Сајт за наставнике биологије

Пристигла је информација за такмичење из биологије за ученике средњих школа у школској 2019/2020. години коју смо добили од председника СБД др Мирослава Живића.

bio04 važne informacijeВажне информације

Због непланиране обуставе наставе од 10. 02. до 21 .02. 2020. године, када је био предвиђен рок за одржавање школског такмичења ученика средњих школа из биологије (до 21. 2. 2020. године), а затим  пријава ученика средњих школа за окружно такмичење најканије 5 дана после школског такмичења, мења се датум школског такмичења из биологије и пријава ученика за окружно такмичење.

Школско такмичење из биологије за ученике средњих школа одржати до 6. 3. 2020. године.

Пријаву ученика средњих школа за окружно такмичење извршити најканије 5 дана после школског такмичења својим Школским управама.

bio04 naukaНаука

Дакле, период овог нашег грипа је прошао, те се активности настављају са закашњењем, па тако и школско такмичење за средњошколце, а сви се надамо да ће нас корона заобићи. Видећемо како ће се ствари одвијати, а за сада једна интересантна вест из науке. _lxdfh6UW8w1qbnd3co1_1280Истраживачи са Универзитета Колумбија (У Њујорку), веровали или не, пронашли су да постоји нека корелација између месеца рођења и појединих болести. Можда хороскоп не утиче на личност и будућу професију, али на болести ипак утиче. 🙂 На пример, најугроженији од вирусних инфекција су, према узорку од 1,7 милиона људи судећи, они који су рођени у новембру (не знам шта бих вам рекао, мислим вама рођеним у том месецу), од артеросклерозе они који су рођени у марту, а од астме они који су рођени у септембру… Видите и сами који месеци су „виђени“ за поједине болести у следећем чланку.

IFL Science: The Month In Which You’re Born Could Influence Which Diseases You Develop (11.6.2015)

Углавном, нађена је корелација за чак 55 болести, али вођа тима истраживача Николас (Nicolas Tatonetti) ипак каже да нема разлога да се стресирамо јер је ова повезаност месеца рођења и болести ипак значајно мања у односу на утицај физичких вежби и начина исхране. Уместо да се тресемо од страха, он предлаже да поједемо јабуку. 🙂

bio04 sa časovaСа часова

Није само Николас поборник здраве исхране. То су и неке наше колегинице које су организовале маштовите дечје активности усмерене ка таквом стилу живота. Слике ће вам рећи више од речи, најпре из учионице сјајне Сање Урошевић Парезановић

…а онда и Јоване Думић.

04 stručno usavršavanjeСтручно усавршавање

Сјајне ствари раде наше колеге, а да бисмо били још сјајнији помажу нам семинари који нас стручно усавршавају. Преносим вам писмо које ми је проследила председница београдског Актива Марина Дрндарски и овим писмом и завршавам за данас.

Поштована Марина ,

Као председници Актива наставника биологије града Београда, шаљем Вам у прилогу понуду Регионалног центра Ниш за реализацију акредитованог семинара „Методе очувања живих врста у ex situ условима“, каталошки бр. 793.
Уколико има заинтересованих наставника, семинар се може реализовати у Београду , у термину који Активу одговара. Плаћање котизације могуће је појединачно по школама по фактури Регионалног центра.

Срдачан поздрав,

Јелена Анђелковић,
Саветник за стручно усавршавање и напредовање

Регионални центар за професионални развој запослених у образовању

Овај садржај је заштићен лозинком. Да бисте га видели, молимо вас да унесете своју лозинку испод:

Др Душко Благојевић је научни саветник и руководилац одељења за физиологију на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у Београду. Он је, између осталог, и Председник Управног одбора Српског биолошког друштва. То је био разлог да направим интервју са њим, а главна тема је врло актуелна ових дана: такмичење из биологије.

Шта се догађа у СБД-у у вези са такмичењем из угла председника УО СБД?

УО СБД је на својој 3. седници од 23.10.2019. разматрао питање организације такмичења из биологије за 2019/2020 школску годину. Биолошки факултет у Београду и Департман за биологију и екологију ПМФ у Новом Саду су прихватили да буду само логистичка и техничка подршка организацији такмичења. У складу са тим, УО СБД је био става (свих присутних на састанку) да Комитет за образовање треба да одреди остварив формат за такмичење у школској 2019/2020. (који би могао реално да се реализује), формира тимове за припрему задатака и одреди правила по којима би се такмичење одвијало.  Такође, у складу са послатим мишљењем и упућеним препорукама у вези са тим како би такмичење требало да изгледа, УО СБД је става да Комитет за образовање треба да разради концепт будућег такмичења за 5. и 6. разред основне  школе и 1. и 2. разред гимназије.

У суботу, 30. новембра, у библиотеци Института за зоологију БФ, у 11.00 часова, одржан је састанак поводом такмичења из биологије за ученике основне и средњих школа у школској 2019/2020. Предложени су датуми такмичења, а на адресу председника СБД и председника УО СБД је стигла информација са одржаног састанка.

  • Констатована одлука УО СБД-а: такмичење (републичко) за гимназије и средње школе ће се организовати  у Новом Саду, а за основну школу  у Београду.
  • Координатори такмичења: за Нови Сад одредиће се координатор до краја текуће недеље, а за Београд је то прихватила др Драгана Миличић. Координатори ће формирати тим, од наставника из школа, као и професора са Универзитета. Тим организује активности за израду тестова, као и методичку и научну проверу предложених тестова.
  • У најкраћем року треба да се ускладе правилници такмичења, да се уједначе за основну и средње школе.
  • Изнаћи решење за проблем  провођења тестова на девет језика националних мањина.
  • Да се нови концепт такмичења за 5, 6. и 7.  и 1, 2. и 3. разред осмисли до маја 2020, када би се презентовао наставницима на републичком такмичењу. Пре тога, хеопходно је организовати обуку довољног броја наставника за писање тестова оријентисаних ка исходима.

Тренутно, Правилник такмичења за основне и средње школе је на сајту СБД.

Које тело у оквиру Српског биолошког друштва ради поделу посла и доношење Пропозиција и Правилника за такмичење? Другим речима, ко је заиста одговоран за овакав формат такмичења?

Послове у вези са образовањем идеја је да не ради управа, да не раде чланови који су само укључени, већ да то раде они који су компетентни у области образовања. Замисао је да Комитет за образовање, баш као и Комитет за науку, буду оперативна тела Српског биолошког друштва. Председник комитета за образовање, како у претходном сазиву тако и у овом, уједно је и члан Националног просветног савета. Та позиција омогућава председнику комитета за образовање, да, као најпозванијем међу нама, адекватно и брани позиције биологије у оквиру наставе. На овај начин Управни одбор друштва је показао да има слуха, односно направио је поделу, не у лошем смислу те речи, већ у смислу поделе посла према компетенцијама. Треба да прође мало времена да свако прихвати те одговорности која им је променом Статута дата.

Ако заиста управа има слуха, како је могуће да управа није чула да наставницима не одговара што су пропозиције дате тако касно, а и да им саме пропозиције нису прихватљиве?

Проблем је у томе што нико неће да ради. Прошле године, ми смо до краја године чекали да видимо ко ће уопште да се прихвати посла у вези са такмичењем. Буквално у пет до дванаест пријавили су се људи који су били спремни да изнесу такмичење и оно је било какво је било. Слична ситуација је била и ове године. Мало је људи који су спремни да организују и припреме такмичење, односно да преузму одговорност за такмичење. Зато ми у Српском биолошком друштву тражимо људе који су спремни да се ухвате у коштац са тим. Технички гледано није потребно да се нека институција прихвати такмичења; то могу бити и чланови Друштва у било ком граду који би се прихватио да организује такмичење и угости такмичаре. То подразумева и велику припрему, као и све нивое такмичења, те то заиста јесте велики посао.

Да ли је онда решење да се паузира такмичење док се не створе услови и не нађу људи који би то радили?

И та идеја је била у оптицају. Мислим на то да не радимо такмичење, односно да свесно одбијемо да учествујемо у тој активности. Колико ја видим, ми имамо три могућности. Једна могућности је да прихватимо да радимо такмичење, са тим да видимо који је ту посао Школске управе, односно Министарства, а шта треба да ураде чланови Друштва. Друга могућност је бојкот, која се помињала и прошле, а помиње се и ове године, а трећа ствар је да паузирамо, те да ту паузу искористимо да направимо добар формат такмичења. Проблем прави притисак да ако не организујемо такмичење трпеће деца. Ако организујемо такмичење по овим правилима опет ће трпети деца.

Ко у ствари ту трпи највећи притисак?

Наравно да највећи притисак трпе деца, али ја мислим да ту ипак има различитих интереса и размишљања. Мислим да се многи крију иза деце и да заговарају интерес деце, али да та иста деца могу да изаберу и да се такмиче из хемије, на пример.

Да ли је циљ да се деца преоријентишу на хемију? И то је једна од ствари о којој колеге причају. Изгледа као да колеге физичари и хемичари све више привлаче децу под своје окриље, када је већ биологија таква каква је.

Контра-питање је како то да је биологија таква каква јесте. Да ли је биологија као наука тако лоша или је проблем у такмичењу и пласману?

Ја мислим да се одговор логично намеће.

Реци га онда ти ако се већ логично намеће.

Биологија је божанствена наука, али је поента у томе да су услови за такмичење прилично отежани. За разлику од такмичења других струка.

Да те исправим. Услови за добијање диплома су прилично отежани.

Истина је.

То су, дакле, две различите ствари. Што се мене тиче, ти знаш мој став и ти знаш да је Управни одбор изгласао одлуку да директори школа могу да дају посебне дипломе ђацима који су учествовали на такмичењу док је Правилник као такав био на снази. Сада смо дали могућност Комитету за образовање и наставницима који су том телу да креирају нови Правилник. Прилика је да се наставници активније укључе у ту причу и узму учешћа у креирању Правилника. Нека направе формат онакав какав њима одговара. Поента Комитета за образовање и поента Српског биолошког друштва треба да генеришу, односно да стварају оно за шта мисле да је за децу најбоље.

А за струку?

Самим тим и за струку. Када сам рекао да је за децу најбоље, нисам мислио у смислу повлађивања, већ у смислу знања и развоја. Ако је то циљ и ако такмичење служи томе, онда то наставници најбоље знају. Идеја јесте да они формирају такмичење и да учествују преко Комитета за образовање. Заиста мислим да највећи број мишљења остаје на периферији врло малих радних актива, а оно што би била права снага – разговори на републичком нивоу кроз различите врсте дебата – то изостаје. И што је такође битно, не само да изостају, него и ако се спорадично десе, људи који у њима учествују слабо преузимају одговорност за оно што следи даље. Има колега, и то сјајних, које сам питао да ли су вољни да раде у Српском биолошком друштву. Они су одбили са речима да не желе, али јако добро знају шта би било добро за децу. Мени, као човеку који је у науци на Институту, најлогичније је да људи који су у образовању преузму послове и одговорност образовања. Аналогија је врло једноставна. Сјајан клинички лекар који има искуство у свом послу ће најбоље знати који лек делује него најбољи фармаколог са врхунске клинике, који то искуство нема. Поента је управо разлика између теорије и искуства. Моја апел да се наставници више укључе остаје без одзива.

И то се сада мења. Вероватно си упућен да су се наставници организовали на последњем Активу и одлучили да формирају делегацију која ће преговарати са представницима Српског биолошког друштва у вези са такмичењем. При томе се пре свега мислило на председника друштва и Управни одбор. Колико је Управни одбор спреман на ову врсту дијалога?

Ти знаш да су, од самог почетка рада Управног одбора у овом сазиву, представници овог тела долазили и на састанке београдског Актива. И све је почело увек истом причом око такмичења. Разговор на ову тему уопште није споран. Најмањи је проблем да седнемо да разговарамо. Спорно је када ће наставници који ће нам доћи у делегацију да се активније укључе и постану део Српског биолошког друштва који учествује на Скупштини овог друштва? При томе мислим на то да предлажу чланове Комитета за образовање и да ти чланови дају конкретан допринос организовању такмичења. Ми смо од почетка за то потпуно отворени, али све се сведе на неколико имена и то је то. Највећи број наставника се учланио у Српско биолошко друштво онда када је требало да дајемо препоруке Министарству просвете када су се бирали саветници спољни сарадници министарства. Ми смо добијали препоруке од својих чланова за те наставнике да су заиста квалитетни у свом послу, али поента није у томе. Поента је да ти људи нису били наши чланови, већ су постали чланови за само једну годину. Морам да напоменем да није ствар у чланарини. Ми смо чак доносили одлуке да наставници плаћају мању чланарину. Чланарина је симболична и она се троши наменски за потребе друштва. Тренутно највећи део чланарине се добија од истраживача. Број наставника је веома мали у оквиру Друштва. Овде се пре свега ради о вољи да се наставници више ангажују у раду друштва. Закључак је да не недостају идеје, има их чак превише; недостају људи који ће своје идеје да реализују, а не да их само проследе другима и очекују да ће неко други да их одради.

Питање је колико ће бити могућности да наставници из других градова присуствују Скупштини?

И то смо решили тако што ти наставници могу да формирају подружнице. Моћи ће да делегирају своје гласове и да на тај начин доприносе раду Друштва. Када се већ Комитет за науку прихватио тога да организује предавања, зашто се подружнице не би организовале да обезбеде простор и логистику за таква предавања? Само је потребно да се људи организују, виде интерес за то и верујем да је то лако решиво.

Када смо поменули интерес, осим што ће моћи да гласају на Скупштини за поједине кандидате, која би још могла да буде корист за наставнике ако су чланови Српског биолошког друштва?

Пошто сам ја истраживач, одговорићу питањем. Зашто наставници не би рекли том истом Српском биолошком друштву шта је то што би за њих било корисно? И да онда потом раде на томе што је њихова корист да се спроведе у дело? Ја за себе признајем да не видим даље од онога што се дешава са децом у неком мом окружењу. Дакле, као човек из науке препустио бих ономе ко је у наставничкој струци да каже које потребе има, али не само да каже већ да се прихвати посла да то реализује. Наравно да ће имати подршку, или ће наићи на опонентни тон са којим ће дискутовати. Биће потребно да придобије већину Српског биолошког друштва за оно што жели да постигне. Тиме се наставници укључују у рад и то је поента. И Поента је у томе да заједнички креирамо оно што је добро.

Колико имамо слуха за наставнике говори и податак да је у оквиру конференције у Кладову једна сесија била посвећена настави. Дошли су наставници из Новог Сада из других градова и презентовани пример своје праксе. На овај начин све сфере биологије су биле заступљене. Сада, да ли смо довољно транспарентни то је већ друго питање. Свакако треба пратити сајт Српског биолошког друштва, као и Биолошки блог. Наравно, Биолошки блог би требало све то и да прати и да објављује. 🙂

Мислим да знаш да Биолошки блог све то лепо прати. 🙂

Ти врло лепо радиш блог. Али треба указати и на то да се све прелама око такмичења. Између такмичења ништа се не дешава. Сад замисли следећу ситуацију. Да осим тог блога, а између такмичења, постоје и четири издања „Савремене биологије“, па да су ту и неки стручни семинари. Такође могу да се организују и радионице, које би правили сами наставници и на тај начин надокнађивали недостатак инструкција за рад које би требало да добијају од Министарства. Наставници имају искуства и не морају да чекају да им инструкције даје Министарство. Та размена добре праксе може да се одвија и преко сајта и блога Српског биолошког друштва. Такође, у часопису „Савремена биологија“ могу да се публикују радови наставника који се иначе могу видети на Биолошком блогу и верујем да би то представљало вредну референцу наставничког рада.

_mc9hrkOW8t1r4zr2vo1_500

Надам се да је и овај интервју био вредан вама, а и да сте добили одговоре на нека питања. Душку се много захваљујем, а вас поздрављам.

Данас имам неколико врло значајних ствари да вам пренесем. Најпре вести из Ниша.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

У моју редакцију пристигло је писмо др Јелене Црнобрње-Исаиловић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Института од националног значаја за републику Србију, Универзитета у Београду._lzeww7a8LL1qmxpu4o1_500

Комитет за Науку Српског биолошког друштва планирао је серију предавања у 2020. која ће бити организована на различитим универзитетима у Србији. Прво предавање посвећено је малим хидроелектранама и организује се уз подршку Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу и Института за биолошка истраживања.

У следећем документу имате све појединости о овом догађају.

МХЕ – предавање у Нишу (за 25.2.2019)

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Из Ниша селимо се у Нови Сад. Јуче, 13. фебруара, одржан је састанак Стручног актива наставника Новог Сада. Преносим вам записник који ми је послала колегиница Слађана Совиљ.

На састанку 13.02.2020, у просторијама ОШ „Доситеј Обрадовић“, Нови Сад, било је присутно 11 чланова. Закључци са састанка су прослеђени осталим члановима електронским путем.

На састанку су донешени следећи закључци:

  1. Наставници сами одлучују да ли приступају такмичењу са овако формулисаним правилником.
  1. Услед великог интересовања ученика и родитеља за бодовање признања са такмичења за специјалне, Вукову диплому и Ђака генерације, сматрамо да иста треба редефинисати, јер постоји недоумица како ће се тренутно формулисана признања бодовати.

Предлог:

  • „Диплома за изузетно постигнуће на такмичењу из биологије“ се преименује у „I награда на такмичењу из биологије“
  • „Диплома за одлично постигнуће на такмичењу из биологије“ се преименује у „II награда на такмичењу из биологије“
  • „Диплома за врло добро постигнуће на такмичењу из биологије“ се преименује у „III награда на такмичењу из биологије“
  • Дипломе за I, II и III МЕСТО остају и нису предмет овог предлога.

Сматрамо да ће се на овај начин Правилник и пропозиције ускладити са Правилником о дипломама за изузетан успех ученика у основној школи.

  1. Овај закључак, после електронске дискусије на вибер-групи Актива, ће бити прослеђен Српском биолошком друштву, Биолошком факултету у Београду и релевантном ресору у министарству просвете.

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Данас смо састанак Актива имали и ми Београђани. састанак је водила Марина Дрндарски, а одржан је у њеној школи „Дринка Павловић“. Тачка дневног реда је била свега једна, мада смо ћаскали и о другим интересантним темама.

На самом почетку су се искристалисале две недоумице у вези са Правилником за такмичење. Једна је који је реалан (на крају крајева и законски рок) да се донесе Правилник (с обзиром на то када је донесен ове године) и да ли су дипломе које предлаже Правилник уопште валидне и да ли их школе и закон препознају?

Марина је дуго причала о проблемима организације самог такмичења, а онда су се појавили и неки предлози. Разлика између ранијих састанака и овог сада је што су се појавили и конкретни предлози за будућа такмичења, како не бисмо наново били у ситуацији да разговарамо о нечему што је већ решено.

Предлози за ово такмичење:

1) Да се преименују дипломе као у предлогу колега из Новог Сада.

Предлози за будућа такмичења:

1) Да свака општина делегира чланове (председнике општинских актива који би преузели обавезу да се активније укључе у рад градског актива). Рок је 1. април. Имена представника шаљете Марини Дрндарски.

2) Да се омасови учлањење у СБД. На тај начин стекли бисмо статус равноправних преговарача. Ово је потребно и зато што је такмичење активност у коју смо иначе укључени, али не и око организационих питања. Општински активи ће одлучити да ли ће учлањење (ако то прихвате) бити појединачно или у оквиру подружнице. Рок је 1. април за изјашњавање о томе.

3) Да се сачини делегација наставника из Актива која би преговарала са Управним одбором СБД, као и са председником СБД-а. Изнели би своје предлоге, које би формулисали на састанку Актива који би се претходно сазвао. Рок је април. Контактираћемо поменуте инстанце ради договора о дијалогу.

Закључак је да смо се сложили да морамо да преузмемо и одговорност и иницијативу, ако мислимо да направимо нешто добро за наше ђаке, тим пре што следеће године такмичење мора да се измени и квалитативно. Надамо се да ће управа СБД имати слуха за нас.

Марина је још дала и идеју да сви наставници праве задатке, те од њих да направимо базу за вежбање за такмичење.

Ја ћу и ове године направити тестове за школско такмичење, те их закачити на Биолошки блог. Шифру ћете сазнати на ФБ-у када време дође, а то ће бити 22. или 23. фебруар, кад стигнем. Нисам машина. 😀

Треба да напоменем да се бојкот помињао, али ништа званично немам јер се представници појединих општина нису изјашњавали. У дискусији је поменуто и то да бојкот нема смисла ако се у њега укључе тек поједине општине.

Марина је још поменула да СБД планира предавања која би била корисна наставницима, можда чак и на Биолошком факултету. Неке од тема које су излистане на састанку су: класификација живог света, миксотрофна исхрана, да ли је кожа систем органа или орган, као и нова достигнућа из генетике и еволуције. Поставило се и питање што се не направи неки стручан семинар тим пре што их у понуди (у каталогу) баш и нема. И о томе може наша делегација да разговара.

bio04 naukaНаука

Једна од предложених тема су била и нова сазнања из еволуције. Ја не могу да вам одржим предавање на тему, али могу да пронађем занимљиве чланке. Пошто је усвојено да су Неандерталци ипак били наши преци, научници озбиљно сумњају да су њихови гени ти који су одговорни за облик наше главе. Но, то није све. Од 40% гена које смо од њих наследили, неки изгледа су у вези са болестима (депресијом, на пример) и зависности од цигарета?!? Углавном, све детаљно имате у следећем тексту.

IFL Science: Your Neanderthal Ancestors May Be Responsible For The Shape Of Your Head (14.12.2018)

1185409_evolucija_ff

bio04 iz štampeИз штампе

Толико о нашој прошлости, а завршавам са (блиском) будућности. Још једну недељу је ђачки зимски распуст, а након тога следе надокнаде пропуштених часова.

Зелена учионица: Министар Шарчевић предложио како надокнадити пропуштене часове због продуженог распуста (13.2.2020)

Верујем да ће се решење наћи, а ми се налазимо овде следеће недеље.

Одавно нисам писао чланак за чланком дан за даном, али јавила се потреба.

bio04 važne informacijeВажне информације

У петак 14. фебруара у 10:00 у ОШ „Дринка Павловић“ у Београду сазива се састанак Стручног актива наставника биологије Београда. Јасно вам је шта је тема и јасно вам је да је неопходно да присуствују представници свих општина.

bio04 naukaНаука

У петак је и празник, макар у појединим земљама и то Дан љубави. 🙂 И за то имам прикладан чланак.

Национална географија: Моногамија у свету животиња: 11 врста које су верне једном партнеру (14.2.2016)

У свету инсеката, сада смо научили, моногамни су мрави. Но, ту са светом инсеката нисмо завршили. Thyreus nitidulus sa TajlandaПристигло ми је писмо од др Марије Миличић, која је запослена на Универзитету у Новом Саду и ради на истраживању осоликих мува. Преносим вам њено писмо.

Заједно са два светски призната стручњака у области конзервације инсеката (Michael Samways са Универзитета Stellenbosch и Pedro Cardoso, Универзитет у Хелсинкију) осмислила сам анкету која за циљ има схватање обима и последица различитих претњи са којима се инсекти суочавају, као и установљавање нивоа угрожености различитих група инсеката.

Прикупљене информације планирамо да објединимо у форми научног рада.

За анкету потребни су они који се баве инсектима, било професионално или аматерски.

Линк за анкету пронаћи ћете овде.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Када смо већ код инсеката, погледајте како изгледа ујед комарца увеличан сто пута.

Још један видео можете наћи на следећем линку, а приказује како се гусеница претвара у прелепог лептира.

Facebook video – The Dodo: Watch This Caterpillar Turn Into A Chinese Luna Moth (9.2.2019)

bio04 sa časovaСа часова

Један леп лептир настао је и у учионици колегинице Јелене Рокнић.

Jelena Roknic Ex Ruspic

Ето још једне креативне рециклаже и верујем да су ђаци уживали, а шта да вам кажем, уживајте и ви у продуженом распусту.

Правилник за основце

Оно што смо чекали последњих дана…

bio04 važne informacijeВажне информације

Правилник са пропозицијама за овогодишње такмичење из биологије за основну школу можете преузети…

…овде!

slika 3.42То је био вордов документ, а следи и…

пдф.

Видећете да су неке ставке другачије у односу на претходну годину и то је све што ћу вам ја рећи, а остало прочитајте.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

За оне који воле да читају овај правилник не мора да буде целокупно штиво током распуста. 🙂 На интернету може да се нађе свашта, па тако и практикум из микробиологије. Таман мало подсећања на студентске дане.

Практикум из микробиологије (2010)

bio04 naukaНаука

Микро-свет има макро-проблеме. Бактерије морају да се суочавају са антибиотицима и то раде на неколико начина. 71RQjB3R0JL._SX425_Ипак, један новоткривени је, мало је рећи, фасцинантан. Наиме, научници са Универзитета Принстона и државног универзитета Нортриџа у Калифорнији су током прошле године утврдили да у популацији Ешерихије бактерије које умиру упијају значајну дозу антибиотика како би га утрошиле у што већој мери. На тај начин повећавају шансу другим бактеријама да се спасу. Да ли ми овде причамо о несебичним бактеријама које се жртвују за заједницу?!? Углавном, у тексту који следи и сами научници закључују да ће се поставити питања која никада до сада никоме нису пала на памет.

Рhys.org: Dying bacteria absorb antibiotic, allowing others to survive and grow (6.2.2019)

bio04 sa časovaСа часова

И у свету људи постоје несебичне колеге које деле своје идеје и свој рад са осталима. Такав је случај и са Весном Миленовић. Ево неких слика које приказују рад у њеној учионици.

Леп рад се већ десио у учионицама, али леп рад и тек треба да се деси. Биљана Ускоковић Брковић спрема приредбу поводом Међународног дана шума.

Биолошке теме: Биолошка представа (9.2.2020)

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Осим ове лепе представе, очекује нас још један догађај. У ствари, очекује колеге из Горњег Милановца и околине.

Фејсбук догађај: Изложба „Суживот са великим зверима“ (12.2.2020)

Верујем да ће колеге из поменутог града уживати, а суживот са Биолошким блогом траје и даље. 🙂 До скорог виђења.

Нацртани с(ц)вет

Ни писма ни разгледнице, што би рекао онај бајати виц. Дакле, ни на сајту СБД-а, ни на сајту Биолошког факултета Универзитета у Београду нема Правилника о надолазећем такмичењу.

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Јасно је да наставници и ђаци не знају шта да очекују, али неки ставови већ постоје. Данас реч дајем Ужичанима.

Саопштење Удружења наставника „Опстанак“ из Ужица

bio04 sa časovaСа часова

Из Ужица селимо се у Оџаке. Тамо је Зока Станковић која са ђацима ради занимљиве радионице и обележава еколошки значајне датуме. Ево неких фотки са обележавања Европске зелене недеље.

Још један пример доброг рада је онај у учионици колегинице Јелке филиповић. Јелкини ђаци учествовали су на конкурсу Младих Горана и освојили неколико награда за више него сјајне цртеже.

bio04 konkursi i smotreКонкурси и смотре

И ваши ђаци такође могу бити успешни управо у овом споју биологије и ликовне културе, а како, видећете на следећем линку.

Еколошко друштво „Аркус“: Међународни ликовни конкурс (до 28.3.2020)

bio04 korelacijaКорелација

И када смо већ у ликовној уметности, хајде да са њом и завршимо. Један тата је у програму за цртање приказао на шта би нам свет личио када би изгледао као на дечјим сликама. tumblr_lzz1fwYOI51qa8ir9o8_r1_250Резултат који се добио је једнако и забаван и застрашујућ. Чланак је на енглеском, али вам не треба знање из језика. Довољно је да видите слике. Препуштам вас разгледању, а ми се видимо ускоро.

Bored panda: Dad Shows What Would Happen If Children’s Drawings Became Reality, And The Results Are Both Terrifying And Funny (пре годину дана)

Облак ознака