Бактеријска меморија

Из године у годину слушамо како наши ђаци постижу слабе резултате на међународном ПИСА тестирању. Какво је тестирање у питању, открива нам први сајт који сам припремио за данас.

Методика

Учитељ 21. вијека: Пробајте урадити ПИСА тест (приступљено 26.11.2023)

Ово је колега поставио вероватно неке материјале за вежбање, али свакако дају неки увид. Оно што је карактеристика овог теста је да уопште не потенцира меморисање чињеница, већ даје предност вишим когнитивним нивоима, попут анализе, синтезе и евалуације. 

Наука

Упркос трендовима у ПИСА тестирању, бактерије меморишу, кажу научници. Конкретније, „бактерије немају мозак, али могу да прикупљају информације из свог окружења, а ако су се често сусреле са тим окружењем, могу да похране те информације и брзо им приступе касније у своју корист“, рекао је водећи аутор овог истраживања Соувик Батачарија из Индије. Он и његови сарадници су проучавали ешерихију као модел организам, откривши да она користи нивое гвожђа да би „запамтила“ одређена понашања, која се затим могу активирати као одговор на исте стимулусе.

Бактерије имају различите нивое гвожђа, што је веома важно за њихов ћелијски метаболизам. Они са нижим нивоима поменутог елемента, открили су истраживачи, били су успешнији ројеви – то значи да су били бољи у окупљању на једној површини и кретању као једна маса. Они са више гвожђа у ћелијама, у међувремену, имали су тенденцију да остану на месту, формирајући биофилмове.

Чини се да су, једном изложене почетном догађају ројења, бактерије са ниским нивоом гвожђа у ћелијама могле да се роје још боље него раније, као да су се сетиле како. Ова сећања заснована на гвожђу опстајала су четири генерације, али су се природно изгубила до седме. Међутим, вештачко манипулисање нивоима гвожђа омогућило им је да се сећају много дуже, открили су истраживачи.

Они спекулишу да су ова микробна сећања можда еволуирала тако да када је ниво гвожђа низак, покреће се ројење, омогућавајући бактеријама да траже гвожђе у свом окружењу. С друге стране, када је ниво гвожђа висок, оне могу да остану на једном месту.

IFL Science: Bacteria Have “Memories” They Can Pass On To Future Generations (23.11.2023)

Корисни материјали

И даље смо у микро-свету, а реч препуштам колеги Славољубу Тоскићу и његовим ученицима.

Са часова

Микро светом су се бавили ученици Марте Мајорски и моделовали ћелију, а лишћем су се бавили ђаци Оливере Коларић и израдили дивне мозаике. Базен са компостирање и опланећивање стигло је са часова Јоване Думић.

Уживајте у филмићу и сличицама, а попут бактерија немојте заборавити да се ускоро опет видимо на истом месту. 

Биолошки отказник

Можда сте већ чули да је српски језик богатији за неке нове речи. „Мала библиотека“ из Лондона организује такмичење у смишљању нових речи које би требало да замене туђице које се обилато користе, а за које наводно не постоји адекватан превод.

Забава

Списак најбољих речи следи, а прво место је освојила реч која је пристигла из Суботице. Иако је по одлуци жирија најлепша, она ипак означава тужно психичко стање. Кликом на слику видећете и значења поменуте и других занимљивих речи.

Са часова

Сусрамља никако не треба да буде у редовима наставника биологије јер нису премислили, те никако нису ни одустали од деловања. Заправо су са својим ђацима и те како деловали и направили сјајне, креативне ствари. Јована Батес Крстин и њени ђаци учествовали су на конкурсу организације Орка на тему „Школа пријатељица природе и животиња“. Преко сто ученика седмог разреда је правило кућице и хранилице за птице. Ученици Оливере Коларић правили су моделе ћелија, а ученици Виолете Ранђеловић досетили су се како да на креативан и врло илустративан начин упореде прокариотску и еукариотску ћелију. Све то можете видети у галерији прикачица.

 

Корисни материјали

Када помињем добар рад, често не прескачем колегу Славољуба Тоскића, који нас увек обрадује новом презентацијом коју можемо користити. Дакле, колеге не морамо имати узрење, тј. гледати у себе, када можемо гледати нов леп филмић из радионице „Света биологије“.

Занимљивости

Дакле, вредни су биолози, али морамо бити опрезни како не бисмо постали ласноломни. Психолози упозоравају да жеља за радом може прећи у озбиљну болест зависности! 

Бонитет.ком: Нова болест зависности којој се клањају (24.8.2023)

Дакле, да не буде духоклонућа, само умерено колеге и ако смем да имам опазицу, частите себе једним смућком и лепо проведите вече. До следећег издања биће то један прохујак. 🙂

Зелени реп

Сећате се година када смо имали најезду смрдибуба? Французи се ових дана суочавају са много незгоднијим чланом реда лиричара.

Из штампе

Кућне стенице су се населиле у париском метроу и тамошљи живаљ, али и туристи, у неком наредном периоду неће устајати старијим особама јер – неће ни сами седети. 

Би-Би-Си вести: Француска: Стенице пронађене и у школи, влада организује састанак услед панике због инсеката (7.10.2023)

Са часова

У нашим школама стеница нема, богу хвала, али увек има доброг рада. На часовима Љубице Савић ученици моделују ћелије, а код колегинице Андријане Марковић Јанковић моделују читаве екосистеме. Ђаци Љиљане Абу Самре бавили су се здравом исхраном и ту сврху користили ИКТ.

Корисни материјали

Ђаци Славољуба Тоскића бавили су се једноћелијским организмима и тако је настала презентација искористљива за наставу.

Конкурси и смотре

Са Француском смо почели, овом земљом и завршавамо, али овога пута лепшим вестима. И настављамо добрим радом на часу: а код наставнице Босиљке Димитријевић се чак и репује. Тако је настала нумера – оригинално ауторско дело ученика Основне школе „Васа Живковић” из Панчева – која им је донела прво место на такмичењу „Зелене школе”. То такмичење, у оквиру пројекта „Екоопштина” организују Амбасада Француске и Француски институт у Србији. Све честитке деци и нашој колегиници Босиљки.

Ову сјајну нумеру можете послушати на линку:

Здраво Панчево: Фејсбук видео (7.10.2023)

Школа у којој нам је добро

Верујем да ће многе наставнике занимати конференција организације „Научи ме“.

Стручно усавршавање

Пријаве за учешће на онлине конференцији #ЗаБољеОбразовање2023 су отворене. Учешће на конференцији је бесплатно, међутим, платформа дозвољава истовремено присуство ограниченом броју људи, тако да немојте чекати – пријавите се и осигурајте да баш ви будете део конференције.

Попуните пријаву за учешће на конференцији путем линка (наранџасто дугменце, не можете га промашити).

Наука

Биолошки блог не нуди стручно усавршавање, али с времена на време увек понуди понешто што може да се научи. Рецимо, чланак који сам изабрао за данас нам разјашњава мистерију зашто орке убијају плискавице, иако се не хране њима.

Да би боље разумели ово необично понашање, међународни тим истраживача је испитао више од 60 година забележених интеракција између орки и морских плискавица у Салишком мору у провинцији Британска Колумбија и америчкој држави Вашингтон. Ови напади су примећени већ дуже време, али изгледа да је понашање све чешће и да се шири међу популацијом орка.

Тамошње орке се хране лососима и плискавице им нису храна. Према овим истраживачима, орка можда напада плискавицу као облик друштвене игре. Као и код других интелигентних створења, игра је важно понашање које повезује. Могуће је да ове велике животиње нападају мање сисаре као начин да ојачају друштвену кохезију. Слично, понашање би могло представљати ловачку праксу, при чему орке усавршавају свој тимски рад и вештине координације за лов на лососа. У овој ситуацији, плискавице би могле да послуже као „покретне мете“ за вежбање предаторских техника. Нажалост, код ових врста није лако направити разлику између игре и лова.

IFL Science: Why Do Killer Whales Attack And Kill Porpoises Without Eating Them? (29.9.2023)

Из штампе

Ми свакако правимо разлику између наставника и полицајца, али изгледа да постоји и сличност коју је уочила министарка просвете. Наиме, и једна и друга професија утичу едукативно на децу, тврди она.

РТВ: Ђукић Дејановић за РТВ: Улога школских полицајаца првенствено едукативног карактера (27.9.2023)

Са часова

Полицију препуштамо министарству, а ја бих се, као и увек, бавио добрим наставничким радом. Моделима ћелија бавили су се ученици Сање Урошевић Парезановић, а ученици Тамаре Микић бавили су се конкретно нервном ћелијом. Ђаци Силвије Јовичић су се посветили теми нивои организације живог света. 

И овим лепим радовима и завршавам за ову недељу. 

Последњи чланак у школској 2022/2023.

Вест која нас је дочекала данас је да се школска 2022/2023. завршава брже него што смо очекивали.

Из штампе

Мондо: Влада Србије донела одлуку! Ово је датум краја школске године у Србији, „Рибникар“ добија меморијални центар (1.6.2023)

Када је већ тако, онда је и ово последњи чланак Биолошког блога за ову годину, али нећемо завршити пре него што објавимо тестове са овогодишњег републичког такмичења.

Корисни материјали

• Тест за осми + кључ
• Тест за седми + кључ 
• Тест I разред
• Тест II разред
• Тест III разред
• Тест IV разред

Конкурси и смотре

И ове године имамо успешне такмичаре, али и успешне наставнике менторе. Но, велику пажњу морамо посветити и оним колегама који праве успешне, лепе часове. Најуспешније наћи ћете на овом списку:

Гугл документи: Центар за образовну технологију, методичко усавршавање и каријерно вођење наставника биологије – Резултати конкурса „Најбоља методичка иновација у настави биологије“ (21.5.2023)

Са часова

Биолошки блог нема такмичарски карактер, али радо објављује лепе радове колега и њихових ђака. Ђаци Весне Миленовић бавили су се варијабилношћу и то на примеру најлепшег инсекта на свету, а ученици Андријане Марковић Јанковић правили су моделе биома. Од Александре Арсенијевић нам стиже нешто сасвим другачије: радови на домаћинству. Пошто и биолози предају овај предмет, ево примера како то може лепо да изгледа.

Реч наставника

Остало ми је за крај да честитам успешним ђацима и наставницима и да пожелим што мање стресан крај ове врло несрећне школске године. Верујем да ће наредна бити боља, а ми се тада и видимо. 

Лековито биље и човек змај

Градско такмичење је на прагу, ево већ у недељу и некако смо успели (или нисмо успели) да сазнамо где идемо, односно које су нам школе домаћини. Но, као да нам такмичења није довољно, имам једно баш лепо за вас.

Конкурси и смотре

Што кажу, слика говори хиљаду речи, а слика са речима говори милион. Све вам је ту. 

Корисни материјали

Када смо код биља, петаци често праве хербаријуме. Да бисмо им олакшали овај посао, ту су ђаци колеге Славољуба Тоскића.

Са часова

Лепе хербаријуме, али и експерименте са биљкама и паное о заштити животне средине правили су ђаци Силвије Јовичић. Ученици Милијане Муратовић су приказивали циклусе развића, а ученици Жељке Симић су представљали делове људског скелета. 

Наука

Жељкини ђаци бавили су се скелетом човека, а то су прошле године радили и научници. Додуше, врста којом су се бавили није баш наша, али је сродна. Ради се о врсти Homo longi. 

Bigthink.com: Homo longi, the dragon man: Researchers identify our closest relative (29.6.2021)

Још 1933. откривена је мистериозна фосилна лобања у близини града Харбин у провинцији Хејлунгђанг у североисточној Кини. Лобања је била скоро савршено очувана, са четвртастим очним дупљама, дебелим избочинама обрва и великим зубима, али тада нико није могао тачно да објасни коме је припадала. Лобања је много већа од оне коју има Homo sapiens и друге сродне врсте, а сама величина мозга је била слична оној коју имамо ми. Све до данашњих дана место настанка и период настанка је остао неразјашњен.

Сада је тим кинеских, аустралијских и британских истраживача коначно решио загонетку. Лобања представља до сада непознату изумрлу људску врсту. Истраживање, објављено као три студије у часопису „Иновације“, сугерише да је ово наш најближи рођак у људском породичном стаблу.

Назван Homo longi, што се може превести као „Змајева река“, добио је име по провинцији у којој је пронађен. Идентификација лобање, за коју се сматра да потиче од педесетогодишњег мушкарца, делимично је заснована на хемијској анализи седимената заробљених у њој. Научници су га „сместили“ у средњи плеистоцен, пре 125.000 до 800.000 година. 

Предвиђа се да је заједнички предак лонгија и сапиенса живео пре отприлике 950.000 година. Штавише, то сугерише да су обе врсте делиле заједничког претка са неандерталцима пре нешто више од милион година, што значи да смо се можда одвојили од неандерталаца 400.000 раније него што се раније мислило (мислили смо да је то било пре 600.000 година).

До сада су неандерталци сматрани нашим најближим рођацима (према студији, одвојили смо се од Homo heidelbergensis пре неких 1,3 милиона година). Дебате о еволуцији модерних људи и о томе шта је то што нас чини „људима“ стога су се у великој мери ослањале на поређења са неандерталцима. Али ново откриће гура неандерталце један корак даље од нас самих и чини једноставна поређења између ове две врсте много мање важним за разумевање онога што нас на крају чини оним што јесмо. Ипак, треба и рећи да их не „гурају“ сви научници и да ово мишљење ипак није прихваћено у целој научној заједници и колико сам разумео, спорне су методе датирања. 

Иако ће облик породичног стабла представљеног овде вероватно издржати тест времена, још је прерано прихватити ове предвиђене датуме дивергенције као дефинитивне. Уз то, истраживање такође баца важно светло на то како су се људске врсте појавиле и шириле кроз средњи плеистоцен у све области наше планете. Најважније је да су се многе од ових врста можда укрштале.

Оно што свакако можемо закључити је да прича о драматичној људској еволуцији очигледно није потпуно испричана. 

Ни прича о овогодишњем такмичењу није још испричана, а наставља се у недељу. Желим вам свима много успеха. 

Стара добра пракса у новој 2023.

Кренуло је друго полугодиште, па тако и Биолошки блог са њим. И баш ми је драго што почињем врло лепим темама и примерима рада колега, наставника биологије, који служе на понос читавој струци.

Пројекти

Колегиница Данијела Кричковић је наставник о којем медији извештавају, а због интересантних и награђених еколошких пројеката које успешно ради у својој школи.

Корисни материјали

Већ смо навикли да нам Славољуб Тоскић несебично пружа практичне материјале за наставу. За оне који се спремају за такмичење и малу матуру из предмета биологије, припремио је збирку за вежбање.

Управо од данас, фондација „Образовање за Србију“ и Министарство просвете Србије званично су именовали Славољуба за националног лидера образовања за Србију. Он ће бити ментор будућим националним еду-лидерима. 

Са часова

На часовима колега такође се дешава један одличан рад. Овог пута видећемо производе вредних ђака Оливере Коларић (модели делова ћелија), Маријане Пауновић (радови о здравој исхрани) и Наташе Грујичић Исаков (ДНК и хромозоми). 

Наука

И још један сјајан рад стиже нам из ОШ „Јајинци“. Наша колегиница Гордана Владић известила нас је да је јесенас заочела сарадња са Заводом за заштиту природе Србије. Наиме, школа поседује драгоцену колекцију фосила (о чему је Биолошки блог већ писао) и сада је урађена детерминација тих фосила. То је урадио Срђан Маринчић, кустос – палеонтолог. На следећем линку видећете импресивну колекцију, односно списак, а ја вас поздрављам до следеће недеље.

Списак фосила ОШ „Јајинци“

Када Фејсбук има смисла

„Мозак разуме само један језик – оно што дете ради. Дете му свјом делатношћу саопштава шта да развије.“ Ово је једна од мудрих мисли Уроша Петровића, а следи још.

Практични савети

Балканс прес: 20 великих мисли Уроша Петровића које ће родитељима и васпитачима отворити очи… (приступљено 27.12.2022)

Наука

Да ово није само мудра мисао, већ да има нечег и у науци, сведочи следећи чланак. Он говори о томе како се сива маса мозга тинејџера мења, али има ту још занимљивих ствари.

Scientific American: Teens These Days, Always Changing Their Gray Matter (3.2.2015)

Само размишљање о вашим свакодневним интеракцијама са пријатељима или рођацима вероватно вам даје десетине примера када је било важно протумачити или предвидети осећања и понашања других људи. Временом су се делови нашег мозга развили посебно за те задатке, али очигледно нису развијеи једнако за све друштвене интеракције створени једнако.

Истраживачи који проучавају мозак људи када покушавају да предвиде мисли и осећања других, увидели су разлику у можданој активности у зависности од тога да ли та особа покушава да разуме пријатеља у односу на странца. Чак и на нивоу крви која тече кроз ваш мозак, третирате људе које добро познајете другачије од оних које не познајете.

Истраживачи су навели учеснике групе да сниме кратке видео записе о себи. Учесници су веровали да ће ове видео снимке погледати анонимни рецензенти који би затим одабрали 10-15 придева који описују њихову перцепцију учесника. Следећег дана, учесници су стављени на магнетну резонанцу како би се пратиле мождане активности док су слушали два скупа епитета: оне које су рецензенти одабрали да описују учесника и оне који су одабрани да описују једног од осталих учесника.

У стварности, епитете су унапред одабрали истраживачи, што им је омогућило да измере мождану активност када је учесник чуо да рецензенти мисле о њима високо и да је упореде са активношћу док су чули да рецензенти мисле високо о другом учеснику.

Истраживачи су открили да су учесници чији је мозак дао већу награду за сопствене повратне информације у поређењу са повратним информацијама других, вероватније да ће интензивније користити Фејсбук. С обзиром на то да Фејсбук омогућава личне повратне информације у виду лајкова и коментара, као и могућност праћења успеха и одобравања других, ова корелација изгледа да има смисла.

Корисни материјали

Има и смисла Фејсбук и друге друштвене мреже користити за едукативне материјале и наш колега Славољуб Тоскић је много тога поделио са нама. Овај пут у питању је прича о уху или увету, како желите. 🙂

Са часова

Осим Славољуба, примере добре праксе поделиле су и наше колеге. Данас представљамо сјајне радове из учионица Оливере Коларић (модели органела), Љубице Савић (панои) и Марије Шапоњић (модели протиста).

Толико од мене за ово полугодиште, видимо се после распуста. 

 

 

Стручно мишљење Биолошког друштва

У вези са изменама у уџбеницима осмог разреда, имамо и саопштење Срског биолошког друштва.

Институције и организације

Саопштење за јавност Српског биолошког друштва поводом одлуке о исправљању недостатака у уџбеницима из биологије за осми разред основне школе

Саопштење за јавност Српског биолошког друштва поводом одлуке о исправљању недостатака у уџбеницима из биологије за осми разред основне школе можете преузети овде. Такође, можете преузети и текст стручног стручног мишљења СБД о делу програма наставе и учења за осми разред.

Методика

Још неке теме које се раде (осим спорне, која није спорна) у осмом разреду је и нервни систем. Ту нам у помоћ прискаче наш незаменљиви колега Славољуб Тоскић.

Са часова

Ђаци Душице Александров су се бавили више здрављем нервног система јер су обрађивали болести зависности. Ученици Маријане Пауновић бавили су се анатомијом људског тела, а ученици Наташе Грујичић Исаков су правили слатке хромозоме и већину свог рада су након фоткања – појели. 🙂

Наука

Кад већ зборимо о слатким хромозомима, основци уче само ДНК, не и РНК, али текст који сам одабрао за крај је више о овом другом молекулу. РНК се може спонтано формирати када се компонентни молекули филтрирају кроз базалтно стакло (вулканског порекла), а то би могло објаснити порекло живота на Земљи – и рећи нам где да је тражимо на другим световима, према новом истраживању. Истраживачи тврде да ово откриће (уз оно да је у метеорима такође нађен градивни материјал за РНК) пружа јасан и изненађујуће једноставан одговор на једно од највећих питања науке. Тај одговор, дакле, имате у следећем тексту:

IFL Science: Spontaneous Formation Of RNA On Volcanic Glass Could Explain Life’s Origins (6.6.2022)

Препуштам вас читању, а ми се видимо следеће недеље.

 

 

Живот у кристалу

Иако су школе добиле инфо о сатници, ево да ту информацију имате и овде.

Важне информације

Можете преузети сатницу активности овде:

Сатница за седми разред (28.05.2022)

Сатница за осми разред (29.05.2022)

Такође, из СБД-а је упућен позив наставницима да помогну да се та два дана лепо реализују, па да се укључимо у дежурство и прегледање.

Методика

Кад смо већ код тестова који нам предстоје, чини се да је још увек велика непознаница ИОП, али и други прилагођени програми и индивидуализација. Обично наставници кажу да је индивидуализација потребна, али да она пада у воду када на ред дођу национална тестирања. Тестови су исти за све и захтевају она знања која стиче већина ученика, а садржи их програм који није прилагођен појединцу, већ целој генерацији. Како научити ђака прилагођено – оно што он може, али опет да га не ускратимо у односу на другу децу? Са овом дилемом сусрећу се и иностране колеге и следећи текст се бави тиме.

Edutopia: Myth-Busting Differentiated Instruction: 3 Myths and 3 Truths (8.7.2014)

У тексту се каже да све у образовању мора проћи кроз филтер тестирања како би школе могле да пријаве резултате широј заједници о томе колико добро ученици тестирају. Ако ови тестови процењују овладавање државним и заједничким стандардима, онда су ученицима потребна висококвалитетна искуства учења која развијају њихово разумевање и примену ових компетенција учења. Када покривање садржаја постане фокус, сви губе. Да би научили, ученицима су потребне аналитичке и емпатичне вештине наставника. Само зато што је садржај покривен не значи да су ученици научили. Диференцирана настава ангажује ученике на успешним путевима за савладавање циљева учења.

Са часова

Наставници биологије постижу изузетне циљеве и потврде тога видимо сваке недеље у Биолошком блогу.

Погледајте само како су направили фосиле ученици Данијеле Савић, заиста фасцинантно. Такви су и модели бичара и трепљара ученика Марије Шапоњић, а прелепе су и слике од гранчица и шишарки које су користили ђаци Наташе Јановић.

Наука

Попут наставе, ни наука нема граница. Научници су недавно објавили запањујуће откриће древних ћелија прокариота и алги – које би потенцијално још увек могле да буду живе – унутар кристала камене соли старог 830 милиона година. Након толико времена истраживачи планирају да разбију кристал у нади да ће открити да ли је овај древни живот заиста још жив. Првобитно објављено у часопису „Геологија“ раније овог месеца, научни тим је користио избор техника снимања како би открио добро очуване органске чврсте супстанце закључане у течним инклузијама уграђеним у комад камене соли, такође познат као халит. Они тврде да ови објекти необично личе на ћелије прокариота и алги.

Кристализована камена со није способна да сама одржи древни живот, тако да потенцијални микроорганизми нису једноставно закључани унутар кристала, као мрав заробљен у ћилибару. Како се кристали камене соли формирају испаравањем слане морске воде, они могу заробити мале количине воде и микроскопских организама у примарним течним инклузијама. Видео снимак овог невероватног кристала можете видети у чланку. Обратите пажњу на то како се мехур може видети унутар кристала док га истраживач нежно помера – у овој малој шупљини испуњеној течношћу пронашли су потенцијалне наговештаје живота.

IFL Science: Scientists Want To Open 830-Million-Year-Old Crystal With Potential Life Inside (26.5.2022)

Право питање је да ли треба да га разбију? Мислите о томе, а ми се ускоро видимо наново.