Сајт за наставнике биологије

Преносим писмо др Мирослава Живића у целости:

Српско биолошко друштво је одлучило да ће се републичка такмичења како за средње, тако и за основне школе одвијати искључиво код домаћина, ПМФ у Новом Саду и Универзитета у Београду – Биолошког факултета.

Иако је било захтева да се због преклапања са другим такмичењима омогући израда тестова из биологије на местима где се одвијају та такмичења, после разговора са њиховим организаторима закључено је да би то могло довести у питање регуларност читавог такмичења из биологије. Како ће око 1300 ученика бити укључено у Републичко такмичење из биологије било би веома неодговорно да се због релативно малог броја ученика доведе у питање његова регуларност.
Веома нам је жао што вредним учеицима који су постигли изузетан успех из више од једне области не можемо изаћи у сусрет и омогућити им да своје потенцијале реализују у потпуности, али се надамо да ћемо наићи на разумевање код наших колега имајући у виду да је основни разлог за то жеља СБД да се један од његових основних задатака – организација такмичења из биологије приведе крају на регуларан и најбољи могући начин.

Пуно поздрава,
Мирослав Живић
председник СБД

Ја бих да додам да желим пуно среће седмацима сутра и осмацима прекосутра на републичком такмичењу. Поздрав до скорог виђања.

Живот у кристалу

Иако су школе добиле инфо о сатници, ево да ту информацију имате и овде.

bio04 važne informacijeВажне информације

Можете преузети сатницу активности овде:

Сатница за седми разред (28.05.2022)

Сатница за осми разред (29.05.2022)

Такође, из СБД-а је упућен позив наставницима да помогну да се та два дана лепо реализују, па да се укључимо у дежурство и прегледање.

bio04 metodikaМетодика

36295910_1571419802969726_4250039343923593216_nКад смо већ код тестова који нам предстоје, чини се да је још увек велика непознаница ИОП, али и други прилагођени програми и индивидуализација. Обично наставници кажу да је индивидуализација потребна, али да она пада у воду када на ред дођу национална тестирања. Тестови су исти за све и захтевају она знања која стиче већина ученика, а садржи их програм који није прилагођен појединцу, већ целој генерацији. Како научити ђака прилагођено – оно што он може, али опет да га не ускратимо у односу на другу децу? Са овом дилемом сусрећу се и иностране колеге и следећи текст се бави тиме.

Edutopia: Myth-Busting Differentiated Instruction: 3 Myths and 3 Truths (8.7.2014)

У тексту се каже да све у образовању мора проћи кроз филтер тестирања како би школе могле да пријаве резултате широј заједници о томе колико добро ученици тестирају. Ако ови тестови процењују овладавање државним и заједничким стандардима, онда су ученицима потребна висококвалитетна искуства учења која развијају њихово разумевање и примену ових компетенција учења. Када покривање садржаја постане фокус, сви губе. Да би научили, ученицима су потребне аналитичке и емпатичне вештине наставника. Само зато што је садржај покривен не значи да су ученици научили. Диференцирана настава ангажује ученике на успешним путевима за савладавање циљева учења.

bio04 sa časovaСа часова

Наставници биологије постижу изузетне циљеве и потврде тога видимо сваке недеље у Биолошком блогу.

Погледајте само како су направили фосиле ученици Данијеле Савић, заиста фасцинантно. Такви су и модели бичара и трепљара ученика Марије Шапоњић, а прелепе су и слике од гранчица и шишарки које су користили ђаци Наташе Јановић.

bio04 naukaНаука

Попут наставе, ни наука нема граница. Научници су недавно објавили запањујуће откриће древних ћелија прокариота и алги – које би потенцијално још увек могле да буду живе – унутар кристала камене соли старог 830 милиона година. Након толико времена истраживачи планирају да разбију кристал у нади да ће открити да ли је овај древни живот заиста још жив. tumblr_static_3rdsik07cagwg0goog44goscoПрвобитно објављено у часопису „Геологија“ раније овог месеца, научни тим је користио избор техника снимања како би открио добро очуване органске чврсте супстанце закључане у течним инклузијама уграђеним у комад камене соли, такође познат као халит. Они тврде да ови објекти необично личе на ћелије прокариота и алги.

Кристализована камена со није способна да сама одржи древни живот, тако да потенцијални микроорганизми нису једноставно закључани унутар кристала, као мрав заробљен у ћилибару. Како се кристали камене соли формирају испаравањем слане морске воде, они могу заробити мале количине воде и микроскопских организама у примарним течним инклузијама. Видео снимак овог невероватног кристала можете видети у чланку. Обратите пажњу на то како се мехур може видети унутар кристала док га истраживач нежно помера – у овој малој шупљини испуњеној течношћу пронашли су потенцијалне наговештаје живота.

IFL Science: Scientists Want To Open 830-Million-Year-Old Crystal With Potential Life Inside (26.5.2022)

Право питање је да ли треба да га разбију? Мислите о томе, а ми се ускоро видимо наново.

 

Најпре да потврдим вест коју сте већ чули и која је коначна, а због великог броја учесника на овогодишњем републичком такмичењу из биологије за седмаке и осмаке.

bio04 važne informacijeВажне информације

Вест преносим у потпуности са сајта Биолошког факултета у Београду:

Додатни термин за Републичко такмичење из биологије за основне школе
 
10247482_10203710992523162_5537119070641967958_nЗбог великог броја учесника Републичког такмичења из билогије за основне школе такмичење ће се одржати у два дана и то:
 
– Субота 28. 05. 2022. године (7. разред) од 12.00 часова.
 
– Недеља 29. 05. 2022. године (8. разред) од 12.00 часова.

 
Место одржавања такмичења у оба дана остаје исто – Биолошки факултет Универзитета у Београду.
 
Детаљна сатница активности у току сваког такмичарског дана биће накнадно саопштена.
 
Организациони тим такмичења

bio04 metodikaМетодика

То је било са београдског факултета, а са новосадског је пристигла молба да помогнемо будућој колегиници. Наново преносим део писма.

Добар дан, моје име је Јована Николић. Студент сам Природно-математичког факултету у Новом Саду, смер професор биологије. С обзиром на то да сам на завршној години, предстоји ми израда мастер рада. Определила сам се за област методике наставе биологије, а тема мог мастер рада односи се на менторски рад наставника природних наука са приправницима током њиховог увођења у посао наставника и припреме за полагање испита за лиценцу. Циљ мог истразивања је да се сагледа стање у пракси и анализирају изазови у професионалном остваривању наставника у улози ментора.

facebook_1616111203352_6778461684667833084Вама се обраћам са молбом за малу помоћ. Како би дошли до што већег узорка испитаника, а самим тим и релевантнијих налаза, у разговору са ментором добила сам предлог да Вам се обратим да попуните упитник који смо креирали за потребе истраживања. У питању је упитник „Изазови менторства у професионалном развоју наставника“ који можете попунити онлајн путем следећег линка:

Линк за анкету

Био-блог и ФБ група Наставници биологије су платформе на којима наставници из целе Србије свакодневно размењује искуства, идеје, наставне материјале и због тога верујемо да би путем њих анкета стигла до великог броја наставника што би за наше истраживање било изузетно значајно.

Желим да напоменем да је упитник анониман и креиран тако да мејл адресе испиатика нама ни у једном тренутку нису доступне, нити се чувају.

Унапред Вам се најлепше захваљујем на издвојеном времену.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

А да би наставници ментори имали ученике научнике, од помоћи може бити следећи сајт. 

СТЕМ експерименти: Деца као научници: Фотосинтеза помоћу кућних средстава и материјала (6.9.2021)

bio04 sa časovaСа часова

На часовима колега ученици раде и експерименте и још много тога лепог. На часу Оливере Коларић у питању је био експеримент са биљкама и уједно израда креативних саксија, а на часу Јелене Терзин правили су се модели ћелија који изгледају некако јестиво. На часу Наташе Соскић такође су правили моделе, али од пластелина. Уживајте у лепим радовима, а ми се видимо врло ускоро.

 

Јуче је завршен и овај ниво такмичења и сада већ имамо резултате и утиске. Но, пре свега да похвалимо све учеснике, ђаке и њихове менторе што су заиста много радили како би учествовали на овој активности.

Корисни материјали

Најпре овогодишњи тестови:

Реч наставника

Оно што сам и на терену чуо и што су написали наставници у вајбер групама и ФБ-у је сумирала једна колегиница: „Тестови потпуно прате оно што смо и радили на часовима. Питања јасна, прецизна, без непотребног збуњивања ученика.“ Такође су поједини наставници окарактерисали питања као оптимална (ни претешка, ни прелака).

Међутим, не мали број наставника није задовољан бодовањем посебно у осмом, али и у појединим питањима у петом и шестом разреду. Рецимо, бодовање за 14. задатак у осмом је превише ригорозно и до сада нисмо имали такав систем. У петом у задатку број 9. (и у шестом исти тип задатка је 14) требало је да се у свако поље упише плус или минус и неки ученици су изоставили минусе, ваљда их подразумевајући, али су тако остали без бодова којих у овим задацима има подоста. Можда да се другачије вреднују овакви задаци. Према мишљењу тих наставника добија се осећај да је овде превагнула тежња аутора да се некако стигне до максималних 100, без промишљања о критеријумима. Ипак, треба напоменути да су се неки наставници изјаснили да је бодовање било коректно.

Уочена је и једна грешка у задатку број 14. у шестом. Лајмску болест не преноси инсект, већ крпељ, али то се може решити изменом кључа.

Колико сам сазнао од ђака, мишљења су подељена, па су се неки изјаснили да је општински тест био тежи од овог, али има и супротних мишљења. Оно што смо моје колеге и ја приметили у школи у којој смо били је да су ђаци масовно завршавали тест већ након двадесетак минута, што опет говори да све то за њих није било претешко.

Мишљење једне колегинице је да тестове треба да праве школски надзорници и аутори новог програма и то према програму, а не по уџбеницима, како неки издавачи не би били фаворизовани. Још треба додати да је мишљење неких колега да је граница за даљи пласман прилично ниска, колико је граница за освојену диплому прилично висока. Можда је решење да буде управо супротно, за шта се наставници све време залажу.

Са часова

Наставници се залажу и за квалитетну наставу биологије и то и остварују, што се види по маштовитим радовима ђака. Ђаци Љиљане Абу Самре су се бавили моделима ћелија и њихових делова. Школски пројекат однос површине и запремине радили су ученици Тамаре Микић, а пано о превенцији сиде урадио је ђак Гордане Владић.

Из штампе

Да је пано о превенцији сиде потребнији него икад говори и следећа новија вест.

Данас: У Србији оборен рекорд по броју ХИВ позитивних (2.5.2022)

Морамо да приметимо за крај да превенција од сиде није вакцина, већ кондом, тако да је нејасно шта је изговор овог пута да се здравље сачува? Будите одговорни и безбедни, а ми се читамо следеже недеље.

За градско такмичење у Београду школе домаћини су познате, а расподела такмичара по тим школама је сада другачија у односу на првобитну како би цео догађај могао лакше да се организује. Разликује се то да у сваку школу ипак неће ићи појединачни разреди, већ поједине општине које су тој школи најближе.

bio04 važne informacijeВажне информације

Захваљујући помоћи просветног саветника из Школске управе, Одбор за организацију такмичења СБД и београдски Актив направили су поделу, тако да свака школа домаћин буде колико-толико једнако оптерећена и да те школе буду најближе за оне који долазе. Само једна општина (Раковица) ће се поделити, пошто је она између две које су домаћини.

_momlzghdFw1qij426o1_500ОШ „Сава Шумановић“:
1) Земун
2) Нови Београд
3) Сурчин

ОШ „Стеван Дукић“:
1) Савски венац
2) Палилула
3) Звездара
4) Стари град
5) Врачар

ОШ „Ђура Даничић“:
1) Младеновац
2) Гроцка
3) Вождовац
4) Сопот
5) Раковица (школе: „Франце Прешерн“, „Ђура Јакшић“ и „Иво Андрић“)

ОШ „Филип Кљајић Фића“:
1) Лазаревац
2) Обреновац
3) Барајево
4) Чукарица
5) Раковица (школе: „Владимир Роловић“, „14. октобар“, „Никола Тесла“, „Коста Абрашевић“ и „Бранко Ћопић“)

О овоме су обавештенидиректори школа домаћина, тако да нас очекују.

bio04 metodikaМетодика

Општине је лако распоредити у односу на распоред врста по систематским категоријама. Научници се још увек муче са тим, а ми наставници и са тим и са још једном таксономијом: Блумовом. На енглеском говорном подручју имају олакшицу у виду апликације која генерише исходе користећи се поменутом таксономијом:

The Differentiator

bio04 tehnička podrškaТехничка подршка

PlantDragonBoostКада смо већ код апликација које нам помажу у таксономији, препоручујем апликацију PlantSnap коју можете бесплатно преузети на мобилном телефону за распознавање врста биљака (преко Play Store), а згодна је и за ученике који праве хербаријум. 

bio04 sa časovaСа часова

Ученици наших колегиница не само да праве хербаријуме, већ многе креативне радове. Ђаци Весне Миленовић су правили моделе вируса, а Данијеле Савић цегере како би растеретили природу од пластичних кеса. Макета копнених биома дело су ђака Емине Илић. Уживајте у дивним радовима, а ми се ускоро наново читамо.

Џинови прошлости

За почетак најава једног лепог предавања из области еволуције, а треба да пожуримо данас и сутра да се пријавимо.

bio04 stručno usavršavanjeСтручно усавршавање

Дакле, догађај ће се дешавати 28. априла, а пријаве су до 25. априла. У питању је радионичарски рад тако да верујем да оно што ћемо научити на радионици свакако ћемо моћи да применимо и у учионици. Линк за пријаву и са детаљима је:

Euroscitizen.eu: „Evolution decoded“, Public workshop for educators, science communicators and artists

bio04 naukaНаука

Ево и мог доприноса еволуционим темама. Када причамо о џиновима из минулих периода обично смо захвални што тада нисмо живели јер сви они делују застрашујуће. Следи прича о једном џину из доба камбријума који датира од пре 520 милиона година, који је био права мица. 🙂

IFL Science: The Big Friendly Giants of the Cambrian Ocean (приступљено 24.4.2022)

А ево приче и о нешто млађем џину који већ није био толико безопасан. Уосталом, назвали су га морски ти-рекс.

IFL Science: „T-Rex Of The Sea“ Gave Birth In The Open Ocean (приступљено 24.4.2022)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Ево и за часове корисна презентација о еволуцији чији је аутор Ивана Дамњановић.

bio04 sa časovaСа часова

То су били докази еволуције, а следе докази доброг рада у учионицама. Ђаци Оливере Коларић правили су моделе ћелија, а ђаци Јоване Думић кућице за птице. Ученици Сање Урошевић Парезановић направили су сјајан стрип. Уживајте у лепим радовима.

Као што ред налаже, најпре објављујемо тестове и решења овогодишњег такмичења. Кључеви за седми су поправљени и то ћете видети јер је исправка маркирана црвеним.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Тест за пети + кључ

Тест за шести + кључ

Тест за седми + кључ

Тести за осми + кључ

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Ред је да наставници кажу свој суд о овогодишњем општинском такмичењу. Неки општи утисак и консензус је да је систем бодовања непотребно компликован, као и процедура како се све то шаље, а додатну конфузију су унели појединачни дописи који су се слали школама са врло разноврсним тумачењима. Можда некада неки систем изгледа добро у теорији, али пракса често покаже другачије.

Што се тестова тиче, углавном су оцене да су оптималне тежине, осим шестог. Неки претходни договор је подразумевао да је било који уџбеник довољан за успешно решавање теста, али то ипак није било тако. Налози задатака нису били увек јасни, наводе колеге. Исте колеге су похвалиле број задатака јер је прилагођен дужини трајања теста. Но, ево детаљније.

11391252_899962070043291_3162012853081739877_nТест за пети, кажу и наставници и ученици, био је прилично лаган, мада многи наводе питање са урином (број 10) као превише. Као спорно виђено је питање број 6. јер се правилна исхрана (према плану ЗУОВ-а за све наставнике) ради тек на крају године, а хемија се одвајкада ради тек од седмог разреда (помињу се протеини). Изгледа да је било још питања која „не гађају“ пети разред, а највише је дискутовано питање број 15, где је требало пловне кожице и плућа сврстати у адаптације заједничке за копнену и водену средину што је, најблаже речено, спорно.

Тесту за шести је недостајало сортирање питања према типу, а и овај тест је проглашен убедљиво најтежим. Изгледа да се са хромозомима (питање број 3) мало пожурило, а и очигледна је грешка у кључу јер паук крсташ (табела број 10) ипак има главу. 485800-Heart-Disease-Facts-Statistics-and-You-1200x628-FacebookПоједини наставници протестовали су против мишића у веновом дијаграму (број 7) јер их у појединим уџбеницима нема, а слично је и са крвотоком (питање број 2). Питање број 6. је помало нејасно јер није јасна ни веза у конкретном примеру између датих врста предатора, њиховог станишта и њихове сличности. Бодовање у овом тесту није јасно, посебно што се питања ређања најчешће бодују са све или ништа, а не свако поље понаособ. Негде кључ није био довољно прецизан и није предвиђао ситуације када ученик упише све плусеве у табели (питање број 10) или када од три могућа одговора одабере три тачна и заокружи још један нетачан, на пример (питање број 11).  

DNA-1Тесту за седми је највише замерено бодовање и некако је изгледало као да су нека питања убачена да би се добио збир од 100 бодова, па је тако исфорсирано питање број 10 где је задатак био да ученици упишу скраћеницу ДНК и то питање је носило (добрих) 4 бода. Шакоперке су ураниле у овом тесту јер би их требало радити у „Пореклу и разноврсности“, а можда тек у осмом разреду (када се уче геолошки периоди). Неким наставницима је највећи проблем било питање број 5 где је требало поређати систематске категорије. Само питање нема грешку, али нема ни никакво оправдање. Захтев је да се науче стручни називи без смисла и без могућности примене, тим пре што су на Дрвету живота за основну школу ипак најважније категорије домени и царства.

Тест за осми је овај пут прошао без замерки и наставници и ученици су га проценили као сасвим прилагођен. Једина примедба је на бодовање и то идентична као за седми.

Грешака је било и мора их бити јер сваки рад собом носи грешке. Важно је да их исправимо и некако се надам да то неће бити проблем на будућим такмичењима. Можда је највећа замерка она коју је дала једна колегиница и која, рекао бих, погађа суштину. Цитирам: „По новом програму је важно да ученици анализирају, закључују, предвиде… нигде нема таквих питања. То је такмичарски, као раније што је било графика и слично, сада ми је више репродукција, ништа креативно…“

bio04 sa časovaСа часова

На часовима биолога и те како креативног има. Има и у министарству, али о том потом. 🙂 Прво креације у школским клупама.

Креативним протеинима (што би рекао тест за пети) бавили су се ђаци Љубице Савић. Воденим екосистемима, као и адаптацијама за ту средину (не и плућима, бојим се) бавили су се ученици Биљане Ускоковић, а креативни панои и свеске потичу из учионице Наташе Ранђеловић.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

17182_705230236159070_1448246428_nА сада креативност у Министарству просвете. Нико не воли посету инспекције, али ће се то изгледа променити. Наиме, инспекторке и инспектори ће нам бити лепо обучени, да не кажем униформисани, те ће изгледати, према речима Драгомана Пауновића из Мреже инспектора Србије „као посада Боинга“. Дакле, када нам следећи пут дође инспекција, осећај ће бити као да смо у авиону. 

Зелена учионица: Просветни инспектори од сад ће носити униформе (11.4.2022)

Ја вам желим и сада да се тако осећате, само да не буде лет изнад кукавичјег гнезда. 🙂 Видимо се следеће недеље.

Пристигла је информација од председника СБД-а др Мирослава Живића, али овај пут не о такмичењу.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Прво обавештење за Трећи конгрес биолога Србије на српском језику можете преузети овде, а на енглеском језику овде. За додатне информације погледајте део сајта СБД посвећен Конгресу.

Биолошки блог ће пропратити ову конференцију, тако да очекујте вести у вези са њом, а оно што посебно занима нас наставнике, осим стручних тема из свих области је и округли сто који носи назив: „Настава биологије у Србији – Шта нам је донела трећа реформа планова и програма?“ 

bio04 metodikaМетодика

На ову тему којом ће се округли сто бавити желео бих да вам прикажем један интересантан текст.

Одисеја: Реформа образовања, некад и сад (30.1.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

То је био текст о реформи некад и сад, а некада су Фрушком гором одили бизони. Сада, па, поново оде. 🙂

Бизони поново шетају Фрушком гором након двеста година (31.3.2022)

bio04 nauka_mb25ohR4pB1rbf7p0o1_500Наука

Следећи чланак бави се једним другим сисаром који такође настањује и наше крајеве – слепим мишом. Чланак даје пет разлога зашто су слепи мишеви застрашујући, али и један (али вредан) зашто нису.

IFL Science: Five Reasons Bats Really Are Scary, and One Why They Aren’t (31.10.2014)

bio04 sa časovaСа часова

Небројено је разлога зашто су наставници биологије сјајни, али ћу вам ја данас дати свега три. Први је због онога што се дешава на часовима Весне Милојковић која се бавила темом добробит животиња. Други разлог су креативни цегери настали на часовима Данијеле Савић, а трећи кућице за птице које су дело ђака Јоване Думић.

Уживајте у креативним радовима, а ми се читамо и даље.

Гени за спавање

За основце пристигла је још једна информација од председника СБД-а др Мирослава Живића.

bio04 važne informacijeВажне информације

Контакт адреса за такмичење из биологије за 6. разред основне школе је: takmicenje.2022@pmf.kg.ac.rs

Дакле, сада знамо где треба да се обратимо ако будемо имали недоумицу у вези са тестовима за 6. разред.

bio04 naukaНаука

Надам се да шестаци, баш као ни петаци, немају недоумицу у вези са тим које особине се наслеђују, а које се стичу. Ипак, у науци недоумице постоје и свакако актуелна тема имунитета је сагледана и очима генетичара. До недавно се веровало да је имуни систем нешто што наслеђујемо, али истраживање на близанцима тврди другачије.

Scientific American: Your Immune System Is Made, Not Born (29.1.2015)

29683552_1778264628955994_2255366830205553130_nАко вас је ова вест изненадила, шта тек рећи за следећу: изгледа да разлози зашто су неки од нас каснолегаоци (сове), а неки раноустајачи (шеве) нису толико у вези са навикама које стичемо колико са нашим генима. Научници са Универзитета у Лестеру су проучавали овај феномен на модел организмима воћним мушицама (које су нам изгледа блискије но што бисмо на први поглед рекли).

Праћење експресије гена било је само део њиховог истраживања. Очигледно је питање шта узрокује различиту експресију код шева и сова. Ова разлика је у великој мери последица генских варијација у њиховим ДНК секвенцама – различитим верзијама гена које су присутне код шева и сова. То значи да молекуларни процеси који доприносе генском сату код оних који касно устају нису само одложени у поређењу са шевама, као што се раније претпостављало, већ су потпуно другачији.

IFL Science: Scientists Identify Genetic Difference Between Early Risers And Late Sleepers (17.5.2015)

bio04 sa časovaСа часова

На часовима биологије спавања нема, без обзира шта гени кажу. Ученици Марије Шапоњић бавили су се митозом и мејозом, а ђаци Младена Савића правилном исхраном. Лепи цртежи, панои и пројекти дело су ученика Наташе Ранђеловић.

bio04 metodikaМетодика

Многи лепи радови пристигли су из учионице Славољуба Тоскића, али овај пут гледамо његових руку дело, а то је интерактивна збирка за завршни тест. Свакако може бити од помоћи и такмичарима на предстојећем такмичењу. Хвала колеги, а вас препуштам разгледању његовог видеа.

Пристигла је порука од председника СБД-а др Мирослава Живића.

bio04 važne informacijeВажне информације

Српско биолошко друштво као организатор такмичења из биологије за основне и средње школе обавештава јавност о новом померању термина општинског такмичења за основне школе. Нови термин такмичења за ученике V – VIII разреда је недеља, 10. април 2022. године, од 14 ч. Ово померање је настало због најновије корекције Школског календара, по којој је субота 09. април 2022. године проглашенa радном суботом на територији АП Војводине.

bio04 metodikaМетодика

На такмичење ћемо свакако повести најзаинтересованије ђаке, баш као и оне који су талентовани за природне науке, да не кажем даровити. _nnep0aXYo01rwft4xo1_500И када говоримо о тој циљној групи, ево и савета стручњака.

Зелена учионица: Грешке учитеља у раду са даровитом децом (17.3.2015)

А ево и неких грешака које праве родитељи. Ако су велике грешке, велике су и последице.

Кутак.нет: Родитељи, ако радите неку од ових ствари, постоји могућност да вам дете буде преступник! (приступљено: 27.3.2022)

Ево једног „савета“ из текста: „Када псује, смеј се. То ће га подстакнути да ради још забавније ствари.“ Наравно, ово је иронија, али заозбиљно код наших колега на часовима ђаци раде забавне ствари, али на леп начин и при томе још и уче.

bio04 sa časovaСа часова

Цртежи и панои настали су на часовима Силвије Јовичић. Модели деоба ћелија и еко-башта производи су рада на часу Оливере Коларић, а модел ДНК је рад ученика Драгане Лазић.

bio04 naukaНаука

Драганини ђаци су користили доступне материјале да повежу делове ДНК, а како су они заиста повезани, говори научни чланак за крај.

phys.org: DNA nanoswitches reveal how life’s molecules connect (30.1.2015)

 

 

Облак ознака