Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „љубав“

Кинески без муке и игре без граница

Љубав је хемија, кажу. А љубавна песма може бити научна. Послушајте.

Кажу и да нас је песма одржала, њојзи хвала. Виолиниста Роџер (Roger) је то схватио заиста дословно и свирао је виолину чак и када су му оперисали мозак. Иначе су то учинили како би спречили тремор који је могао да му оконча каријеру. У томе су и успели и он се данас броји у виђеније музичаре.

Science dump: Violinist plays his instrument during his brain surgery (18.8.2014)

Иако изгледа лудо, описани догађај није сасвим без смисла. Свирање инструмента благотворно утиче на мозак.

Trending hot.net: What Playing A Musical Instrument Does To Your Brain (22.7.2014)

slob-ghost (Small)Да ли играње игрица може позитивно да утиче на мозак? Научници нису тако сигурни. Када играте неку игрицу, ви свакако постајете бољи у игрању те игрице, али нема доказа да се на тај начин усавршавате и за неку другу, кориснију животну вештину. Другим речима, победа у игрици или смишљање нове стратегије како да до ње дођете, неће вам помоћи да лакше решавате задатке из математике. Па ипак, играње игрица не може да шкоди, зар не? Заправо, да. Оне нам одузимају време које можемо да искористимо на активности које доказано побољшавају рад мозга: читање, рекреацију или дружење.

Science dump: Are brain games really helpful? (2.11.2014)

Читање није свима лако. Постоје и таква деца која имају дислексију и ви знате о чему говоримо. Уколико желите више да се информишете о овој теми:

TED Ed: What is dyslexia? – Kelli Sandman-Hurley (15.7.2013)

10557233_10152237985701643_8240886037717527678_nЧитање кинеског може да буде лако (а није да нам неће бити потребно). Тако тврди аутор следећег чланка.

Science dump: Learn to read Chinese … with ease! (19.5.2013)

А где је кинески, ту је и босански.

Вечерње новости: У Новом Пазару почиње обука за босански језик (11.12.2014)

Ипак, да се вратимо кинеском. Колико смо схватили из претходног чланка, знаке треба допунити тако да изгледају као цртеж појма који представљају. Иначе, цртежи су се нашли и на новчаницама.

Родитељ Србија: Новчанице са дечјим цртежима

Како је кренуло, ми их видети нећемо ни нацртане. Но, можемо да гледамо птице. _10152331703249886_4157194122861149437_nЗа оне који то воле да раде, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије организује годишњу и уједно изборну скупштину, у суботу 20. децембра у 11 часова. Скупштина ће се одржати у великој сали Покрајинског завода за заштиту природе у Новом Саду. За оне који не знају где је то, адреса је Радничка 20а. Птице које бисмо ми поменули су сове. Швајцарски научници тврде да младунци сова имају веома специфичне гласове према којима их родитељи препознају.

BBC Nature: Barn owl nestlings recognise their siblings’ calls (25.11.2013)

PrintДакле, посматрање (а можда и ослушкивање) разних врста птица планираће се у суботу у главном граду Војводине, па је ред да представимо ову покрајину у њеном прелепом, али и тајанственом издању. 🙂

На длану: Скривене лепоте Војводине: Који то застрашујући потомак дивље животиње шета Омољицом

Колико год застрашујући био, према животињама морамо да се опходимо хумано.

Показивач: „Стоп убијању недужних животиња!“ (9.12.2014)

Стоп је рекао и министар, али за нешто сасвим друго.

Блиц: Вербић: Обустављање рада у школама је супротно закону (11.12.2014)

Ко ради, тај и греши. :)

Ко ради, тај и греши. 🙂

На ово, Форум београдских гимназија даје одговор:

ФБГ: Ако смо криви – дајте нам отказ! (11.12.2014)

Надамо се да до тога доћи неће, иако, поједине колеге сматрају, синдикати нису баш сасвим без кривице.

Блог – Неки нови наставници: Неспретни просветно-синдикални потези (11.12.2014)

_10205791486209803_1222720071972555529_nПоједини најављени потези, попут оних да ђаци неће добити књижице, наилазе на неверицу.

РТС: Лужанин: Ученици не смеју да испаштају (11.12.2014)

Да ипак не завршимо овако лошим вестима, ево једне добре за крај. И наших искрених честитки.

Новине новосадске: Браво: Новосађанка најбоља млада научница на свету! (11.12.2014)

Advertisements

Дан љубави према енергији

Добар део света данас прави разноразна срца и мерка особе које су им драге (ако већ нису удате или ожењене или верене или у вези са њима), а како би са њима провели Дан заљубљених. Да ли знате да је данас и Светски дан очувања енергије?

Што се овог другог тиче, новија вест је да је Кина „превазишла“ САД у производњи гасова који изазивају ефекат стаклене баште и то за целих 20%! И то упркос томе што је по мишљењу стручњака Кина у протеклих пет година направила видан помак у уштеди енергије и усавршавању технологије за коришћење обновљивих извора енергије. Међутим, изгледа да су такви извори енергије ипак недовољно искоришћени и тек за деличак земље, те је процена да ће до 2015. Кина емитовати чак 50% више штетних гасова од САД. Тиме Кина заузима прво место у загађивању ваздуха – што баш и није за понос (Србија, пак, има прва места у тенису и ватерполу :)).

Целу вест имате на линку: http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=china-greenhouse-gas-emissions-rise-past-us

Имамо и чак две (биолошке) вести у вези са љубави (веровали или не) и директно или индиректно и у вези са нама људима. 🙂

Да је љубав „у ваздуху“ неки научници схватају врло буквално. 🙂 Наиме, они верују да и људи, попут животиња, рецимо неких ноћних лептирића, али и бактерија и биљака, одашиљу феромоне. Верујемо да знате да су деценије потрошене на истраживања која ће то потврдити или оповрћи, а ситуација још увек није најјаснија. Међутим, да бисмо ми себи појаснили причу о феромонима, потребно је да схватимо да не играју сви улогу у сексуалној активности. Неки, смрдљиви, служе и за решавање супарничких односа, док други учествују у тимском раду проналажења хране. Феромони су званично откривени 1959. када је откривен бомбикол, супстанца коју испуштају женке свилених буба на коју су њихови мужјаци хиперсензитивни; неколико молекула могу да осете на удаљености од неколико километара. Сврха овог феромона је недвосмислена. 🙂 Ништа тако очигледно није откривено код људи, али и сами стручњаци признају да су њихова истраживања још увек у раној фази. Они су се фокусирали на делове тела који иначе испуштају највише мириса. Погађате, један од њих је пазух.

Шта је до сада откривено? Код жена које су живеле близу једна другој, као што је случај у студентским домовима, на крају је дошло до усклађивања циклуса. Такође, када су женама изнад горње усне наносили слој зноја који потиче од пазуха (и жена и мушкараца), циклуси су им се мењали. Критике на ова сазнања су да супстанца која то наводно изазива није изолована, а и изгледа да статистика истраживања није баш коректна. Прошлогодишње истраживање које је валидније није показало да феромони имају улогу у избору партнера, али имају улогу за одојче да пронађе извор хране. Бебе које сисају се заправо изгледа и руководе мирисом, а који производе ареоларне жлезде (около брадавице).

Што се осталих истраживања тиче, занимљиво је откриће да поједини људски мириси утичу на осећања. На пример, мирис груди доиља може да изазове сексуалну жељу код жена које немају децу. Такође, најозбиљнији кандидат да буде проглашен као мушки феромон, андростадиенон, а који потиче од тестостерона и који је једини и изолован, изгледа да утиче на жене да се осећају опуштеније (ако је то заиста тако, мушкарци имају опасну биолошку стратегију :D).

Ово очигледно занимљиво поље је још увек отворено за бројна истраживања, а целу вест можете пронаћи на линку:

http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=pheromones-sex-lives

Чланак у „Science on msnbc.com“ почиње констатацијом да жене потичу са Венере, а мушкарци са Марса, али и питањем – како су уопште доспели тамо. Према истраживањима на мишевима, изгледа да то зависи од тога како наши мозгови реагују на хормоне. Или да будемо прецизнији, хормони искључују и укључују гене који се налазе и у ћелијама нашег мозга. Код мишева, ово се одражава на понашање родитеља према потомству, али истраживања указују да се слично дешава код свих сисара, па и људи. То је зато што ми имамо неке исте гене који су откривени код мишева. Међутим, контрола понашања би могла бити другачија. До сада се знало да функционисање нашег мозга у високом степену зависи од утицаја хормона, али сада су откривени и гени одговорни за ово.

Да будемо још прецизнији, део мозга одговоран за овакво сексуално различито понашање је хипоталамус, јер он регулише парење и понашање родитеља према потомству код мишева, односно неке активности попут неговања и заштите младунаца. Проучавајући хипоталамус, научници су пронашли чак 16 гена одговорних за развој понашања условљеног хормонима. Када су одгајили мутанте којима неки од тих гена фале, изгледали су сасвим нормално, као и сви други мишеви, осим што су показивали другачије понашање приликом парења и бриге о потомству. На пример, женке без гена названог Irs4, показивале су мање агресије према уљезима и самим тим су биле мање ажурне по питању одбране потомства. Са друге стране, мужјаци рецимо без гена Brsr3, брже су иницирали секс са женкама, али и „заподевали кавгу“ са другим мужјацима.

Научници верују да има више од 16 гена који утичу на понашање важно за сексуалне активности, а верују да је слична ситуација и са нама људима. Међутим, како ти гени утичу на људску сексуалност је тешко и за наслутити, јер се ипак људска и мишија сексуалност веома много разликује. Ипак, истраживање сматрају корисним за разумевање тога зашто су неки психички поремећаји, попут аутизма, различито учестали код оба пола. Такође, истраживање јесте некакав почетак у истраживању људске сексуалности.

Целу вест можете прочитати на линку:

http://www.msnbc.msn.com/id/46239911/ns/technology_and_science-science/#.TzfcjIFpbIV

На крају текста са линка пронаћи ћете линкове ка још неким занимљивим темама; шта све мушкарци треба да знају о женском мозгу,  објашњење за десет најдеструктивнијих понашања људи, као и десет научних савета како да одгајимо срећну децу. Не баш научни, али веома забаван чланак о разликама између женског и мушког шишања можете пронаћи овде:

https://twitter.com/#!/Momciloo/status/169106281188175873/photo/1

Верујемо да ћете пронаћи нешто занимљиво за читање, а надамо се да вам се допало ово што смо вам припремили за данас, као и слике које смо одабрали за ове лепе Дане, а ако не, можете да изаберете неку са сајта WWF:

http://wwf.worldwildlife.org/site/PageServer?pagename=Valentine_Ecards&utm_source=ecard&utm_medium=email&utm_content=2012feb&utm_campaign=ecard

Остаје нам само још да вам пожелимо срећан дан енергетске љубави! 😀

Облак ознака