Поводом биодиверзитета

Као што знате, у недељу, 22. маја је Светски дан биодиверзитета. Дан пре тога, али тим поводом, биће организоване неке активности које вреди посетити.

Завод за заштиту природе Србије: Поводом обележавања Светског дана биодиверзитета (18.5.2016)

И ту догађајима значајним за биологе није крај.

Фејсбук догађај – Центар за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета: Сајам науке БФ (за 25.5.2016)

Но, да се вратимо Дану биодиверзитета. Наш прилог овом дану је чланак о 15 необичних, али преслатких врста са Мадагаскара:

Travel tips 4 life: 15 Weird Yet Wonderful Creatures From Madagascar (31.3.2015)

Још један сличан текст, али овог пута на разумљивијем језику. 🙂

Едукација – основне школе: Најнеобичнији припадници животињског света (приступљено 20.5.2016)

Заиста симпатична галерија, а ево још једне, сасвим другачије:

Pop web design: 37 najboljih fotografija na izboru Nacionalne geografije za 2016. godinu (10.5.2016)

За оне који више воле покретне слике:

Јутјуб: „Опстанак“ – све епизоде (28.7.2014)

Иако су ове емисије сада већ култне, много је боље отпутовати и видети сва чудеса живог света уживо, али… нема се времена (а ни „времена“). Ми наставници по природи посла најчешће путујемо на – екскурзије. 🙂

b92: „Ђачке екскурзије да буду безбедније и јефтиније“ (13.5.2016)

Ако вас план екскурзије одведе поред Беле Паланке, немојте пропустити да видите ово:

Нишке вести: Храст у селу Дивљана, стар 1.024 године – најстарији на Балкану (7.5.2016)

О храсту и свим другим биљкама цветницама, Ена Хорват направила је презентацију:

Ево још једне презентације, овај пут Иване Дамњановић:

Но, где смо оно стали? Код Беле Паланке? Е, па, прођите кроз њу, али немојте уклизати. Иако уклизавање јесте популарно у новије време. 🙂

Дневник једне учитељице – Ивана Бошњак Бошњак: Уклизавање (20.5.2016)

И једно уклизавање за крај. Нећете веровати. 🙂

Facebook video – Daily Mail: Behold the tightest reverse parallel park in history (12.11.2015)

Биљка где јој место није

У Петници је почела пријава за Летњу научну школу, која важи за седмаке, од којих ће одабрани ићи у ову школу када крену у осми разред.

Истраживачка станица Петница: Летња научна школа (до 15.5.2016)

Имамо времена и да напишемо мишљења о ђацима, а и да се ових дана прошетамо до Сајма хортикултуре који се по 21. пут одржава у Београду (прецизније на Београдском сајму). Сајам можете посетити сваког дана до 10. априла, у периоду од 10 до 18 часова. Један од излагача је и Природњачки музеј:

Фејсбук албум – Природњачки музеј у Београду: „Алергене биљке“ на Сајму хортикултуре у Београду (7.4.2016)

Прошле године забележен је необичан пример хортикултуре у канадској покрајини Саскачеван. У једној од жардињера, над прелепим украсним љубичастим цветовима надвисила су се стабла марихуане! Нико не зна колико су ту дуго расла, нити како су ту била доспела, али је разумно претпоставити да је неко (можда неки шаљивџија) убацио семена ове биљке. Ова сорта је имала нижи ниво тетрахидроканабинола од медицинске марихуане, али ју је полиција, која је позвана на место догађаја, свеједно уклонила.

cbc.news: Budding marijuana plants found in Swift Current planters (17.7.2015)

И док смо у свету биљака, да направимо једну лепу дигресију. У питању је презентација Иване Дамњановић:

Дакле, марихуана се баш не уклапа у улепшавање урбаног простора, а не уклапају се ни графити:

Телеграф: Графити по фасадама ће бити прошлост за Београд: Спрема се велико уређење града! (4.4.2016)

Део урбаног простора су и аутобуске станице. Погледајте следећи документарац о веома необичним таквим сатајалиштима у Совјетском савезу:

Руси могу да се подиче аутобуским станицама, а ми – гробницама.

Vice: U istočnoj Srbiji grobnice su kao kuće (17.2.2016)

Ми можемо да се подичимо и паметном децом, а која ће имати прилике прекосутра да покаже своје знање из биологије у некој од београдских школа:

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Списак школа у којима ће се одржати окружно-градско такмичење из биологије за основне школе (1.4.2016)

Што се такмичења тиче, од ове године осмаци не добијају бодове за упис у средњу школу. Разлог томе је систем који није фер. И наместо да се лош систем поправи, он је решен једноставније – укинут је.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Без додатних бодова за награђене осмаке (4.4.2016)

Како пролазе наши ђаци на тестовима који нису такмичарски, али јесу у вези са биологијом, бави се следећи текст из суседне нам државе:

Наставници.орг: Подсјетимо: Србија има четири и пол пута више реално одличних ученика из математике него Хрватска (4.4.2016)

Из текста смо сазнали да су наши ђаци показали да познају живи свет за свега три бода изнад међународног просека. И то је добар резултат, али и да је лош, постоји нешто горе и од тога.

Кутак.нет: „Чести испити нарушавају самопоуздање, а то је горе него лоше оцене“ (9.2.2016)

Ипак за крај нешто боље. А то је најава изложбе:

Фејсбук догађај – Фонд за заштиту птица грабљивица: Изложба фотографија Птице у акцији (за 11.4.2016)

Надамо се да се видимо на изложби, а пре тога на такмичењу које је прекосутра. Пошто имамо радну суботу, Биолошки блог ће одмарати сутра. 🙂

Имаш креду, врати таблет

Сигурно сте чули за термине психопата и социопата. Иако изгледа као да означавају исти поремећај, није тако. Први текст за данас открива у чему је разлика:

IFL Science: Psychopaths Versus Sociopaths: What Is The Difference? (6.8.2015)

Педагог Златко Николић употребио је први наведени термин.

Н1: Педагог Златко Николић упоредио новинаре Н1 са психопатама (11.11.2015)

Обично смо ми, наставници, жртве новинара који се у нарученим или самоиницијативним текстовима, напросто утркују ко ће нас представити у лошијем светлу (посебно када је у току штрајк), а сада су се неки од њих нашли у сличној ситуацији. Но, сигурни смо да ће се они изборити, јер ако ништа друго, имају моћну алатку у рукама, а истина је и да наставницима понекад новинари и нису потребни да бисмо сами себе опањкали (односно своје колеге). Пажњу нам је привукла објава учитељице на популарној Фејсбук групи „Велика зборница – група просветних радника“ коју преносимо у целости и у оригиналу:

Veoma me fasciniraju nase fb grupe, tj. grupe u kojima se „sudaraju“ misljenja prosvetnih radnika, u okviru kojih pljujemo jedni druge, nazivamo se sujetnima, nepismenima i sl. Koliko to istana bilo ili ne, jedina smo profesija koja visi na fejsu i ispravlja „krive drine“ kolega i pravi se pametna. Zalosno, ali uhvatim i sebe u tome!!! Pa nam posle svi ostali krivi kada govore o nama ono sto smo sami izrekli javno, na fejsbuku, o svojim kolegama… Sta li bi bilo da se docepamo ostalih medija…???Nama ne trebaju ni roditelji, ni ma ko drugi da nas omalovazava, dovoljni smo sami sebi! A sad pregledajte moj tekst, ustanovite moju gramaticku i informaticku pismenost, pa javno krenite u napad!!! P. S. Ja sam rodjena, zivim i radim kao uciteljica na jugu Srbije!!!
Sa zakasnjenjem dodajem da nemam drugih mogucnosti, trenutno, nego pisati engleskom latinicom, inace pisem cirilicom.

Ми, наравно, нећемо коментарисати ову објаву (што не значи да ви не можете, јал’ тамо, јал’ вамо), али смо пронашли текст који управо говори о истом овоме о чему и учитељица, односно о писмености:

Политика: О (не)писмености српске нације (11.11.2015)

Углавном, покренута је медијска акција за описмењавање „Негујмо српски језик“, а у њу се укључио и, на чуђење многих, певач и играч Ђоле Ђогани:

Некако се очекује да значајну улогу (макар већу од Ђолета) у оваквој акцији има Сајам књига. Међутим и не лези враже:

Вести онлајн: Сајам књига као огледало друштва (4): Модне сузе радоснице (11.11.2015)

Сузе радоснице су данас напокон оросиле и просветарска лица, с обзиром на помоћ која нам стиже. Премијер је обећао да ће она бити већа од 6.000 (што се помињало као опција), односно да ће бити 7.000. Додуше, и 60.000 је веће од 6.000. 🙂 Сви запослени у Заводу за уџбенике добили су солидарну помоћ (ма шта год то било) у поменутом износу.

Н1: Вучић: Просветни радници су радосни (12.11.2015) & Зелена учионица: Вербић: Ко сматра да 7.000 није фер, нека врати (12.11.2015) & Политика: Вујовић: Помоћ од 7.000 за просветаре је праведна и добра награда (12.11.2015) &  У Заводу солидарно свима по 60.000 РСД (11.11.2015)

И док у Заводу полагано постају пример солидарности, држава је значајно уштедела тиме што је заборавила да дистрибуира помоћ и запосленима у вртићу, а значајну уштеду је остварила и отпуштањем куварице у Основној школи у Јабуци код Пријепоља (чак 13.000). Но, некако се испоставило да то и није баш толика уштеда. 🙂

Данас: Држава заборавила предшколце (11.11.2015) & Ало: Добро јутро, Србијо! Заслужили су шољу млека! (11.11.2015) & Зелена учионица: Вербић враћа ђацима топли оброк! (11.11.2015)

Можда ће уштеда бити још, јер запањујуће, али има и просветних радника који одбијају ову (увећану) солидарну помоћ.

РТВ: „Просветари да одбију понижавајућу помоћ“ (11.11.2015)

Оно што поједини наставници нису одбили јесу таблети издавачких кућа.

Ало: Скандалозно – Издавачи таблетима подмићују школе! (11.11.2015) & Блог – Дневник једне учитељице: Исповест корумпиране просветарке (11.11.2015)

Потоњи текст написала је наша стара познаница, Ивана Бошњак Бошњак, која нам је и дала идеју како да назовемо данашњи чланак. Морамо само да је исправимо, јер је текст завршила речима: „Тако ми шес иљада солидарне помоћи!“ Није шес, већ седам, драга Ивана, али добро, човек се збуни од толиког новца. То ипак није ништа у поређењу са синдикатима, колико су они тек збуњени. Наиме, они нису ни знали колика ће помоћ бити, јер се у вези са тим нису ни договарали. Добро је да макар сада сазнајемо о договорима који су се дешавали прошле школске године.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Саопштење за јавност (11.11.2015)

Видећемо да ли ће сличан став имати и у вези са најављеним повећањем плата, када то постане конкретно (према речима премијера) од почетка наредне године:

Блиц: Повећање плата и пензија – Учитељима четири, здравству три, пензионерима 1,25 одсто (11.11.2015) & Зелена учионица: Вучић: Ако наставимо овако, повећања ће бити и догодине (12.11.2015)

Да се разумемо, ово није повећање, с обзиром да чак није ни враћено оно што је узето. Но, да пара за просвету ипак има, говори следећи текст:

РТВ: Средњим пољопривредним школама додељено близу 10 милиона динара (10.11.2015)

Наредна тема има везе и са пољопривредом, а и са школом, пошто је главни актер несуђени учитељ.

Коктел.инфо: У сред Србије, пронађена џунгла канабиса, каква се виђа само у Амстердаму… ево и где је! (10.11.2015)

Када већ обилазимо разна (необична) места по Србији:

Кафенисање: Црква у храсту, бајковити призор на југу Србије (10.11.2015)

То је била црква у дрвету, а сад причамо о порукама на дрвету:

Србија данас: Изненадиће вас шта смо пронашли у парку код аутобуске: Нема више миграната, али… (30.10.2015)

Ове поруке нико није цензурисао, што се не би баш могло рећи за медије. Макар је такво мишљење које се може наћи у појединим изворима, а и став је Европске комисије да на слободи изражавања у Србији треба радити. У њиховом извештају помиње се и образовање и то у једној реченици која каже да је и даље нефункционално и да је потребно унапређење.

European Commission – Fact Sheet: Key findings of the 2015 report on Serbia (10.11.2015)

Иако се цензура помиње и иако је јасно да је непожељна, факултети одбијају чак и да слушају о њој.

Јужне вести: Предавање о цензури непожељно на нишким факултетима (10.11.2015)

Шта има и да слушају, када вероватно о томе већ све знају. И док се на факултетима боре са цензуром, поједине колеге се боре са децом. И то буквално.

Блиц: Исповест наставника кога на часу „кољу“ – Немоћан сам, ученици само што ме не бију (9.11.2015)

Надамо се да до батина неће доћи, али ако наставник у основној школи изјави да је немоћан на свом часу, ми можемо само да очекујемо нове новинске текстове који ће колегу искористити као пример рада у просвети, што ће имати штете по све нас. Наравно, треба бити солидаран, али истина је и да овај проблем није од јуче и да баш нико ништа није предузео у вези са њим. Очигледно треба деловати правовремено, а ми ћемо се трудити да вам и даље правовремено прослеђујемо вести. До сутра. 🙂

Пешчана уметност

Доста тога је написано о дуалном образовању, али никад није довољно.

Н1: Дуално образовање даће добре раднике српској привреди (9.11.2015)

А сад мало синдикати:

Унија синдиката просветних радника Крагујевца: Расподела новца у просвети! (8.11.2015)

Као део расподеле стиже и помоћ:

Унија синдиката просветних радника Војводине: „Врло брзо стиже помоћ просветним радницима“ (9.11.2015)

Не зна се тачно кад ће помоћ стићи, а о износу ће се тек расправљати. Но, ваљда смо толико и заслужили, пошто нисмо прошли дуално образовање, па тако и нисмо добри (просветни) радници. Уколико бисте ипак желели да постанете добри, без обзира на помањкање адекватног образовања, Мајкрософт нуди решење.

Да ли сте наставник?

Пријавите се како бисте приступили обуци и веб-алатима који ће вам помоћи да активирате ученике у учионици. Погледајте припреме за часове и туторијале за едукатора којима ћете повећати постигнућа ученика и повезати се са колегама наставницима.

Допринесите глобалном разговору о образовању и технологијама кроз Мајкрософтову заједницу наставника. Чланство је 100% бесплатно, пријавите се данас!

Microsoft: Are you an educator?

Врло слично нуди и Британски савет:

British council: Schools online

А ресурсе за наставнике нуди и следећи сајт:

Berkeley.edu: Teaching resources

Ако смо почели већ благо да вас нервирамо са овим списком, најлакше ћете живце излечити вијетнамском техником сликарства у песку. Колико смо схватили наносите мало по мало песка у флашу или веома узан акваријум и штапићем премештате зрна. Дакле, потребни су вам живци као трегери. Погледајте и сами:

Још једна уметност у песку, овај пут у Сахари:

Science dump: Playing in the sand (Sahara) (13.2.2015)

Леп је тај песак, те још лепши ако постане уметничко дело, али уме да буде смртоносан, ако је у питању живи песак. Уистину, да ли можемо да се спасемо из њега?

Science dump: Is it possible to survive being stuck in quicksand? (19.3.2013)

Нећемо више о условима живота у живом песку, већ о условима живота у води:

Аутор ове презентације је Ивана Дамњановић, а следеће Марко Благојевић:

Са природних, прелазимо на агроекосистеме:

Thinglink: Њива – животна заједница (2013)

А онда и са копнених на водене. Плава лагуна коју ћете видети на следећем линку налази се у Букстону у Дарбиширу и делује прелепо. али је веома опасна да би се у њој пливало. Наиме, онима који се у њој купају изазвала би иритацију коже и очију, као и гљивичне инфекције и стомачне проблеме. Њена рН износи 11,3 што је скоро као рН амонијака. Све ово изазивају хемикалије које се у воду уливају из граничних изломљених стена. Постоји и табла са јасним упозорењем, али људи се свеједно купају, те су 2013. морали да боје воду у црно како би одбили потенцијалне непослушнике (додуше не знамо да ли је то функционисало и за оне који воле ноћно купање). 🙂

IFL Science: This Blue Lagoon Might Look Beautiful, But You Definitely Shouldn’t Swim In It (8.7.2015)

Још мало смо у води која је овог пута била и превише добра.

Животиње.рс: Убацили су у језеро златне рибице, а онда се десило ово… (12.4.2015)

Да ли су од тада до сада биолози решили проблем ове инванзивне врсте, не знамо, али чланови организације која се бави правима животиња „Људи за етичко опхођење према животињама“ (People for the Ethical Treatment of Animals (PETA)), решили су да укажу на људску окрутност на врло, најблаже речено, необичан начин.

Србија данас: Малтретирали је, бријали главу, гурали у цев, а све због ОВОГ разлога! (узнемирујући видео) (2.11.2015)

А који је разлог да се не оде на Сајам књига, објашњава Иван Бевц, власник издавачке куће:

Newsweek.rs: Ivan Bevc: Zašto nisam išao na Sajam knjiga (5.11.2015)

Но, нема разлога да и даље не читате Биолошки блог, колико већ сутра. 🙂

Просветна Пепељуга

Када год се пише неки текст, па и овакав један, на блогу, важно је бити писмен. Да бисмо у томе успели, створен је нови сајт:

Писменица.рс: Почетна страна

Таман да дамо и ми (додуше, мали) прилог описмењавању. 🙂

Зелена учионица: Извинути се и извинити се (16.7.2014)

Тешко је извинИти се, али је понекад потребно, а и манир је који код деце треба неговати.

Зелена учионица: Ово су манири којима децу треба да учимо личним примером (27.6.2015)

Тако треба, а ево како не треба:

Педијатар: Шта никада не треба да радите пред децом (29.3.2014)

Оно што родитељи свакако не би требало да раде је и:

24 сата.хр: Др. Рајовић: Родитељи, не држите дјецу под стакленим звоном (20.4.2015)

Још мало о овоме:

Рress online.rs: Roditeljske greške (9.2.2012)

А ево где наша држава греши:

Унија синдиката просветних радника Војводине: За државу је просвета Пепељуга (29.10.2015)

Прибојавамо се да ова бајка неће имати срећан крај, али га свеједно чекамо. 🙂

Унија синдиката просветних радника Војводине: Сучељавање – 28.10.2015.: Чекајући реформу…

Ах, да, чекамо и једнократну помоћ о чијем износу не знамо ништа. Макар су школе у Крагујевцу дочекале да им се одблокирају рачуни.

РТС: Просветари незадовољни упркос најављеној помоћи (28.10.2015) & иКрагујевац: Измирени дугови бивше власти према породиљама, деблокирани рачуни у школама (29.10.2015)

А јуче су и ђаци дочекали да на Сајму књига буде њихов дан.

РТС: Вербић ђацима: Читање помаже да постанете људи (29.10.2015)

Покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине, Михаљ Њилаш, читао је Правилник о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника и замерки има.

РТВ: Њилаш: Крше се права на школовање на језицима националних мањина (29.10.2015)

Да ли ће се министарство извинИти за овај пропуст, не знамо, али ми свакако прелазимо на глагол извинУти. Да бисмо то могли да изведемо, неопходни су, као и за сваки други покрет, мишићи. Препуштамо вас листању презентације колегинице Маје Симић.

Мравојед против еволуције

Почињемо једном причом која се завршила трагично и одражава све лоше стране рада у школама, али и комплетног просветног система у коме нема конкретног решења за насиље у школама.

Прва српска телевизија: Живот прича – Алексина прича (27.10.2015)

Живот прича, а причају и књиге. Сајам књига увелико траје у Београду, а највећу популарност међу младима и то девојчицама, има једна блогерка.

Mondo: Zorannah: Apsolutni hit Sajma knjiga (29.10.2015)

А за нас биологе, занимљив је „Приручник за алергене биљке“ у (другом) издању Природњачког музеја:

Фотографија са временске линије Природњачког музеја у Београду: Приручник за алергене биљке (29.10.2015)

Још две „публикације“ су привукле нашу пажњу и обе је објавио наш пријатељски сајт:

Зелена учионица: Измене и допуне правилника о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника (29.10.2015) & Каталог радних места у просвети – нацрт (29.10.2015)

Поменути каталог би требало да послужи за нови закон о платним разредима, али…

b92: Закон о платама служи за обмањивање јавности (28.10.2015)

А курсеви служе да бисмо нешто научили. Ми вам препоручујемо два:

Coursera: Evolution: A Course for Educators & Imagining Other Earths

Дакле, један из еволуције, други из астробиологије. Овај први свакако не би био по вољи креационистима. Становити Жозеф (Joseph Oerding) написао је како креационистичко виђење доказује – мравојед!

News-leader.com: Evolution: Anteater proves creation account (21.10.2013)

Ми ћемо вам превести кратак текст потекао од Жозефа:

Толико је много фактора који доказују да се еволуција никада није десила, да ја никако не могу да разумем да је било ко узима за озбиљно.

Књига Постања нам говори одакле смо потекли. У њој се јасно каже да је Бог рекао нека буде ово и нека буде оно и било је. Бог је заповедио и то је брзо стајало на лицу места.

Ако заиста застанете да размислите, то једино има смисла.

Да бих вам илустровао моју тачку гледишта, узмимо мравоједа. Он има дугу њушку и језик тако да њима може да досегне до мрава испод земље. Ако је требало милионе година да он развије тако дугу њушку и језик, онда како је, под овим Сунцем, преживео све те милионе година да не једе?

Волео бих да ми E=MC2-људи реше ову загонетку.

Ми не знамо да ли је Жозеф био озбиљан или се само шалио, баш као што не знамо ни да решимо загонетку коју је задао. Једино смо сагласни да еволуција мравоједа никако није ишла на руку несрећним мравима. Ипак, није им он једина брига. Фамилија инсеката позната као Phoridae има веома разноврсне, али сићушне представнике (од 0,4 до 6 мм), који иако малени, мравима праве велике проблеме. Рецимо, неколико бразилских врста су прави ловци на главе. Када угледају повређеног мрава, женке полако одсецају главу мраву, користећи своје оштре делове уста. Потом је одвуку како би се гостиле, или крај главе положе јаја, а како би се гостило њихово потомство. Неке друге врсте раде слично, али различито. Полажу јаја у тело мрава и излегле ларве се хране садржајем који се у глави инсекта налази и на крају глава отпадне сама. Овој породици мува припадају и сандук-муве, како их на енглеском говорном подручју зову, јер су мајстори да уђу у затворена места која садрже супстанце у разградњи, па тако и мртвачке сандуке и тамо користе лешеве као узгајалиште за младунце.

IFL Science: Scientists Discover New Type Of Ant-Decapitation Behavior In Tiny Flies (8.1.2015)

Но, вратимо се на Жозефа. Можда и стоји његово питање како су мравоједи преживели без хране све те године, али никако не би „доказао“ своје гледиште ако би се запитао како су се парили. Јер, научници кажу, пениси су еволуирали много брже него други делови тела. На то указује чињеница да су прилично различити чак и код блиско сродних врста. Макар је тако што се тиче гуштера (додуше, они имају хемипенис), тврде истраживачи са Харварда, који су проучавали мушке гениталије 25 различитих врста гуштера са Кариба.

IFL Science: Lizard Penis Evolved Much Faster Than Their Other Parts (13.1.2015)

Међутим, оно што еволуција сазда брзо, код неких људи се развија спорије. Наиме, у једном изолованом селу у Доминиканској Републици, поједина деца када напуне 12 година и која су до тада била женског пола, почињу да пролазе кроз промене. Јача им мускулатура, груди почињу да расту (али не и дојке) и развијају им се пенис и тестиси, које до тада нису имали. Чак један од 90 дечака у том селу, на југу ове државе, постаје дечак тек са 12 година. Ово стање се назива 5-алфа-редукатаза дефицијенција и јасно је да га људи не препознају с почетка, тако да будуће дечаке одгајају онако како их виде – као девојчице. Др Мајкл (Dr Michael Mosley), презентер и новинар, одрастао је као девојчица, али према сопственим речима, није му се допадала та улога. Није волео да се облачи као девојчица и иако су му куповали лутке, није се занимао њима, већ је са дечацима јурио за лоптом. Када је почео да се „преображава“, околина му се ругала и трпео је насиље. А за његово стање одговоран је недостатак ензима 5-алфа-редуктазе. У првих осам недеља трудноће нити један фетус није ни мушко ни женско, да би се онда генетички одредио и да би отпочела диференцијација гениталија. Да би код мушког фетуса била успешна, тестостерон мора да се преведе у дихидротестостерон, а то ради поменути ензим. Када њега нема, неће бити ни дихидротестостерона и родиће се беба која неће имати мушке полне органе. Макар не до пубертета, када ће нови налет тестостерона ипак да учини своје.

IFL Science: The Boys Who Only Develop A Penis When They Hit The Age Of 12 (21.9.2015)

Кад кликнете на слику добићете пазл. Методичар га је сложио за 36,5 минута. Можете ли боље?

Но, ако сте жена и после дванаесте године, госпођа Мекдоналд (Averil Macdonald) каже да не разумете процес експлоатације природног гаса, зато што жене доносе одлуке на основу осећаја, а не чињеница. Јесте, госпођа је женско и не само то. Она је члан организације Жене у науци и инжењерству (Women in Science and Engineering (WISE)), а успут је и професорка на једном од британских Универзитета, те председавајућа тамошње компаније која се бави енергентима (Onshore Oil and Gas). Дакле, некако не стоји да она то изјави, али је била подстакнута истраживањем које је иницирано са Универзитета у Нотингему, и које је укључило 7000 испитаника. Резултати су показали да 58% мушкараца сматра да експлоатацију природног гаса треба дозволити у Уједињеном Краљевству, док то мисли тек 31.5% жена. Студија је такође показала да 85% мушкараца зна да дефинише шта је то природни гас, док то женска популација зна у знатно мањем проценту – 65%. „Жене су увек забринутије због опасности по своју породицу него мушкарци.“ – тврди госпођа Мекдоналд. „Ми смо природно заштитнички настројене према деци. И ја бих такође била забринута, али сам се информисала и осећам се безбедно пошто сам разумела.“

IFL Science: Top Scientist Bizarrely Claims Women “Don’t Understand“ Fracking (24.10.2015)

Верујемо да ћете следећи чланак разумети, без обзира на пол и без обзира да ли знате енглески, пошто је на српском. 🙂

Опозиционар: Пазите шта једете! „Тонус“ превара века – Произвођач хлеба се лажно оглашавао (25.10.2015)

Некако је и било за очекивати да хлеб, ма како проруски био, не може да заустави канцер. Међутим, оваквих, упозоравајућих текстова има често на интернету. Један од њих је и:

Блог – Биљна медицина: Шокираћете се – Вегета је отров: Ево чиме убијате своју породицу! (јун 2015)

Можда је већи шок да нас може убити испијање воде! Несрећна Џенифер (Jennifer Strange), жена из Калифорније (28), такмичила се током радио-емисије и том приликом попила шест литара воде за три сата. Отишла је кући са наградом (Нинтендо конзола за видео-игре) и веома јаком главобољом. И умрла је од тзв. интоксикације водом. Овај случај није усамљен, а дешавао се и спортистима. Заправо, међу тркачима маратона релативно је чест (готово код једне шестине) случај хипонатремије, проузрокован управо претераним уношењем воде. У следећем тексту детаљно је описано шта се то у телу тада конкретно дешава:

Scientific American: Strange but True: Drinking Too Much Water Can Kill (21.6.2007)

Ми нећемо да се наливамо водом, али остајемо са њом, тј. у њој, а у потрази за ретком врстом кита. Врста Balaenoptera omurai је тек 2003. препозната и озваничена као посебна (до тада су је мешали са такође патуљастим B. edeni) и мало се о њој зна. Следи прича (за крај) о ономе што се зна:

IFL Science: First-Ever Field Observations Of Rare And Elusive Whale (24.10.2015)

Апокалипса банана

На почетку две најаве. Прва је да је напокон Србија богатија за још две Црвене књиге и то водоземаца и гмизаваца. Књиге ће бити представљене на Сајму књига у суботу, 31. октобра, на штанду Завода за заштиту природе Србије. У 18 сати треба да крене и промоција на штанду Центра за промоцију науке.

Друга је најава конкурса:

ЗУОВ: Конкурс за одобравање програма сталног стручног усавршавања за школску 2016/17. и 2017/18. годину (до 22. новембра 2015)

Многи облици су стручног усавршавања, па тако и међународни масовни онлајн курсеви које воде и то за џабе, водећи светски универзитети. Истраживачи са једног од њих, Станфорда, желели су да виде имају ли такви курсеви ефекта, односно да ли су успели да остваре циљеве које су поставили. Већ је прошло три године како је покренут MOOC (massive open online course – масовни бесплатни онлајн курс), те је било крајње време да се резултати сагледају. И били су поражавајући. Наиме, ови курсеви покренути су са циљем да се помогне студентима у земљама у развоју. Међутим, без солидне академске позадине, учесници нису могли да пропрате ипак не тако једноставне курсеве и испоставило се да су већину полазника чинили људи са факултетском дипломом из већ развијених земаља. Ипак, закључак је да иако сјајним професорима није лако пало сазнање да нису помогли онима којима су желели, овакви, свима доступни курсеви свакако не могу бити лоша ствар.

Рhys.org: Massive open online courses haven’t lived up to the hopes and the hype, professors say (16.10.2015)

Дакле, и даље можемо добијати дипломице са ових курсева. Курсеви, наравно, нису довољни да би се предавало у школи, а шта је потребно у Америци говори случај колеге Скота (Scott McKim) са Аљаске. Он има мастер из екологије вода, као и диплому из метеорологије, те диплому која му омогућава рад у тамошњој средњој школи за предмете физику и математику (у овој потоњој области има и награду као најбољи наставник на Аљасци). У своје слободно време водио је ученички клуб који је инсталирао турбину на ветар, успоставио је кафетерију са програмом компостирања и саградио стакленик. Такође је основао додатну школу са СТЕМ програмом (чине га предмети – науке, технологија, инжењерство и математика) са фокусом на активности на отвореном. Уз све то, некако је завршио и други мастер, овог пута из области методике наставе наука и математике. И када се преселио у Њујорк, где су неопходни наставници наука, испоставило се да све ово није довољно. 🙂

Вloomberg view: How Many Degrees Do You Need to Teach Middle School? (12.5.2015)

‘Очигледно је да када смо прошли кроз митозу, мозак је прешао на моју страну!’

А да ли сте ви довољно штребер да разумете штреберске шале које нуди следећи линк? Проверите.

Science dump: Are you smart enough to get these nerdy jokes? (15.7.2013)

А што се сна тиче, довољно је осам сати, кажу новија истраживања. За средовечне људе и оне старије, уколико спавају више од тога, повећан је ризик од можданог удара и то значајно – чак 45%.

IFL Science: Eight Hours Is Enough – More Sleep Could Lead To An Early Grave (25.3.2015)

И видео на следећем чланку бави се тиме колико нам је сна заправо потребно.

Curiosity: How much sleep do you actually need

У сну изгледа не можемо да научимо нове ствари, тако да ђацима не препоручујемо да стављају књигу испод јастука. Боље је да је прочитају. 🙂

Међутим, нека истраживања ипак указују да искуства током спавања могу да утичу на наше понашање када смо будни. Истраживачи са Универзитета у Реховоту позвали су 66 пушача, који су желели да се одрекну ове гадне навике, да им се придруже у необичном експерименту. Задржали су их током ноћи и мерили активност њиховог мозга док су спавали, али су им при томе пуштали мирис попушених цигарета, а потом и мирисе покварених јаја и распаднуте рибе кроз некакву маску. И дошли су до следећег закључка: они који су добијали мирисе током нРЕМ фазе, смањили су пушење за чак 30% током идуће недеље. Они који су их осетили током активне фазе сна (РЕМ) смањили су за 12%. Било је и оних којима су мирисе пуштали док су били будни, али они нису редуковали своје пушачке навике. 🙂

Scientific American: Quit Smoking in Your Sleep (12.2.2015)

Ми се нећемо бавити кружењем мириса, посебно не овако непријатних, већ кружењем супстанце у презентацији Иване Дамњановић:

Још једна презентација, овај пут у изведби Ене Хорват:

За разлику од нас, зглавкари имају скелет споља. То њима даје чврстину, али ипак не довољну да ми не можемо да их здробимо када их згазимо. Међутим, наслов следећег текста каже: „Зашто никад не смете да згњечите паука?“ Погледајте видео у чланку. 🙂

IFL Science: Why You Should Never Squash A Spider (24.4.2015)

Пауци који скакућу, каже „Национална географија“, могу да виде много више боја од нас. Рецимо врста Habronattus pyrrithrix може да види и УВ светлост, али само преко два од укупно осам очију колико има. 🙂

National geographic: Surprise: Jumping Spiders Can See More Colors Than You Can (18.5.2015)

Како време долази, изгледа да ми више нећемо моћи да видимо – банане. Кажу да су угрожене и да нестају, макар поједине сорте. Гљивично обољење корена банане, названо панамском болести, угрожава сорту Грос Мајкл (Gros Michel banana) која је пред истребљењем. Ова сорта је негде до шестдесетих година прошлог века била главна увозна сорта у САД.

Curiosity.com: The Coming Banana Apocalypse — Today I Found Out

Но, за предстојећу Ноћ вештица банане и тако нису важне, већ – бундеве. 🙂 И оне могу да се искористе и за развој дивергентног мишљења, каже учитељица Јелена Стошић.

Учитељица која не жели да одрасте: Несташлук или посластица (креативне идеје/Ноћ вештица) /Мс Јелена Стошић/ (18.5.2015)

А једна друга учитељица напокон је добила плату. Овим срећним крајем завршавамо уз закључак да се код нас лепе ствари дешавају само ако медији изврше притисак.

Блиц: Деспот Лазић: Министре, МОЛИМ ВАС, дајте плату мојој учитељици! (23.10.2015) & Велика победа „Блица“ – Деспотова учитељица ће ипак примати плату (24.10.2015)

И дању и ноћу

Да је наставнички позив захтеван, показује и најновији пример из Немачке:

Време: Када се наставник сломи…

У овом случају би користило путовање (или макар излет у природу). Ми вас водимо на једно заиста изузетно путовање – у макро- и микро-свет. Сајт који приказује односе у нашем свемиру, од најмањих до највећих објеката, већ смо једном представили на нашем Био-блогу. Овог пута, сајт је унапређен и сада можемо добити информације о приказаним сликама кликом на њих:

The scale of the universe 2

Ово је, рецимо, вода када нешто упадне у њу.

Интернет је заиста чудо. Уз помоћ њега зачас смо у микро, па у макро свету и било ком другом чудесном свету. Па како га не волети? 🙂

b92: Како престати с бригом и научити волети интернет

Што се наших ђака тиче, велики део (ако не и највећи) тог чудесног света чини Фејсбук. Врло често ова чињеница звучи забрињавајуће из много разлога. Најпре, све је чешће интернет насиље, а јасно је да нам деца на Фејсбуку згубидане. И то не само да не стичу знање, већ не успостављају ни реалне пријатељске односе (неки од њих имају стотине, па и хиљаде Фејсбук пријатеља). Такође, увек постоји опасност да налете на неког злонамерног, а могуће је и да навуку зависност од Фејсбука. Или то ипак није могуће? Одговара следећи чланак.

Blog – Mind Readings: Zavisnost od Fejsbuka – mit ili realnost?

Ауторка истог блога написала је и занимљив текст о томе шта избор између Фејсбука и Твитера говори о нама:

Blog – Mind Readings: Fejsbuk ili Tviter: Šta izbor društvene mreže govori o nama?

Ми ћемо се овај пут определити за Твитер, зато што имамо два сјајна текста о овој друштвеној мрежи, односно њеној примени у настави:

• Educational technology and mobile learning: Twitter for educators beginner’s guide
• Curriki: How to use Twitter in the classroom

За шта год се определили, свакако нешто морамо да мењамо у настави, јер данашњим генерацијама табла и креда напросто нису довољни. О томе пише и следећи чланак:

Валентин Кулето: 3 методе учења за нове генерације

Дакле, треба се прилагодити времену. Ноћас иначе прилагођавамо само време; у два сата прелазимо на летњи режим. За Новосађане ће ноћ 19. априла бити веома динамична, јер је најављена манифестација „Ноћ биологије“:

Блог – Научи ме да учим и заволим биологију: Ноћ биологије 2013.

И за крај, нешто о згради намењеној дневном боравку, али са минималним утрошком енергије:

Еко куће: Прва сертификована зелена зграда у Србији

Борба полова и друштвених наука

Ђаци прваци, али средњошколци, мењају школе према унапред утврђеној стратегији; најпре упишу ону за коју имају бодове, а потом, помоћу везе, пређу у ону коју су желели. И то је свакако показатељ које су школе атрактивније:

Политика: Молбом до жељене школе и без бодова

На овај или онај начин, средњошколци ће већ завршити одређене школе, а потом их чека велика одлука; да ли да школовање наставе или да отпочну мукотрпну потрагу за послом. Следећи чланак каже да је и потрага за послом – посао:

Креирање успеха: Како да тражите и нађете посао

Индија се бацила на посао спасавања тигрова. И нови резерват је смештен у савезној држави Тамил Наду:

WWF: India Declares a New Tiger Reserve in Tamil Nadu

То ће, надамо се, допринети очувању ових величанствених звери, а да се врсте чувају и саме и то повремено на неочекиване начине, сведочи и следећи чланак:

e! Science news: Why sticking around is sometimes the better choice for males

Чланак се бави питањем зашто се мужјаци појединих врста прихватају тога да буду старатељи потомству које није њихово, тим пре што је њихово понашање нелогично (ако прихватимо тезу да је најважније пренети сопствене гене на потомство).

Није новост да у појединим деловима света мушкарци одгајају децу без жена. Мислимо на хомосексуалне парове који усвајају децу. Питање је како такво једно окружење на ту децу делује. Са овим питањем се „боре“ друштвене науке и одговор уопште није једноставан:

Washington post: Social science struggles for data on effects of same-sex parenting on children

Није гаранција ни да ће уобичајена породица коју чине мушкарац и жена одгајити дете без икаквих проблема. Уосталом, ми наставници веома добро знамо да се деца међусобно разликују, јер ни све породице нису исте, као уосталом што ни све жене и мушкарци нису исти. Па ипак, неке генерализације постоје. Женски свет је сачинио семинар за мушкарце и препоручујемо да погледате. Сигурно ће вас насмејати.

Курс за мушкарце

Увек је симпатично то надмудривање полова, а шта би се тек дешавало, да смо попут тетрахимене, организми са седам различитих полова? 🙂

e! Science news: Researchers discover how model organism Tetrahymena plays roulette with 7 sexes

Живи свет је заиста фасцинантан у свој својој разноликости, па чак и у броју полова. Научници ће тек да откривају задивљујући свет и то дубоко у океану, након донације Џејмса Камерона:

Вечерње новости: Џејмс Камерон поклонио подморницу научницима

И док ће научници да откривају и да нас извештају о чудесном свету много километара испод површине мора, ђаци који су из Ниша могу да обиђу Фестивал науке који се одржава у том граду током предстојећег викенда:

Педагошко друштво информатичара Србије: „Наук није баук“ 5. пут у Нишу

А сви ђаци, без обзира из ког су града, могу да играју едукативну игрицу на Фејсбуку коју је припремила организација ENO из Финске. Инструкције су:

1. Игра се налази на Фејсбук страни 100 million trees demo game.
2. На тој страни, најпре мора да се инсталира и покрене UNITY player.
3. Након инсталације, потребно је освежити страну.
4. У игру се улази укуцавањем, па рецимо, шифре, односно на енглеском Access Key. Укуцава се: enorocks.
5. Утиске о игрици пошаљите на страни предвиђеној за наставнике и/или као коментаре на дну Фејсбук стране.

Утиске (не само о игрици) можете послати и нама. 🙂

За све узрасте

Сајам зелене градње Србије, који се одржава од 28. фебруара у Београду, организује зелену наградну шетњу:

Зелене новине: Савет зелене градње: Прошетај „зеленом страном“ и освој бицикл на Сајму!

И ми ћемо вас повести у једну шетњу и то кроз науку. Ипак, не знамо колико ће вам се допасти, посебно ако сте женског рода, јер наука више не дозвољава дамама ни да буду то што јесу и практикују (дамску) навику вештог прикривања сопствених година. 🙂 Научници су осмислили технику којом уз помоћ ласера могу да утврде право годиште коже, па тако и њеног власника(це). 🙂

Phys.org: No more lying about your age: Scientists can now gauge skin’s true age with new laser technique

Однедавно се и Министарство просвете озбиљније бави старијима, али на срећу, без ласерских техника. 🙂 Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања је развио предлог образовних стандарда за одрасле и они су тренутно на јавној расправи:

Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања: Стандарди за функционално основно образовање одраслих (јавна расправа)

Ви можете учествовати у овој расправи, а можете учествовати и на конференцији коју организује наш стари познаник Стив (Steve Hargadon):

Blog – Steve Hargadon: 2013 School Leadership Summit – Update on the Free Virtual Conference / Submit Your Presentation Proposal!

И док ми учествујемо на јавним расправама и конференцијама, ђаци нам учествују на ПИСА тестирањима. Колегиница Сузана Миљковић је пронашла неке занимљиве линкове и текстове у вези са овим тестирањем:

Фејсбук страна – Просветни радници на ФБ: ПИСА тестирање

Када год помислимо на тестирање, асоцијација су оцене. Педагошко друштво информатичара Србије помно прати и извештава о електронским дневницима који су актуелна новина у неким школама:

Педагошко друштво информатичара Србије: Школски дневник на интернету

Електронско или класично, оцењивање је мука свима; наставницима, родитељима и ђацима. У вези са тим је следећи текст, а сајт на коме се текст налази иначе служи да потражимо савете за муке које нас муче:

Психотерапеут.РС: Проблем са оценама

Ми нисмо психотерапеути (што не значи да нећемо бити, с обзиром да се од нас наставника захтева (за сада) да будемо научници, полиглоте, информатичари, политичари, економисти, менаџери, дефектолози, правници и помало уметници) и не можемо вам дати савет за неку муку која вас сигурно мучи, али ћемо свакако прочитати и уважити сваку вашу сугестију и коментар који нам упутите. 🙂 И да завршимо са мукама, односно проблемима на које је указала Србијанка Турајлић:

Форум београдских гимназија: Србијанка Турајлић: Министарство образовања није образовано за образовање