Доба открића

У скорије време научници су открили много тога.

Наука

Ако сте љубитељ фантастике и гледали сте „Господаре прстенова“, биће вам занимљиво да су научници читаву новооткривену групу лептира назвали по главном зликовцу Саурону. Тим међународних истраживача открило је чак девет група лептира и једна од њих има крила на којима као да је насликан симбол овог чаробњака. Изразити спојени наранџасти прстенови окружују црно-беле пеге на задњим крилима овог рода – Saurona. Како ови лептири изгледају видећете на следећем линку:

CNN: A new group of butterflies has been named after the ‘Lord of the Rings’ villain (12.5.2023)

Научници су пронашли још неке животиње, али овог пута у питању је група која је вредно сведочанство историје живог света. Давно, давно у геолошком времену, пре неких 600 милиона или 700 милиона година, прве животиње су еволуирале на Земљи. Њихови најближи рођаци који и данас живе су сунђери, жарњаци и реброноше. Али тачно ко је од њих најближи сродник првих животиња, остало је једно од најспорнијих питања у еволуционој биологији. Са неколико фосила ових раних, меканих животиња, њихова историја је нужно била мутна и било је изазовно реконструисати оно што се догодило.

Научници су то урадили тако што су упоређивали хромозоме ових животиња, али и једноћелијских протиста. И победник је – реброноша!

У часопису „Природа“ пише да је тим је преузео нови, креативан приступ анализи генома ових раних животиња. Током стотина милиона година, секвенце гена су толико мутирале да је сваки сигнал о сродству различитих линија „испран“. „Дакле, потребно вам је нешто што еволуира веома споро што можете пратити“, закључио је Ден Роксар, еволуциони геномичар са Берклија, који је надгледао студију. Уместо да се посматрају промене у нуклеотидима (промене у ДНК од једног слова), метода — коју је развио Роксар, заједно са колегама са Универзитета у Бечу — фокусира се на карактеристике већег обима у геномима: групе гена на хромозомима.

Ова техника се заснива на једноставној идеји: током еволуционог времена, редослед гена на хромозому се мења преко мутација – на пример, преко инверзија које мењају редослед гена унутар хромозома. Иако се њихов редослед може променити, гени на хромозому формирају неку врсту повезане групе и обично се не мешају са генима на другим хромозомима. Али у ретким приликама, хромозоми се могу сломити и спојити, што доводи до мешања тих група веза. Ови догађаји су довољно ретки да их је могуће пратити све до порекла првих животиња.

Scientific American: The Closest Living Relative of the First Animal Has Finally Been Found (17.5.2023)

Све то теоретски делује лагано, али верујем да су се научници доста намучили посебно када раде са тим „микро-стварчицама“. И када смо у микро-свету још једно откриће.

Quantum of Science: Otkrivena nova organela. Provjerite za šta je važna (7.5.2023)

Са часова

Нису се органелама бавили само научници, већ и ђаци колегинице Оливере Коларић. Ученици Наташе Соскић су се бавили дезоксирибонуклеинском киселином, а ученици Бранке Кремић варијабилношћу на примеру лала.

Корисни материјали

Ученици Славољуба Тоскића бавили су се калоријама и имамо још један занимљив филмић за час са петацима.

Забава

И да јелом и пићем завршимо. Истраживачи су пронашли боцу пива која је чамила на дну океана у потопљеном броду целих 170 година. Знамо да је вино све боље што је старије, али да ли то исто важи и за пиво? Заправо, нашао се неко ко је и окусио и омирисао и закључак је да има укус на козу, а мирише на трули купус. 🙂

IFL Science: 170-Year-Old Shipwreck Beer Tastes Like Goat And Smells Of Rotting Cabbage (9.3.2015)

Ја вам желим пријатније освежење и леп викенд који ће ускоро.

 

Распоред београдских општина за градско такмичење из биологије

За градско такмичење у Београду школе домаћини су познате, а расподела такмичара по тим школама је сада другачија у односу на првобитну како би цео догађај могао лакше да се организује. Разликује се то да у сваку школу ипак неће ићи појединачни разреди, већ поједине општине које су тој школи најближе.

Важне информације

Захваљујући помоћи просветног саветника из Школске управе, Одбор за организацију такмичења СБД и београдски Актив направили су поделу, тако да свака школа домаћин буде колико-толико једнако оптерећена и да те школе буду најближе за оне који долазе. Само једна општина (Раковица) ће се поделити, пошто је она између две које су домаћини.

ОШ „Сава Шумановић“:
1) Земун
2) Нови Београд
3) Сурчин

ОШ „Стеван Дукић“:
1) Савски венац
2) Палилула
3) Звездара
4) Стари град
5) Врачар

ОШ „Ђура Даничић“:
1) Младеновац
2) Гроцка
3) Вождовац
4) Сопот
5) Раковица (школе: „Франце Прешерн“, „Ђура Јакшић“ и „Иво Андрић“)

ОШ „Филип Кљајић Фића“:
1) Лазаревац
2) Обреновац
3) Барајево
4) Чукарица
5) Раковица (школе: „Владимир Роловић“, „14. октобар“, „Никола Тесла“, „Коста Абрашевић“ и „Бранко Ћопић“)

О овоме су обавештенидиректори школа домаћина, тако да нас очекују.

Методика

Општине је лако распоредити у односу на распоред врста по систематским категоријама. Научници се још увек муче са тим, а ми наставници и са тим и са још једном таксономијом: Блумовом. На енглеском говорном подручју имају олакшицу у виду апликације која генерише исходе користећи се поменутом таксономијом:

The Differentiator

Техничка подршка

Када смо већ код апликација које нам помажу у таксономији, препоручујем апликацију PlantSnap коју можете бесплатно преузети на мобилном телефону за распознавање врста биљака (преко Play Store), а згодна је и за ученике који праве хербаријум. 

Са часова

Ученици наших колегиница не само да праве хербаријуме, већ многе креативне радове. Ђаци Весне Миленовић су правили моделе вируса, а Данијеле Савић цегере како би растеретили природу од пластичних кеса. Макета копнених биома дело су ђака Емине Илић. Уживајте у дивним радовима, а ми се ускоро наново читамо.

Директори плесачи

„За разлику од вртића, школа није симулација стварности ни место за игру. Школа је стварност сама.“ Да ли је?

Из штампе

Први текст који сам одабрао за данас (из кога је и цитат спочетка) говори о проблемима који су нам свима добро познати.

Бука: Миљенко Јерговић: Ако наставнике заштитите од родитеља, тада ће се и ученици припитомити (13.6.2019)

И док постоје мишљења да ученике треба доместификовати, у другим деловима света се озбиљно ради на њиховом освешћивању о значају животне средине.

021.рс: Нови закон на Филипинима: Ученици не могу да заврше школу ако не посаде бар 10 стабала (29.5.2019)

Филипини су на добром путу да постану еколошка држава, али сертификована еколошка држава је… Па, прочитајте у следећем тексту. Можда ћете се изненадити да нам је много ближа него што бисмо помислили.

Национална географија: Упознајте најчистију земљу на свету (15.8.2018)

Са часова

А да биологија буде најлепша наука на свету труде се наше сјајне и креативне колеге. Овог пута представљам вам радове ђака колегинице Јасне Бранковић. Они су се бавили креативном рециклажом на секцији ОШ „Стеван Сремац“ из Добановаца.

Још једну интересантну ствар направили су осмаци Владиславе Солаковић. Овај рад најбоље дочарава филмић који можете погледати на следећем линку.

Наставници биологије – Фејсбук видео: Владислава Солаковић (25.11.2019)

Занимљивости

Када смо већ код занимљивих видеа са Фејсбука, погледајте директора једне школе у Азији који плеше са својим ђацима.

Фејсбук видео – Више од живота: Директор који плеше (приступљено 27.11.2019)

Предстојећи догађаји

И док директори плешу, птице цвркућу. Овог пута у Зрењанину.

Свечано отварање изложбе „Птице и њихове породице“ одржаће се у Салону НМЗ у четвртак, 28. новембра 2019. у 19 часова. Аутор изложбе је Наташа Кнежевић, виши кустос – биолог у Народном музеју Зрењанин. Изложба ће бити отворена до 14. фебруара 2020. Улаз је слободан, а детаље имате на линку:

Фејсбук догађај: Отварање изложбе „Птице и њихове породице“ (28.11.2019)

И да најавим, такође за сутра, још један догађај, овај пут за Београђане.

Фејсбук догађај: Презентација апликације „Београд кроз природу и време – BeoGuide“ (за 28.11.2019)

Сигуран сам да вреди видети, а ускоро се гледамо и ми у новом чланку.

Птица на длану, а апликација на мобилном

Сећате ли се да сам у једном од скоријих издања писао о раду наставника биологије из Крушевца? Е, па, добар рад у том граду не јењава.

Са часова

Као што знате, 5. март је дан када се обележава један значајан еколошки датум – Дан енергетске ефикасности.

Ове лепе слике је приредила колегиница Снежана Јовановић.

Ево како је тај дан обележен у поменутом граду.

Град Крушевац: Дани енергетске ефикасности 2019 – „Играј за енергију“ (6.3.2019)

И у Алексинцу је било лепих активности гледе истог догађаја.

AlPress: U Aleksincu obeležen Svetski dan energetske efikasnosti (5.3.2019)

Управо је овај дан био добар повод да се ђацима каже нешто и о обновљивим изворима енергије. Но, оно што је обновљиво не мора увек да значи и да је еколошки оправдано.

Из штампе

Управо је такав случај са мини хидроелектранама. Следећи текст објашњава и зашто.

Noizz: Kratko i jasno: Sve što nije u redu sa izgradnjom MHE na jednom mestu (26.1.2019)

Ако овај текст није довољан, ево га још један.

Оригинал: Пред нашим очима нестаје 500 река Србије (27.1.2019)

И још један.

Политика: Реке Старе планине морају да наставе да теку! (25.1.2019)

Техничка подршка

Реке морају да наставе да теку, а птице да лете. А да бисте уловили птицу у лету, све што вам је потребно је мобилни телефон. И једна посебна апликација.

Фејсбук заједница: Птице на длану (29.12.2018)

Ја вам желим да вам на длану буде све што вас чини срећним, а на интернету имаћете врло ускоро ново издање Биолошког блога.

Превазиђено царство

Данас ћу почети са два питања. Прво је:

Удружење пермакултура Србије: Ко треба да буде пример? (22.1.2016)

Пре него што поставим друго питање, ево једног могућег одговора на ово прво. Боље да вам не говорим о овом наставнику, погледајте сами.

Фејсбук видео – 360ТВ: Учитель танцует со своими учениками (фебруар 2018)

И ево га друго питање:

Школа без зидова: Колико вреди наше ауторско дело? (19.4.2018)

Следеће (ауторско) дело нам је већ познато из ранијих чланака. Настављамо са читањем књиге др Алексеја Тарасјева:

• Биологија и креационизам: Креационизам као вера
• Биологија и креационизам. Креационизам као псеудонаука

Данас имам још једно „штиво“ за читање, а то је…

Подршка развоју људског капитала и истраживању – Опште образовање и развој људског капитала – Развионица: Оквир предметног курикулума – обавезни предмети у основном образовању (април 2015)

Нас занимају стране од 89. до 98. Тамо ћете пронаћи циљ наставе биологије, опште и специфичне предметне компетенције, исходе за сваки разред и, напокон, од 94. стране ревидиране стандарде. Немам информацију да су они званично усвојени, али они јесу направљени као побољшана (и скраћена) верзија претходних и вероватно ће се о њиховој „судбини“ одлучивати. Занимљиво је да се у овим стандардима не појављују царства, која су, очигледно, нешто што смо у биологији превазишли. Добро, макар Биолошки блог неће бити скоро превазиђен. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Сазнали смо ко треба да буде пример;
2. такође смо сазнали колико вреди наше ауторско дело;
3. наставили смо са читањем књиге о еволуцији и креационизму;
4. погледали смо ревидиране стандарде из биологије;
5. дискутовали смо о подели живог света.

 

Термити су бубашвабе

Термити су изгубили свој сопствени ред. Научници су их приклонили реду бубашваба и то није изненађујућа вест. Још 1934. неки научници су пријавили да исти они микроорганизми који живе у цревима термита и помажу им да варе дрво, налазе се и у цревима неких бубашваба. Зна се да неке бубашвабе живе животом налик на онај који воде термити. Такав је случај са родом Cryptocercus (слика десно) које настањују Апалачке планине. Ове бубице су моногамне и хране се дрветом. У том дрвету подижу младе који се хране аналним излучевинама својих родитеља, а које им обезбеђују и хранљиве супстанце и почетну дозу микроба – симбионте како би и сами једног дана могли да једући копају свој пут кроз дрво.

Неке бубашвабе имају неку форму групног живота, али код термита то је доведено до екстрема. Они су суперорганизам сачињен из заиста великог броја јединки. Посебно се издвајају Macrotermes из Аустралије (слика лево) чија гнезда броје и по три милиона чланова са свега једним паром (краљицом и краљем) репродуктивно способних јединки.

Углавном, термити су сада ништа више (или мање) до социјалних бубашваба. Докази, посебно генетички, изгледа да су необориви и сада се само чека да обједињени ред добије назив.

Science News: It’s official: Termites are just cockroaches with a fancy social life (1.3.2018)

И вукови су прилично социјални, а према једној причи у чопору се крећу тако да то звучи заиста фасцинантно. По друштвеним мрежама је често кружила фотографија (слика десно) која је приказивала како су вукови племенити и дивни. Но, следећи сајт спушта лопту и приказује вукове онаквима какви заиста јесу.

Еспресо: Не, она фотографија с чопором вукова коју сви шерују не показује како се понаша прави вођа! (26.8.2017)

Наш вођа, односно министар, најавио је нека повећања плате до краја године.

Зелена учионица: Шарчевић: Најављује се ново повећање плата до краја године (26.2.2018)

И без великих плата наше колеге чуда стварају. Примера добре праксе има свуда, а ево како изгледа када се повежу наука и уметност у учионици. Ментор креативних ђака је колегиница Сања Урошевић Парезановић.

И још једна збирка семена за крај, а коју су правили ђаци Емине Милетић.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Сврстали смо термите у бубашвабе;
2. сазнали смо понешто о обе ове групе (у ствари, сад су једна) инсеката;
3. почели смо да прихватамо вукове мање романтично;
4. радовали смо се што ће нам бити већа плата;
5. видели смо примере добре праксе.

Пет царстава или мало мање

Када утврђујемо неку лекцију можемо то да урадимо и тако што ће ђаци правити стрипове. Такав задатак дала је колегиница Зока Станковић и добила је заиста лепе и маштовите радове.

У једном од стрипова један микроорганизам говори вируси како није сврстан ни у једно од пет царстава. И то је истина, али се у последње време јавља један проблем, а то су тих пет царстава живих бића. Сви знамо да их нема пет и да, макар, два од тих пет уопште нису царства. У средњој школи то све уче другачије и пошто смо ми биолози веома склони моди, инерција полагано, али све захуктаније иде ка томе да се примени правилна систематика. Да ли је то потребно у основној школи? Моје мишљење је да није и да све ово сасвим добро функционише са пет царстава и да не треба децу да оптерећујемо нечим што је, иначе, подложно променама. Да не спомињем да је коректна систематика у свету значајно другачија чак и од оног што ми сматрамо исправним, а и да светски познати научници не могу да се договоре око сваке могуће групе. Како су то решили странци? Много једноставније и нормалније него ми. Оставили су пет царстава у школама, а то можете да видите и на следећем линку.

Next gen lesson plans: Evolution & Natural Selection Lesson Plans (приступљено 21.11.2017)

На том линку пронаћи ћете и неке занимљиве материјале за часове еволуције. Што се тиче царстава, и у млађим разредима основне школе она се уче као пет група и то може и кроз крајње једноставну мапу ума.

Зелена учионица: Царство живих бића (3.11.2014)

Ја бих додао задатак да ђаци за сваку групу нацртају и по једног представника и ето га радни лист. Не мора само лист да буде радан, можемо да будемо и ми радни, те да посетимо један леп семинар у Новом Саду.

Семинар у Новом Саду – пројекат „Водни агент“ (за 24.11.2017)

И овако радно и завршавамо овај радни дан. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Видели смо сјајне ђачке биолошке стрипове;
2. размишали смо о систематици;
3. прегледали смо материјале које можемо искористити за часове еволуције;
4. добили смо идеју за радни лист;
5. најавили смо један леп семинар.

Немачки аустралопитекус

Једно недавно откриће могло би да натера научнике да напишу изнова причу о пореклу људи. Тако тврди Херберт (Herbert Lutz) директор музеја историје природе у Мајнцу. Не чуди што Херберт навија за ово откриће, пошто је пронађено на тлу родне му Немачке. У питању су два зуба чија је старост процењена на 9,7 милиона година. Припадала су сисару који је, можда, био аустралопитекус. Ако би се ово показало тачним, то би променило и време настанка мајмунољуди, као и њихову прапостојбину.

IFL Science: Extremely Unexpected Find Means We May Have To Rewrite The Human Evolution Textbook Again (20.10.2017)

Дакле, научници никако да комплетирају нашу историју, али су макар финиширали „Атлас живота“. Научници са Универзитета у Оксфорду и њихове колеге са Универзитета у Тел Авиву комплетирали су атлас свих гмизаваца и сада имамо атласе свих вертебрата на Земљи. Атласи садрже 10.000 гмизаваца и исто толико птица, 5.000 сисара и 6.000 водоземаца. Богами, поголеми атлас.

IFL Science: Scientists Just Completed An „Atlas Of Life“ For The World (10.10.2017)

Гмизавци за које знамо су гекони. Они имају задивљујућу способност да се веру о потпуно вертикалне објекте, па чак и да висе наопачке захваљујући својим посебно адаптираним ножицама. На доњој страни прстију имају ‘сете’, односно милионе врло финих структура попут длака, које повећавају додирну површину и блиски контакт између стопала и површине на којој почива. Детаљније како они то раде, објашњава следећи текст.

Phys.org: What goes up must come down (14.10.2014)

Ми немамо те адаптације на прстима, али то нас не спречава да нам ти исти прсти буду веома вешти. Наставници биологије то доказују веома често јер мотивишу ђаке да праве врло креативне радове. Весна Милојковић је приказала неке заиста изузетне.

 

Веснини ђаци су састављали и песме.

 

Да се разумемо: нисмо ми биолози једини који правимо излете у област рада наставника српског језика. То раде и фолк певачице. Не верујете?

Блиц: Урнебесно – Научите падеже уз Цецу! (25.6.2016)

Ето, једном да завршимо и распевано. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Посумњали смо у досадашња сазнања о еволуцији људи;
2. сазнали смо да постоји заиста гломазан атлас;
3. обновили смо знања о геконима;
4. дивили се креативним радовима ђака наше колегинице;
5. учили смо падеже на један сасвим необичан начин.

 

У чему је виц?

Једна од разлика између шимпанзи и бонобо је и у томе што су код првих мужјаци вође чопора, а код потоњих – женке. Иначе, ове две врсте мајмуна нису описане као посебне (односно, бонобо се није сматрала посебном врстом) све до 1928. јер су насељавале слична станишта, а веома су сличне и морфолошки гледано.

IFL Science: Brutal Warfare May Help Explain Differences In Chimpanzee And Bonobo Societies (3.5.2017)

Таксономија је у биологији увек била (и остала) осетљиво место, али развојем науке све некако леже на своје место. 🙂 И у педагогији некакве таксономије има и она, за разлику од биолошке, никад не застарева. Доказ је увек актуелна Блумова таксономија. Следећи линк приказује ову таксономију на чак шест различитих и занимљивих начина.

Larry Ferlazzo’s Websites of the Day: Six New Videos Teaching Bloom’s Taxonomy In Creative Ways (3.5.2017)

И док Блумова таксономија не застарева, школски предмети изгледа да застаревају. Макар у Финској.

Atma.hr: Revolucija: Finska će postati prva zemlja na svijetu koja će ukinuti sve predmete u školi! (10.5.2017)

Заиста ће то урадити. Није виц. За вицеве је задужена Јеца. 🙂

Како Јеца каже: Виц (27.4.2017)

Ако вас овај виц није насмејао, следећи текст сигурно хоће.

Зелена учионица: Паника због екстерне (трилер са елементима хорора) (28.4.2017)

А ако ни то не „упали“, следећи видео измамиће вам осмех, тврде аутори.

Facebook video – INature: This Will Make You Smile! (23.6.2014)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Разликовали смо шимпанзе од боноба;
2. утврдили смо Блумову таксономију уз помоћ креативних филмића;
3. видели како стоје ствари у Финској;
4. мало смо се насмејали;
5. одгледали смо леп видео о животињама.

Права грана

Ако сте се питали колико врста дрвећа има на свету, одговор је веома једноставан и конкретан: тачно 60065 познатих науци.

IFL Science: Planet Earth Has Over 60,000 Species Of Trees, Reveals New Global Database (6.4.2017)

Што се тиче „дрвета“ које знамо као дрво живота, непрекидно се мења. Рецимо, животиње које су живеле пре 48 милиона година у мочварама на југу Азије, а које наука зна као Anthracobunidae (чита се Антрахобуниде, а слику ћете видети на линку испод), нису преци слонова и ламантина, као што се до сада мислило, већ далеки рођаци модерних носорога и тапира. То је и у складу са претпоставком да слонови воде порекло из Африке, а не Азије.

IFL Science: Planet Earth Has Over 60,000 Species Of Trees, Reveals New Global Database (8.10.2014)

Палеонтолог Лиза (Lisa Cooper), са Универзитета из Охаја, пожалила се да, код ове конкретне врсте, фосили су пронађени у фрагментима, било их је посвуда и изгледало је као да потичу од разних животиња. То је разлог зашто је било тако тешко пронаћи праву „грану“ за ову животињу.

Наравно, добар део животиња се налази на својим гранама и можете да их истражујете на следећем интерактивном сајту, који помало наликује на Гуглове мапе или презентацију Прези, како желите.

Onezoom.org: Welcome to the OneZoom tree of life explorer (приступљено 9.4.2017)

Следећи сајт је сличан, али је, према мом мишљењу, боље урађен.

Wellcome tree of life.org: Home Interactive (приступљено 9.4.2017)

И ја сам направио једно дрво живота са десетак занимљивости из света биологије и шире.

Знамо да паре не расту на дрвећу… У ствари, технички гледано, оне расту, али их тамо нећемо убрати. Но, за момка из видеа који сам изабрао за крај то није проблем. Он паре, мачке, псе и много тога другог прави – магијом. Погледајте. 🙂

Facebook video: Phi Nguyen (2.2.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Пребројали смо сва стабла на планети;
2. сагледали смо са каквим се проблемима боре палеонтолози;
3. прегледали смо интерактивне сајтове чија је тема дрво живота;
4. прелистали смо занимљивости са интералтивне слике;
5. одгледали смо запањујуће мађионичарске трикове.