Риба мутивода и друге приче за почетак

Одавно нам је започела школска година, па је ред да нам почне и Биолошки блог.

Реч наставника

Пре свега да вам пожелим срећну школску годину. Превише скромна жеља би била да буде боља него претходна јер тешко да може лошије од онога свега што је било, па да вам ипак пожелим нешто оптимистично (и можда нереално, али жељи се у зубе не гледа) да нам одистински крене набоље. За бољу наставу биологије Биолошки блог свакако ће помоћи.  

Корисни материјали

Но, како је кренуло, некако не обећава. Имали смо недељу толеранције и ево прилога креативне наставнице Марине Бабић. Питате се зашто тек сада објављујем овај сјајан прилог? Одговор је једноставан: прича о толеранцији не треба да траје недељу дана. Ми биолози увек можемо да причамо о тој и другим битним темама, а биодиверзитет и варијабилност су појмови и појаве које су основне у биологији. Варијабилност је предуслов природне селекције, али и предуслов образовно-васпитног рада какав желимо у учионици.

Наука

Марина је искористила рибе како би дочарала разноликост, а рибе су биле и објекат једног симпатичног истраживања. Пре него што вам кажем каквог, најпре ћу вас подсетити на награду „Иг Нобел“. У питању је награда коју додељује познати Универзитет Харвард за научне радове комичне природе и сумњиве сврховитости, као пародија Нобелове награде. Име је добила као игра речи, од енглеског „ignoble“ (буквални превод: „неплеменит“) и презимена Алфреда Нобела.

Иг Нобел за физику додељен је ове године за рецензирано истраживање у којем се истражује како велике групе риба доприносе мешању вода на месту где обално уздизање доноси хранљиве супстанце близу површине.

Аутори су открили да инћуни и друге рибе повећавају турбуленције на овим локацијама 10-100 пута када се окупљају на својим годишњим активностима мрешћења. Ово има значајан и раније занемарен утицај на топлотну равнотежу океана. „Наши резултати показују да биолошки вођена турбуленција може бити веома ефикасан агенс за мешање и захтевају преиспитивање његових утицаја на продуктивне регионе горњег океана“, известили су аутори.

IFL Science: Horny Anchovies And Electrified Chopsticks Among This Year’s Ig Nobel Prizes (15.9.2023)

Укратко речено, рибе муте воду и то не смемо занемарити. 🙂

Са часова

Оно што никако нећемо занемарити то је добар рад колега. Овај пут представљам радове ученика три дивне колегинице: Андријане Марковић Јанковић (модели екосистема), Драгане Дулановић Суботић (модели ДНК) и Жељке Симић (ћелије од пластелина). 

Сјајан рад, нема шта, а обећавам да ће га бити још. До следеће недеље.

Гумице за брисање на дилит

Децембар је почео и улазимо у само финале првог полугодишта. Од закључивања оцена и свођења документеције мало ћемо моћи да радимо било шта. Међутим, наше колеге биолози ипак постижу и да имају креативне часове.

Са часова

Некако нам по плану сада иде раст и развој и ту тему су петаци Наташе Грујичић Исаков обрадили уз примере из света инсеката и водоземаца. Увек актуелни модели ћелија потичу са часа Љиљане Абу Самре, а постер који обележава недавни Дан борбе против сиде дело је ученика Гордане Владић.

Корисни материјали

Наш колега Славољуб Тоскић је такође увек вредан и увек нам је од помоћи. Овога пута дели са нама искуства са тзв. мобилног учења.

Методика

Да ли ће мобилни телефони заменити школске свеске? Ја бих рекао тешко макар за сада, а Гај Клакстон, гостујући професор лондонског Кинг колеџа, рекао би да никако наши ђаци не треба да користе гумице за брисање. Заправо, врло је против њих, а зашто видећете у следећем чланку.

б92 – Живот: Гумице за брисање су ђавољи инструменти? (27.5.2015)

Дакле, уколико у будућности ђаци замене свеске за мобилне телефоне, таблете или већ какве рачунаре, дугме „дилит“ треба избегавати. 🙂 

Оно што не може (и не треба) ни да се обрише, ни да се дилитира су случајеви насиља по школама који у последње време непрекидно пуне новинске чланке. Овим проблемом се треба бавити. Ево како то раде наши суседи.

Можда ће овај филмић послужити некоме за час одељењског старешине, али да за крај ипак не уозбиљим толико ситуацију, а останем у духу теме, припремио сам вам филмић како да дилитирате ваш компјутер.

Забава

То вам је уједно и савет за крај шта да радите када вас вести са интернета нервирају, а ја вас поздрављам и видимо се следеће недеље.

 

 

Немојте погрешно да схватите

Свака прича, ма колико ружна била, има свој епилог.

Media group021.rs: Nasilnici izbačeni iz škole – Slučaj na Višem sudu, roditelji žrtve tužili sve učesnike incidenta (30.11.2017)

Један од чина насиља је и вербално насиље. Некада има облике које не можемо одмах да препознамо. Рецимо – етикетирање.

Данас: „Ти си преосетљив/а“ – брига о нама или агресија и етикетирање? (19.11.2017)

Исти извор и још један сличан текст.

Данас: „Немој погрешно да ме схватиш“ (22.10.2017)

Следећи чланак саветује да мушкарци никако не говоре неке ствари женама, чак ни у пакету са горепоменутом фразом. 🙂

Мушки магазин: Ево шта никако не треба да говорите женама (21.9.2015)

Када смо код тога шта се не сме, ево још неких савета за крај. 🙂

Blic: Ove stvari ne smete da radite u WC-u ako želite da ostanete zdravi (12.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Информисали смо се о суморном догађају из школске праксе;
2. говорили смо о насиљу;
3. открили смо нову страну етикетирања;
4. учили смо шта никако не треба говорити нежнијем полу, да не би постао мање нежан;
5. сазнали смо да је и тоалет опасно место по здравље.

Дан паука

Крај је недеље, али тема о насиљу не јењава – и даље је акуелна. У вези са тим почињем са два занимљива текста са „Зелене учионице“.

Зелена учионица: Модел из куће као узрок насиља (16.11.2017) & И ми смо се свађали и тукли, али никада није било овако (16.11.2017)

Повод су догађања у Аранђеловцу. Председник државе је управо у том граду и тој учионици и тој деци одржао час.

Н1: Вучић у Аранђеловцу разговарао с ђацима о вршњачком насиљу (16.11.2017)

Што се часова биологије тиче, није потребно да их одржи неко са државног врха да би били занимљиви. На пример, можете да их одржите у корелацији са музичком културом и да од песме која је хит међу младима, направите врло едукативно (и певљиво) штиво. Послушајте.

Пошто смо данас у уметничком расположењу, ево мало и корелације са ликовном културом.

Facebook video – New York Magazine: These artistic renderings of animals are secretly humans in incredible body paint (10.6.2016)

У природи, прави уметници су пауци са оним њиховим мрежама. Више о овим занимљивим животињама можете сазнати колико већ сутра.

Фејсбоок догађај – Покрајински завод за заштиту природе: Дан паукова (за 18.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Наново смо говорили о насиљу;
2. и председник је говорио о насиљу;
3. одслушали смо биолошки хит;
4. дивили смо се креативном сликарству;
5. најавили смо један леп догађај.

 

Птичји фестивал

Scientix је међународни пројекат који окупља наставнике природних наука, па тако и биологе. Више о њој можете сазнати на промотивним постерима.

Још један промотивни постер за данас – овог пута у питању је најава једне лепе манифестације.

Оно што нам се дешава по школама далеко је од фестивала. Насиље коме смо имали прилике да посведочимо преко друштвених мрежа и даље је актуелна тема. О томе Министарство просвете има шта да каже.

Данас: Лајовић: Важна улога породице у превенцији вршњачког насиља (10.11.2017)

Није било тако давно када су стручну службу управо челници министарства десетковали у школама. Изгледа да се потврдило оно што је већина нас у школама и знало: да је то била лоша одлука. Постоје, пак, најаве, да ће се та одлука преиначити.

Вечерње новости: Шарчевић: За насиље у школама одговараће и директори, запослићемо више психолога и педагога (13.11.2017)

И познате личности нису остале индиферентне на ову тему.

Family.rs: Mirjana Bobić Mojsilović: Nasilje (14.11.2017)

Ни ми не бисмо смели да останемо индиферентни на догађања на Арктику, сматра организација Гринпис. Они нас моле да будемо потписници петиције против намере норвешке владе да експлоатише нафту у том делу света.

Save the Arctic.org: Help us beat Arctic oil in court (приступљено 14.11.2017)

Но, да се вратимо на тему насиља, односно да шаљиво завршимо са њом за данас – у стилу „Њуз.нета“:

Њуз.нет: Вршњачко насиље уједначеније у униформама (27.9.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Ближе смо се упознали са познатим међународним пројектом за природњаке;
2. најавили смо једну лепу манифестацију;
3. прочитали смо шта све задужени у министарству имају да кажу поводом вршњачког насиља, али и познате личности;
4. потписали смо петицију да спасемо свет;
5. мало смо се нашалили на сву ову муку.

Ријалити у реалности

Сви сте видели, а и Биолошки блог је о томе известио, језиви снимак злостављања девојчице из Аранђеловца. Овом насиљу је претходило електронско насиље.

Media Group021.rs: Majka pretučene devojčice : Zbog šifre na facebok-u naša ćerka dobila 33 šamara! (9.11.2017)

Епилог приче полако се дешава, а насилнице тврде да су се „играле“ ријалитија.

Информер: Мале насилнице из Аранђеловца нашле изговор: Кајемо се што смо претукле другарицу, само смо се играле ријалитија! (11.11.2017)

Можда су се девојчице ипак уплашиле казне, па су пребациле одговорност, а можда има нечег и у ријалитима. Било како било, медији жељни сензационализма, одмах су избацили и бомбастичне наслове.

Курир: СРБИЈА НА НОГАМА ЗБОГ УЧЕСТАЛОГ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА: Родитељи најодговорнији, ријалитији праве од деце делинквенте! (10.11.2017)

Но, то може да изађе и на добро, пошто притисак медија каткад и покрене ствари. Ствари у Министарству су се, свакако, покренуле.

Вечерње новости: Шарчевић: Министарска група за проблем насиља у школама (12.11.2017)

Како насиље решавају наши суседи? Можда можемо нешто и да научимо?

Слободна Далмација: Је ли ово крај ноћних мора за наставнике и родитеље? Ево како ће се се санкционирати насилничко понашање и недисциплина у школама (11.11.2017)

И још два текста о овој теми које вреди прочитати.

Блог – Клотфркет: Драги учениче, не мора тако (12.11.2017) & Блиц: Ужасне слике злостављања девојчице у Аранђеловцу имају дубоке корене (11.11.2017)

Верујем да има дубоке корене, а није тајна ни да дубоко корење имају и неке биљке. Додуше, оно што биљке немају је интелигенција. Или ипак имају и то? Можете сазнати на предавању прекосутра.

Фејсбук догађај Центра за промоцију науке: Интелигенција биљака (за 15.11.2017)

И још једно биолошко предавање биће на Биолошком факултету у Београду:

Фејсбук догађај Биолошког истраживачког друштва „Јосиф Панчић“: Рак камењар у Србији – распрострањеност и заштита (за 16.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Посветили смо одређен простор насиљу, разговарали о њему и извештавали, чиме смо дали и свој мали допринос решавању проблема;
2. сазнали смо да ће се оформити посебно стручно тело у оквиру Министарства просвете;
3. погледали иноземна искуства;
4. прочитали пар квалитетних текстова о актуелној теми;
5. најавили смо два лепа предавања.

 

 

Како не упропастити ђаке

У Републици Српској недавно су увели нова правила у школу. Додуше, та правила би требало да се подразумевају у свакој школи, али, очигледно, није тако.

Бука: Нова правила у школама: Нема више шминке, миница, кожних хлача, голих стомака… (30.10.2017)

Дрес код, како би га новокомпоновани назвали, код нас ће морати да сачека. Хајде ми прво да решимо насиље по школама. А није да га нема.

Србија данас: Ужасан снимак из Аранђеловца: Ђаци из све снаге ударају другарицу и урлају „спусти руке доле“ (7.11.2017) & Унија синдиката просветних радника Војводине: Цело одељење није дошло на наставу због проблематичног ученика (7.11.2017)

Нешто на тему овог проблема, али и других, такође приметних у школама, написала је Боба Недић.

Блог – Клотфркет: Децу смо упропастили. Шта даље? (4.11.2017)

Шта даље? Можда ће нам смернице дати предстојећа трибина.

Фејсбук догађај: Трибина: Како да школа подржи развој деце? (за 14.11.2017)

Дакле, на трибини добићемо одговор на питање како. Још један одговор на питање како нуди и текст који сам приредио за крај. Још ми остаје да вам пожелим леп продужени викенд, па вас препуштам читању.

Зелена учионица: Kако говорити да вас ученици слушају (6.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Сазнали која правила су увеле у школе наше комшије;
2. згрозили смо се над насиљем;
3. прочитали смо одличан Бобин текст;
4. најавили смо стручну трибину;
5. добили смо пар корисних савета.

Широм затворених очију

Насиље у школама је један од главних проблема са којима се ове институције суочавају. Без обзира на разне тимове, семинаре, обуке, уредно вођење папирологије и све остало што се предузима, изгледа да насиље не јењава. Шта раде родитељи и сви други учесници школског живота? Новинари кажу да – жмуре.

РТС: Вршњачко насиље – кад жмуре и родитељи и школа (5.11.2017)

На следећи видео нећете моћи да зажмурите. Верујте ми, напросто ће вас фасцинирати. 🙂

Facebook video: Dubsmash Balkan (16.11.2015)

Но, да се вратимо на насиље у школама. Жмурке више нема и одговорност мора да се преузме.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Кривична и прекршајна одговорност родитеља према новом Закону о основама система образовања и васпитања (5.11.2017)

Према новом закону директори ће морати да имају лиценцу за посао који обављају. Ово није новост из најмање два разлога. Први је што је овај услов постојао и у претходном закону, а други што та лиценца никада није постојала. Да би нешто било новост мора најпре да постоји, зар не? 🙂 Углавном, директори, предузимљиви какви већ јесу, сами су осмислили комплетан Правилник о стицању лиценце. Колико можемо да закључимо, врховодству је остало још само да тај Правилник усвоји. 😀

Друштво директора школа Србије: Предлог Правилника за лиценцу директора (приступљено 6.11.2017)

Колико су директори мислили на сваки детаљ, говори и податак да су предвидели и исплату чланова комисије (чл. 14). У ствари, нису предвидели јер члановима комисије не следује хонорар. Мени то изгледа поштено; непостојећи хонорар за непостојећу лиценцу. 😀 Но, ипак, морам нешто и да замерим. Према овом Правилнику директор је стекао лиценцу ако одговори на 51% захтева… То ми звучи премало амбициозно за једног директора који треба и те како да ту амбицију покаже. 🙂

Амбиција у природи није необична ствар и мање врсте лако нападају веће, посебно ако су и бројчано надмоћне. То показује и видео за крај.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Нисмо хтели да зажмуримо на насиље;
2. одгледали смо сјајан видео снимак;
3. прелистали смо нови закон;
4. такође смо прелистали и предлог који су дали директори;
5. дивили смо се мравима који неустрашиво лове плен.

Признање је моћ

У очекивању смо „Физи Бизи“ фестивала науке, па да одгледамо и промотивни филм, да видимо шта нас све тамо очекује.

Сигуран сам да ће бити много посетилаца, односно да ће бити једна лепа гужва. Но, како је време дошло, изгледа да ће гужве бити и по учионицама.

Зелена учионица: Шарчевић: У једном одељењу истог разреда изузетно ће моћи да буде и до 33 ученика (30.10.2017)

Сећам се да сам био старешина њима тридесет и шесторо. Није немогуће (очигледно, чим сам радио), али то ни у лудилу нису услови као за двадесет и петоро. Још у то (моје) време није било ИОП-а и сличних ситуација, али је, свеједно, било тешко. Но, сада није важно колико је тешко и колико ће образовање бити квалитетно. Битно је да буде рационално.

Танјуг: Шарчевић и Руф о рационализацији у просвети (2.11.2017)

Следећи текст говори о толеранцији и о томе како да изведете да се у одељењу сви осећају прихваћено. Можда и свих тридесет и троје. 🙂

Edutopia: Rethinking Tolerance: Ensuring That All Students Belong (22.8.2014)

И ево још један текст са истог сајта, али новијег датума. У њему се каже да је признање да нешто не знамо – моћ. 🙂 Не мисли се да то признате пред децом, већ текст говори о томе да признате својим колегама да нешто не знате, а како бисте затражили помоћ. Овај фантастично мудри савет дала је Ребека (Rebecca Alber), која би, вероватно, требало да понесе титулу Мис очигледности, и, колико сам видео, сви савети су тог типа. Но, бесплатан савет ‘леба не тражи, па вас остављам са Ребеком. 🙂

Edutopia: The Power of Admitting What We Don’t Know (17.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Одгледали смо промотивни видео;
2. сазнали колико ђака можемо имати у одељењу;
3. били смо рационални и то у два правца;
4. читали смо текст о толеранцији;
5. прихватили смо Ребекине савете.

Усавршавањем до умора

Поједини наставници су омиљени међу својим ђацима, али, какво је време дошло, можда је практичније да их воле родитељи тих ђака. 🙂 Ако се питате како да вас родитељи (ваших ђака, не ваши, разуме се) заволе, одговор је једноставан, макар судећи према Џенифер (Jennifer Gonzalez) која је написала први текст који сам одабрао за данас. Све што треба да урадите је да упознате дете коме предајете. Надаље, Џенифер предлаже и систем који треба да развијете како бисте могли да боље упознате своје ђаке.

Corkboard connections: What Makes a Parent Love a Teacher (1.9.2014)

Следећи текст баш не исијава узвраћеном љубављу, да се тако изразим. 🙂

Зелена учионица: Учитељици прекипело: Родитељи, брините о деци и пустите ме да радим свој посао! (9.12.2015)

У ствари, мало је просветних радника који неће преврнути очима када се помене улога родитеља у школама. Готово сви су имали лоша искуства и непријатне разговоре, па, каткад, и прелазака граница лепог васпитања, али истина је да је и добра комуникација део нашег посла. Истина, за то се никада нисмо школовали, нити припремали, те је згодно да на сваки начин научимо нешто о томе. Биолошки блог може да допринесе неким занимљивим и, можда, корисним текстом који успем да нађем.

Данас: Објашњавање, правдање и убеђивање као стил комуникације (8.10.2017)

И тако се ми стално усавршавамо, али, пошто смо људи, морамо да се, од силног усавршавања, и уморимо. 🙂

Јелена Пантић.ком: Уморни сте од „рада на себи“? (24.2.2016)

Свако од нас осети умор и од рада на себи и од рада у учионици. Некада тај умор може да поприми приличне размере и тада се назива изгарање на послу. Изгарање на послу је, иначе, ексклузивитет интровертних наставника, тврди се у тексту који сам приредио за крај.

The Atlantic.com: Why Introverted Teachers Are Burning Out (25.1.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Схватили смо шта је потребно да нас ђачки родитељи воле;
2. видели смо како изгледа када учитељици прекипи;
3. усавршавали смо се из компетенције комуникације и сарадње;
4. и мало смо се заморили од усавршавања;
5. одлучили смо да не будемо интровертни.