Сајт за наставнике биологије

Јуче није било чланка, а разлог је што сам био у Нишу. Гостовао сам на Стручном активу наставника биологије из Ниша, а по позиву Јелене Анђелковић, самосталног стручног сарадника из Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању у Нишу. Надам се да колегама није било досадно да ме слушају, а моји утисци су сјајни. Сви су били предусретљиви и колегијални. Има и линк, али мора мало да се скролује.

Регионални центар Ниш: Састанак Актива наставника биологије (19.10.2017)

То је било у Нишу, а у Србобрану Адријана Вереш је известила да је спроведна акција сакупљања старе хартије „Папирко“ у тамошњој Основној школи „Јован Јовановић Змај“. Сакупљено је чак 8374.4 килограма. Папир је продат рециклажном центру, а од добијеног новца се купују наставна средста за школу и слаткиши за све учеснике. Једна фотографија ће вам дочарати колико је то била велика акција.

адријана вереш

Када зборимо о рециклажи, највеће проблеме нам праве пластичне флаше. Према неким подацима време потребно да се разгради пластична флаша за воду износи око 1.000 година. Ако узмемо у обзир колико пластичних флаша се баци током једне године, можемо очекивати да ће ускоро доћи дан када ћемо сви живети на огромној лопти смећа. Ово је поприлично суморан податак, али захваљујући људима попут Арија Јонсона, дизајнера са Исланда, овакав апокалиптични сценарио могао би се избећи само ако бисмо применили неке иновативне идеје. Флаша за воду коју можете видети на следећем линку направљена је од алги и 100 одсто је природна и биоразградива. Она задржава свој облик све док се не испразни и тек тада почиње да се разграђује. Надам се да се ове флаше већ негде користе.

2Tout2Rien: Une bouteille biodégradable à base d’algues par Ari Jónsson (23.3.2016)

_nbazwz2v7C1txeruoo1_r1_500Ђубрета, можда, можемо да се решимо тако што бисмо га испаљивали огромним топовима ка Сунцу, које би га, нормално, спржило. Међутим, професор Ендрју Понцен у популарној Би-Би-Сијевој емисији „Бућућност“ (енг. Future) је рекао да од те идеје нема ништа због трошкова који би били абнормални. Наиме, да би се нека ракета лансирала у орбиту с циљем путовања дубље у свемир, потребно је 200 милиона долара. Ако је носивост ракете 7000 килограма, онда би то значило да сваки килограм који шаљемо у свемир кошта око 41.000 долара.

А колико долара, пардон динара ће нам бити плате, сазнаћете у чланку који сам одабрао за крај.

Зелена учионица: Износи примања од 01. јанауара 2018. (17.10.2017)

И да резмирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Похвалили смо се лепим гостовањем;
  2. посведочили смо сјајној акцији у Србобрану;
  3. препоручили смо флашу од алги;
  4. сазнали смо зашто не можемо ђубре да шаљемо у свемир;
  5. радовали смо се већој плати идуће године.
Advertisements

Колегиница Сања Урошевић Парезановић из ОШ „Петар Лековић“ (Пожега) бавила се ћелијом на један креативан начин.

Све нас је задивила ћелија коју је направила ђак петак наставнице Виолете Јововић.

виолета јовovић

Када говоримо о ћелијама, можда ће вас изненадити да је икс хромозом велики исто колико и глава сперматозоида. Ова тврдња уопште не изгледа логично јер у глави сперматозоида се налази и икс хромозом и још 22 хромозома приде! Ипак, истина је, тврди се у следећем тексту.

Learn.genetics.utah.edu: Cell Size and Scale (приступљено 18.10.2017)

У сперматозоиду ДНК је суперкондензована и сакупљена у веома густу форму (што бисмо жаргонски рекли – зипована је). И треба имати на уму да главу сперматозоида испуњава готово искључиво једро. Цитоплазма је готово у потпуности истиснута напоље, а како би се сперматозоид начинио микроскопском „машином за пливање“ налик на торпедо.tumblr_mmc0hjCGql1qzcf71o1_500 (Small)

Сада, када смо објаснили, више не изгледа немогуће, али је на почетку тврдња изгледала управо тако. Има још таквих тврдњи које су истините, али таквима не делују. На пример, има много више дрвећа на Земљи него звезда у галаксији.

Еду.ТВ: Истините чињенице које делују лажно (4.8.2017)

Чињенице које ће, сигуран сам, деловати занимљиво, можете да чујете на предавању у Новом Саду.

22489742_1433566573359696_3862944301235324004_n

И за крај филмић о још једном ендемиту, али са подручја Аустралије. Скроз је забаван. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо задивљујуће моделе ћелије;
  2. упоредили смо величине икс хромозома и главе сперматозоида;
  3. сазнали смо неке чињенице које само делују лажно;
  4. најавили смо лепо предавање;
  5. одгледали смо занимљив филмић.

Дан за храну

На почетку одмах оштро – два текста Бобе Недић: један о синдикатима, а други о политичком врху.

Блог – Клотфркет: Просветним синдикатима (3.10.2017) & Премијери, министри и остале незналице (16.10.2017)

Кад смо код премијерке коју Боба помену, она се залаже за то да наставници који више раде – више новца и примају.

Мислим да ми, наставници биологије, сигурно припадамо оним радишама, без обзира на више него јадну плату. Томе у прилог говоре радови наших ђака, али и разне манифестације које се организују у школама. Рецимо, у школи Сање Парезановић Урошевић (ОШ „Петар Лековић“, Пожега), обележен је 16. октобар – Дан здраве хране. Три фотке су ми баш привукле пажњу.

И у школи колегинице Терезе Катоне уприличен је сличан догађај. Било је свега на трпези.

тереѕа катона

Манифестација која треба да се уприличи, биће у Сомбору и више ће имати везе са науком, но са храном. Дакле, неће бити укусно, али ће бити занимљиво. 🙂

22448145_1931930780465587_2849156322888403655_n

У Сомбору је започео и конкурс.

Центар Планета: Отворен ликовни и литерарни конкурс „Сомбор – мој зелени град“ (до 23.10.2017)

planet-pollution-overdevelopment-overpopulation-overshoot-13 (Small)Још један конкурс организује ЈКП „Градска чистоћа“. Све о томе у пропратним документима које је послао Горан Васић из службе за еколошку едукацију.

И да резмирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Прочитали смо Бобиних пар текстова;
  2. саслушали смо премијерку;
  3. видели смо како се обележио Дан здраве хране у појединим школама;
  4. најавили смо фестивал у Сомбору;
  5. добили смо две понуде да учествујемо на конкурсима.

tumblr_nysvaqih3x1qa1a2ko1_540Један занимљив рад објављен је у престижном научном часопису „Наука“ (Science). Научници кажу да су становници Папуе Нове Гвинеје народ са највећом генетичком варијабилношћу на свету и то упркос томе што простор који заузимају није већи од Калифорније (што би значило да има и већих држава). Разлике у генетичком материјалу између популација је значајно већа него између народа на подручју Европе или источне Азије. Овај народ развио је чак 850 локалних језика, што чини 10% од броја свих језика на свету.

IFL Science: New Study Reveals Some Of The Most Genetically Diverse People On Earth (18.9.2017)

_1765657493676731_584735080450762629_nУпознали смо се са диверзитетом једног народа, а сада да погледамо учионице много различитих народа.

9gag.com: 33 Overwhelming Photos Of Classrooms Around The World (приступљено 16.10.2017) & The Washington post.com: How classrooms look around the world — in 15 amazing photographs (13.11.2015)

Но, какве год да су, нису свуда ефикасне.

021.рс: Из школе излазе необразовани (30.9.2017)

10606490_847302295310420_3610254970734516193_nНеобразовани излазе, а закони улазе.

Зелена учионица: Шарчевић: У процедуру улазе још четири закона (1.10.2017)

И за крај да дамо још простора министру.

Кутак.нет: Да се ослободи место за млађе – Министар Шарчевић наредио да у школама престане радни однос свима који имају 65 година! (11.10.2017)

Надам се да ће се појавити неко млађи да преузме и Биолошки блог, а до тада… Па, читамо се сутра. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо који је народ генетички најразноврснији;
  2. видели смо како изгледају учионице диљем Земљиног шара;
  3. увидели смо како ђаци излазе из школе;
  4. избројали смо колико закона треба још да се донесе;
  5. ослободили смо места млађима.

ДАТУМ: 7.10.2017.

Присутне чланове актива поздравила је Сања Стефановић и предложила Дневни ред.

ДНЕВНИ РЕД:

  1. Договор о учешћу основних школа на фестивалу науке  „Физи-бизи“
  2. Изгласавање пословника о раду Стручног актива наставника биологије у Сомбору
  3. Избор руководства Актива
  4. Нови план и програм
  5. Ревидирани стандарди
  6. Стручно усавршавање
  7. Разно

floral_divider_3

1. Договор о учешћу основних школа на фестивалу науке „Физи-бизи“

Ена Хорват, гост на Активу, упознала је све присутне са организацијом фестивала који је подржан од стране Центра за промоцију науке и Града Сомбора. Ученици из скоро свих сомборских средњих школа ће бити учесници фестивала. Ученици из четири  основне школе – „Иво Лола Рибар“, „Никола Вукићевић“, „Доситеј Обрадовић“ и „Аврам Мразовић“ припремиће разне поставке (огледе и радионице) које ће популарисати науку међу децом. Колеге су позване да са ученицима посете овај фестивал.

2. Изгласавање пословника о раду Стручног актива наставника биологије у Сомбору

Сања Стефановић је прочитала предлог Пословника о раду Стручног актива наставника биологије Сомбора који је састављен по узору на Пословник Стручног актива наставника биологије Београда. Пословник је једногласно прихваћен.

Преузмите пословник

3. Избор руководства Актива

Једини предлог за председника Актива је био да Сања Стефановић остане председник Актива. Кандидатура је прихваћена једногласно. Заменик председника је Маја Јањатовић Бубало, а дужност записничара обављаће Сања Стефановић.

4. Нови план и програм

Светлана Видаковић је изјавила да нови план и програм делује занимљиво и да се нада да ће га ђаци тако и прихватити. Сања Стефановић је приметила да се системи органа човека не изучавају у континуитету, већ „разбацано“ и да би повезивање градива могао бити проблем ученицима. Ена Хорват, која пише уџбеник по новом плану и програму је рекла да се концепт не разликује много од концепта природе и друштва. Зорица Саџак је приметила да ће нам добра припрема много помоћи. Заједнички закључак је да је идеја добра, али да зависи од реализације плана и програма. Сви се надамо да ће уџбеници бити спремни и да ће пратити план и програм, јер су неопходна смерница и ученицима и наставницима.

5. Ревидирани стандарди

Сви смо се усагласили да је нових стандарда мало и свеобухватнији (што би значило да их свако другачије обради), за разлику до важећих који су детаљнији и има их заиста пуно. Оставља се доста аутономије наставницима, тако да ће будућа сарадња бити од велике користи.

6. Стручно усавршавање

Следећи викенд ће у Сомбору бити организован семинар за биологе – Хидробиолошки практикум. Семинар је у Каталогу, траје два дана, носи петнаест бодова, а колегинице које су тај семинар похађале у Новом Саду сматрају га корисним и занимљивим. Позив је послат свим наставницима биологије у Сомбору.

У оквиру усавршавања у установи, посећујемо часове других колега.  Предлог Сање Стефановић је да обавестимо чланове Стручног актива када држимо угледне и огледне часове како бисмо посетили часове колега биолога кад год је то могуће и разменили искуства. Предлог је усвојен, а да ли ће моћи бити и реализован, видећемо.  Договорено да се обавештење пошаље на личне мејлове чланова.

На следећем састанку ћемо прирпемити примере добре праксе.

7. Разно

Покрет горана Сомбор на расаднику припрема учионицу на отвореном и парцеле за све школе које их желе. Тако ће наставници који то желе моћи држати наставу или ваннаставне активности на расаднику, уз претхоодну најаву. Ове школске године ће сарадња са расадником бити унапред планирана, а бићемо позвани на заједнички састанак и договор.

Колегиница Александра Радиновић је предложила заједнички излет чланова Стручног актива. Договорено је да то буде шетња Горњим подунављем. Светлана Видаковић је прихватила да позове Биљану Латић из ЈП „Војводинашуме“ и договори се о тури, могућим датумима и осталим детаљима.

Следећи састанак ћемо организовати у новембру.

Сања Стефановић,

председник Актива

Стигло ми је писмо од Биљане Ускоковић у коме пише да се у Чачку раде занимљиве и лепе ствари. Радила је са шестацима и петацима биљни тераријум. Донели су доста материјала (стаклене акваријуме, каменчиће, активни угаљ, земљу за цвеће, биљчице, а и добро су урадили фигурице животиња од глине) и били јако срећни док су радили. Један тераријум ће затворити како би пратили животне процесе биљака унутар стаклене посуде и доказивали дисање и транспирацију. Остало је да се велики тераријум уреди тако да представе неко копнено станиште, али то ће Биља радити са осмацима. Погледајте како то изгледа за сада.

Биља је открила и на ком сајту је сазнала како да направи ову божанствену секцију.

Блог – Надарена деца: Гајење биљака у тераријуму (12.4.2016)

Биља ми је још написала да управо похађа онлајн семинар ОК центра „Веб алати у настави биологије“ и да је јако задовољна. Ако сте заборавили на овај центар и њихове семинаре, ред је да вас подсетим јер су заиста добри. Лично, планирам да се упишем на „Школски електронски часопис“. Да научим и то. 🙂

ОК центар: Термини семинара – Србија (за новембар 2017)

polapolaНо, да се вратимо на гајење биљака. Холанђани то раде другачије. 🙂

Екоблог: Ротердамска плутајућа шума: У служби спашавања дрвећа (9.9.2017)

Што се наставе тиче, увек су нам, од тих северњака, били занимљивији Финци. Код њих, кажу, хода се у чарапама.

Блиц: Ходају у чарапама, држе ноге на столу – Учитељице из Србије откриле тајну супер-успешних финских ђака (1.10.2017)

Ето, ја не ходам у чарапама, али, опет, Биолошки блог је супер-успешан. 🙂 Видимо се сутра.

10366316_392752337555870_494007210763064434_nИ да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Промовисали смо добар рад;
  2. научили смо како се прави тераријум у учионици;
  3. препоручили смо сјајне семинаре;
  4. прошетали смо се ротердамском шумом;
  5. ходали смо у чарапама.

_nlp8syiYsw1r4nd19o1_1280 (Small)Научници су пронашли једноставан начин да направе паукову мрежу ојачану (или армирану, како желите) угљеничним нанотубулама, односно графеном. И за то нису користили нанороботе, нити су петљали са генима паука. Напросто су пауку дали да пије воду са наноматеријалима. Зашто су, забога, то радили? Да би добили нов материјал, који има изванредна својства, попут чврстине, еластичности и отпорности.

IFL Science: Scientists Find Surprisingly Simple Way To Make Spiders Spin Silk 10 Times Stronger (2.9.2017)

И док научници креирају нове материјале, наставници биологије и њихови ђаци такође су креативни. У Житковцу су имали Дан науке и правили су моделе који приказују покрете дисања и рад мишића и још свашта нешто лепо. Слике је проследила колегиница Весна Миленовић.

 

У другој школи имали су дан посвећен гљивама. О томе нас је известила Сања Урошевић Парезановић.

 

У Зрењанину, водили су ђаке на један леп излет и, између осталог, посетили су тзв. биоенергану. То је електрана која ради на биогориво. И, заиста, постоји у Србији и производи електричну енергију. Начуо сам да их има четири у нас. Да ли сам добро чуо, не знам. 🙂

Зрењанинска група НПН: Експедиција Ботош – запажања (2.9.2017)

slika 2.12Врло верујем да су биоенергане будућност. О будућности, ипак, реч препуштам Нилу Гејману.

Diz que diz: Nil Gejmen: Zašto naša budućnost zavisi od biblioteka, čitanja i maštarenja (5.10.2017)

А у не тако далекој будућности Мајкрософт приређује догађај за наставнике на којима ће се они (и ми, наравно) упознати са новим методама рада у учионици уз коришћење технологије коју ова фирма нуди.

Microsoft.com: Hack the classroom (за 14.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо шта научници раде са пауцима;
  2. промовисали смо добар рад колега;
  3. усвојили смо нову реч – биоенергана;
  4. схватили смо од чега нам будућност зависи;
  5. најавили смо занимљив догађај.

Облак ознака