Најава београдског Стручног актива наставника биологије
За почетак најава, али само за Београђане.
Важне информације
Стручни актив наставника биологије је у петак 5. марта у 19:00. Пошто ће бити онлајн, линк за митинг ће бити прослеђен у наставничкој фејсбук групи. Састанак ће водити наша председница Марина Дрндарски.
Корисни материјали
И данас је био један скуп, али који су организовали Удржење биолога Крушевац и тамошњи Центар за стручно усавршавање. Предавања је било пет и морам да се похвалим да сам предавач био и ја, а и за сутра су најављена предавања јер је у питању дводневни скуп. Линк ћете пронаћи на поменутој ФБ групи. Да бих вам дочарао мало предавања која су се могла чути, прослеђујем вам презентацију Светлане Алексић, психолога.
Са часова
Следећу презентацију није правио наставник, већ ђак наше колегинице Гордане Владић.
Сећате се да сам прошли пут објавио сјајне моделе заштићеног природног добра Увца? Настављам серију сјајних фотографија радова ђака чији је ментор Јована Думић. А ту се нашао и модел људског тела који су правили ђаци Ане Давидовић и Биљане Ускоковић Брковић.
Заиста прелепа галерија. Кад поменух галерије, умало да се деси да ми биолози останемо без нама најважније – у Природњачком музеју.
Институције и организације
Много тога се издешавало за кратко време, па је било и неких протеста и петиција, али, колико сам успео да испратим, последње обавештење се налази на ФБ групи поменутог музеја. И тим званичним саопштењем и завршавам за данас.
Реч наставника
Конкурси и смотре
Корелација
Резултат који се добио је једнако и забаван и застрашујућ. Чланак је на енглеском, али вам не треба знање из језика. Довољно је да видите слике. Препуштам вас разгледању, а ми се видимо ускоро.
Основна идеја пројекта Еко кампа 2018 „Откријмо Јастребац“ је да нашим најмлађима представимо наше богатство, планину Јастребац. Овогодишњи домаћин и реализатор пројекта је ОШ „Брана Павловић“ Коњух на челу са аутором и координатором пројекта професором биологије Оливером Коларић. Циљ пројекта је мотивисање и активно укључивање ученика узраста од 11-15. године крушевачких основних школа у истраживање биодиверзитета Јастребца на терену, интерактивно – едукативне радионице и научно популарна предавања, а све у циљу подизања еколошке свести очувања унапређења животне средине и биодиверзитета Јастребца. Ученици су имали прилике да открију све тајне Јастребца: биљни и животињски свет, планинске слапове, врсте које живе у планинским потоцима, расадник Србија шуме, како се сакупљају плодови и семена за расадник, културни и историјски значај Јастребца, природно добро „Прокоп“, Ловиште, водећи се основним мотом:
Један од спонзора и пријатељ Еко кампа 2018 „Откријмо Јастребац“ је издавачка кућа Бигз, која је својим издањима и едукативним паноима обрадовала основце и омогућила ученицима да наставе своја истраживања у својим школама уз поклон – практикум из природних наука.
У питању су биолошке домине, да их тако назовем, а на часу можете да их употребите како би испитивање било занимљивије.
Један текст Бобе Недић привукао ми је пажњу:
Данас за такмичења немам никакве новости, али зато имам о једном лепом предавању. Знате да је сутра Дарвинов рођендан, па ће зато Српско Еволуционо друштво организовати предавање.
За почетак једна галерија и то фотографија које приказују део историје.
Збирка у Новом Саду, а такмичење из биологије у Београду. Свим учесницима желим много среће и успеха, те се свакако видимо на београдском факултету.
Пред нашим осмацима је завршни тест, а изгледа да овај након основне школе неће бити једини.
Потребно је да знате нешто мало енглеског, а питања су лака до осредње тешка. Једно од мноштва је из биологије, а треба да одговорите да ли је тачно да срце пумпа крв. 🙂 Таман кад поменух срце, ево један интерактиван сајт који вреди погледати, а софтвер преузети.
Информисали се о будућности завршног теста;
На почетку објављујем листе пласираних средњошколаца за републички ниво такмичења, а које су пристигле са Департмана за биологију ПМФ Универзитета у Новом Саду.
А како да дете буде генијалац, одговара следећи текст.
Честитали смо средњошколцима који су се пласирали за даљи ниво такмичења из биологије;
ИКТ су, без сваке сумње, веома значајне и за наставу. Ево једног текста који се бави имформатизацијом из мало другачијег угла.
И од тих 61% готово половина (заправо 40%) је желело да побољша своју меморију! Мањи број њих би радио на способностима учења, рационализацији, фокусу и креативности и решавању проблема. За ова два последња определило се око 6% од укупног броја испитаника. Можда су зато креативност и способност решавања проблема цењени – јер су ретки.
Верујем да постоје начини да се побољша и меморија и све остало, а следећи чланак сугерише да и гљиве моу бити корисне. Додуше, не баш за меморију. 🙂 Наиме, у тзв. магичним печуркама налази се супстанца псилобицин. Ова хемикалија изазива да мозак искуси, да тако кажем, обиље боја и дезена, а то је, изгледа, тако зато што је мозак „хиперконектован“. То би значило да се повећава међусобна комуникација између различитих области мозга. Псилобицин везује исте рецепторе као и серотонин, чиме би се могло донекле објаснити еуфорично осећање оних који загризу магичну гљиву. Има и оних који буду у „лошем трипу“, па осете и параноју и то врло екстремну. Занимљиво је да магичне гљиве не узрокују само обојено психоделично осећање на неколико сати. Документовани су случајеви где су забележене много дуже неуролошке промене. Наиме, људи су читавих 14 месеци након узимања псилобицина били срећнији и отворенији за уметност. 🙂
Научили смо како да правимо онлајн анкету;
Када год говоримо о иноземном добром школском систему, некако нам је увек Финска на памети. Али немојмо увек о њима. Има и других узора, попут, рецимо, Јапанаца.
Такође би ђацима било занимљиво да воћке које користе у свакодневној исхрани виде како расту у природи. Рецимо, ванила је веома лепа врста орхидеје.
Био-блог 