Трепље су криве за све

Некако ми изгледа да су црна времена дошла када је потребно људе убеђивати да је развој медицине заправо бенефит. Управо то су радили професори и студенти са Биолошког факултета и направили видео у којем промовишу значај вакцине у овим пандемисјким временима.

Институције и организације

Оно што следи је порука са Биолошког факултета у Београду.

Наука

Медицина не напредује само што се вакцина тиче, наравно. И у другим сферама ове широке људске делатности увек се проналазе нове ствари. Рецимо, научници сада верују да се бројни генетски поремећаји, од полицистичне болести бубрега до неких облика дегенерације мрежњаче, потичу од цилија – чекињастих, трепљастих структура које красе површине ћелија.

У научном чланку објављеном у часопису BioScience од 1. децембра, Џорџ (George B. Witman), цитолог са Медицинске школе Универзитета у Масачусетсу, истакао је све већи број доказа да абнормалне или одсутне цилије могу проузроковати широк спектар људских поремећаја, названих „цилиопатије“ (логично).

„Болести бубрега и слепило, скраћене кости или екстремитети, гојазност – испоставило се да су све те ствари настале због оштећења цилија“, тврди он. Стручњаци додају да откриће заједничке нити између ових различитих поремећаја на крају може помоћи истраживачима да развију генске терапије за борбу против тих стања.

На први поглед, трепље делују релативно безазлено. Док ударају напред-назад ван ћелије, координисаним радом регулишу проток течности у близини. Али скоро све људске ћелије такође имају један примарни или непокретни цилијум који функционише више попут молекуларне антене. Примарни цилијум је интерно динамична структура, препуна протеина који откривају и преносе важне поруке својој ћелији о локалном окружењу. „Сигнална машина концентрисана је у трепљама“, каже Џорџ.

Ефикасна ћелијска комуникација је посебно важна за ембрион у развоју. Ако неисправне молекуларне антене одсеку или искриве сигнал у овим раним фазама, настала погрешна комуникација може пореметити стварање органа. Из тог разлога, „када имате недостатке на тим трепљама, имате пуно урођених болести“, такође каже Џорџ.

Најчешћа цилиопатија је полицистична болест бубрега, која погађа око 12,5 милиона људи широм света, што заиста није мало. Више о свему овоме у чланку:

Scientific American: Why Scientists Are Blaming Cilia for Human Disease (10.12.2014)

Корисни материјали

Када смо већ у области медицине и здравља, ево и једног корисног рада нашег колеге Славољуба Тоскића.

Још један користан видео ђака истог наставника, а у вези са тим како правити хранилицу за птице.

Са часова

Управо ову активност имали су ђаци Емине Илић и правили кућице за птице. Ученици Љубице Савић правили су разне скулптуре од здраве хране, а моделе система органа Јелене Симић. Уживајте у дивним радовима.

Трећи састанак наставника биологије и друге активности

О епидемији корона вирусом речено је много тога, али нису све приче испричане.

Предстојећи догађаји

Фондација „Петља“ у сарадњи са Уницефом указала ми је част да будем модератор на панел дискусији о којој ће се говорити о будућности образовања у условима који нам тренутно задају много бриге и мука. Догађај ће се згодити у уторак 16. марта у 19:00, а припреме су већ у току како би све било одлично. Саговорници су ми ауторитети у својим областима: психолог – ванредни професор са Учитељског факултета у Београду, вирусолог – доцент са Медицинског факултета у Београду и епидемиолог и човек који се својевремено борио са застрашујућом вариолом вером. У панел дискусији учествује и публика, а надам се да ћете посетити овај догађај. Пријављивање имате на линку који следи и врло је једноставно.

ФБ догађај: Знањем против епидемије — панел о образовању као кључу за превенцију епидемије (за 16.2.2021)

Следећи догађај ће се згодити два дана након тога и то је трећи по реду скуп наставника биологије из целе Србије. Преносим позив Оливере Коларић:

Драге колеге,
Позивам вас на трећи онлајн састанак Актива биолога Србије у четвртак 18. марта са почетком у 19 часова путем платформе Гугл мит.
Дневни ред :
1. Наставни материјал и реализација будућих такмичења из биологије
2. Стручно предавање „Хибридни модел наставе и учења – изазов и прилика“, Светлана Алексић
3. Разно
Позвала бих вас да ако нисте стигли да пошаљете мејл са предлогом о будућим такмичењима, то урадите до понедељка увече на мејл:
bioblog2021@gmail.com
Линк за састанак биће доступан дан раније (на наставничкој ФБ групи).
Водитељи састанка су Оливера Коларић и Дејан Бошковић, а домаћин састанка је Удружење биолога Крушевац.
Добродошли 🍀🐞!

Наука

Тиме догађањима није крај. Пошто прелазимо на онлајн наставу, ни онлајн стручни скупови нам нису потешкоћа, али верујем да ће се јавити потреба и за активностима ван куће. Зато вам преносим писмо Маје Лазаревић са Биолошког факултета у Београду.

Шаљем вам линк једног интересантног ситизен сајанс пројекта који води симпатични женски тим из Естоније.

Наиме, моја колегиница Tsipe Aavik је прво на нивоу Естоније пратила фреквенцију јављања два морфолошка облика јагорчевине Primula verris на нивоу Естоније. Сада ту причу шире на целу Европу. Пошто је врло лако разликовати та два облика, у пројекту могу да учествују све особе добре воље, од деце из вртића и школа, преко научника, до пензионера.

Сва упутства и објашњења о разликовању ова два облика, као и о томе како разликовати ову врсту јагорчевине од других сличних врста, можете наћи на линку:

https://nurmenukk.ee/about-cowslip

Како јагорчевина управо цвета, било би лепо, ако вам се укаже прилика, да учествујете слањем података из Србије и да проследите овај линк свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

Хвала свима који су вољни да учествују!

Активизам

Ситизен сајанс (грађанска наука) је нови вид науке где сви можемо да помогнемо научницима, а не треба занемарити ни помоћ коју можемо да пружимо природи у Србији. Отуда и следеће две петиције.

Петиције „Крени-промени“: СТОП руднику литијума! Рио Тинто – Марш са Дрине!

Петиције „Крени-промени“: Референдум за Макиш и Кошутњак

Корисни материјали

Надам се да ће се сачувати природна добра која имамо, а ми наставници имамо и додатни задатак да промовишемо заштиту животне средине међу својим ђацима. Рецимо, када се угрожавају поједине врсте, угрожавају се и све остале због ланаца исхране и зато је и важно обрадити ту тему. Ђаци Славољуба Тоскића су то урадили кроз интересантан стрип. Стрип је уједно и метода коју препоручује овај сјајан наставник.

Са часова

Још мало дечјих радова: на часу Иване Бране ђаци су се бавили моделима ћелије, а Ане Давидовић и Биљане Ускоковић Брковић обележавали су делове цвета на врло оригиналан начин.

Остављам вас да листате презентацију ђака Гордане Владић коју сам одабрао за крај.

Болест зависности

Потврђена одлука

Оно што нас све највише занима је како је протекао нови састанак Комитета за образовање СБД-а.

Важне информације

Сазнајемо са званичног сајта СБД-а:

СБД: СБД потврдило одлуку да неће организовати такмичење из биологије за средње и основне школе у школској 2020/2021. години (28.1.2021)

Из наслова вам је већ јасно, али ћете детаљније све пронаћи на линку. Како ће се надаље ствари одвијати пратићемо и пренећу сваку вест која буде била релевантна, а што се тиче неких интересантних вести из новина, одабрао сам једну за данас.

Из штампе

Школарци: Брнабић: Просвета и здравство приоритети Владе (28.1.2021)

Некакво ново доба је дошло и полако из маргина просвета се стреловито пребацила у приоритете. Ми већ знамо и да смо приоритети за вакцинацију, мада има колега који у тој групи не желе да буду.

Наука

У мору врло разноврсних текстова, да их тако назовем, издвојио бих два за која ми се чини да дају одговоре на нека питања која би евентуално могла да нас муче.

Данас: Све о вакцинама: Који су ризици, да ли изазивају стерилитет, ко не треба да их прими? (22.1.2021)

И…

Медијум: О РНК вакцини, обичним језиком. (18.12.2020)

То научници имају да кажу о вакцини, а за крај ево шта сјајни наставници биологије имају да кажу о креативним часовима.

Са часова

Ученици Леле Недељковић направили су сјајне паное на разне теме, а ђаци Сање Стефановић моделе ћелија који су – јестиви. Ђаци Гордане Владић цртали су дрвеће живота.

Ђаци Маријане Трифуновић Димитријевић правили су ветромере и филтере, а ђаци Славице Гвоздић цртали су духовите цртеже и мапе ума. Ђаци Наташе Ранђеловић правили су моделе система органа људи.

Оно што је свакако извесно је да ми наставници биологије и без такмичења беспослени бити нећемо. Видимо се следеће недеље.

Посао са ефектом мучења

Као што знате, 26. маја нас очекује републичко такмичење које организује Српско биолошко друштво.

Важне информације

Од координатора такмичења за основне школе др Драгане Миличић добили смо спискове пласираних ђака, као и сатницу. Све ово ћете пронаћи у прилогу.

• Сатница
• Списак седмака
• Списак осмака

На такмичењу нас очекује и трибина у вези са будућим модалитетом такмичења. Потребно је да наставници дођу са предлозима о којима ће се расправљати. Слично се очекује и за средње школе, а сатницу и спискове можете преузети овде.

• Средње школе

Институције и организације

Још један догађај значајан за биологе дешаваће се у периоду од 13. маја до 18. маја.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Манифестација „Музеји за 10“ (за 13.5.2019)

Ово је пета манифестација по реду и има за циљ промоцију музеја. Очекујте разноврсне активности којима можете присуствовати бесплатно.

Из штампе

Одлазак у музеј увек је лепо искуство, али одлазак на посао је већ другачија прича. У ствари, сасвим другачија ако се ради преподне. 🙂

Прва.рс: Потврђено: Одлазак на посао пре 10 сати ујутру, има ефекте сличне мучењу! (6.3.2019)

Оно што су медији такође потврдили (а што смо ми већ знали) је да вакцине не узрокују аутизам.

Popsci.com: Vaccines don’t cause autism, another massive study confirms (5.3.2019) & РТС: ММР вакцина не узрокује аутизам – доказује још једна студија (5.3.2019)

Вакцинација свеједно није популарна тема и псеудонаучни радови урадили су лош посао у овом случају. Некада није било тако и људи су у редовима чекали да се вакцинишу, посебно када је била завладала епидемија великих богиња. И данас људи чекају у редовима, али из сасвим другачијег разлога.

Београд уживо.рс: Невероватна сцена у Миријеву – родитељи целу ноћ стајали у редовима испред школе (фото) (1.4.2019)

Надам се да су родитељи успели да упишу своју децу у жељене школе, те да им пожелим срећу у будућем осмогодишњем школовању, које ће, можда, изгледати сасвим другачије у односу на досадашњу праксу.

иКрагујевац: Највећа промена икада: Од 1. септембра школе добијају потпуно ново радно време (4.4.2019)

Изгледа да је министар читао овај први чланак у овој рубрици јер би часови почињали у пола један. 🙂 Дакле, ништа ефекти, ништа мучење, само посао. 🙂 А наставници биологије посао обављају заиста квалитетно и креативно. Доказ за то је (сада већ стална) рубрика на овом блогу која следи.

Са часова

Колегиница Драгана Ђурагин Сабо са својим ђацима дочарала је екосистем мора на начин који се може лако претворити у луткарско позориште.

 

Сличном темом су се бавили и ђаци Марице Огњановић и настали су такође сјајни радови.

 

Ја сам заиста импресиониран и остављам вас да разгледате ове две фантастичне галерије и можда добијете идеје за неке ваше маштовите часове.

Виртуелна авантура

За почетак једна емисија која се и те како тиче и нас наставника биологије, посебно када лаици крену са својим теоријама колико су вакцине, у ствари, штетне.

РТС: Да Можда Не: Епидемија малих богиња и вакцинација (26.10.2017)

Фармацеутска индустрија ипак оставља последице, али не онакве какве поменути лаици очекују. Лекови који се бацају по животној средини, каже се у следећем тексту, мењају пол рибама, збуњују птице и забрињавају научнике. Речју, загађују.

The scientist: Drugging the Environment (1.8.2015)

Постоји и други облици загађивања и уништавања природе и то у нашем „комшилуку“.

Фејсбук догађај – Лига за орнитолошку акцију: Премијера филма „Бељарица: београдска Амазонија“ (за 29.10.2017)

Следећи линк нас не води до Амазоније, већ на други крај света. И тај пут је веома кратак. Довољно је да крочите у учионицу колегинице географа Тање Парезановић.

ОШ „Иво Андрић“, Београд: Виртуелна авантура Азијом (25.10.2017)

Вероватно ћу са Тањом урадити заједнички час, па ћу вас известити како је било. Тања је, сигурно, сјајан и иновативан наставник, а такви могу очекивати и боље плате, ако судимо према ономе што говори премијерка.

Зелена учионица: Брнабић: Наградити наставнике који постижу „резултате на такмичењима” и тако их одвојити од оних лоших (24.10.2017)

Но, судећи према друштвеним мрежама за наставнике, ово више и није толико актуелно колико дуално образовање. Ту тему препустићу средњошколским наставницима, а ми се видимо у понедељак.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Одгледали смо актуелну емисију;
2. сагледали смо како лекови утичу на животну средину;
3. најавили смо еколошки филм;
4. промовисали смо пример добре праксе;
5. радовали смо се што ће нам бити већа плата.

Коцка за роботе и стаза за спретне

Што каже једна колегиница, ово је Рубикова коцка која се лако решава. 🙂

Данас бих почео једним занимљивим Фејсбук видеом који приказује како роботи могу свашта, па чак да реше Рубикову коцку.

Facebook video – Buildatory.com: High School student Built a robot to solve a Rubik’s Cub.. AMAZING!! (21.10.2016)

На Фејсбуку могу да се нађу и занимљиви и едукативни садржаји, али треба бити опрезан.

Креативни свет Балкана: Полиција упозорава кориснике Фејсбука (приступљено 28.4.2017)

Следи још једно упозорење, али друге врсте.

Недељник: Један од најпознатијих епидемиолога упозорава: Прети нам епидемија малих богиња (27.4.2017)

Не бих да начињем (увек шкакљиву тему) о вакцинацији деце. Јасно је да родитељи морају добро да се информишу и да буду одговорни према њиховом здрављу. А, каже се и да је у здравом телу здрав дух. Зато је зоолошки врт на Палићу приредио једну лепу активност за најмлађе.

Fejsbuk događaj – Ground Level Fest: GLF Staza Spretnosti (за 29.4.2017)

Овај догађај је и начин да се лепо проведу првомајски празник. Надам се да ћете се ви за овај празник одморити јер нас чекају бројне активности након њих. Срећни празници и лепо их проведите. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Одгледали смо занимљив видео о роботима;
2. упозорили смо на хакере на Фејсбуку;
3. информисали се о епидемији која прети Србији;
4. добили смо позив на лепу спортску активност;
5. честитали једни другима првомајски празник.

Хорски раном зором

Колегиница Марица Огњановић приказала нам је производе рада биолошке секције у њеној школи.

Ово је толико лепо да једва чекам да се деси нека сукцесија у школи у којој Марица ради, па да видимо још неки екосистем. 🙂 Иначе, сукцесија је предвиђена и у Плану и Програму за пети разред основне школе. Какве нас све новине очекују у настави биологије, пише „Школски портал“ издавачке куће „Бигз“.

Школски портал – Тема недеље: Највеће промене у биологији и физичком (21.4.2017)

Једна од промена која је требало да уследи је и те како у вези са нашом струком, а ради се о репродуктивном здрављу или сексуалном образовању, како желите. Пакет, како су га назвали, за учење о овој шкакљивој теми предложила је организација „Инцест траума центар“ и Министарство га је, на прву лопту, прихватило. Међутим, онда су кренуле реакције против. Неке блаже…

Први на скали: Професор Јелена: Како нормална ствар постаде нешто изопачено? (20.4.2017)

…неке оштрије.

Блог – Креативна чаролија: Ко се игра образовним системом Србије? (21.4.2017)

Изгледа да су све ове реакције (укључујући и буран рат који се водио на друштвеним мрежама) имале ефекта јер се одлука Министарства променила.

Унија синдиката просветних радника Војводине: У школама за сада без сексуалног васпитања (26.4.2017)

Наравно, постоје и они аутори који јесу за увођење поменутих пакета и за то свакако имају аргументе…

b92: Нит’ смо пошли, нит’ смо дошли (23.4.2017) & Пешчаник: Нормална сексуалност (20.4.2017)

…а због нове одлуке Министарства покренута је и петиција.

Петиције 24.ком: Министарство просвете да примени Образовне пакете ИТЦ-а (20.4.2017)

Но, да се вратим на одлуку Министарства. И мени је нејасно, као што је, верујем, и вама, шта значи временска одредница „за сада“. За сада је, рецимо, немогуће да се трансплантира људска глава, али ће то бити, можда, могуће негде у децембру ове године. Италијански неурохирург Серђо (Sergio Canavero) планира овај не мали захват последњих 30 година. Пацијент ће бити Рус Валери Спиридонов, који болује од ретке спиналне мишићне атрофије. Операција ће захтевати да се његова глава охлади на -15 степени Целзијусових, а трајаће 36 сати. Коштаће, богме, једанаест милиона евра. Погледајте снимак.

То ће се десити у децембру, а нешто раније, средином маја, десиће нам се један необичан хор.

Фејсбук догађај Жељка Станимировића: Београдски јутарњи хор – Belgrade dawn chorus (за 13. мај 2017)

Знате како кажу – песма нас је одржала. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Инспирисали се уз импресиван рад наше колегинице;
2. упознали се са неким променама у Наставном плану које нас очекују;
3. пропратили смо дешавања у вези са увођењем сексуалног образовања;
4. сазнали смо када ће бити прва трансплантација главе;
5. распевали се од раног јутра. 🙂

Најављена промена наставних планова за биологију

Иако је први сајт, који сам приредио за данас, намењен члановима Педагошког друштва Србије, на њему можете пронаћи и промене које се најављују у настави биологије. Ако кликнете на доње зелено дугменце „Образложење предлога новог наставног програма за пети разред“, биологију ћете пронаћи на 9. страни. А ако кликнете на наранџасто дугменце поред („Предлог – наставни програм за пети разред основног образовања и васпитања“), пронаћи ћете је на странама 163 до 172.

Педагошко друштво Србије: Позив члановима Друштва: коментар Предлога новог наставног плана и програма у основној школи (17.3.2017)

Према још увек важећем плану раст и покрети биљака се уче, па је корисно имати презентацију колеге Владана Нешића.

Док биљкама покрети не мањкају, деци, закованој испред компјутера дефинитивно недостају. Зато није лоше одрадити и понеки час на терену. На следећем сајту можете пронаћи идеје управо за те активности, а што је још битније, за оне еколошке које нам увек стварају главобољу у осмом разреду. 🙂

Green Teacher: Introducing Students to Landscape Architecture (20.1.2017)

Међутим, мени је пажњу ипак привукла активност у учионици. У овом конкретном примеру обрађени су урбани екосистеми. Наставници су позвали пејзажне архитекте као госте на часу и ови су причали о свом послу, а ђаци нису само слушали. Пошто је окосница теме била зелени кровови, ђаци су правили макете својих кровова на кутијама за ципеле. Користили су материјале попут разнобојних папира, лепкова, цевчица, самолепљивих трака, пур-пене, маркера и слично, али и земљиште, компост и семена трава.

Биљке не само да оплемењују наш животни простор, већ и пречишћавају воду. То се може видети кроз експеримент који је јасно приказан на следећој слици:

Ето неких идеја шта све можемо да радимо у осмом разреду, а што се седмог тиче, реч дајем Ивани Дамњановић.

На ово Иванино некако се надовезује следећи чланак:

Мој имунитет: Тумачење резултата анализе крви и урина (приступљено 19.3.2017)

Тумачење ових резултат је значајно егзактније него тумачења ПИСА тестирања. Но, свакако, резултате овог тестирања прошли пут и нисмо морали да тумачимо јер их није ни било. То ће се променити.

Блиц: Шарчевић: Пробно ПИСА тестирање почетком априла (18.3.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари данас урадили?

1. Упознали се са предлогом нових планова и програма за пети разред;
2. обогатили своју базу презентација за две нове;
3. добили идеје за часове заштитне животне средине у осмом разреду;
4. анализирали крв и урин – што нам може бити искористљиво за часове у седмом разреду;
5. информисали се о предстојећем ПИСА тестирању.

Фасцикла од инсеката

Данашњи чланак почео бих сјајним филмом који су направили Биљана и Југослав Крстић. Ево како изгледа митоза и мејоза када се презентују на духовит и младима близак начин.

Дакле, и филм може бити начин да се презентује градиво, што је иновација за нас, пошто смо до сада правили готово искључиво Пауерпојнт презентације. Наравно, правимо их и даље, а у том послу најпродуктивнија је Ивана Дамњановић.

Још један сјајан аутор (чија ћу дела представљати у овој недељи) је Владан Нешић.

И још једна његова презентација за данас, овај пут за шести разред.

И када смо код доброг рада колега, а и оригиналног и маштовитог, на следећој фотографији видећете необичну фасциклу насталу на часу Зоке Станковић, а на тему инсеката.

Свакако лепа идеја за час зоологије, што се тиче рада у учионици. Но, могуће је радити и на терену и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије има идеју и како.

Блиц: Стижу нам роде и ласте – Програм за школарце који воле природу (28.2.2017)

А ту је и видео снимак који прати ову причу.

Да би школарци волели природу, како новински чланак тврди, ту исту природу потребно је сачувати. Због тога је покренута следећа петиција. Иако је наслов на енглеском, текст ћете разумети.

Change.org: Save Skadar Lake, one of Europe’s last true wildernesses, from devastating construction (приступљено 12.3.2017)

И за крај, још један пример угрожавања природе, али на глобалном нивоу. Овог пута и текст је на енглеском, али и ако не разумете језик, разумећете график који илуструје глобално загревање.

NASA.gov: Global climate change (приступљено 12.3.2017)

Позив на први Актив у 2017.

Најпре једна најава за Београђане:

Састанак Стручног актива наставника биологије Београда одржаће се 19.1.2017. у ОШ „Дринка Павловић“ са почетком у 18 часова.

Дневни ред:

1. Календар такмичења и пропозиције

2. Разно

Као и увек свим присутнима следују и сертификати за сате стручног усавршавања унутар установе.

И још једна најава:

То ће се све дешавати на Коларцу, али…

Н1: Коларчева задужбина пред гашењем (12.1.2017)

Навијам да се гашење не догоди, а навијам и да више прођу ови суперхладни дани. Када нам је тако хладно, заборављамо да трпе и животиње.

РТВ: Лабудови једва преживљавају зиму (10.1.2017)

Следеће прасенце није имало проблем да преживи зиму, већ кланицу. И преживело је и постало велики уметник. 🙂

Нешто слично, али ипак различито. 🙂

Блиц: Ова невероватна уметница људима даје поглед животиње (23.1.2016)

Па какав поглед и да имамо, с обзиром да људи и припадају царству животиња? 🙂 На ову тему, реч дајем Ивани Дамњановић. 🙂

Толико о оку, а сада прелазимо на нови орган. И то нови у правом смислу речи. 🙂

b92: Фасцинантно откриће: Именован нови људски орган (3.1.2017)

Очигледно још увек не знамо све ни о сопственом телу. О томе текст за крај.

Фокузз: Све што нисте знали о свом телу: Нисте ни свесни за шта је ваше тело све способно! (4.12.2015)