Сајт за наставнике биологије

Овај садржај је заштићен лозинком. Да бисте га видели, молимо вас да унесете своју лозинку испод:

Последњи дан на конференцији о новим технологијама, мимо уобичајене праксе, за мене је трајао најдуже. Наиме, чекао сам предавање Ирине Дамњановић, наставнице из школе „Креативно перо“, а које је носило назив „Еколошка авантура на Мудлу“. За све нас наставнике екологија у осмом разреду је дефинитивно авантура, посебно када треба да реализујемо еколошке садржаје у учионици. Ирина је то објаснила тиме што су теме деци и сувише апстрактне (јер травни и сваки други екосистем то заиста јесте за тај узраст) и што нису баш стимулативне, посебно када треба да се учи списак врста.

20170211_154750-small

Сцена на конференцији је екосистем у коме се Ирина заиста добро сналази.

Мајстор изврнуте учионице сада је имао задатак и да изврне апстрактну и нестимулативну екологију у нешто што ће деци бити блиско. Према њеним речима, она им је пружила искуство у вези са екосистемима и за то је користила Мудл.

Најпре им је дала информације, или кроз слику и текст, а некада и на мало компликованије начине. Рецимо, климатске факторе им је презентовала кроз график и задатак да са тог графика прочитају највишу и најнижу температуру и сличне вредности. Што се врста тиче, дала им је списак латинских назива, а како би их што брже (и прецизније) пронашли преко претраживача. Није био циљ само да пронађу слику и народни назив, већ и податке у вези са њом (колику величину има та врста, чиме се храни, ко су јој непријатељи и слично). Те податке су користили да направе „Галерију врста“ (у Мудлу су за ту активност користили опцију, односно ресурс „речник“). Следећи задатак је био да користећи те врсте направе ланце исхране.

20170211_152616-small

Техничка подршка у салама је, мени макар, изгледала импресивно. Сва та техника на једном подугачком столу.

Када се радио заштитарски део, како то већ обичавамо да кажемо, ђаци су га радили тако што су се уживели у улогу законодаваца. И тиме је обрада тема била завршена. Ред је био да се види и колико је тога усвојено. Ирина је то урадила путем презентације са питањима за ђаке. И тек када су одговорили на питања, одгледали су видео-предавање (које у методи изврнуте учионице треба да буде на самом почетку). Схватили су да све што су чули већ знају, осим стручне терминологије, коју су учили сада.

Ирини су такође били важни и утисци ђака. И мишљења су била подељена. Пар девојчица је рекло како им се овакав начин много допада и да би волеле да сви часови буду овакви, а дечак је рекао како му се ипак више свиђа „класична изврнута учионица“. Зато је Ирина закључила да треба више пажње да усмеримо ка таквој деци и да их подржимо да повремено напусте „комформу зону“ на коју су навикли.

20170211_154753-small

Ми нисмо желели да Ирина напусти своју „комфорну зону“, тј. сцену, па је било питања из публике.

Питања је било неколико, а једно се односило на то које дигиталне компетенције су ђаци стекли на овим часовима. И испоставило се да је много тога што су морали да одраде уз помоћ компјутера, па су тако форматирали текстове и слике, претраживали и уопште радили задатке дате у Мудлу.

Углавном, и ја сам хтео да питам Ирину понешто, па смо урадили видео интервју.

ladybug_wallpaper_christmas_tree_ornaments-r34a0cd286af84c2d8c1feafd1aff56a4_x7s2y_8byvr_512Најпре да пренесем позив свим оним наставницима који су чланови СБД:

На основу чл. 18. Статута СБД сазивам редовну седницу Скупштине СБД која ће се одржати у понедељак 20.02.2017. у Великом хемијском амфитеатру Хемијског факултета Универзитета у Београду, са почетком у 14 часова и са следећим дневним редом:

1. Извештаји о раду органа СБД (председника СБД, председника УО СБД, председника Надзорног одбора СБД, главног и одговорног уредника Архива биолошких наука, и председника Комитета за науку, Комитета за образовање и Одбора за биодиверзитет)

2. Избор чланова Комитета за образовање

3. Измена Статута СБД

4. План рада СБД за 2017.

5. Разно

Срдачан поздрав,

Проф. Др Јелена Кнежевић, председник СБД

Уколико нисте члан, а желели бисте да постанете, довољно је да уплатите чланарину. Чланарина износи 1.000 динара за годину дана, а ево још информација из прошле године, које се нису мењале ни ове.

Чланарина се може уплатити на рачун Српског биолошког друштва, Студентски трг 3, Београд (прималац или корисник) број 160-406692-66, са сврхом плаћања: чланарина за 2016. годину. Молимо вас да у пољу пошиљаоца унесете вашу контакт адресу.

Молимо све чланове да се региструју преко сајта Српског биолошког друштва да би имали и контакт е-маил адресе. Чланови друштва који желе да уплате чланарину могу тражити и профактуре од благајника СБД-а упитом на мејл clanarina@serbiosoc.org.rs

Толико за данас да вас много не ометам за празнике, које свима честитам. 🙂

10671219_818462188204514_2705619599449140856_n

Знање је важно и дошао је тренутак да се покаже. 🙂

На следећем линку можете преузети Правилник за такмичење основаца, али се и информисати о ауторима предстојећиј тестова:

Сајт СБД: Правилници и тимови за организацију такмичења из биологије у 2017. (14.2.2017)

Биолошки блог ће се трудити да вам преноси све што је важно за наставнике биологије. Што се саме организације тиче, СБД и Биолошки факултет у Београду директно ће то решавати са директорима школа.

Још ми је остало да вам свима пожелим много успеха на овогодоишњем такмичењу.

Финска

Ани Раутинен, предавач из Финске, изазвала је велику пажњу наших медија, а од блогера ја сам имао то задовољство да причам са њом. Одржала је била предавање у петак 10. фебруара у хали „Спејс“ о томе где ће бити образовање за сто година.

20170210_132249-small

Прво моје (очекивано) питање било је у чему је тајна квалитета финског образовања.

Одговорила ми је да није у питању само једна. Рецимо, курикулум или школски програм, како желите, није стриктно прописан. Финци не верују у централизацију и дају слободу наставнику. И то не само у креирању програма, већ и тиме што га не оптерећују тестовима. Ни њега, ни децу. Тако наставник неће радити под пресијом шта све мора да научи децу (самим тим, Финци немају стандарде). Када тестирају, то раде на узорку и само зато да би унапредили наставу.

Персонализују учење, односно верују у то да свако дете треба пратити. Такође је рекла нешто што ми није било најјасније, а то је да теже да сву децу доведу до истог нивоа, а онда их „гурну“ и преко тога. Такође је рекла нешто што ми је било веома јасно, као и сваком иоле образованом човеку (а што се у Србији, из неког разлога, не примењује), а то је да наставници имају сву могућу подршку породице и друштва уопште и да се много пажње посвећује управо њима. Сваки наставник мора да студира пет година и при томе их на Универзитету терају да истражују, како би истраживачки дух пренели ђацима. Професионално усавршавање се тиме не завршава и наставници се, током рада, усавршавају сваке године три пута, а по жељи самог наставника и више.

Приватних школа имају толико да могу да их преброје на прсте једне руке и папирологија која прати отварање једне такве школе је толико компликована да се ретко ко одлучи да их уопште оснује (те које имају углавном су католичке и сличне). Приватне школе мало тога раде другачије од државних јер су под јаком контролом државе и родитељи деце која их похађају не плаћају школовање.

Што се биологије тиче, труде се да и ту развију неке вештине (пре свега у вези са заштитом животне средине), а труде се да актуелизују теме (прича о климатским променама) и учине их занимљивим.

Што се целокупне наставе тиче нису фокусирани на информацију, већ на развој вештина. Веома им је важно решавање проблема и проучавање феномена јер тако развијају и медијске вештине, да их тако назовем. Важно им је и да развију своју децу у људска бића. Буквално је тако рекла, а објаснила је да је њима развој карактера есенцијалан.

16640784_10154932449104840_4103998914105606268_n

У вези са тим, питао сам је да ли то значи да им је развој толеранције важан.

Најпре ми је рекла да толеранција није добра реч, већ – прихватање. Ми можемо нешто да толеришемо, али не морамо и да прихватимо, а њима је управо то циљ. Посебно се осврнула на културолошко прихватање (верујем да им је то она људска различитост на којој треба више да раде), а то постижу у сарадњи са локалним заједницама и ван школе. Деца не могу нешто (или неког) да прихвате ако само седе у учионици и не виде то што треба да прихвате.

С обзиром да је предавала о томе какво ће школство бити за сто година, управо сам је то и питао – какво ће бити?

Какво год да буде, у смислу робота или којекаквих СФ чуда, Ани верује да никада неће заменити људе. 🙂 Увек ће људи бити на првом месту. Али оно што ме је натерало да се замислим над нашом ситуацијом је то што је рекла да свакако морамо већ сада да се припремамо за тај период. Тако мисли она и њени сународници, а како мислимо ми у Србији, па, упоредите. 🙂

16684070_10154932448939840_1115225219642692113_n

И на крају, с обзиром да смо на конференцији на каквој јесмо, питање је било које технологије су јој најомиљеније.

У првом тренутку није могла да се одлучи, али је онда преломила да су то ипак роботи. Не зато што деца уче да праве роботе, већ зато што уче да буду креативни. Наиме, роботе могу да направе на разне начине, па и тако да личе на плишаног меду.

Такође је рекла да обожава и виртуелну реалност јер на тај начин деца могу да стигну где год пожеле, односно на места где наставник објективно не би могао да их одведе. На крају је рекла да обожава ову технологију пре свега због примене педагошких метода које су у настави круцијалне. То би могао да буде и закључак овог разговора.

Грчка

Исти дан Николаос Димитрадис одржао је у истој сали веома живахно предавање на коме сам био и заиста ме је одушевио. Човек је ушао међу публику, трчакарао тамо-амо (зато и јесте мутан на свакој фотографији) и држао нам пажњу све време. Његово предавање било је о људском мозгу.

20170210_093529-small

Најпре нам је открио зашто је створен мозак (иако звучи креационистички, заиста није). Ако сте мислили да је створен за размишљање, погрешили сте. Мозак је створен за преживљавање. Погледајте следећу слику, а која говори колики проценат масе људског тела одлази на мозак (леви дијаграм), а колики проценат утрошка енергије (десни дијаграм).

20170210_094131-small

Од те енергије, тј. 20%, чак 19% одлази на функције одржавања живота, попут дисања и срчаног ритма, а тек нешто више од 1% за – размишљање. 🙂 Што би рекао Николаос, највећи део енергије утрошимо, а да нисмо урадили ништа! И ето вам зашто је ово његово предавање важно; ако желимо да знамо како ће дете користити мозак, морамо прво да припремимо сопствени. Наставници су важни, више пута је поновио овај Грк, а зато што могу утицати на мозак детета. Касније је детаљно објаснио због чега.

Прво треба да знамо да за наш мозак све представља информацију и да је тотално социјалан орган (само људи раде удружено, пчеле и мрави не, већ они живе у, како ју је назвао, „хемијској тиранији“). Да би нам илустровао још неке карактеристике мозга, приказао нам је психолошки оглед са манчмелоуном. Деци је остављена ова посластица са задатком да је не поједу. Ако би испунили задатак добили би још један слаткиш, а ако би подлегли искушењу, награда би изостала. Погледајте, потпуно је смешно, али и поучно:

Овакав тест је спроведен и са одраслима. Неки су га прошли, други не. Међутим, урађен је још један тест где је требало препознати да је задатак нерешив. Они који су пали на манчмелоун тесту, прошли су овај други и обрнуто. Закључак је јасан: за други тест, као и за, вероватно, многе животне проблеме, није пресудан карактер особе, већ утрошак енергије. Рецимо, каже он, ако сте незадовољни послом трошите енергију много брже него ако радите нешто са страшћу. Успут нам је дао савет да избегавамо колеге који су „енергетски вампири“.

Што се тестова тиче и утрошка енергије, Николаос сматра да су тестови личности без везе. Данас ћете урадити тест тако да будете једна личност, а сутра већ као сасвим различита. „Па, ко сте, онда, ви?“ – упитао је. Нажалост, овако не могу да вам пренесем његову врцавост, а цело ово запиткивање је било заиста комично. И закључци су били заиста поучни.

20170210_095617-small

Изгледа да је пресудно да ли смо оптимистични или песимистични. Такође, важно је да ли имамо „фиксирани ум“ (то сам ја и не могу да радим ништа друго до овога што сада радим) или „растући ум“, који је потпуно супротно оријентисан и у случају овог потоњег мозак „гори од активности“.

Такође је рекао да дете када се плаши, слабије учи. И да игра развија и мозак и машту. То све заиста треба имати на уму.

20170210_100707-small

Последњи график који сам вам показао је да међу децом расте нарцисоидност из године у годину, а да опада емпатија. Зато емпатију треба развијати и то у три корака: 1. когнитиван (да ли разуме зашто неко други осећа патњу), 2. емоционални (да ли се заиста повезао са том другом особом) и 3. саосећајни, али не у буквалном смислу, већ више у функционалном – у налажењу начина како да помогне.

И за крај, желео бих да вас упутим на један сјајан блог. Моја колегиница, блогерка Јеца, урадила је интервју са Николаосом и можете га прочитати на следећем линку:

Блог – Како Јеца каже: Саосећајност је закон! (12.2.2017)

Трећи дан на #NewTechEdu

18.35. (код куће)

Све време слушамо о дигиталним компетенцијама, али да ли их наставници заиста и имају, очекивао сам да ћу чути на предавању гостију из Хрватске у сали „Спејс“. Ипак нисам чуо директан одговор, већ је више било речи о условима које тамошњи наставници имају за рад и начинима како се наставници за рад оспособљавају. Свакако је било корисно да се чује, а очекивано, хрватски наставници морају да имају дигиталне компетенције према прописима Европске заједнице. Па, тој заједници и припадају.

Након тога, слушао сам предавање наше Ирине Дамњановић, али о томе у неком другом чланку, као и интервју са њом. У ствари, на тему дешавања са ове конференције биће још (макар) три чланка. 🙂 За сада се одјављујем, уморан, али задовољан. 🙂

20170211_153748-small

Од свих блогера убедљиво сам највећи штребер, па сам остао најдуже (у ствари, чекао сам Иринино предавање). Ипак, ни у једном тренутку нисам био сам. Увек је ту било неко драго друштво.

14.10.

Управо се поред мене дешава интервју са Катарином Анђелковић, који води мој колега Деда Бор. Катарина је представник Центра за промоцију науке, али и програмски координатор конференције за област основног и средњег образовања. Причају не само о организацији конференције, већ и о ИКТ у образовању. Оно што су обоје поздравили је да су наши наставници раме уз раме са иноземним предавачима говорили и у великој хали „Спејс“, а што, опет, значи да је ова конференција велики ветар у леђа добрим практичарима. Разговор је заиста занимљив, а биће приказан уживо на блогу мог колеге:

http://www.dedabor.com/

20170211_140557-small

13.20.

Британски савет обезбедио је омањи, али ушушкан простор за радионице. Наставницима се презентује како да, на једноставан начин, приближе деци кодирање и уопште информационе технологије. Једну од радионица водиће Катарина Вељковић и представиће лего робота који чита информације из околине и на основу њих одради неку радњу. Искористљиво за часове екологије, зар не?

12.25.

У току је студентска дебата у хали „Спејс“. Изгледа да су ови студенти већ (међународни) шампиони у дебатовању. Расправљају о оправданости коришћења ИКТ у настави. Рецимо, један од аргумената су домаћи задаци и проблеми који настају када их ђаци решавају. Једна ствар је када те проблеме ђак може да подели уживо, пред целим одељењем, тако да их сви чују, а друга када их решава самостално. У ствари, један од циљева школства је осамостаљивање.

Мени је фасцинантно колико брзо су причали, а то је опет због ограниченог времена. Дакле, треба бити брз, али не и брзоплет. 🙂

20170211_122509-small

Зидић око хале „Спејс“ је користан за фотке за Фејс. 🙂

12.15.

На штанду „Бигза“ раде занимљиве радионице, а једна од њих је била и у вези са биологијом – прилагођавањем биљака и животиња. Ово је друга година како ова издавачка кућа учествује на „Новим технологијама“ и кажу да увек подржавају и нове технологије и наставнике. Направили смо заиста занимљив разговор и много тога рекли о модерном образовању. О томе ће бити и леп текст на њиховом порталу који даје реч наставницима:

https://www.skolskiportal.rs/clanci/mislim-da

20170211_110537-small

Гужвица је чак и испред хала где се презентује.

10.50.

Мало сам ослушнуо предавање Александре Бакрач у сали „Алт“ о забавним онлајн квизовима и препорука је Kahoot! – софтвер у коме можете да будете креатор квиза, али и да преузмете већ направљени. Претрага је једноставна и према областима.

Потом сам посетио штанд Центра за промоцију науке. Прошле године овај Центар отворио је дванаест научних клубова, а ове године планира се отварање дванаест научних паркова. У скорије доба очекујемо један у Београду, на Врачару и један у Крагујевцу. Идеја је да се обичне ствари из свакодневног живота детета, попут оловке, направе као предимензиониране макете, а које ће имати вишеструку, интердисциплинарну сврху (оловка може да се проучава са становишта хемије због материјала од којих је сачињена, а може и да се направи као сунчани сат итд). У ствари, пошто ЦПН већ финансира пројекте, од марта ће део тих пројаката бити и осмишљавање и израда макета. Ако себе видите у том делу приче, знате шта вам је чинити.

20170211_095334-small-small

Овај точкић са цевчицама испуњеним течношћу на генијалан начин презентује чуло за равнотежу.

Наставници са ђацима моћи ће да походе овај парк и треба да искористе своју креативност да направе час у једном таквом окружењу. Имаће и те како много занимљивих средстава на располагању. Рецимо, Цезаров диск (на слици доле) на једноставан начин шифрује речи и то би могло да се искористи да се науче неке биолошки стручне, а компликоване речи (интродукција, на пример).

Други дан на #NewTechEdu

16.10.

Блогерски ћошак је добар и због тога што смо стационирани одмах поред хале „Спејс“, тако да, док ово куцам, истовремено и слушам Филипа Беџа и његових 20 савета о рачунарству за 30 минута (ако добро рачунам то је више од минуте по савету 🙂 ). Одлично нам је ћоше и радо нам дођу гости, а ево екипе из ћошка:

16603085_10154932449009840_1869472051119620721_n

Шеф, па ја (изгледа као да ми је испао стомачић, али није, стварно, баш сам фит), Југослава, Ивица, Јелена, Ивана и најстарији и најпоштованији међу нама Деда Бор. 🙂

Овом лепом фотком се одјављујем. Остао сам вам дужан два текста за које обећавам да ће бити сјајни, а мој неки утисак за данас је да је било још боље него јуче. Сутра очекујем ако не најбоље, а онда велико финале. До сутра. 🙂

15.25.

Причао сам са људима из фирме „Академија Филиповић“ који су ми представили технологију и те како применљиву у настави биологије. Ту су 3 де прикази људског тела, али и других биолошких модела, који могу да се приказују, али уз помоћ њих могу да се направе и тестови са свим могућим типовима питања.

20170210_145923 (Small).jpg

Ту је и тзв. преносник, који сваки зид прави интерактивним. Уопште није потребно да имате таблу. Преносник је мобилан, можете лако да га пренесете (по томе је и добио име) из учионице у учионицу, лак је за коришћење и цена му је повољнија у односу на паметну таблу.

20170210_145848-small

Осим ових занимљивих стварчица, нуде и електронске дневнике, портфолија за наставнике и ђаке и још много тога.

14.15.

Посетио сам штанд Фондације Темпус која промовише једини европски образовни програм за школе у Србији Еразмус плус. Сигурно вам је познат пројекат eTwinning који је у Србији отпочео 2015. У оквиру тог пројекта можете бити и креатор пројекта, али да бисте добили сертификат о квалитету морате добро да га осмислите. То подразумева мобилност и партнерство, а шта се под тим подразумева лако можете да сазнате. Постоји програм обуке за наставнике како то да урадите и он је и акредитован и бесплатан, а можете регистровати и себе и школу тако што ћете се (најједноставније) пријавити преко сајта.

http://erasmusplus.rs/landing-page/

Такође сам раговарао са предавачем из Финске, Ани Раутинен. Разговор са њом пренећу вам у посебном чланку, а за сада само фотка.

20170210_132239-small

12.25.

Разговарао сам са Марином Панић која је одржала предавање о томе како да најлакше упропастите свој час ИКТ алатима. Питао сам је како се осећала када је предавала у препуној сали „Спејс“. Одговорила је да јој је једина брига била да ли ће до публике допрети њена порука. А та порука је да је наставник пре свега методичар (не као ја – по надимку – него одистински 🙂 ). Видела је разне божанствене ПП презентације на нету, али се поставља питање колико су оне сврсисходне и зашто су толико накрцане информацијама. „Час није решен ако ђаци преписују садржаје презентација“ – закључила је Марина.

Да није неопходно да наставници иза себе увек имају екран сагласило се и фино друштво које се ту скупило.

20170210_121031-small

То је то друштво и сигуран сам да су вам познати. 🙂

11.25.

Од јутрос сам био вредан и прво био у сали „Инсерт“ да слушам колегу блогера Ивицу Жупањца који је направио мрежу креативних учитеља, а има идеју да направи Центар за учење на даљину.

16711584_10212244436966666_5869688300061939937_n

Блогери саборци. Ускоро и фотка свих блогера на окупу.

За такав Центар потребан је новац, логистика и људи, а по Ивицином мишљењу ово потоње је најтеже наћи. Е, то Ивица нуди преко своје мреже. Овај Центар је замишљен као допуна класичној школи, а представља бизнис идеју у образовању. Детаље ћете видети у Ивициној презентацији.

Потом сам отишао у салу „Спејс“ да одслушам најпре Британца Доминика Реџистера, а потом и Грка Николаоса Димитрадиса. Доминик је много тога занимљивог испричао, а издвојио бих „Живу библиотеку“ (Living library), концепт започет у Данској. На исто место се доведу људи који су имали, па да кажем, другачији живот, као, рецимо, затвореници и ту долазе и људи који желе да чују њихова искуства. Размена искустава је вредност овог пројекта, али и инклузија у свом правом, изворном смислу.

20170210_092549-small

Доминик на сцени.

Дакле, овај концепт омогућава да чујете заиста другачија искуства и Доминик је рекао да је расположиво више „категорија“ људи (27 да будем прецизнији) и наставници широм света бирају са ким ће разговарати (наравно, са својим ђацима) онлајн.

Сајт који говори о овоме:

http://education.microsoft.com/diversity

20170210_093515-small

Николаос је толико динамичан да га је јако тешко уловити да слика буде довољно оштра. 🙂

Што се Грка тиче био је неизмерно занимљив као предавач, а и његово предавање је било сјајно. Тако да бих одвојио посебан дан да детаљно опишем шта сам све чуо.

Облак ознака