Сајт за наставнике биологије

Распуштени систем

„Размислите какву слику о стању у просвети добијете када спојите све вести које можете да видите у медијима.“ Овом одличном реченицом водитељка је почела следећу емисију.

Слику о просвети, логично, има и министар просвете. Он сматра:

Зелена учионица: Шарчевић: Систем је „доста распуштен“ и мора се успоставити ред у њему (19.9.2017)

11902353-taylorcraft-cabinet-door-company-100-percent-yield-videoШта значи ред у систему? Једна од ствари је да не влада хаос. Хаос ће, изгледа, да кошта. 🙂

Телеграф: Строже санкције за бахато понашање у школи (20.9.2017)

Но, изгледа да невоље не крећу од бахатости, већ са сасвим друге, неочекиване, стране. 🙂

Зелена учионица: Министар: Сва невоља у школама креће од школских одбора (20.9.2017)

_nwf32rd6Nq1tqsmxvo1_500 (Small)Школски одбори именују директоре. Изгледа да ће та невоља, како је назва министар, да се реши.

Mediagroup021.rs: Po novom Zakonu: Direktore škola imenuje ministar (20.9.2017)

Овај закон наишао је на критику др Ивана Ивића, „оца“ активне наставе…

Форум београдских гимназија: Ивић: Концентрација моћи у рукама политичке власти (20.9.2017)

…а поделио је и посланике у Скупштини.

Политика: Просветни закони поделили посланике (21.9.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Размислили смо какву слику о стању у просвети добијамо када спојимо све вести које можемо да видимо у медијима;
  2. видели смо какво мишљење има министар просвете;
  3. сазнали смо како ће се кажњавати бахатост;
  4. схватили смо од кога крећу невоље;
  5. упознали смо се са новим законом.
Advertisements

Проблеми у нивоима

На самом почетку имам два питања за вас. Прво сам замислио у виду анкете. 🙂

Ова анкета није тек тако с неба пала, већ ме је инспирисала следећа вест.

Телеграф: Просветни радници ће са 65 година морати у пензију (20.9.2017)

14368831_1359049734177384_4846634026848905259_nНаша млада колегиница Ена Хорват је однекуд извукла нове стандарде за биологију.

Вордов документ: Ревидирани нови стандарди

Дакле, друго питање за вас је да ли радите по старим или овим ревидираним? Колико је мени познато, завршни тестови се раде према овим старим стандардима. Да ли ће се и када ће се ти стандарди мењати, тешко је рећи. Али зато знамо да ће нам се мењати плата.

Блиц: Премијерка: Не одустајемо од закона, просветарима повећање плата (19.9.2017) & Mediagroup021.rs: Šarčević: Prosvetari moraju da dobiju više od drugih (19.9.2017)

Ипак, синдикати овим најавама нису задовољни. Они указују на проблеме…

Унија синдиката просветних радника Војводине: Проблеми у просвети на свим нивоима (19.9.2017)

…и најављују штрајк.

Форум београдских гимназија: Поново штрајк у школама 28. септембра (19.9.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 12243098_10207941604806992_6475459336251574653_nРадили смо шаљиву анкету;
  2. информисали се о томе када можемо у пензију;
  3. видели како изгледају ревидирани стандарди;
  4. радовали смо се најављеној већој плати;
  5. прочитали смо мишљење синдиката.

Плате за најбоље

_drvoinhandsОд 1995. уведен је међународни значајан еколошки дан, а то је Дан озонског омотача. Обележава се 16. септембра, а ево како су то урадили у школи „Петар Лековић“ из Пожеге у оквиру биолошке секције коју води колегиница Сања Парезановић.

Биолошки кутак: И ове године смо обележили Дан заштите озонског омотача (15.9.2017)

Биолошки блог увек подржава и промовише добар рад наставника. Но, није проблем да то ради Биолошки блог; много значајније питање је да ли ће то радити Министарство просвете. Према вестима које стижу, одговор би требало да је потврдан.daily selection012

Унија синдиката просветних радника Војводине: Платни разреди у просвети (7.9.2017) & Блиц: Интервју – Бранко Ружић: Правимо систем у којем најбољи имају веће плате (10.9.2017)

Када говоримо о најбољима…

Бука: Имају најбоље основно образовање на свијету, а штеде 400 милиона еура годишње само зато што не користе папир (6.4.2017)

Богами, добра уштеда, а и еколошки је оправдано, тако да само могу да честитам. Углавном, они решише проблем папира, а изгледа да се у Пакистану налази решење за све већи проблем пластичног отпада. На тамошњем отпаду пронашли су гљивицу врсте Aspergillus tubingensis, која је у стању да једе пластику. То није први организам који то може. Већ су познате бактерије и црви који могу да једу пластичне масе, а о чему сам на Биолошком блогу својевремено писао.

IFL Science: Plastic-Eating Fungus Found At A Landfill Site In Pakistan (15.9.2017)

Добро је да таквих организама има, а има их захваљујући томе што постоји огромна разноврсност. butterflyБиодиверзитетом ћу и завршити за данас и то једним лепим филмом.

Smithsonian.com: Video: Why Should Humans Care About Preserving the Diversity of Life on Earth? (6.1.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо рад једне сјајне секције;
  2. сазнали смо ко ће имати већу плату;
  3. информисали се о иностраним примерима добре праксе;
  4. упознали смо гљиве које једу пластику;
  5. одгледали смо филм који говори зашто је биодиверзитет важан.

13. септембар 2017. 18:42 Школа „Дринка Павловић“

Xолод Албина,  Председник актива, поздравила је присутне и отворила први састанак актива у 2017/2018. школској години.

20170913_184537 (Small)

Гост је била и др Драгана Миличић са Биолошког факултета у Београду.

Др Срђан Стаменковић је одржао своју презентацију о плану и програму биологије.

Прво је објашњено да на ТИМСС тестовима у четвртом разреду ученици из Србије имају постигнућа изнад светског просека а на ПИСА тестовима на крају другог циклуса имају постигнућа испод светског просека. Један од разлога је и што ови тестови мере компетенције а не знање.

20170913_184609 (Small)

Припрема пред предавање: др Срђан Стаменковић.

Тренутно у дипломама свршених основаца и гимназијалаца не постоји списак компетенција које су они постигли. ЗОСОВ тражи да се усклади законски оквир са стратегијом развоја образовања. 11-12 компетенција предложене су за основне школе. Током пројекта „Развионица“ припремљена је серија урадака, али они још нису званично усвојени. До тада је образовање засновано на садржајима, али ће се то врло брзо променити.

20170913_184509 (Small)

Фотограф је био Дејан Бошковић.

Завод за вредновање квалитета образовања има тимове који раде по групама предмета, а Завод за унапређење образовања и васпитања има тимове који раде у оквиру једног предмета.

Као особине првог циклуса образовања препознати су:
-рад на нивоу курикулума; исти наставник предаје све предмете и може лакше да корелише;
-педагошки ниво рада
-у великој мери укључена је друштвена заједница-родитељи.
Као особине другог циклуса препознати су:
-велики број одвојених предмета
-не ослањају се на претходно стечена знања, као да се увек креће из почетка
-нема међупредметног повезивања
-не уважавају се развојне карактеристике ученика
-нагомилавају се појмови
-лошија постигнућа на екстерним тестовима.

У ствари, просечан број поена на ТИМСС тесту је 516-525, што је тек мало изнад светског просека јер је он баждарен да средина буде 500. Број поена на ПИСА тесту је 443-445 што је бар 60 поена испод тог просека.

20170913_184500 (Small)

Жељко је, као и увек, био вредан записничар.

Сада се уместо на садржаје образовни систем усмерава на исходе.
Друге земље су то већ давно урадиле, и примећене су и лоше стране:
-сада је важно само да се остваре зацртани циљеви и исхода, а ништа ван њих
-наставници се третирају као техничари
-фаворизују се декларативна знања јер се лакше тестирају
Превазилажење:
-исходи треба да буду на нивоу примене знања
-наставник је креатор свог рада
-разноврсне провере
-наставник-рефлексивни практичар
Шта тренутно имамо?
-готово све елементе новог курикулума за биологију
-усвојени на НПС у предметном делу
-сада постоје стандарди и исходи за 5(6) области

20170913_184637 (Small)

Када уђемо у Маринин кабинет…

Нови наставни програм биологије заснива се на процесно-функционалног биологији и седам особина живих бића. Постоји спирални модел којим се сви исходи више пута помињу. Промењена је улога наставника.

20170913_184546 (Small)

Ана Блечић је до скоро била наш члан у Националном просветном савету, а била је и гост на Активу.

Током дискусије постављено је питање да ли је добро користити планове других земаља које већ имају искуства са стандардима за биологију. Одговор је да је свака држава и средина прича за себе, и да наставник треба да прилагоди рад својим ученицима у локалној средини. Пример је Кембриџски систем, где настава биологије ставља нагласак на концепт а не на садржај, па се нпр. дисање проучава као процес а не група података о дисању код одређене групе живих бића, и може да се обрађује на било којим примерима за које наставник закључи да су ученицима најблискији.

СБД је захтевало од Министарства да се организују обуке наставника, направе уџбеници итд. пре почетка увођења програма, као за информатику, технику и технологију и физичко и здравствено васпитање. Нарочито је наглашено да:
-не треба да постоји одређено ког часа у години се шта тачно ради (2 часа ове теме, 4 часа оне теме)
-да сви наставници морају да прођу обуку са сертификатима
-да се процес повери факултетима (оригинално су поменути и институти у оквиру Универзитета али то није ушло у коначну верзију)

Добра страна спиралног курикулума је што се сваке године раде све области и нема бојазни да нека друга занимања преузму предавање градива у одређеним школским годинама уместо биолога. Такође је задржан фонд часова од по два часа током све четири године другог циклуса.

20170913_184554 (Small)

Највеће недоумице у вези са програмом су биле у вези са дубином градива и начином како ће се реализовати.

Поставило се питање да овде има превише шупљина и да држава мора да да неки рецепт како се овај програм реализује јер нису сви подједнако креативни. Такође није увек јасно колико о нечему треба предавати у петом, па шестом итд. разреду да се не би префорсирало градиво једне теме у првој или другој години.
Постоји табела која садржи препоручене садржаје и нарочито је наглашено препоручене а не обавезне. А наставници треба да преузму одговорност и да узму судбину у своје руке. Ово је прилика која се деценијама чекала. Биолози морају да се оснаже у методичким вештинама и да постану спретни и умешни у креирању садржаја. Као помоћ се планирају одређени приручници али ће на наставницима бити да сами стварају свој план рада.

Састанак је завршен у 20:40.

У Београду, 13.09.2017.

Записничар
Жељко Станимировић

И да резмирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Прочитали смо записник са Актива;
  2. одслушали смо предавање др Срђана Стаменковића;
  3. погледали смо његову презентацију;
  4. дискутовали смо о новом програму;
  5. добили смо три сата стручног усавршавања унутар установе.

За почетак вам преносим писмо Соње Бађуре из организације WWF:

Драги наставници, колеге и пријатељи,

3FUKMq1Природи је хитно потребна ваша помоћ!
WWF је покренуо кампању против изградње 8 хидроелектрана на Мури, једној од три реке у „Европском Амазону“ који је први у свету Резерват биосфере који се простире на територији 5 земаља.

Према плановима словеначке компаније „Дравске електране“, слободни ток Муре биће преграђен и претворен у осам беживотних акумулација. Штавише, планирано уништавање Муре крши словеначке и ЕУ законе о заштити вода и природе те је у великој супротности са обавезом словеначке владе да обезбеди међународну заштиту овог подручја. Извештај о процени утицаја на животну средину прве планиране бране код Храстје-Мота закључује да би брана имала штетан утицај на природу. Међутим, Словенија жели да одобри изградњу бране, иако постоје алтернативна енергетска рјешења која су еколошки прихватљивија.

Ваша помоћ сада је кључна! Помозите нам да проширмо ову вест што већем броју људи како бисмо словеначкој влади могли да упутимо апел и спасили „Европски Амазон“.

Потпишите петицију на: http://www.amazon-of-europe.com/rs/

Проследите ову вест вашим ученицима, ово је прави тренутак да покажу да су активни грађани који се залажу за заштиту природе и за њихово боље сутра.

Проследите је такође колегама, пријатељима и рођацима. Сваки потпис је важан.

Together possible!

Хвала,
Соња и WWF тим

10686828_1590979881138744_991853484451023272_nИ даље смо у води, али из река прелазимо у море. На следећем линку је филмић који приказује порођај морског коњића. Код ових животиња порађају се мужјаци. Научници не знају разлог зашто је то тако, али претпостављају да се разлози крију у репродуктивном циклусу и енергетској ефикасности. Конкретније, у једној емисији сам чуо да на овај начин женка има више времена за сазревање јајне ћелије. У току једног порођаја, мужјак донесе на свет око 2500 младунаца, али преживи око 12 њих.

IFL Science: Watch This Insanely Awesome Footage of a Male Seahorse Giving Birth (14.9.2017)

oh1Морски коњићи се рађају живи, а пилићи се легу из јајета. На следећем линку нећемо видети још једно рађање, али свакако ћемо видети веома необично јаје. Снела га је кокошка Гертруда једног фармера из Тексаса. Он тврди да је јаје и поред своје необичне грађе нормалног укуса, баш као и свако друго.

IFL Science: Bizarre Video Shows Chicken Egg With Something Very Odd Inside (14.9.2017)

Када год говоримо о кокошијем јајету, имамо дилему да ли је у питању једна ћелија или више њих. tumblr_nhvzvtawE51rsxqqio1_250Извори на интернету указују да је у питању једна ћелија, наравно, када је јаје неоплођено (то би и било оно које једемо). Тачно је да постоји само један сет хаплоидних хромозома, а самим тим и само једна ћелија, која се налази у кокошјем јајету. Остатак су протеини, липиди и калцијум-карбонат. Актуелна ДНК (и органеле) ограничена је на мали простор који је везан за жуманце – овде се оплодња дешава и оно што се коначно развија у ембрион, тако да бисмо то могли назвати „јајном ћелијом“. Остатак јајета служи само за храњење или заштиту ембриона након оплодње. Међутим, код неких животиња, жуманце је инкорпорирано у цитоплазму јајне ћелије, тако да се цео тај део може сматрати једном ћелијом.

О ћелијама и другим нивоима организације, наш колега Никола Арсић направио је презентацију.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Потписали смо петицију да спасемо „Европски Амазон“;
  2. гледали смо како се рађају морски коњићи;
  3. видели смо једно крајње необично кокошје јаје;
  4. објаснили смо да ли је јаје исто што и јајна ћелија;
  5. додали смо још једну презентацију у нашу богату збирку.

Еколошке и друге шетње

top-science-teacher-clipartВећ смо почели школску годину и приче о почетку сада већ изгледају депласирано. Другим речима, колико нам треба времена да почнемо? 😀 Ипак, и даље ми се чинило прикладним да пренесем један линк који говори о успешном почетку. У питању је линк са сајта Мајкрософта који се бави образовањем и који предлаже наставницима да почну школску годину са неким лепим активностима.

Microsoft: Be ready for the new school year in 3 simple steps (приступљено 14.9.2017)

  1. корак је да похађате неки њихов курс. Ти курсеви су веома кратки – трају до сат времена и бесплатни су.
  2. корак је да прегледате неке од најбољих припрема за часове које ова компанија има у својој збирци.
  3. корак је да се укључите у активност у којој ваши ђаци разговарају са светским експертима у различитим областима.

Но, то нису све активности које се предлажу. Уколико сте више спортски тип, следећа активност је права ствар за вас.

Фејсбук догађај – Лига за орнитолошку акцију Србије: Пешачка еко-тура дунавским насипом Земун – Ковилово (за 23.9.2017)

aaman

И док Београђане очекује шетња са птицама, Новосађани ће имати прилике да прошетају до једне лепе изложбе.

21740021_670865583119911_8217226041458769784_n

И док ми шетамо, слепи мишеви лете. Шта још раде, сазнаћемо на следећој манифестацији:

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: 21. Међународна Ноћ слепих мишева (за 16.9.2017)

bat-grapes-001gifДа и ја дам свој прилог најављеној ноћи. Текст из „Националне географије“ одговара на питање како то да се слепи мишеви роје, а при томе се не сударају. Нова студија је утврдила да ноћна створења прате неколико једноставних „саобраћајних правила“ како би избегла сударања у ваздуху. Слепи мишеви најпре долазе на положај других слепих мишева користећи њихов уграђени сонар, а затим прате путање лета шишмиша лидера.

National geographic: How Do Swarming Bats Avoid Crashing Into Each Other? (26.3.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одабрали смо активност(и) које нуди Мајкрософт у којој ћемо учествовати;
  2. најавили смо пешачку еко-туру;
  3. проследили смо позив за изложбу;
  4. сазнали да је прекосутра Међународна ноћ слепих мишева;
  5. научили смо нешто ново о слепим мишевима.

mixture065.gifНајпре једна најава за Београђане:

у среду 13.9.2017. у 18.30 у ОШ „Дринка Павловић“ одржаће се први Стручни актив у овој школској години. Састанку ће присуствовати др Срђан Стаменковић са београдског Биолошког факултета, те ће главна тема састанка бити нови програм за пети разред. Позвани су сви чланови Актива.

На Активу често причамо о стварима које нас у том тренутку „боле“, да тако кажем. Тренутно су актуелни иницијални тестови и колико сам видео, води се више него жустра полемика на групи „Велика зборница“:

Бигзов школски портал: Иницијални тест (8.9.2017)

Увек на почетку имамо исте бриге. 🙂 О још неким бригама на почетку, ко ће боље од Бобе Недић:

Блог – Клотфрект: И тако поче још једна школска година (7.9.2017)

_Investing-Heartbreak_TWITTER_BANNER (Small)Ако сте донели одлуку да ове школске године будете савршени, боље је да то од почетка и реализујете. 🙂

Зелена учионица: Како ученици виде савршеног учитеља (15.12.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо београдски Стручни актив;
  2. сазнали смо о којој ће се теми причати на Активу и ко ће бити гост;
  3. разматрали смо да ли су иницијални тестови потребни;
  4. прочитали смо један Бобин текст;
  5. одлучили смо да у овој школској години будемо савршени. 🙂

Облак ознака