Прошло је и окружно такмичење из биологије и ред је да се честита свим учесницима – ученицима и њиховим наставницима. Такође, ред налаже да објавимо тестове.
Корисни материјали
Реч наставника
Према речима и писањима наставника тестови нису били тешки, посебно за старија два разреда. Једна наставница, која је прегледала седми разред, прокоментарисала је да је најкомпликованије на тесту било применити бодовање. 
Понеки задатак је изазвао полемике, а највише од свих задаци број 8 и 11 у петом разреду. У осмом је требало означити да је венерина мухоловка миксотроф, а у једанаестом одговорити на питање како се назива прва фаза развића биљке након клијања. Међутим, већ дуже време имамо полемику међу биолозима какав је тип исхране инсективорних биљака и чини ми се да не постоји опште слагање. Некако не изгледа у реду да се то питање постави једанаестогодишњацима, па су то разумели и аутори теста и послали допуну кључа, те је признаван и аутотроф. У једанаестом је признат као одговор и млада биљка јер то јесте тачан одговор.
Поједине колеге су дале примедбу и на лошу формулацију питања у шестом разреду. У задатку број осам тражио се орган преко кога се врши размена гасова и код жабе се очекивало да се упише и кожа и плућа. Под условом да прихватимо да је кожа орган, а не систем органа, овде заиста не можемо замерити ученицима да не читају питања јер су махом давали један одговор и губили један бод.
Са часова
На часовима Љиљане Глођовић-Пантић ученици су правили и моделе органа за дисање и друге органе, код Наташе Ранђеловић радили су експерименте, а код Леле Недељковић прелепе паное о пчелама и заштићеним животињама.
Корелација
Још један пример добре праксе је оно што се дешава у школи Андријане Марковић-Јанковић. Колеге у тој школи применили су искустава које су стекли током студијских путовања (тзв. мобилности) у току Еразмус пројекта. Формирали су научну секцију „У корак са науком“ која има за циљ практичну примену знања ученика старијих разреда из природних наука. Ова настава се реализује сарадничком наставом наставника различитих предмета.
Током марта реализовани су часови у вези са енергетском ефикасности, одрживим развојем и сличним значајним темама.
Важни датуми
Поводом Светског дана вода, ученици 6-2 ОШ „22. август“ из Буковцa су у сарадњи са ученицима 7. разреда ОШ „Јован Поповић“ из Сусека користећи веб 2.0 алат Канву заједнички уредили први број онлајн дечјег еколошког часописа „Бубамара“.🐞❤️
Забава
За овај тест преовладава мишљење да је био лаганији (лично то и поздрављам јер су најмлађи ђаци у питању), али ипак постоје притужбе на задатак 12. Најпре, ради се о задатку који би највише одговарао стандарду БИ.3.5.4, али и области Човек и здравље, која није била предвиђена за овај ниво такмичења. Од петака се тражило да разврстају намирнице према састојцима које имају и то је тежак захтев за децу која немају хемију, а посебно је проблематично млеко и захтева добро познавање нутритивног састава јер осим протеина млеко садржи и масти и млечни шећер. Ово питање је вредело целих 14 бодова.
Слика је преузета са едукативних материјала које је уприличио Факултет при Универзитету Квебек у Канади и она илуструје на који начин се мења микориза приликом – сукцесије. Сви остали погоци којих има много, укључујући и сајтове других факултета (ту нам је и такорећи комшијски из Љубљане) наводе да је у питању сукцесија и баш ниједан да се ради о спратовности (што је у овом тесту једина алтернатива). Можда није прописана шема за еколошке процесе, али ако само тест за шести разред и ниједан други извор на васцелом свету тврди да слика представља спратовност, бојим се да имамо проблем. Уколико се договоримо да ово јесте сукцесија, такође се бојим да ту онда немамо ни организацију биоценозе (ни просторну, ни временску), јер у овом процесу једна смењује другу. У питању број 12 постоји и технички проблем јер приликом копирања не виде се најбоље делови крошње које настањују птице. Дакако, у тексту задатка је то решено, али слика таква каква је може да завара (уз то, таква каква је, непотребна је). У оваквим тестовима свакако треба водити рачуна о квалитету слике која ће се добити на фотокопирима какве имају школе.
Овај тест је проглашен убедљиво најтежим и колеге су га највише критиковале и изгледа да је најмање ученика успело да буде успешно решавајући га. Најспорније питање је било број 8. Иначе је бодовање у овом тесту упитно, али да ли је заиста потребно да облици листова носе чак 16 бодова? Поређења ради, питање број 11 које се бави људском анатомијом доноси (свега) 11 бодова. Но, и у том питању помиње се ендокрини панкреас који је по програму предвиђен тек за наредну годину. У питању број 15 помиње се и камбијум и колеге су се запитале да ли заиста сви стручни појмови морају да се обраде у основној школи. 
Наука
Важне информације
Техничка подршка
Институције
Из штампе
Ваља имати у види неке детаље који се изгубе у агенцијском преношењу вести. Заправо, забрана још увек није уведена, то је још увек обећање нове владе и не знамо да ли ће је и када спровести. Такође, идеја није да се спроведе тотална забрана, већ да је могућа употреба телефона у наставне сврхе.
Методика
Бактерије имају различите нивое гвожђа, што је веома важно за њихов ћелијски метаболизам. Они са нижим нивоима поменутог елемента, открили су истраживачи, били су успешнији ројеви – то значи да су били бољи у окупљању на једној површини и кретању као једна маса. Они са више гвожђа у ћелијама, у међувремену, имали су тенденцију да остану на месту, формирајући биофилмове.
Занимљивости
„Њихово цело друштво је изграђено око ратних хушкања“, рекао је за Мајкл Кент са Универзитета Ексетер у Великој Британији, који се посветио проучавању ових малих зверки.
Црна хроника
Био-блог 