаром није нешто што ће помоћи нерасположеној жени да се осећа боље.

Није тајна да (не)расположење других утиче и на нас. Да ли можемо од тога да се заштитимо? Аутор следећег текста тврди да да и даје савете како да то учинимо:

Вести.нет: Ево како да се заштитите од негативних емоција других људи (23.1.2015)

4. Постаћете јачи.

Оно што Лорен жели да каже је да девојке које објављују своје фотографије без шминке, успеле су да пређу из једне „безбедне зоне“, односно када су сређене и лепе, на један нови ниво када су поносне на свој изглед баш такав какав им је мајка природа подарила. И у томе нема ничег лошег, напротив.

Уосталом, шминка није свемогућа. Рецимо, тешко да може баш много да прикрије године. Но, оно што не може шминка, може наука и могу Јапанци. Иако је старење једно од основних одлика живих бића које се помиње још у петом разреду, наука о њему зна јако мало. Додуше, постоје теорије и једна од њих каже да су за старење одговорне митохондрије, односно мутације које се дешавају у митохондријалној ДНК. Сумњичави јапански научници упоредили су стопу мутација у ћелијама узетим од младих људи и од старијих и утврдили да разлике, заправо, нема. То их је довело до закључка да мутације у митохондријама нису спонтане, већ да их нешто (споља) изазива. То би могло да буде накупљање током времена неког протеина који би даље правио дефекте на ДНК. Ако би то био случај, кажу они, онда би „ресетовање“ старих ћелија у матичне, отклонило те спољашње (епигенетичке) факторе. И у томе су и успели. Када су проучили који део митохондријалне ДНК је погођен мутацијама, пронашли су два региона који производе аминокиселину глицин. Направили су базен од ове киселине и купали ћелије узете од 97-годишњака целих десет дана. И успели су да постигну да митохондрија наново проради и чак да преокрену неке дефекте изазване старењем. Фонтана младости нам је на дохват руке. 🙂

IFL Science: Scientists Reverse Aging In Human Cell Line (28.5.2015)

Без обзира на све ово, ми знамо да је човек млад онолико колико се младим осећа. 🙂

Блиц: Пуни живота – Ова пензионерска банда прави графите по улицама Лисабона (27.5.2015)

5. Схватићете да шминка није решење ако имате лошу кожу.

Лорен има искуства у овоме, јер води рат са акнама. И јефтина подлога за лице јој само одмаже, мада свакако није једини кривац. Ту су и стрес, хормони и дехидратација.

Све ово потврђује и следећи текст, али додаје и генетичке факторе. Гени детерминишу ниво хормона, структуру фоликула длаке, активност лојних жлезда и имуни одговор на бактерије које иначе акне изазивају.

Science dump: This is why we’re all doomed to have acne! (20.4.2015)

6. Сви ће мислити да заиста напорно радите.

Људи ће радије веровати да нисте ставили шминку зато што нисте имали времена, него зато што је напросто не волите. Ненашминкано лице прилично добро дочарава да сте уморни. Лорен саветује да се не нервирате ако сви буду коментарисали и да их не уверавате да сте добро наспавани и да ваше лице заиста тако изгледа. Наместо тога, уживите се у улогу и реците како се у послу дајете 110%. 🙂

А колико заиста улажете у посао, можете проверити одмах:

Зелена учионица: 10 знакова да сте сјајан наставник (24.5.2015)

7. Иронично, али наношење шминке код оних жена које је иначе не носе често, учиниће да се осећају боље.

Без шминке, жена ће боље сагледати карактеристике свог лица и знаће шта је то најбоље што треба нагласити. У том случају шминка дође као прави бонус.

Ако још нисте упознали све своје карактеристике (не само лица, већ и душе), ево једног теста који ће вам помоћи да то напокон обавите:

Его магазин: Его-тест: којим талентом се издвајате? (16.11.2014)

8. Мушкарци и тако немају појма. 🙂

С обзиром да мушкарци шминку не носе, о шминкању појма ни немају и зашто онда бринути? Са или без шминке, тврди Лорен, самопоуздање је оно што осваја.

У следећем експерименту шминка је искоришћена и за њу и њега, а због веома занимљивог циља. Она и он су млади пар који треба да се венча за месец дана. Професионални шминкери су три пута урадили сјајан посао, претворивши младе у старији брачни пар. Наиме, показали су им како ће изгледати са својих 50, 70 и коначно, 90 година. Циљ је био да се види да ли ће и даље желети да се венчају. Погледајте снимак на следећем линку и откријте:

MTV: Would You Still Get Married If You Saw Yourselves At 50, 70 And 90? One Couple Found Out (15.5.2015)

9. Навићи ћете се на то да не носите шминку много брже него што очекујете.

Лорен је приметила да безброј жена шета улицом без шминке сваки дан и не види разлог да и ви не будете једна од њих.

Човек се на свашта навикне. Па и на рад у сменама. Међутим…

b92: Рад у сменама затупљује мозак и изазива болести (5.11.2014)

Лајмску болест, пак, изазивају крпељи. У Америци ово је најчешћа болест коју изазивају животињски преносиоци (око 30000 пријављених оболелих сваке године). Болест је, додуше, ретко кад смртоносна, али може довести до озбиљних последица, попут артритиса, менингитиса и упала нерава и повремено, срчаних проблема. Добра вест је да постоји врло ефикасна (на узорку од преко 10000 испитаника успешно је заштитила 80% одраслих од нових инфекција и целих 100% деце и то без озбиљнијих нуспојава) и одобрена (од Светске здравствене организације) вакцина која превентивно делује на болест, али је лоша вест што је повучена због тамошњег покрета који се противи вакцинацији.

IFL Science: There’s An Effective Vaccine For Lyme Disease – But You Can’t Get It, Thanks To Anti-Vaxxers (29.5.2015)

Боље је да не ширимо ову причу на Србију, јер би је било много и то оставимо за неки други пут. 🙂

Рад са великим идејама

Тридесетог јуна, најављују поједини медији, биће дан који ће бити мучан појединим компанијама:

Блиц: Спремите се – 30. јун је дан који ће загорчати живот многим интернет компанијама (20.5.2015)

То је за недељу дана, а данас је Дан специјалног резервата природе „Окањ бара“…

Фејсбук фотографије – Дззс Окањ-Елемир: Због прелепе природе и зеленог стања ми славимо дан мога постојања (22.5.2015)

…и  Међународни дан биодиверзитета. Пошто се за празнике нешто поклања, ми вама поклањамо књигу „Рад са великим идејама научног образовања“.

Пре пет година, 2010, публиковали смо „Принципе и велике идеје научног образовања“ с циљем да покажемо да би научно образовање требало ђацима да омогући развој релативно малог броја великих идеја из науке и о науци. Њихова примена је посматрана кроз неке догађаје у образовању и свакодневном животу. Одговори корисника из многих земаља потврдили су да је избор идеја релевантан, па се чак и у реформи неких националних курикулумима манифестовао њихов утицај.

Потенцијална корист од продубљенијег начина учења, радије него некоординисана уопштеност, ипак зависи од промена у начину рада у учионици. Зато овом публикацијом, приказујући даљи рад исте интернационалне групе научника и едукатора у науци, указујемо на оно што би требало бити укључено при раду ка великим идејама. Разматран је приказ великих идеја, импликације на садржај курикулума, педагогију, формативно и сумативно процењивање, као и професионално усавршавање наставника и евалуацију подучавања.

Ево и линка са ког можете преузети књигу:

Вин Харлен и група аутора (2015): „Рад са великим идејама научног образовања“. Научни образовни програм (Science Education Programme). Италија.

Ми немамо да вам понудимо неку своју књигу (мада никад се не зна шта ће бити у будућности), али веома успешно пишемо блог. 🙂 Додуше, блог се може писати и неуспешно.

Adriahost.rs: Блогерске грешке које троше време свима & Креативно писање: Kако направити лош блог? (8.11.2014)

За оне који дају предност Фејсбуку у односу на блог да знају да је осмишљена апликација која вам бира сродну душу. 🙂

Vonvon: Who is my real soulmate?

Жене које би желеле да буду маме, у будућности можда неће морати ни да бирају сродне душе, ако то не желе. Једна француска компанија тврди да је успела да произведе, у лабораторијским условима, функционалне сперматозоиде. Овај рад није објављен ни у једном научном часопису, што, јасно, побуђује сумње научне заједнице, али је јасан и мотив дотичне компаније да свој патент заштити. О самом механизму како су научници запослени у компанији успели то што тврде мало се зна, осим да је коришћено ткиво из тестиса које садржи само незреле ћелије, тзв. сперматогоније, а које настају из матичних ћелија.

IFL Science: Scientists Claim They Have Created Sperm In The Lab For The First Time (12.5.2015)

Можда ће свака врста ћелија и свако ткиво или чак орган моћи да се добије од новооткривених матичних ћелија. Оне припадају типу плурипотентних ћелија, али се разликују од других таквих по механизмима метаболизма и експресији гена. Ове амебоидне ћелије су занимљиве по томе што неће да се „приме“ ако се убризгају у било које место у телу, али ако се место погоди, дају одличне резултате. За рад у лабораторији су Богом дане; ефикасно се клонирају, лако се одржавају у култури ћелија и такође лако генетички модификују. Научници већ имају идеја шта би са њима. 🙂

IFL Science: New Type Of Stem Cell Discovered (11.5.2015)

Некада се дешава да поједине животиње изгубе делове тела и тада у помоћ ускачу активисти организација за заштиту животиња. Ти делови се не надокнађују уз помоћ матичних ћелија, већ је технологија значајно мање софистицирана, али ефикасна. Погледајте:

IFL Science: Injured Sea Turtle Gets A 3D-Printed Jaw (18.5.2015) & LADTV: Eagle Was Tragically Shot in The Face, 3D Printing Saved Her Life (18.5.2015)

Наравно, таквих интервенција би било мање када би било мање и лова. Такође би и мањи број врста био угрожен када се не би дешавао лов на њих. Зато је приличан број авио-компанија одлучио да више не дозвољава транспорт трофеја које чине убијене јединке угрожених врста животиња:

True activist: Multiple Airlines Will Now Refuse To Ship Hunting Trophies! (15.5.2015)

Дакле, немојте на пут авионом носити бунде и сличне рукотворине ако припадају којој угроженој врсти, а ако пожелите да се возите свемирским бродом, ствари постају још компликованије:

b92: Девет недеља наопачке: Да ли бисте пристали на овај експеримент? (14.5.2015)

Овај експеримент се, дакле, ради како би се видео утицај свемирских путовања на људско тело. Нека истраживања су показала како би путовање на Марс утицало на људски мозак. Да би то открили, научници су „бомбардовали“ мишеве честицама налик на оне нађене у космичком зрачењу. И резултати нису добри; под утицајем таквог зрачења, губи се способност решавања проблема.

IFL Science: Study Reveals How Traveling To Mars Could Damage Astronaut’s Brains (2.5.2015)

То нас неће спречити да отпутујемо још даље од Марса, до самих граница Сунчевог система. Где се оне налазе, одговара чланак који смо изабрали за крај:

Сuriosity: Where Does the Solar System End?

А крај нашег Биолошког блога за ову школску годину биће тамо негде средином јула. 🙂

Наука за сломљено срце

Знате ли шта је Зојин закон?

Деца која болују од ретких болести у Србији, битку за право на живот, изгубила су, а вољом већине посланика Народне скупштине Републике Србије. Посланици, додуше, нису гласали против закона који би помогао оболелој деци; напросто су игнорисали гласање. Иако поједини посланици одбијају да сагледају тај закон „политички“, више је него очигледно да се некакво политичко препуцавање дешава.

Посланици одбили да гласају да се усвајање Зојиног закона стави на дневни ред Скупштине Србије (18.12.2014)

Када су права наставника у питању и што се нашег штрајка тиче, ничег новог нема и за оне који сутра славе Светог Николу, сва је прилика да ће им викенд бити продужен више него што су очекивали:

Форум београдских гимназија: Видимо се у понедељак! Нема ђачких књижица уколико нас преваре! (18.12.2014) & Зелена учионица: Просветари прете Министарству: Деци неће да закључе оцене (18.12.2014)

И док министарство и просветари имају своје размирице, имају их и психолози међу собом, а око још недонесеног закона који би требало да санкционише физичко кажњавање деце.

Политика: Психолози доследно против „васпитних ћушки” (17.12.2014)

Нису само психолози доследни; то су и астробиолози у свом трагању за ванземаљским животом. До данас је откривено преко 2.000 егзопланета (ван Сунчевог система). Да ли је нека од њих насељива или већ насељена или не, зависи од многих фактора. Један од њих је њен нагиб ка звезди око које кружи. Земља, на пример, има релативно благу накошеност, што значи да ротира око осе која је готово управна на раван орбите око Сунца. Научници верују да пронађене егзопланете показују изузетну варијабилност искошености и што је она екстремнија, мања је шанса да ће планета бити насељена. Но, чак и планете са готово хоризонтално постављеном осом ротације би могле бити насељене уколико би целе биле прекривене океаном. Чак и да је тај океан плитак, са свега 50 метара дубине, живот би могао да постоји, јер би се одржавала просечна годишња температура на подношљивих 15,5 степени Целзијусових. Ово је захваљујући својствима воде која је способна да задржи топлоту, јер полови такве планете би пола године били у потпуном мраку и извесно би се смрзли да су копнени.

Рhys.org: Study finds an exoplanet, tilted on its side, could still be habitable if covered in ocean (17.12.2014)

И док се надамо животу на другим планетама, не поштујемо овај који се налази на нашој. Поједини људи се издвајају и запањују оним што чине.

Мондо: Брутално: Иживљавао се над малаксалим коњем (17.12.2014) & Животиње.рс: Појавио се и снимак: Погледајте како је изгледало премлаћивање коња у центру Јагодине! (18.12.2014)

И док људи према њима показују окрутност:

Животиње.рс: И домаће животиње умеју да покажу љубав! (27.8.2014)

Очигледно је ова љубав неузвраћена, несрећна. И баш у вези са њом је следећи чланак. Не, нисмо вам припремили причу за коју вам је потребно паковање папирнатих марамица, већ научну причу која објашњава сломљено срце. 🙂

Science dump: The science of heartbreak (14.9.2013)

Срце за некога и не мора да буде сломљено – довољно је да изгледа привлачно супротном полу. И ту наука може да помогне, чак и саветима колико је потребно времена провести у теретани, која боја је најбољи избор за одећу и да ли се бријати или не. Савети следе и за лепши пол – одмах испод оних за господу, а у истом чланку.

Business insider: 6 Scientifically Proven Things Men Can Do To Be More Attractive (9.4.2014)

Неки мушкарци ће пет година од сада моћи да надоместе и мушкост, уколико им је она због неког већ разлога, одузета. Наиме, тада ће бити могуће да пенис практично израсте, лабораторијски контролисано, на месту одакле је био одстрањен.

Science dump: Your replacement penis will be ready in 5 years (8.10.2014)

Може ли уопште да се одстрани? Заправо, један човек је то учинио сам себи, мада му то није била намера. Он је шприцем у свој полни уд убризгао кокаин како би повећао сексуално задовољство. Не верујемо да је ефекат по њега био задовољавајући, али зато један у пет (до шест) милиона мушкараца има разлога да буде дупло задовољан, јер толико поменутих полних органа и има више. Међутим, чак и међу тако ретко рођеним мушкарцима, ретки су они код којих су оба ова органа функционална. Ове и још неке занимљивости и о пенису, али и о вагини, можете видети у следећа два чланка:

Science dump: 10 facts about the penis (27.11.2014) & 10 facts about the vagina (27.11.2014)

За оне који су се постидели, приредили смо „пристојнију“, али ништа мање занимљиву лекцију из анатомије. Заправо три. 🙂

Телеграф: 20 невероватних чињеница о људском телу: Производимо довољно пљувачке да се напуни базен! (20.9.2014) & Сhaos worm.com: 20 Amazing Facts About the Human Body That Will Blow Your Mind. (23.7.2014) & Science dump: 18 Amazing facts about the human body (17.8.2014)

Следећих пар гифова приказују пресек кроз читаво тело. Заиста задивљујуће.

IFL Science: GIF Shows The Inside Of The Entire Human Body, From Top To Bottom (4.11.2014)

Следеће што ћете видети је такође галерија и иако слике нису покретне попут претходних, једнако су задивљујуће.

Пикселизам: Људско тијело под микроскопом (21.4.2014)

И да са микросветом и завршимо. Водимо вас у унутрашњост ћелије.

Рhys.org: Inside the cell, an ocean of buffeting waves (14.8.2014)

Кинески без муке и игре без граница

Љубав је хемија, кажу. А љубавна песма може бити научна. Послушајте.

Кажу и да нас је песма одржала, њојзи хвала. Виолиниста Роџер (Roger) је то схватио заиста дословно и свирао је виолину чак и када су му оперисали мозак. Иначе су то учинили како би спречили тремор који је могао да му оконча каријеру. У томе су и успели и он се данас броји у виђеније музичаре.

Science dump: Violinist plays his instrument during his brain surgery (18.8.2014)

Иако изгледа лудо, описани догађај није сасвим без смисла. Свирање инструмента благотворно утиче на мозак.

Trending hot.net: What Playing A Musical Instrument Does To Your Brain (22.7.2014)

Да ли играње игрица може позитивно да утиче на мозак? Научници нису тако сигурни. Када играте неку игрицу, ви свакако постајете бољи у игрању те игрице, али нема доказа да се на тај начин усавршавате и за неку другу, кориснију животну вештину. Другим речима, победа у игрици или смишљање нове стратегије како да до ње дођете, неће вам помоћи да лакше решавате задатке из математике. Па ипак, играње игрица не може да шкоди, зар не? Заправо, да. Оне нам одузимају време које можемо да искористимо на активности које доказано побољшавају рад мозга: читање, рекреацију или дружење.

Science dump: Are brain games really helpful? (2.11.2014)

Читање није свима лако. Постоје и таква деца која имају дислексију и ви знате о чему говоримо. Уколико желите више да се информишете о овој теми:

TED Ed: What is dyslexia? – Kelli Sandman-Hurley (15.7.2013)

Читање кинеског може да буде лако (а није да нам неће бити потребно). Тако тврди аутор следећег чланка.

Science dump: Learn to read Chinese … with ease! (19.5.2013)

А где је кинески, ту је и босански.

Вечерње новости: У Новом Пазару почиње обука за босански језик (11.12.2014)

Ипак, да се вратимо кинеском. Колико смо схватили из претходног чланка, знаке треба допунити тако да изгледају као цртеж појма који представљају. Иначе, цртежи су се нашли и на новчаницама.

Родитељ Србија: Новчанице са дечјим цртежима

Како је кренуло, ми их видети нећемо ни нацртане. Но, можемо да гледамо птице. За оне који то воле да раде, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије организује годишњу и уједно изборну скупштину, у суботу 20. децембра у 11 часова. Скупштина ће се одржати у великој сали Покрајинског завода за заштиту природе у Новом Саду. За оне који не знају где је то, адреса је Радничка 20а. Птице које бисмо ми поменули су сове. Швајцарски научници тврде да младунци сова имају веома специфичне гласове према којима их родитељи препознају.

BBC Nature: Barn owl nestlings recognise their siblings’ calls (25.11.2013)

Дакле, посматрање (а можда и ослушкивање) разних врста птица планираће се у суботу у главном граду Војводине, па је ред да представимо ову покрајину у њеном прелепом, али и тајанственом издању. 🙂

На длану: Скривене лепоте Војводине: Који то застрашујући потомак дивље животиње шета Омољицом

Колико год застрашујући био, према животињама морамо да се опходимо хумано.

Показивач: „Стоп убијању недужних животиња!“ (9.12.2014)

Стоп је рекао и министар, али за нешто сасвим друго.

Блиц: Вербић: Обустављање рада у школама је супротно закону (11.12.2014)

Ко ради, тај и греши. 🙂

На ово, Форум београдских гимназија даје одговор:

ФБГ: Ако смо криви – дајте нам отказ! (11.12.2014)

Надамо се да до тога доћи неће, иако, поједине колеге сматрају, синдикати нису баш сасвим без кривице.

Блог – Неки нови наставници: Неспретни просветно-синдикални потези (11.12.2014)

Поједини најављени потези, попут оних да ђаци неће добити књижице, наилазе на неверицу.

РТС: Лужанин: Ученици не смеју да испаштају (11.12.2014)

Да ипак не завршимо овако лошим вестима, ево једне добре за крај. И наших искрених честитки.

Новине новосадске: Браво: Новосађанка најбоља млада научница на свету! (11.12.2014)

Дан љубави према енергији

Добар део света данас прави разноразна срца и мерка особе које су им драге (ако већ нису удате или ожењене или верене или у вези са њима), а како би са њима провели Дан заљубљених. Да ли знате да је данас и Светски дан очувања енергије?

Што се овог другог тиче, новија вест је да је Кина „превазишла“ САД у производњи гасова који изазивају ефекат стаклене баште и то за целих 20%! И то упркос томе што је по мишљењу стручњака Кина у протеклих пет година направила видан помак у уштеди енергије и усавршавању технологије за коришћење обновљивих извора енергије. Међутим, изгледа да су такви извори енергије ипак недовољно искоришћени и тек за деличак земље, те је процена да ће до 2015. Кина емитовати чак 50% више штетних гасова од САД. Тиме Кина заузима прво место у загађивању ваздуха – што баш и није за понос (Србија, пак, има прва места у тенису и ватерполу :)).

Целу вест имате на линку: http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=china-greenhouse-gas-emissions-rise-past-us

Имамо и чак две (биолошке) вести у вези са љубави (веровали или не) и директно или индиректно и у вези са нама људима. 🙂

Да је љубав „у ваздуху“ неки научници схватају врло буквално. 🙂 Наиме, они верују да и људи, попут животиња, рецимо неких ноћних лептирића, али и бактерија и биљака, одашиљу феромоне. Верујемо да знате да су деценије потрошене на истраживања која ће то потврдити или оповрћи, а ситуација још увек није најјаснија. Међутим, да бисмо ми себи појаснили причу о феромонима, потребно је да схватимо да не играју сви улогу у сексуалној активности. Неки, смрдљиви, служе и за решавање супарничких односа, док други учествују у тимском раду проналажења хране. Феромони су званично откривени 1959. када је откривен бомбикол, супстанца коју испуштају женке свилених буба на коју су њихови мужјаци хиперсензитивни; неколико молекула могу да осете на удаљености од неколико километара. Сврха овог феромона је недвосмислена. 🙂 Ништа тако очигледно није откривено код људи, али и сами стручњаци признају да су њихова истраживања још увек у раној фази. Они су се фокусирали на делове тела који иначе испуштају највише мириса. Погађате, један од њих је пазух.

Шта је до сада откривено? Код жена које су живеле близу једна другој, као што је случај у студентским домовима, на крају је дошло до усклађивања циклуса. Такође, када су женама изнад горње усне наносили слој зноја који потиче од пазуха (и жена и мушкараца), циклуси су им се мењали. Критике на ова сазнања су да супстанца која то наводно изазива није изолована, а и изгледа да статистика истраживања није баш коректна. Прошлогодишње истраживање које је валидније није показало да феромони имају улогу у избору партнера, али имају улогу за одојче да пронађе извор хране. Бебе које сисају се заправо изгледа и руководе мирисом, а који производе ареоларне жлезде (около брадавице).

Што се осталих истраживања тиче, занимљиво је откриће да поједини људски мириси утичу на осећања. На пример, мирис груди доиља може да изазове сексуалну жељу код жена које немају децу. Такође, најозбиљнији кандидат да буде проглашен као мушки феромон, андростадиенон, а који потиче од тестостерона и који је једини и изолован, изгледа да утиче на жене да се осећају опуштеније (ако је то заиста тако, мушкарци имају опасну биолошку стратегију :D).

Ово очигледно занимљиво поље је још увек отворено за бројна истраживања, а целу вест можете пронаћи на линку:

http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=pheromones-sex-lives

Чланак у „Science on msnbc.com“ почиње констатацијом да жене потичу са Венере, а мушкарци са Марса, али и питањем – како су уопште доспели тамо. Према истраживањима на мишевима, изгледа да то зависи од тога како наши мозгови реагују на хормоне. Или да будемо прецизнији, хормони искључују и укључују гене који се налазе и у ћелијама нашег мозга. Код мишева, ово се одражава на понашање родитеља према потомству, али истраживања указују да се слично дешава код свих сисара, па и људи. То је зато што ми имамо неке исте гене који су откривени код мишева. Међутим, контрола понашања би могла бити другачија. До сада се знало да функционисање нашег мозга у високом степену зависи од утицаја хормона, али сада су откривени и гени одговорни за ово.

Да будемо још прецизнији, део мозга одговоран за овакво сексуално различито понашање је хипоталамус, јер он регулише парење и понашање родитеља према потомству код мишева, односно неке активности попут неговања и заштите младунаца. Проучавајући хипоталамус, научници су пронашли чак 16 гена одговорних за развој понашања условљеног хормонима. Када су одгајили мутанте којима неки од тих гена фале, изгледали су сасвим нормално, као и сви други мишеви, осим што су показивали другачије понашање приликом парења и бриге о потомству. На пример, женке без гена названог Irs4, показивале су мање агресије према уљезима и самим тим су биле мање ажурне по питању одбране потомства. Са друге стране, мужјаци рецимо без гена Brsr3, брже су иницирали секс са женкама, али и „заподевали кавгу“ са другим мужјацима.

Научници верују да има више од 16 гена који утичу на понашање важно за сексуалне активности, а верују да је слична ситуација и са нама људима. Међутим, како ти гени утичу на људску сексуалност је тешко и за наслутити, јер се ипак људска и мишија сексуалност веома много разликује. Ипак, истраживање сматрају корисним за разумевање тога зашто су неки психички поремећаји, попут аутизма, различито учестали код оба пола. Такође, истраживање јесте некакав почетак у истраживању људске сексуалности.

Целу вест можете прочитати на линку:

http://www.msnbc.msn.com/id/46239911/ns/technology_and_science-science/#.TzfcjIFpbIV

На крају текста са линка пронаћи ћете линкове ка још неким занимљивим темама; шта све мушкарци треба да знају о женском мозгу,  објашњење за десет најдеструктивнијих понашања људи, као и десет научних савета како да одгајимо срећну децу. Не баш научни, али веома забаван чланак о разликама између женског и мушког шишања можете пронаћи овде:

https://twitter.com/#!/Momciloo/status/169106281188175873/photo/1

Верујемо да ћете пронаћи нешто занимљиво за читање, а надамо се да вам се допало ово што смо вам припремили за данас, као и слике које смо одабрали за ове лепе Дане, а ако не, можете да изаберете неку са сајта WWF:

http://wwf.worldwildlife.org/site/PageServer?pagename=Valentine_Ecards&utm_source=ecard&utm_medium=email&utm_content=2012feb&utm_campaign=ecard

Остаје нам само још да вам пожелимо срећан дан енергетске љубави! 😀