Сајт за наставнике биологије

156209_859767040803031_8956186784183059607_nНајпре, како традиција налаже, тестови са овогодишњег такмичења:

Републичко за 8. и 7. разред и кључеви

Преузети су са сајта Биолошког факултета.

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Такмичења (унос 28.5.2017)

На овом линку наћи ћете и ранг листу такмичара. Користим прилику да свим учесницима и њиховим менторима честитам, а посебно победницима.

Био сам данас на факултету и одслушао занимљиво предавање које је одржао др Срђан Стаменковић. Најпре је разјаснио зашто је све мало каснило, а у вези је са неблаговременим пријављивањем ђака који иду на тест и из биологије и из српског језика, као и оних који раде тестове на језицима националних мањина. Такође, поједине колеге су мало касниле са доласком. Али, све је опроштено јер се све одрадило по плану.

20170528_125202 (Small)Потом је Срђан најавио радионицу у три сата данас, а која је у вези са темом предавања (о новом Плану и Програму из биологије). На радионици се радило у групама, а групе су подељене према областима (Порекло и разноврсност живота, Јединство грађе и функције као основа живота, Генетика и еволуција, Живот у екосистему, Човек и здравље) које би требало да постану наставне теме за сваки разред. Наставници су доприносили свакој теми према сопственом избору својим сугестијама. Производ рада група биће објављен на сајту СБД-а, а биће прослеђен и ЗУОВ-у.

Своје излагање Срђан је започео тако што је присутне подсетио на Стратегију развоја образовања. Према тој Стратегији, образовање мора бити усмерено на исходе и компетенције, а не на садржаје, као до сада. Логично је било очекивати промене у складу са том Стратегијом. Није желео претерано да се бави тиме зашто је Стратегија важна и ко има утицаја на њу, већ се фокусирао на наставу биологије.

А та настава се није мењала већ деценијама и поред ситног „шминкања“ у прошлости. И све то време инсистира се на формалним чињеницама што је превазиђено.

Највећа замерка постојећем Плану и Програму је што нема међупредметну корелацију, а још мање хоризонталну. Поменуо је и лоша постигнућа наших средњошколаца на ПИСА тестирању.

Превазилажење проблема који се јављању у постојећем систему види у исходима на нивоу примене знања, а да буду базирани на реалној пракси, односно могућностима школа. Наставник мора да преузме одговорност за свој рад са ђацима, а не да криви систем, програме и слично, али му је потребно дати више слободе у креирању школског програма. И мора да постоји самоевалуација наставника и учење које се никад не прекида.

Документа која прате наставу биологије до сада дефинишу циљ образовања, опште предметне и специфичне компетенције, исходе од 5. до 8. разреда и стандарде постигнућа ученика у пет великих области знања, како их је Срђан назвао.

20170528_125213 (Small)О новом Програму је рекао да подразумева обједињавање више области биологије (анатомију, физиологију, ботанику, зоологију, микологију, екологију, еволуцију и све остале) већ на самом почетку петог разреда, а кроз особине живих бића. Ђаци ће и кроз остале разреде радити све ове области, али прилагођено узрасту (разреду) и биће припремљенији за завршни тест. Досадашња пракса је била да се гљиве одраде детаљно у петом, тек помену у седмом и осмом и онда се очекује да ће их знати на поменутом испиту.

Дакле, ђаци ће поменуте гљиве радити у сваком разреду, а не само у петом. Када бисмо упоредили постојећи и будући програм, ништа се не губи, али ни додаје.

Оваквим програмом биолози су заштићени и у том смислу да им нека друга струка преузме часове јер се биологија из разних области учи сваке године. Дакле, може да је предаје само онај ко има адекватно биолошко (а не, рецимо, медицинско знање).

Програм усмерен на исходе даје већу слободу наставницима. Некима ће то свакако представљати проблем, али не треба заборавити да школска пракса најчешће говори да како год кројили планове и писали припреме, наставу прилагођавамо нашим ђацима и потребама самог одељења.

Срђан је закључио да је основни циљ да ђаци заволе биологију. С обзиром да радимо са тинејџерима, дешаваће се да их биологија „смара“. И нека их смара, каже Срђан, али важно је да их ми нисмо сморили, већ урадили свој посао како треба.

На крају је било пар питања из публике. Једна колегиница је поздравила нови програм, а друга је сматрала да је мање напорно ако бисмо само скратили постојећи програм. Међутим, да ли нам то решава проблем који годинама имамо?

Једно питање, у ствари недоумица, било је у вези са прекратким временом за прирпему и нас и ђака. Срђан је одговорио да за ђаке највероватније неће бити проблем јер долазе од учитеља који већ имају другачије системе рада. Што се нас тиче, нови програм ће ступити на снагу највероватније тек оне тамо године, па ће до тада постојати и неки уџбеници, а и предвиђена је обука за 19200 наставника.

Све ово прати и пригодна презентација:

Ја бих се, за ову школску годину, поздравио са вама, а најављујем велики повратак у септембру, са још бољим издањима Биолошког блога него икад. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 20170528_125222 (Small)Завршили смо републичко такмичење за ову годину;
  2. додали смо тестове у нашу богату колекцију тестова;
  3. сазнали све што нас је занимало о новим Програмима;
  4. честитали свим такмичарима данас;
  5. поздравили се до идуће школске године.

tumblr_n6il5v0j3M1qiu1coo1_500 (Small)За почетак једна галерија и то фотографија које приказују део историје.

Viralnova: These 15 Rare Historical Photos Will Make You Yearn For The Days Of Yore (28.11.2014)

Простор за који се везује богата историја свакако је наш Балкан. Ко зна, можда је управо ово место са кога је све и почело. 🙂 Ако је судећи према научницима са Универзитета у Тибингену, у директној предачкој линији човека био је и Graecopithecus freybergi. Сматра се да је живео пре 7,2 милиона година и да представља последњег заједничког претка људи и шимпанзи. Невоља је што је, изгледа, живео у Европи. То би значило да су се наши преци одвојили од мајмуна на подручју Европе, а не Африке, како се до сада сматрало.

б92: Да ли је Балкан колевка човечанства? (23.5.2017)

10489731_10152270870692979_3821424933333855385_nЕто га још један атак на креационисте. 🙂 Кад смо већ код њих…

Блог – Од књиге до душе: Доба шарлатана: Како су сулуде идеје добиле простор у медијима? (21.5.2017)

А некакав простор на интернету добиће и збирка стара сто година. На тај начин постаће доступна широј публици. Збирка је значајна са становишта обе науке којима сам се бавио данас – и биологије и историје.

021.рс: Новосађанима после 100 година доступан најстарији хербаријум у региону (24.5.2017)

_n3dq8r8OZO1ronehbo1_500 (Small)Збирка у Новом Саду, а такмичење из биологије у Београду. Свим учесницима желим много среће и успеха, те се свакако видимо на београдском факултету.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Погледали смо галерију ретких историјских фотографија;
  2. размотрили смо још једну теорију о могућој еволуцији човека;
  3. прочитали смо квалитетан текст који се бави научном неписменошћу;
  4. сазнали смо да ће се лепе ствари десити у Новом Саду;
  5. пожелели смо срећу свима на предстојећем републичком такмичењу.

Јучерашња трибина мени је изгледала као емисија. Том утиску допринели су и видео прилози које смо имали прилике да погледамо. Један од њих је био и део емисије на РТС-у „Да можда не“ када је народни посланик Муамер Зукорлић изјавио како научници еволуционисти причају лажи. Након тога, наставио се разговор. Када поменух видео прилоге, целу трибину можете да пропратите на следећем линку:

Регионални центар за професионални развој запослених у образовању у Смедереву: ЦПН трибина: „Борба за опстанак Чарлса Дарвина“ (24.5.2017)

Др Биљана Стојковић је прокоментарисала да је ово показатељ да ако неко нешто не разуме, то значи да то није истина. Међутим, људи на факултету у Бањалуци би требало да разумеју, али ипак петицију узимају заозбиљно.

Питање је, мислим се ја, да ли ће тај факултет узимати заозбиљно.

Коментар др Алексеја Тарасјева је био да дебате са шарлатанима немају смисла. Ипак, утицај неуких медијских личности није занемарљив и вероватно добар проценат људи сматра да је, у ствари, Зукорлић тај који је доминирао. Уосталом, подсетио је Алексеј, председник Националног просветног савета који је доктор наука и универзитетски професор, иако је на „прву лопту“ одбио петицију, касније је цео овај догађај назвао научном дебатом између Дарвиниста и креациониста. Ако је он збуњен, како рече Алексеј, шта очекивати од људи са значајне мањим степеном образовања.

Др Софија Стефановић је изразила жељу да председник Одбора за науку у Скупштини буде научно писмен човек, мада је јасно да то законом (и очигледно) није обавезно.

Једине научне дебате које би могле да се воде су у вези са новим открићима у палеоантропологији. То је динамична наука и дешавају се промене, па се тако мењају сазнања када је заиста започео двоножни ход. Мишљења, у овом случају, није проблем ревидирати.

Наново се вратила на причу о тешком порођају жена и он је био узрок за то што се наша врста „провукла кроз иглене уши еволуције“. То је назвала демографским минимумом јер је наших предака било мало, а због велике смртности новорођенчади. И то је трајало првих два милиона година све до пре осам хиљада година (доба неолита) када је започео демографски раст. Наше прамаме тада су имале и по двоје живе деце.

Иначе, једна занимљивост. Род Homo почиње да постоји од тренутка када је мозак заузимао 700 центиметара кубних запремине.

Др Биљана Стојковић је наставила причу тврдњом да генетичке промене у вези са еволуцијом мозга датирају од пре 2,5 милиона година (поклапа се са појавом рода Homo). Неурони имају тачно одређену путању (до седме године живота). Дупликације гена су се дешавале у нашој еволуционој линији (две непотпуне дупликације), па је продукт краћи протеин и зато нервне ћелије спорије путују од истих код шимпанзи. То ће утицати на дужи развој мозга и јасно вам је шта је последица тога. Ово су потврдили и експерименти са мишевима.

Наш геном садржи скоро 50% гена који нису у нашој предачкој линији и које смо, заправо, добили од вируса. Тачно знамо и од којих вируса. Да нисмо добили гене од неких ретровируса не би постојали сисари јер управо су ти гени значајни за развој плаценте.

Сва ова открића су сјајна, али нису изненађујућа. Концепт еволуционе биологије је тако добро утемељен да се нова сазнања уклапају попут мозаика.

20170523_193352 (Small)

Пошто није било довољно места, људи су стајали. И публика се није осипала без обзира на дужину трајања трибине.

Др Алексеј Тарасјев је истакао и значај еволуције у заштити животне средине и у медицини. Сви смо чули за бактерије које су развиле резистенцију на пеницилин.

Алексеј се запитао како то да када језици еволуирају нико не поставља питања који су прелазни облици језика и зашто и данас руски језик не еволуира у српски (познато је питање зашто мајмуни не еволуирају у људе и данас).

Такође је разбио предрасуде о прелазним формама. То нису чудовишта и нема у њима ничег мистериозног. Они су облици из којих је нешто настало и који су изгледали као свака друга врста.

Др Андреј Јефтић верује да је све о чему се разговарало божје дело, али такође верује да раздвајање научних сазнања и вере не би требало да буде проблем. То, напросто, нису исти магистерији. Његова жеља је да та два не би требало да буду у замрзнутом конфликту, већ у дијалогу. Другим речима да постоји сарадња. Тиме могу да профитирају и наука (јер се теолози баве идејама), али и теологија (јер неће назадовати стварањем ненаучних „истина“).

Још је истакао да се школе слабо баве еволуцијом и људи, реално, имају мало знања о томе.

20170523_200008 (Small)

Након још једног видео снимка, гости су одговарали на питања публике.

Др Биљана Стојковић је у једном одговору рекла да је петиција последица писања нових Планова и Програма, које треба, у ствари, осавременити.

Основни проблем креационистима је да разумеју да јединке не еволуирају, већ популације.

Др Алексеј Тарасјев је поменуо добар пример сарадње наставника биологије и теологије у борби против псеудонауке. О томе нећу сада, него ћемо (надам се) нас двојица направити разговор о томе.

Треба разјаснити да је креационизам потиче из САД крајем прошлог века у оквиру фундаменталиста који припадају екстремном протетсантизму. Алексеју је занимљиво како антиглобалисти воле производе из Америке, чак и овакве.

Др Софија Стефановић је дала један аргумент за еволуцију за крај. Пре 10.000 година људи нису били толерантни на лактозу, а нису ни пили млеко. У међувремену су еволуирали и људи и говеда и знамо да су људи пре 8.000 година пили млеко, иако и даље нису били толерантни на лактозу. Та толеранција се развила тек пре три до четири хиљада година.

И на крају је била одјавна реч модератора Слободана Бубњевића, који је рекао да разум постоји у Србији: вечерас у великом хемијском амфитеатру.

И на самом крају и моја одјавна реч. Надам се да ће нас неке боље прилике опет одвести на овако квалитетне догађаје, а и надам се да сам успео да вам макар делимично дочарам добру атмосферу са трибине.

 

Као што сте претпоставили, био сам на трибини коју је организовао Центар за промоцију науке и коју сте могли и уживо да пратите на њиховом сајту. Трибина је била и медијски пропраћена и верујем да ћу имати сутра и неке линкове ка новинским чланцима за вас, а пратио сам је и ја и све уредно записивао. 🙂

 

Најпре смо одгледали промотивни видео Центра, а онда је све присутне поздравио модератор трибине Слободан Бубњевић, главни и одговорни уредник часописа Елементи. Он је дао неке уводне напомене. Ова трибина није политички скуп, нити протест против власти, већ део програма који траје већ четири године. То је, заправо, место где ће научници објаснити оно што у ТВ емисијама не би могли, а због недостатка времена. Такође, ова трибина је доказ да је Србија нормална држава у којој научна заједница даје своје мишљење у вези са актуелним дешавањима, а која су у вези са науком. Петиција која је покренута на почетку је изгледала као сасвим маргинална, али је медијски пропраћена и направила је велики одјек у јавности. Слободан је поменуо неке од реакција, па и реакцију САНУ. Испоставило се да су два академика потписници петиције, али изгледа да је у међувремену један од њих повукао свој потпис.

 

Прва је реч добила др Биљана Стојковић, еволуциони биолог, ванредни професор за ужу научну област генетика и еволуција на Биолошком факултету у Београду, аутор књиге „Од молекула до организма“. Најпре смо видели један кратак филм који је приказивао заиста чудесан живи свет и Биљана је потврдила да је биологија чудесна, али да у постанку живота нема чуда; све је доказано и има научну поставку.

 

Даље је причала управо о постанку живота и у складу са простором у коме смо били (велики хемијски амфитеатар на Хемијском факултету) поменула и експерименте пребиотичке хемије, чији производи постоје и у свемиру (на метеоритима). Ти хемијски процеси нису једноставни, али јесу објашњиви.

Поменула је и фосиле и да нису обавезно у нашој или предачкој линији било ког рецентног живог створа. Неки од њих су и неуспешни покушаји еволуције.

Такође је поменула и креационисте који су све ово започели. Рекла је да смо суочени са људима који не желе да разумеју еволуцију и праве „карикатуру“ од те науке, а онда нападају сопствену (и нетачну) визију еволуције и то ненаучним аргументима. Ти напади су континуирани и тек периодично букну у јавности, као овај сада.

Онда смо чули и др Алексеја Тарасјева, еволуционог биолога, научног саветника и руководиоца Одељења за еволуциону биологију на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у Београду, аутора књиге „Биологија и креационизам“. Најпре је закључио да ништа не прави такву рекламу као покушај да се нешто нападне.

 

Алексеј је рекао да у науци, иако имате слободу при научном истраживању, нису сви равноправни. Међутим, у медијима постоји став, преузет са политичке сцене, да треба чути свачије мишљење. Ово је илустровао тиме да би један хирург назвао дилетантом доктора биолошких наука који би ушао у операциону салу са намером да оперише. И то са пуним правом јер титула из било које науке није довољна. Зашто је ово сада другачије?

Потом је препоручио чланак из часописа „Данас“:

Данас: Зашто је важно бавити се „будалама“ (6.5.2017)

Кад смо код тога ко се ту чиме бави, Алексеј је рекао да се ми не бавимо политиком, али се политика бави нама. А оно што се пласира, назвао је некомпетентна псеудонаука. Ово звучи као плеоназам, али у ствари и није. Псеудонаука је у свету данас на прилично високом нивоу, а оно што се видело у тексту петиције датира из шездесетих година прошлог века.

 

Алексеју се није допао назив ове трибине („Борба за опстанак Чарлса Дарвина“) јер Дарвин своје место у науци и историји има и то нико не може да оспори. Он је назив преиначио у борбу за опстанак научне писмености (што ми се толико допало да сам и ја преузео то као наслов овог чланка). Свој допринос овој борби Алексеј је дао и тако што је објаснио шта је еволуција. Она има три значења.

 

  1. Процес – што је чињеница и тај процес можемо чак и посматрати;
  2. теорија – која је изузетно добро заснована;
  3. еволуциона историја или филогенија – која је примена и њу базирамо на фосилима и са открићем нових фосила, стичемо и нова сазнања.

Потом је говорила др Софија Стефановић, физички антрополог, редовни професор на Филозофском факултету у Београду и сарадник Biosense института у Новом Саду, прва добитница престижног ERC гранта у Србији.

Најпре је рекла да ју је ганула реакција теолога који су се успротивили петицији и поздравила је тај потез јер сви заједно треба да радимо на томе да у Србији буде боље. Даље је говорила да разуме реакцију људи и да је тема осетљива јер нас не погађа много чињеница да су пси настали од вукова, али нас погађа како су људи настали јер смо лично заинтересовани.

Дарвин није могао ни да сања какве ће све доказе модерни еволуционисти пронаћи у прилог његовој теорији, али и други научници – не само што се фосила тиче и молекуларне биологије, већ и у оквиру геоморфологије и других наука.

Софија је издвојила веома занимљив доказ еволуције. Две најважније еволутивне промене при настанку људи су двоножни ход и велики мозак. Због овог првог облик карлице се променио пре неких пет милиона година и постао ужи и дужи. То је довело до тога да је порођај најпроблематичнији код људи, а у односу на друге примате. Поручила је женским креационистима да када се буду порађале, биће им јаснији овај доказ еволуције. 🙂

 

Последњи гост трибине је био др Андреј Јефтић, теолог, доцент на Православном богословском факултету у Београду и један од дванаесторице потписника Јавног апела којим су богослови одговорили на петицију за ревизију изучавања еволуције, о чему је Биолошки блог писао.

 

Најпре је нагласио да су дванаесторица богослова написала апел у своје, а не у име Богословског факултета. Они самтрају да Библија не може бити научни извор, мада се изучава на начине који науци нису непознати.

Сврха апела је била да покажу да није потребно да их ико брани од науке јер сматрају да ништа не може угрозити њихову веру. А да ли ће бити важећа теорија еволуције таква каква је или нека друга, одлучују биолози.

И на крају свог првог излагања одговорио је Биљани на опаску да ничег чудесног нема у постанку живота. Њему је чудесно како је настао живот на начин како то еволуција објашњава и захваљује Богу на том чуду.

Ово је за прво јављање и надам се да вам се допало ово што сте прочитали до сада. Настављам сутра и надам се да ћу успети и лично да попричам са неким од гостију трибине.

 

tumblr_nsjm27XhXQ1u4xm5zo1_1280Најављена трибина Центра за промоцију науке требало је да се одржи у СКЦ-у, али…

Н1: СКЦ отказао трибину о Дарвину из „техничких разлога“ (20.5.2017)

Ову вест прати и смена директора поменутог Центра.

Н1: Ђорђевић: Смена због Дарвина – угрожавање слободе мишљења (19.5.2017)

Међутим, трибина ће се ипак одржати сутра, али на другој локацији и у новом термину.

Центар за промоцију науке: Где се одржава ЦПН трибина о Дарвину? (за 23.5.2017)

Дакле, трибина ће се ипак одржати, а одржан је и састанак Стручног актива наставника биологије у Смедереву. Преносим вам записник.

Hairy Yeti Crabs (Small)У Смедереву је 17.маја 2017.године у ОШ „Др Јован Цвијић“ одржан актив наставника биологије. Састанку су присуствовали наставници основних школа где је разматрано о тренутној ситуацији промене  наставног програма за пети разред и смањењу фонда часова.

Чланови актива су сагласни да:

  1. Већина наставника је за предлог о измени програма за биологију сазнала преко друштвених мрежа или преко сајта Педагошког друштва Србије. Сигурни смо да постоје наставници који за то још увек не знају пошто школе и активи нису прописно и благовремено упознати са предлогом промена.
  2. Постоји недовољно информација о самом проргаму 5. разреда. Не знају се кораци и активности које би се радиле у наредним разредима (6, 7. и 8.) уколико би се увео спирални наставни програм.
  3. Наставници и активи нису довољно укључени у сам процес планирања наставног програма.
  4. Наставни план који се тренутно обрађује одговара узрасту ученика. Постоји велики број наставних јединица које новим програмом нису предвиђене, а који наставници сматрају за веома важне.

Да фонд часова мора да остане 72. Уколико се смањи велики број наставника остао би без посла.

  1. animated-teacher-image-0090Уџбеници који тренутно постоје не би били усклађени са предложеним наставним планом. Нови уџбеници су већ наручени за наредну годину и овако би се родитељи ставили на већи трошак набавком новог наставног материјала. Такође, треба обратити пажњу на материјалне способности школа и општина, као и опремљеност кабинета/учионица.

Сматрамо да је овакав начин увођења новог наставног плана веома исхитрен поступак.  Потребна су много већа планирања, јасни циљеви и задаци сваке теме, глобалног плана као целини једног разреда и збирно за све разреде од 5. до 8. Да се уради детаљна анализа методичког приступа предложеног плана, а да се у сам процес планирања планирања укључити већи број наставника  пошто су они ти који врше реализацију програма.

Извештај доставио

председник Стручног актива

Никола Арсић

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. vs-L-AMabgI (Small)Сазнали смо где и кад се одржава трибина о еволуцији;
  2. прочитали смо најновије вести у вези са петицијом којом се тражи да се еволуција укине;
  3. отпочели смо сарадњу са Стручним активом смедеревских наставника;
  4. пренели смо извештај са њиховог састанка;
  5. видели смо закључке са тог састанка у вези са предложеним изменама Плана и Програма за пети разред из биологије.

Мој љубимац

tigerkingДанас је у САД њихов национални Дан угрожених врста. Но, ни нас то не спречава да погледамо занимљив постер о угроженим врстама, који има линкове за разне занимљиве сајтове који се баве овом проблематиком.

Wiley: Endangered Species Day 19th May (19.5.2017)

Проблематиком еволуције бавиће се трибина коју је заказао Центар за промоцију науке.

Центар за промоцију науке – Елементаријум: Борба за опстанак Чарлса Дарвина (за 23.5.2017)

Осим овог, добили смо још један позив. Овог пута на конкурс.

Дечји културни центар Београд расписује, 10730991_10203422322538973_8614595295157953659_nПет центар и ЈКП Ветерина Београд  први фото конкурс  за децу и младе „Мој љубимац“ .

Конкурс је отворен до 26.маја .

Фотографије слати на мејл  мojljubimac.dkcb@gmail.com.

Свака фотографија треба да буде послата као један атачмент и да садржи следеће податке : име и презиме учесника, кућну адресу, школу и разред који похађа, број мобилног телефона и мејл  на које треба послати резултате конкурса. Свака фотографија не сме бити мања од 3 мегабајта.

Додела награда и диплома ће се одржати у Дечјем културном центру Београд, Таковска 8. у суботу 10. јуна у 11 часова.

_1619153618322795_2281085203524680602_nПредвиђене су  три такмичарске категорије : деца од 1. до 4.разреда, деца од 5. до 8. разреда и средњошколци, и то у свакој категорији по три награде за најбољу фотографију ( прва, друга и трећа).

Сем награда за најбољу фотографију биће додељене  похвале за фотографије: најчупавији љубимац , најсмешнији, највеселији, најружнији, најтужнији, најбољи  друг, најмањи, највећи,  најспретнији, најгладнији, најзаљубљенији пар, најбоља мама, настарији, љубимац са највећим ушима, љубимац са највећим брковима, са најдужим репом, са најкрећим репом, са најлешим   очима  и са најлепшим  осмехом.Moj ljubimac (Small)

Сви учесници и посетиоци ће имати прилике да добију бесплатне ветеринарске савете.

Награђене фотографије ће бити изложене на сајту и  у Галерији Дечјег културног центра Београд.

У прилогу Вам шаљемо плакат који можете одштампати на обичном папиру и окачити на  Вашој огласној табли (клик на слику лево како бисте добили већу).

Таман на тему конкурса:

Животиње.рс: Дирљиво: Девојчица у неколико фотографија објаснила како је изгледало њено одрастање са мачком! (27.9.2016)

10734143_10152885665244700_1009349254952159467_nОсим мачака, љубав нам узвраћају и пси.

Блог – Тамо и овде: Пси нас воле (11.1.2016)

А ја волим викенд! Верујем и ви, па, зато, уживајте ова два дана. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 60fdc72084901267e3d136259c200aefВидели смо леп интерактивни пано о угроженим врстама;
  2. позвани смо на трибину Центра за промоцију науке;
  3. такође смо позвани да учествујемо у конкурсу;
  4. дирнути смо причом о мачки, али и псима;
  5. пожелели смо једни другима леп викенд.

У чему је виц?

majmun-selfi (Small)Једна од разлика између шимпанзи и бонобо је и у томе што су код првих мужјаци вође чопора, а код потоњих – женке. Иначе, ове две врсте мајмуна нису описане као посебне (односно, бонобо се није сматрала посебном врстом) све до 1928. јер су насељавале слична станишта, а веома су сличне и морфолошки гледано.

IFL Science: Brutal Warfare May Help Explain Differences In Chimpanzee And Bonobo Societies (3.5.2017)

Таксономија је у биологији увек била (и остала) осетљиво место, али развојем науке све некако леже на своје место. 🙂 И у педагогији некакве таксономије има и она, за разлику од биолошке, никад не застарева. 17353085_1868896816711929_8007338653163740192_n (Small)Доказ је увек актуелна Блумова таксономија. Следећи линк приказује ову таксономију на чак шест различитих и занимљивих начина.

Larry Ferlazzo’s Websites of the Day: Six New Videos Teaching Bloom’s Taxonomy In Creative Ways (3.5.2017)

И док Блумова таксономија не застарева, школски предмети изгледа да застаревају. Макар у Финској.

Atma.hr: Revolucija: Finska će postati prva zemlja na svijetu koja će ukinuti sve predmete u školi! (10.5.2017)

10428468_1011440885551015_6569261856119758229_nЗаиста ће то урадити. Није виц. За вицеве је задужена Јеца. 🙂

Како Јеца каже: Виц (27.4.2017)

Ако вас овај виц није насмејао, следећи текст сигурно хоће.

Зелена учионица: Паника због екстерне (трилер са елементима хорора) (28.4.2017)

А ако ни то не „упали“, следећи видео измамиће вам осмех, тврде аутори.

Facebook video – INature: This Will Make You Smile! (23.6.2014)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. happy-faceРазликовали смо шимпанзе од боноба;
  2. утврдили смо Блумову таксономију уз помоћ креативних филмића;
  3. видели како стоје ствари у Финској;
  4. мало смо се насмејали;
  5. одгледали смо леп видео о животињама.

Облак ознака