Лазарева жаба и мистериозна Венера

Много тога нам још увек није јасно и што се ковида и школе тиче, те када нас притисну проблеми, добро је окренути на шалу. Зато за почетак једна шаљива слика.

Из штампе

Оно што се прошле недеље дешавало у Крњачи нимало није смешно, ипак.

Телеграф: Помор лабудова и рибе у Крњачи: Нико не зна зашто, али умиру и младунчад и одрасле јединке (16.9.2020)

Предстојећи догађаји

Ако се овако настави, тешко да ћемо имати шта да пребројавамо, али Друштво за заштиту и проучавање птица Србије свакако улаже велики напор да сазнамо какво је стање са бројношћу птица на нашим просторима.

Преносим њихово писмо свима нама:

🐦 Први викенд октобра резервишите за одлазак у природу и посматрање чудесне сеобе птица! 👀

👉🏻 Пратите друштвене мреже и веб страницу Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и до краја седмице сазнајте којим излетима се можете прикључити или како сами организовати свој излет посматрања птица.

Овде можете попунити пријаву за излет организован овим поводом:

Линк за пријаву

Наука

И док нам лабудови и друге врсте нестају, научници покушавају да пронађу живот на другим планетама. И неки мисле да су га пронашли и то на најближој нам од свих – Венери. Наиме, пронашли су фосфине, једињења која имају општу формулу PR₃ где се словом R обележава органски део молекула. Ми знамо да оваква једињења настају на Земљи активношћу анаеробних организама, а на Венери, где кисеоника нема, хипотетички би само такви организми могли да живе. Венера је врло изазовна средина за живот било које врсте због своје превисоке температуре и практично отровне атмосфере, али су научници лоцирали део планете, 48 до 60 километара изнад камените површине, где би живот могао да опстане. Температуре тамо се крећу од око нуле до 93 степени целзијуса и у тој зони су облаци. И баш тамо је пронађен фосфин.

Mit news: Astronomers may have found a signature of life on Venus (14.9.2020)

Фосфини могу настати и абиотички, али је нејасно како би то могло да се деси у условима које пружа Венера (на Јупитеру је могуће због невероватног притиска, на пример). Ово још увек не значи да је потврђен живот, али значи да наука још мора да ради како би се овај феномен објаснио.

Оно на чему наука ради и тиче се теме коју сам започео, а то је нестанак врста, васкрсавање је оних врста које су нестале. Помаци постоје и један такав Лазаров пројекат (добио је назив по библијској личности Лазару кога је Христ васкрсао) је имао за циљ да наново оживи жабу врсте која је насељавала тропске шуме Квинсленда (макар негде до 1983). Занимљиво код ове врсте је што је младунце чувала у устима, тако да је њихово рођење и било такво да их мама жаба напросто испљуне. Научници су искористили ткиво те врсте и ћелије сродних врста како би је клонирали. И успех је потрајао неколико дана, те ембриони нису преживели, али и то је било довољно научницима да их увери да су на добром путу.

Earthly mission: Scientists Resurrecting Extinct Frog Could Be First Step to Jurassic Park Coming True (јул 2020)

Корисни материјали

Ми не можемо са ђацима баш да радимо клонирање, али можемо макар да изолујемо ДНК. У филмићу вежбу објашњава ученица нашег колеге Славољуба Тоскића.

Још један видео о ДНК ће помоћи можда мало више средњошколцима.

Са часова

Моделе ДНК су правили ђаци Виолете Јововић. Слике свески показују рад на часовима Марте Мајорски, а дрвеће живота је израсло на часовима Суки Станисављевић.

Надам се да сте уживали у данашњем издању, а ми се видимо убрзо. 🙂

Балкански праљуди

Сва је прилика да нам једног дана Земља неће више бити довољна.

b92: Бактерије и алге производиће кисеоник за прве људе на Марсу? (17.5.2015)

Од ове вести прођоше две године, али првих људи на Марсу још нема. Но, можда их има на неким другим планетама. Научници са Оксфорда тврде да би ванземаљци могли бити много више налик нама него што мислимо. Разлог за то је што и код њих би морала да дејствује природна селекција. Искрено, овим открићем нешто нисам фасциниран с обзиром на то да звучи сасвим логично. 🙂 Некако сам од реномираног Оксфорда очекивао више.

Phys.org: Aliens may be more like us than we think (1.11.2017)

Дакле, Оксфорд нас је изневерио, али Финска никад. 🙂 И даље су најбољи.

Зелена учионица: Сјајан начин на који Финска одржава ниво концентрације деце у школи (1.11.2017)

Из Финске враћамо се у Србију. У Ниш, да будемо прецизнији.

Блиц: Тајне прачовека из Ниша – Какви су били Балканци неандерталци? (24.10.2017)

И још један сличан наслов из „Блица“:

Блиц: Ново откриће – Прави „хобити“ били су још старији и мањи него што се мислило (10.6.2016)

Било је десетак тих неких рођака наших предака, а о њима говори филмић за крај.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Још увек нисмо пали ни са Марса ни на Марс;
2. разочарали смо се у оксфордске научнике;
3. сазнали смо како Финци концентришу децу;
4. открили смо тајну прачовека из Ниша;
5. такође смо открили да су хобити заиста постојали.

 

Микроскопски рат

Неке лепе еколошке активности ђаци Ене Хорват имали су недавно у својој школи. Тема су биле шуме.

Фејсбук албум – Центар за развој образовања „Планета“: Квиз о шумама (17.3.2016)

Из шумских прелазимо на екосистеме текућих вода:

Вечерње новости: Филм „Дунав у Србији“ освојио 2. награду на Сајму туризма у Берлину (11.3.2016)

Из слатке селимо се у слану воду. Следећи видео представља једну од две рецентне врсте филума Xenoturbellida, а који припада мање познатим деутеростомијама – што, ако питате поједине професоре са београдског Биолошког факултета, наши шестаци вероватно треба да знају да препознају и успут да знају шта се код њих прво развило – уста или анус, а и стручни називи појединих органа нису на одмет 🙂 :

Пошто смо завршили данашњу додатну са шестацима, могли бисмо да се посветимо и петацима. Овај пут у питању је редовна и нормална настава, а презентацију је направила Ивана Дамњановић:

И даље смо у петом и причамо о гљивама и лишајевима. Тим иностраних истраживача сакупио је гљиве са Антарктика, као и лишајеве са планина Шпаније и Аустрије и оставио их 18 месеци на Интернационалној свемирској станици (International Space Station) у условима налик на оне на Марсу. Након поменутог времена испитали су узорке и показало се да је чак 60% ћелија преживело и одржало стабилну ДНК.

IFL Science: Fungi and Lichens Just Survived 18 Months On The Outside Of The ISS – Which Means They Might Be Able To Survive On Mars Too (29.1.2016)

Да ли су ванземаљски облици живота неке гљивице, можда? То не знамо, али знамо како да нађемо ванземаљске облике живота. Томе нас учи следећи текст:

IFL Science: Here’s How We Could Find Aliens (1.3.2016)

Да ли су ванземаљци црткали по зидовима пећина? Конкретно у једној откривеној 2002. у египатском делу Либијске пустиње? Тешко. У питању је људских руку дело, али не само људских. Најпре да кажемо да је у пећини откривено преко 5000 пећинских цртежа, вероватно насталих пре 7000 година. Цртежи су настајали тако што би неко поставио шаку на зид, а онда преко ње наносио боју, тако да остане необојени отисак у мрљи боје. У великим шакама су уочене мале и до недавно се мислило да су у питању шаке беба, што би упућивало на неку врсту интимизирања између родитеља и потомства. Међутим, истраживачи са Кембриџа не мисле тако. Они мисле да су у питању шапе гуштера варана или чак нилског крокодила. Зашто су се ове шапе нашле међу људским, нејасно је.

IFL Science: Humans Didn’t Make These Tiny Handprints – So Who Did? (1.3.2016)

Кад зборимо о цртежима…

City magazine: Deca nisu svesna šta su tačno nacrtala (25.2.2016)

А цртеж је лепши кад се обоји. Невоља је само када се задеси да те боје различити људи виде – различито. Сећате ли се хаљине која је изазвала невиђено интересовање јер је једни виде као златну, а други, ваљда, као плаву? Е, имамо наново сличан случај овај пут са јакном. Неки је виде као белу и плаву, а други као тамнозелену и златну. Како је видите ви?

IFL Science: Why Does Everybody See This Jacket As Different Colors? (29.2.2016)

Ћелију свако види исто (макар ако има микроскоп – не заборавите да ваши петаци науче све делове), а на следећој страни имате ћелију за сваког:

Фејсбук заједница: Ћелија за сваког (приступљено 17.3.2016)

И док гледамо под микроскопом, да погледамо још нешто. Текст је прилично, па, сведен, али ако га занемарите видећете сјајан гиф:

Курир: Рат под микроскопом: Овако људски обрамбени систем напада паразита (16.3.2016)

Из микросвета прелазимо у још мањи – свет молекула и тиме за данас и завршавамо:

Национална географија: Направљен молекул који ће драстично смањити оштећења ткива након можданог удара (10.3.2016)

Живот и штедња где им места нису

Има ли живота на Марсу? Научници су у то желели више да верују него што су објективни докази до сада на то указивали, али изгледа да у необичним силикатним структурама налик на карфиол, нађеним у једном од Марсових кратера заиста има нечега. Или је макар било.

b92: Научници пронашли доказе о постојању живота на Марсу? (3.2.2016)

Једнако је занимљив и податак да је интернационални тим научника, који се вратио са 47-дневног истраживања на терену, пронашао микро живот у зони растопљеног слоја Земље. Макар су такве вести биле, а утолико су сензационалније када се зна да су на тој дубини Земљине коре температуре застрашујуће високе (чак и зона близу океанског дна може достићи 900°C). Истина је, пак, много приземнија. Они су истраживали подручје тзв. Атлантског масива, на дубини од преко 4 км испод површине океана и проучавали су стене које су потекле из ужареног гротла и које су се сада већ прилично охладиле. И ту су пронашли микроорганизме, али нико не каже да су они дошли ту заједно са стенама, већ су те стене, изгледа и по свему судећи, накнадно населили. Ето како погрешно тумачење може да направи и забуну и сензацију. 🙂

IFL Science: Have Researchers Really Found Life Within Earth’s Mantle? (2.2.2016)

И док смо у океану, да погледамо и највећу ајкулу икад:

Science dump: This biggest shark ever filmed just looks like an enormous zeppelin (17.8.2015)

Следи прича не о највећој, али довољно великој и надасве несрећној ајкули:

Мондо: Грдосија у мору у Ријеци! (2.2.2016)

Неке животиње нису велике, али им срце јесте. 🙂 Женка лабрадора видела је дечака са Дауновим синдромом први пут и ево како је реаговала:

Ево још једне приче о псу која ће вам, попут претходне, измамити емоције:

Petface: Beograd: Pas čeka preminulu vlasnicu svakog dana na istom mestu! (23.2.2015)

Да ли је тај пас још увек тамо не знамо, као што не знамо ни шта ми чекамо. 🙂 Па ваљда да се заврше пребројавања. Кажу синдикати да још нису завршена.

Унија синдиката просветних радника Србије: Још трају пребројавања у просвети (4.2.2016)

Још једна вест од овог синдиката:

Унија синдиката просветних радника Србије: 25. фебруара штрајк упозорења просветара (4.2.2016)

Нишке школе не штрајкују, али не могу ни да раде онако како би требало.

Јужне вести: Ђаци без креде и интернета, Град не плаћа и тражи штедњу (3.2.2016)

Градске власти у Нишу траже штедњу, а Друштво за заштиту и проучавање птица Србије тражи раднике. Уколико знате неке биологе без посла, молимо вас да пренесет информацију:

А како иде запошљавање на Универзитету?

Радио Слободна Европа: Запошљавање на Универзитету: Може (л)и без партије (28.1.2016)

Факултети иначе траже веће школарине, што и није вест. 🙂 За разлику од наших, словеначки факултети школарине дају бесплатно. Е, то је већ нешто. 🙂

Политика: Факултети траже више школарине (4.2.2016) & Где инвестирати: Студирајте у Словенији: Бесплатне студије и стипендије за млађе од 26 година (4.2.2016)

А ми и даље радимо за вас такође потпуно бесплатно. 🙂 До сутра.

Будите као Ђоле

На друштвеним мрежама ових дана пронаћи ћете кратке, али ефектне и едукативне поруке, чији је главни јунак Ђоле:

Инстаграм: Буди као Ђоле

Знамо да је Ђорђе паметан, а како да знамо да ли смо и ми? Откријте у следећем филмићу:

Curiosity: How to know if you’re smart (1.4.2015)

У данашње време, заправо, човек напросто и није паметан, с обзиром на сва дешавања у нас.

Блог – Тамо и овде: Криза морала, кажеш? (18.1.2016)

Управо текст који говори о кризи морала:

Вечерње новости: Од ђачких оброка правила венчања (21.1.2016)

До новца много је боље доћи преко грантова. А како доћи до грантова, научићемо на вебинару сутра (у шест увече):

Classroom 2.0 live: Grant writing and funding resorces (за 23.1.2016)

Некакав грант добиће васцела Србија:

Зелена учионица: Мицрајкрософт: У Србији ускоро учионице будућности (22.1.2016)

И док Србија добија сајбер-учионице, Марс ће добити – кромпир!

Блиц: НАСА планира да сади кромпир на Марсу (18.1.2016)

Док смо листали овај последње наведени извор, „Блиц“, наишли смо на још један занимљив наслов:

Блиц: Мушки сан – Он зарађује милионе играјући игрице (22.1.2016)

Није нам баш јасно зашто само мушки. Углавном, мали Чеси неће моћи да зарађују милионе, јер неће моћи ни да играју игрице. Макар не све.

b92: Чешка министарка забранила видео-игру о избеглима (22.1.2016)

Наши синдикати радо би забранили директорима школа да раде шта хоће, а пошто то очигледно није могуће, за њих ће се побринути инспекција.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Пријава инспекцији – део 2 (22.1.2016)

Да ли ће инспекција решити ово? То не знамо и нико нас и не пита. Али нас питају шта мислимо о једној другој инспекцији, па изволите па се изјасните. Препуштамо вас попуњавању анкете. 🙂

Гугл документ: Упитник бр. 2: Екстерно вредновање рада ваше школе

Десет неистина о мозгу 2. део

Замолили смо ауторе сјајног сајта „Писменица.рс“ да нам објасне да ли се правилно пише фотосинтеза или фото-синтеза и они су нам одговорили:

Писменица.рс: Фотосинтеза или фото-синтеза (6.11.2015)

Још мало о правопису:

Зелена учионица: Језичке заблуде у које годинама верујемо (5.11.2015)

А ми данас настављамо да се бавимо заблудама које људи имају о сопственом мозгу.

1. Попуњавање укрштених речи побољшава меморију.

Иако је већина неуронаучника сагласна да од ове активности штете нема, нема ни користи, макар не у побољшању меморије. Али нико не каже да не можемо ђацима да задајемо укрштенице и друге занимљиве игрице, јер уосталом:

Блиц жена: Радне навике лакше се граде кроз игру (5.9.2012)

2. Ученици постижу најбоље резултате када се наставне методе поклапају са начином како ученици најбоље уче.

Другим речима, стилови подучавања и учења уопште не морају да буду исти да би резултати били бољи. Истраживачи са Универзитета у Калифорнији су 2006. испуњавали сваку жељу ђацима, те их подучавали на начине како је то овима одговарало, али на тесту након тога боље резултате показали нису. Хедер (Heather Wolpert-Gawron), пак, каже да је добитна комбинација пројектно учење и учење кроз игру (опет та игра):

Edutopia: Project-Based Learning and Gamification: Two Great Tastes That Go Great Together (29.9.2015)

Да ли је заиста добитна комбинација, пробајте па видите, а што се тиче добитка, тешко да су наставници у тој комбинацији. 🙂

Политика: Наставници (7.11.2015)

3. Испијање алкохола убија мождане ћелије.

Кликом на слику добићете пазл. Методичару је требало нешто више од сат времена да га састави. Можете ли боље?

Научници из Данске упоређивали су мозгове алкохоличара и оних који то нису и закључили да је број неурона једнак. Алкохол може уништити нервне ћелије (посебно оне које су тек у развоју код фетуса), али само у ненормалним количинама. Стална употреба алкохолних пића их не уништава, али утиче на начин како неурони међусобно комуницирају, па тако и на способност кретања, говора и доношења одлука, али то сте већ и сами знали. Алкохол нас чини да будемо пријатељски расположени, али само према неким људима. Када пијемо, алкохол се везује за посебне рецепторе у мозгу који се зову GABA и учинак му зависи од броја и локације тих рецептора. У раној фази опијања, да је тако назовемо, алкохол делује на ГАБА систем тако да повећа ниво допамина, хемикалије која на мозак делује као награда. То даје осећај благостања и чак благе еуфорије. Алкохол такође делује на ГАБА рецепторе да снизи активност можданих кола која чине да се осећамо узнемирено и на вишим дозама, алкохол деактивира други сет можданих кола која контролишу страх. Тако претећи стимуланси не изгледају баш тако страшно. Алкохол такође доводи у питање нашу способност за процењивање ризика, па нам ситуације од којих нормално зазиремо, сада изгледају прилично изазовно. Некако се стеге губе, те нас алкохол наводи да више верујемо људима и осећамо јачу емпатију. Ипак, то је изгледа према (етничким) групама људи којима и сами припадамо, али не и према другачијим. Уосталом, не треба заборавити ни да алкохол изазива агресију.

IFL Science: How Alcohol Makes You Friendlier – But Only To Certain People (19.5.2015)

Други (омиљени) напитак, кафа, често нас тера тамо где и цар иде пешке. Зашто је то тако, одговара следећи текст.

IFL Science: Why Does Coffee Make You Poop? (10.8.2015)

4. Неки људи имају екстрасензорну перцепцију.

Немају. 🙂 Екстрасензорна перцепција је ипак до сада виђена само у научно фантастичним филмовима. И ванземаљци такође, али се научници надају да ће их видети и у реалном животу. У ствари надали су се када су уочили необичне аномалије на звезданом систему KIC 8462852, 1400 светлосних година далеком, о чему смо већ писали. Зато су упослили Ален низ телескопа (Allen Telescope Array) са чак 42 антене у току две недеље и нису пронашли оно чему су се надали, а то је Дајсонова сфера, фиктивни ванземаљски објекат који експлоатише енергију целог Сунца. Оваква сфера би емитовала сигнал фреквенције једног до десет гигахерца, што није забележено. Ово указује да је објекат највероватније природни, односно комета која се због гравитације звезде скрхала.

IFL Science: Search For Extraterrestrial Intelligence Institute Release First Observations From „Alien Megastructure“ Star (6.11.2015)

И док научници решавају једну мистерију у свемиру, појавила се друга, коју је забележила НАСА. Из масивне црне рупе коју зову Меркаријан 335 (Markarian 335) и која је удаљена импресивних 324 милиона светлосних година. Наиме, из ње је нешто излетело (у црну рупу, до сада се мислило, ствари само улећу) уз масивно икс-зрачење, што значи да се ради о најсјајнијем објекту у свемиру. Објекат нам је, за сада, непознат.

Time green: NASA just saw something come out of a black hole for the first time ever (6.11.2015)

5. Неки људи више користе леву страну мозга, те су логични, а други десну, те су креативни.

Током шестдесетих година прошлог века, неуропсихолог Роџер (Roger Sperry) са Универзитета у Калифорнији, код неколико пацијената који су боловали од епилепсије пресекао је влакна која повезују две хемисфере великог мозга, како би смањио или елиминисао нападе. Уз то је водио експеримент у коме је различитим стимулусима (треперавим сликама и светлошћу и другим) утицао на лево или десно око пацијената. И утврдио је да лева хемисфера мозга боље обрађује вербалне информације, а десна визуелне и просторне. Током каснијих деценија, ти налази су се погрешно тумачили као доминација одређене половине мозга, посебно у књигама које говоре о самопомоћи. Данас нема доказа да се подржи теорија типова личности на основу доминантних хемисфера, али има доста доказа да се оповргне: у 2012. години, на пример, психолози са Универзитета из Британске Колумбије утврдили су да креативно размишљање активира широку неуронску мрежу без фаворизовања било које стране мозга. Но, истина је да неки људи имају проблем да лако одреде која је лева, а која десна страна. Ту изгледа има везе поремећај неких виших нервних делатности, а ви можете урадити тест како бисте видели да ли имате тај проблем или га немате. 

Washington.edu: Right – Left Confusion?

Многи људи имају проблем да изаберу стране иначе, не само леву и десну. 🙂 Просветни радници, рецимо, вазда имају проблем да ли ће заузети страну синдиката или не.

Зелена учионица: Синдикати просветних радника размишљају о новим протестима (7.11.2015)

Ми можемо за сада и да не размишљамо, на распусту смо. 🙂 За неке колеге „принудни распуст“ је прошао, али не за све. Синдикати сматрају да су томе криви директори, који неће да запошљавају технолошке вишкове, већ уводе нове људе у систем. И тиме су уранили, пошто забрана запошљавања још увек траје.

Политика: Од 5.122 прекобројних у просвети збринуто само 1.500 (7.11.2015) & Унија синдиката просветних радника Србије: Сазнајемо – Забрана запошљавања биће продужена за још три месеца (8.11.2015)

И то су биле последње вести за данас.

Мравојед против еволуције

Почињемо једном причом која се завршила трагично и одражава све лоше стране рада у школама, али и комплетног просветног система у коме нема конкретног решења за насиље у школама.

Прва српска телевизија: Живот прича – Алексина прича (27.10.2015)

Живот прича, а причају и књиге. Сајам књига увелико траје у Београду, а највећу популарност међу младима и то девојчицама, има једна блогерка.

Mondo: Zorannah: Apsolutni hit Sajma knjiga (29.10.2015)

А за нас биологе, занимљив је „Приручник за алергене биљке“ у (другом) издању Природњачког музеја:

Фотографија са временске линије Природњачког музеја у Београду: Приручник за алергене биљке (29.10.2015)

Још две „публикације“ су привукле нашу пажњу и обе је објавио наш пријатељски сајт:

Зелена учионица: Измене и допуне правилника о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника (29.10.2015) & Каталог радних места у просвети – нацрт (29.10.2015)

Поменути каталог би требало да послужи за нови закон о платним разредима, али…

b92: Закон о платама служи за обмањивање јавности (28.10.2015)

А курсеви служе да бисмо нешто научили. Ми вам препоручујемо два:

Coursera: Evolution: A Course for Educators & Imagining Other Earths

Дакле, један из еволуције, други из астробиологије. Овај први свакако не би био по вољи креационистима. Становити Жозеф (Joseph Oerding) написао је како креационистичко виђење доказује – мравојед!

News-leader.com: Evolution: Anteater proves creation account (21.10.2013)

Ми ћемо вам превести кратак текст потекао од Жозефа:

Толико је много фактора који доказују да се еволуција никада није десила, да ја никако не могу да разумем да је било ко узима за озбиљно.

Књига Постања нам говори одакле смо потекли. У њој се јасно каже да је Бог рекао нека буде ово и нека буде оно и било је. Бог је заповедио и то је брзо стајало на лицу места.

Ако заиста застанете да размислите, то једино има смисла.

Да бих вам илустровао моју тачку гледишта, узмимо мравоједа. Он има дугу њушку и језик тако да њима може да досегне до мрава испод земље. Ако је требало милионе година да он развије тако дугу њушку и језик, онда како је, под овим Сунцем, преживео све те милионе година да не једе?

Волео бих да ми E=MC2-људи реше ову загонетку.

Ми не знамо да ли је Жозеф био озбиљан или се само шалио, баш као што не знамо ни да решимо загонетку коју је задао. Једино смо сагласни да еволуција мравоједа никако није ишла на руку несрећним мравима. Ипак, није им он једина брига. Фамилија инсеката позната као Phoridae има веома разноврсне, али сићушне представнике (од 0,4 до 6 мм), који иако малени, мравима праве велике проблеме. Рецимо, неколико бразилских врста су прави ловци на главе. Када угледају повређеног мрава, женке полако одсецају главу мраву, користећи своје оштре делове уста. Потом је одвуку како би се гостиле, или крај главе положе јаја, а како би се гостило њихово потомство. Неке друге врсте раде слично, али различито. Полажу јаја у тело мрава и излегле ларве се хране садржајем који се у глави инсекта налази и на крају глава отпадне сама. Овој породици мува припадају и сандук-муве, како их на енглеском говорном подручју зову, јер су мајстори да уђу у затворена места која садрже супстанце у разградњи, па тако и мртвачке сандуке и тамо користе лешеве као узгајалиште за младунце.

IFL Science: Scientists Discover New Type Of Ant-Decapitation Behavior In Tiny Flies (8.1.2015)

Но, вратимо се на Жозефа. Можда и стоји његово питање како су мравоједи преживели без хране све те године, али никако не би „доказао“ своје гледиште ако би се запитао како су се парили. Јер, научници кажу, пениси су еволуирали много брже него други делови тела. На то указује чињеница да су прилично различити чак и код блиско сродних врста. Макар је тако што се тиче гуштера (додуше, они имају хемипенис), тврде истраживачи са Харварда, који су проучавали мушке гениталије 25 различитих врста гуштера са Кариба.

IFL Science: Lizard Penis Evolved Much Faster Than Their Other Parts (13.1.2015)

Међутим, оно што еволуција сазда брзо, код неких људи се развија спорије. Наиме, у једном изолованом селу у Доминиканској Републици, поједина деца када напуне 12 година и која су до тада била женског пола, почињу да пролазе кроз промене. Јача им мускулатура, груди почињу да расту (али не и дојке) и развијају им се пенис и тестиси, које до тада нису имали. Чак један од 90 дечака у том селу, на југу ове државе, постаје дечак тек са 12 година. Ово стање се назива 5-алфа-редукатаза дефицијенција и јасно је да га људи не препознају с почетка, тако да будуће дечаке одгајају онако како их виде – као девојчице. Др Мајкл (Dr Michael Mosley), презентер и новинар, одрастао је као девојчица, али према сопственим речима, није му се допадала та улога. Није волео да се облачи као девојчица и иако су му куповали лутке, није се занимао њима, већ је са дечацима јурио за лоптом. Када је почео да се „преображава“, околина му се ругала и трпео је насиље. А за његово стање одговоран је недостатак ензима 5-алфа-редуктазе. У првих осам недеља трудноће нити један фетус није ни мушко ни женско, да би се онда генетички одредио и да би отпочела диференцијација гениталија. Да би код мушког фетуса била успешна, тестостерон мора да се преведе у дихидротестостерон, а то ради поменути ензим. Када њега нема, неће бити ни дихидротестостерона и родиће се беба која неће имати мушке полне органе. Макар не до пубертета, када ће нови налет тестостерона ипак да учини своје.

IFL Science: The Boys Who Only Develop A Penis When They Hit The Age Of 12 (21.9.2015)

Кад кликнете на слику добићете пазл. Методичар га је сложио за 36,5 минута. Можете ли боље?

Но, ако сте жена и после дванаесте године, госпођа Мекдоналд (Averil Macdonald) каже да не разумете процес експлоатације природног гаса, зато што жене доносе одлуке на основу осећаја, а не чињеница. Јесте, госпођа је женско и не само то. Она је члан организације Жене у науци и инжењерству (Women in Science and Engineering (WISE)), а успут је и професорка на једном од британских Универзитета, те председавајућа тамошње компаније која се бави енергентима (Onshore Oil and Gas). Дакле, некако не стоји да она то изјави, али је била подстакнута истраживањем које је иницирано са Универзитета у Нотингему, и које је укључило 7000 испитаника. Резултати су показали да 58% мушкараца сматра да експлоатацију природног гаса треба дозволити у Уједињеном Краљевству, док то мисли тек 31.5% жена. Студија је такође показала да 85% мушкараца зна да дефинише шта је то природни гас, док то женска популација зна у знатно мањем проценту – 65%. „Жене су увек забринутије због опасности по своју породицу него мушкарци.“ – тврди госпођа Мекдоналд. „Ми смо природно заштитнички настројене према деци. И ја бих такође била забринута, али сам се информисала и осећам се безбедно пошто сам разумела.“

IFL Science: Top Scientist Bizarrely Claims Women “Don’t Understand“ Fracking (24.10.2015)

Верујемо да ћете следећи чланак разумети, без обзира на пол и без обзира да ли знате енглески, пошто је на српском. 🙂

Опозиционар: Пазите шта једете! „Тонус“ превара века – Произвођач хлеба се лажно оглашавао (25.10.2015)

Некако је и било за очекивати да хлеб, ма како проруски био, не може да заустави канцер. Међутим, оваквих, упозоравајућих текстова има често на интернету. Један од њих је и:

Блог – Биљна медицина: Шокираћете се – Вегета је отров: Ево чиме убијате своју породицу! (јун 2015)

Можда је већи шок да нас може убити испијање воде! Несрећна Џенифер (Jennifer Strange), жена из Калифорније (28), такмичила се током радио-емисије и том приликом попила шест литара воде за три сата. Отишла је кући са наградом (Нинтендо конзола за видео-игре) и веома јаком главобољом. И умрла је од тзв. интоксикације водом. Овај случај није усамљен, а дешавао се и спортистима. Заправо, међу тркачима маратона релативно је чест (готово код једне шестине) случај хипонатремије, проузрокован управо претераним уношењем воде. У следећем тексту детаљно је описано шта се то у телу тада конкретно дешава:

Scientific American: Strange but True: Drinking Too Much Water Can Kill (21.6.2007)

Ми нећемо да се наливамо водом, али остајемо са њом, тј. у њој, а у потрази за ретком врстом кита. Врста Balaenoptera omurai је тек 2003. препозната и озваничена као посебна (до тада су је мешали са такође патуљастим B. edeni) и мало се о њој зна. Следи прича (за крај) о ономе што се зна:

IFL Science: First-Ever Field Observations Of Rare And Elusive Whale (24.10.2015)

Вебинар о птицама за ноћне птице

Камелеон који воли мехуре од сапунице, јунак је филма којим почињемо:

Да ли је свемир у коме живимо налик на мехур? Одговара следећи текст:

Рhys.org: Is the universe a bubble? Let’s check (17.7.2014)

Мехур или не, тек непојмљиво је огроман, али ипак све време ћути. Напросто изгледа као да у њему живота нема. Да ли је то уопште могуће? Заправо и јесте, ако је судећи према новијим закључцима до којих су стручњаци дошли. Наиме, они сматрају да је наша Земља изузетна по томе што је настала прилично рано. Чак 92% насељивих планета, попут наше, тек треба да се формирају, кажу они.

IFL Science: Earth May Have Formed Earlier Than 92% Of Other Habitable Planets (20.10.2015)

Но, изгледа да не морамо да чекамо да се и то деси. Прошле недеље интернет је брујао о могућој ванземаљској цивилизацији на коју смо у великом пространству свемира натрчали. Ми смо ову вест пренели и сећате се, ради се о једној старој звезди, 1,5 пута већој од Сунца, а удаљеној 1500 светлосних година. Звезду је, као и многе друге објекте, уочио телескоп Кеплер, али за разлику од осталих, KIC 8462852, како се звезда зове, показивала је необично понашање. У ствари не она, већ објекти око ње, који су је у одређеним интервалима помрачивали, јер су се испречили између ње и нас. Објекти су били величине упола мањи од саме звезде, проузрокојући чак 20% помрачења и то у неправилним размацима више пута у току 1600 дана колико је звезда посматрана. Научници су закључили да су објекти морали бити новијег датума, јер би старије прогутала гравитација звезде и никако нису могли бити звезде, јер онда не би помрачили ништа, а и били би сферног облика (што ови нису). Мале су шансе да су у питању планете, због необичне орбите. Па, шта су онда? Водећа теорија је да су они делови комете, која се расцепкала у близини звезде, али би прашина настала из тога слала обиље инфрацрвеног зрачења, што није детектовано. Некако је преостало да посумњамо на ванземаљце, односно њихову грађевину познату као Дајсонову сферу.

Међутим, и ова фиктивна сфера, која би иначе имала намену да експлоатише енергију сунца, морала би да одашиље инфрацрвено зрачење, кога, као што написасмо, нема. Научници трагају и даље.

IFL Science: Have We Really Discovered A Huge Alien Megastructure Around A Star? (19.10.2015)

И док астробиолози и остали стручњаци настављају потрагу за животом тамо негде, поједини научници покушавају да спасу живот који се већ одвија овде, на Земљи. Конкретније, да спасу оне који су инфицирани ХИВом. Карактеристика овог вируса је да „лежи успаван“ у појединим популацијама ћелија, невидљив за имуни систем, као и за лекове којима га нападамо. Међутим, научници су направили антитело које има двоструки учинак. Оно активира те резервоаре вируса, односно бела крвна зрнца која их садрже и тера их да сама себе униште – лизом, те им ћелијска мембрана напокон попушта и садржај се излива напоље. Да би у овом успели, научници су антителом напали шиљати крај вируса, назван коверта, а који су описали као „лилихип забоден у поморанџу“ (ма како год то изгледало) и који има улогу да се прикачи за рецептор леукоцита, назван CD4, а што олакшава улаз вируса у ћелију. Пошто је ово круцијална фаза у циклусу вируса, овај крај не показује или показује веома слабашан диверзитет, те је поменуто антитело универзално, а не ефикасно у борби против тек неколико сојева вируса.

IFL Science: We Could Finally Be Close To Wiping Out HIV From The Body (20.10.2015)

Ми ово антитело никако не можемо направити, али један ензим можемо. Макар тако тврди следећи текст:

Алтернатива информације: Чудотворни ензим – кад га једном направите, нећете моћи без њега! (23.10.2014)

Не знамо да ли баш без овог ензима можемо, али иначе без ензима никако. Као ни без витамина. Следећи чланак објашњава како витамини делују:

Science dump: How do vitamins work? (6.10.2014)

Без витамина Де долази до рахитиса. Та и друге болести описане су у презентацији колегинице Драгане Косовац:

Још једна презентација исте ауторке:

Иако код бактерија не бисмо очекивали некакво социјално понашање, оно ипак постоји. Оне немају вођу, али имају децентрализовану заједницу у којој се одлуке доносе на основу стимулуса и одговора у односу на густину популације и то се назива кворумом детекције. Оне на неки начин гласају – хемикалијама и у стању су да те гласове преброје. На пример, патогене бактерије гласају када да постану вирулентне, односно да заједнички испусте супстанце познате као фактор вируленције којим ће победити имуни систем домаћина, како би могле тог истог домаћина да користе.

IFL Science: From Chimps To Bees And Bacteria, How Animals Hold Elections (6.5.2015)

У тексту је описан политички живот не само бактерија, већ и шимпанзи и пчела. Како је то код птица, не знамо, али о њима можемо научити на вебинарима које организује Универзитет Корнел (Cornell University) из Итаке. Први почиње 28. октобра, али невоља је, што према конверзији времена на наше време, изгледа да је у један ноћу. 🙂

Cornell Lab of Ornithology: Free Webinars (октобар 2015)

То за нас и није тако много битно, пошто, према неким ауторима, ноћ влада у српској просвети већ дуже времена. О томе говори Јово Бакић:

Политика: Понижена просвета и бестидна власт (21.10.2015)

Ми бисмо овај текст оценили чистом петицом. Да ли бисте и ви наш данашњи чланак оценили истом оценом? Не љутимо се ни ако га оцените као врло добар. Или врлодобар? Како се пише – одвојено или заједно?

Описмени се: Врло добар или врлодобар? (17.10.2015)

Чачанске школе никакве оцене добијати неће, с обзиром да не пуштају екстерну инспекцију да уђе и изврши процену.

Зелена учионица: Чачански професори: Просветни инспектори су некомпетентни (21.10.2015)

Овај став подржао је и синдикат:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Саопштење председништва УСПРС (21.10.2015)

А надамо се да ми имамо вашу подршку. Читајте нас и даље.

Танко спасавање

Данас је Међународни дан хране. Пошто и просветни радници треба да прославе овај дан, стиже помоћ. 🙂

Унија синдиката просветних радника Војводине: Стиже танка повишица или једнократна помоћ (15.10.2015)

Да ли ће нас ова помоћ спасити? Наместо нас, одговара посланик на састанку Народне скупштине:

Joш један (овога пута филм) о пропасти српске просвете, рецимо непознатог аутора.

Јутјуб: О српској просвети [1. део] (14.9.2014)

Можда је боље да наместо оваквих ипак гледамо најлепше филмове. 🙂

Сity магазин: 10 визуелно најлепших филмова ове године (10.10.2015)

Следећи часопис посебно протежира један филм:

Мондо: Mарсовац: Спасилачка мисија (филмска рецензија) (10.10.2015)

Прилично је јасно да Марсовци не постоје, али око звезде назване KIC 8462852 некакав интелигентан живот би могао да се нађе. Астрономи су ову звезду (између осталих) пратили четири године и закључили да око ње круже небеска тела. То они виде тако што, поједностављено речено, планета из њене орбите, када се испречи између ње и нас, направи право мало помрачење. Ова помрачења трају од неколико сати до неколико дана, у зависности од орбите саме планете. И астрономи су уочили два кратка помрачења током 2009, потом једно дуже које је 2011. трајало готово недељу дана, да би 2013. била забележена читава серија значајних помрачења. То је толико неуобичајено било да су истраживачи са Јејла морали најпре да провере резултате још једном, пошто су изгледали више као грешка у мерењу. Овакав образац помрачења указивао је да око звезде кружи више неправилно обликованих објеката велике масе. Могао би бити протопланетарни диск, али  KIC 8462852 није млада звезда. Уз поменути диск морала би да постоји и прашина, која би емитовала инфрацрвено зрачење, али оно није детектовано. Па шта је у питању?

Астрономи не знају. 🙂 Оно што могу да кажу је да су ти објекти настали недавно. И наравно, имају теорије. Према најприхваћенијој, породица егзокомета пришла је сувише близу звезде и њена масивна гравитација их је исецкала на комаде, који су остали у орбити. Међутим, има их и таквих који верују да би у питању могла бити и ванземаљска технологија.

Popular science: Have we detected megastructures built by aliens around a distant star? (14.10.2015)

И није тако немогуће да заиста јесте ванземаљска технологија. У то нас уверава следећи чланак:

Блог – Свет тајни: Мислите да смо сами у свемиру? Након ових фотографија променићете мишљење! (14.10.2015)

Следећи текст има за циљ да промени мишљење женама да не носе брусхалтер. У САД 13. октобар је Национални дан без грудњака и тим поводом објављено је истраживање научника са Универзитета у Безансону. Истраживањем је било обухваћено 330 жена узраста од 18 до 35 година. Истраживање је трајало 15 година, а циљ је био да се види да ли брусхалтер доноси више користи или више штете. Утврђено је, односно није утврђено да брусхалтер на било који начин повољно утиче на груди, не дају им подршку, не делује превентивно да се временом опусте, а чак ни не смањује бол у леђима. Заправо, показано је да девојкама које нису носиле грудњак, груди су биле мање опуштене, а што се објашњава већом производњом колагена и тиме и еластичношћу.

IFL Science: Here’s Why You Shouldn’t Wear A Bra, According To Science (13.10.2015)

Кад већ зборимо о њима, ево два текста (један је и сликовни) о десет ствари које о грудима нисмо знали. Рецимо, у једном тексту се тврди да су еволуционисти збуњени тиме што жене имају дојке све време, јер код неких других сисара оне се појављују само онда када за њима постоји потреба. Рецимо да је ово ексклузива људске врсте.

Science dump: 10 things you didn’t know about boobs‏ (Infographic) & Нello giggles: 10 things you didn’t know about boobs (17.8.2015)

Птице млечних жлезда немају уопште, али су и без њих занимљиве. А следећи текст тврди да мапирање птица може бити веома корисно за наставу наука, а ми се ту некако видимо. 🙂

Вird sleuth.org: Mapping with Birds

Са летећих прелазимо на подводне животиње. Ми смо знали да је врста велики буцањ велика риба (некако и сам јој назив указује 🙂 ), али нисмо знали да је баш толико велика. Снимљена је јединка која је достигла тежину од нешто више од две тоне! Погледајте поменути снимак на следећем линку:

IFL Science: Divers Encounter Enormous Ocean Sunfish (14.10.2015)

Слонови и када су деца, прилично су тешки. Зато је спасавање малишана који је упао у бунар негде у Индији, било толико компликовано. Овом видео-причом са срећним крајем и завршавамо за данас.

Записник са Стручног актива наставника биологије 13.10.2015.

13. октобар 2015. 18:15 Школа „Дринка Павловић“

Марина Дрндарски је поздравила присутне и најавила тачке дневног реда:

1. Представљање еколошког пакета WWF
2. Представљање новог сазива СБД
3. Информације о семинарима и конференцијама
4. Ново руководство Актива
5. Разно

1. Представљање еколошког пакета WWF

Соња Бађура је прво представила едукативни програм Дунавско-карпатски програм, кроз едукативни комплет везан за кампању против тровања орла белорепана. Орлови белорепани су страдали као колатерална штета при коришћењу пестицида. Биљоједи као што су ждралови, зечеви и срне су се хранили отрованим биљем, а месоједи који су се њима хранили такође су страдали. Већина тих орлова су биле одрасле птице у репродуктивној фази, тако да су истовремено страдали и њихови младунци у гнездима.

WWF је обезбедио писану припрему часа и девет активности везаних за белорепане, које ће нам бити прослеђене када буду финализоване. Представници WWF ће посећивати школе како би на лицу места добили повратне информације.

Током пројекта „Заштићена подручја за природу и људе“ организује се повезивање школа и заштићених подручја Горње Подунавље, Авала, Тара, Фрушка гора и Ђердап. Укључено је 15 општина. Циљ пројекта је ширење едукативне понуде јер је установљено да многе екскурзије на ове локалитете никада не обиђу заштићена подручја.

Још једна активност WWF је изложба „Сат за нашу планету“ која путује од школе до школе. Састоји се од десет великих илустрованих паноа на посебним сталцима. WWF организује превоз паноа до школа и само је потребно да им се јави да се закажу термини гостовања.

2. Српско биолошко друштво

Активу су се представили Ана Блечић из Девете гимназије, председница Комитета за образовање, и Душко Благојевић из ИБИСС, председник Управног одбора. Они су детаљно информисали скуп о променама у организацији СБД и преузимању истог од стране групе ентузијаста. Дошло је до промене статута, укључивања много више људи, дефинисања свих позиција и уклањања могућности заузимања вишеструких позиција. Створена су два комитета: за образовање и науку. Такође је било потребно поправити имиџ СБД после афере са плаћањем објављивања текстова у Архиву биолошких наука.

СБД је убрзо (крај маја-почетак јуна) добило задатак од Министарства образовања да се направи Појмовник биолошких наука (као што су добила и сва друга стручна друштва). Појмовник би укључивао дефиниције кључних појмова за предмете Биологија и Свет око нас, пошто неки уџбеници имају дефиниције а други имају пасусе текста без дефиниције. На сајту је направљена база за уношење појмова. Координатор ове активности је Марина Дрндарски, а у радној групи су и Зорица Лазић, Дејан Бошковић, Албина Холод.

У августу, у светлу предстојеће сече радних места, СБД је упутило Апел за очување кадровског потенцијала у настави Биологије.

СБД је већ успоставио сарадњу са Фондом за заштиту птица грабљивица и другим удружењима, и отворено је за сарадњу и са свима осталима.

Једно од питања се односило на повећање фонда часова о коме се говорило на прадавном претходном састанку СБД. Одговор је да биологија већ има највећи могући фонд часова у односу на остале науке и да су историја и географија нпр. у много лошијој ситуацији.

Уследила је дискусија о такмичењу из биологије, за које још нема конкретних информација и све је у фази планирања. Ново руководство СБД се залаже да о свему постоји јасан транспарентан став, укључујући и само постојање такмичења. Тренутно постоји иницијални одбор за активности везане за такмичење како се не би десило да се СБД повуче из такмичења а убаци нека друга заинтересована група.

Ранија пракса је била да СБД пренесе све активности на Биолошки факултет, али онда не може да организује општинска и регионална такмичења. Тога сада неће бити, зато је потребно направити организациони одбор који организује све нивое такмичења. СБД ће ургирати да школске управе својима поделе задужења ради организације и кренуће са контактирањем министарства.

Неки од проблема на које су се осврнули учесници дискусије су:

-министарство дугује новац за две године организације такмичења;

-школа која организује градско такмичење мора сама све да плати;

-слање диплома поштом је онемогућено због великог броја примерака. Прошле године су послане представнику општине али је то било незванично и могло је да дође до губљења диплома.

-било би добро сазнати како друге државе у окружењу организују такмичења па да се користе њихова добра искуства.

Дејан Бошковић ће поново направити задатке за школско такмичење, који ће бити постављени на сајт у тачно одређено време и нема никаквих померања. Сви су се сложили да је добро да питања буду јако тешка јер ће се на тај начин пробрати ученици који имају шансе да прођу на више нивое такмичења. Постоји лозинка коју не смете јавно да делите!

3. Информације – семинари, конференције

Марина Дрндарски је презентовала своја искуства са учешћа на међународној конференцији Европске уније за геонауке (European Geosciences Union), где учествује већ две године. Следеће године тема ће бити везана за свемир и астробиологију, а раније теме су биле о минералним ресурсима и климатским променама.

На конференцији учествује око 12000 људи, потребно је послати мотивационо писмо итд. Марина ће на следећем састанку презентовати детаљну презентацију свега што је потребно за учешће.

Део овог пројекта је интернет страница Planet Press на којој се објављују најновије научне вести. Марина преводи вести на српски, а последња је била о кудравом леду који изазива једна врста гљивице.

4. Ново руководство Актива

Марина је 8 година била председник Актива и сматра да је потребно ново руководство, нове идеје, нови елан. Дејан Бошковић остаје аутор Биолошког блога а Жељко Станимировић записничар.

За председницу Актива изабрана је Албина Холод а за потпредседницу Ивана Стаменковић. Честитамо!

5. Разно

Најављени су Green Fest средином новембра и Фестивал науке почетком децембра.

Записничар

Жељко Станимировић

У Београду,

13. 10. 2015.