Сајт за наставнике биологије

tumblr_nr31abpLjn1rsrf2to1_500 (Small)Сигурно има оних који се сећају др Гордане Науновић и лепих времена на Биолошком факултету када је она предавала методику наставе. Тек недавно сам сазнао, сада већ две године стару вест, да је професорка имала и своју изложбу уметничких слика. Ако нисте знали, биологија и уметност могу да се повежу на заиста божанствен начин.

Српска телевизија: „Јевремовац“ – Изложба слика Гордане Науновић (10.11.2016)

Једна слика закомпликовала је живот малим матурантима. Комбиновани тест је био данас и према ономе што можемо да прочитамо из новина, утисак је да није био нарочито тежак. Изгледа да знамените личности нису познате ђацима и, колико се сећам, прошле године је био проблематичан Никола Тесла, а ове Доситеј Обрадовић. Можда поједина питања више говоре о нашем образовном систему него о знању ђака или умешности наставника јер деца Доситеја не виде као историјску, већ као личност о којој су учили на часу српског језика. Знање је очигледно спаковано у фиоке. 🙂

Вечерње новости: Осмацима Доситеј личио на Ван Гога (20.6.2018)

На биологију није било замерки, тако да колеге које су биле прегледачи нису имале тежак задатак. Но, тиме се наше активности не завршавају. Најављене су обуке за колеге које ће следеће године предавати у 5. разреду.

Зелена учионица: Обуке наставника од 1. јула (13.6.2016)

Неке колеге већ знају када ће имати обуку, друге не, а све зависи од школске управе. Но, сви наставници знају како ћемо радити следеће школске године.

Зелена учионица: Школски календар за 2018/2019. годину (Србија и Војводина) (14.6.2018)

Пошто је на овом линку календар само за средње школе за Војводину, ево и за основне.

35682339_2133374473606261_3289783711368740864_n

И пошто смо апропо комбинованог теста причали о незгодним сликама, ево и једне згодне. То је награђени рад ученика наставнице Сање Урошевић Парезановић на конкурсу Покрета горана, поводом обележавања 5. јуна – Дана заштите животне средине. Према календару 5. јун нам је идуће године радни дан, па ето идеје како да га обележимо.

ЖСња Урошевић Парезановић

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Дивили смо се сликама наше професорке;
  2. критички смо се осврнули на овогодишњи комбиновани тест;
  3. најавили смо обуке за наставнике;
  4. сазнали смо шта нас све очекује;
  5. промовисали смо пример добре праксе.
Advertisements

Нисам сигуран да је по новом плану и програму домаћинство предвиђено као изборни предмет, али ћемо се ми домаћинством свеједно бавити. У ствари, нећемо ми него Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Такмичење „Домаћинство које су ласте изабрале“ (до 17.6.2018)

Поменуто Друштво је израдило сјајан постер и то наново о ластама.

А лепе постере, односно паное, направили су ђаци колегинице Весне Миленовић, а у вези са националним парковима диљем света.

Весна има још лепих идеја, па је тако у својој школи организовала изложбу хербаризованог биља. Ова поставка радова као у каквом музеју показала је малим петацима да је њихов труд довољно вредан да се прикаже и да му се да на значају.

Изложба у (правом) Музеју науке и технике, под називом „Од ћелије до домена“ завршена је 3. јула. За оне који нису успели да је обиђу, фотографије аутора Милоша Јуришића дочараће како је све то изгледало. Фотографије припадају Документационом центру Музеја науке и технике у Београду.

То је био омаж старим врстама, а ево једне вести и о новим – макар на подручју Србије.

Национална географија: На обронцима Старе планине откривена нова врста биљке (4.6.2018)

У Јапану откривена је нова врста воденог медведа.

Једна од разлика између новопронађене врсте и других, до сада познатих, у томе је што су виђени представници оба пола. Код других врста налажене су углавном само женке. Друга разлика је што једу алге, док су друге врсте карниворе.

И кад поменух алге, ево једне која је необична по томе што иако нарасте до 5 цм, састоји се од једне једине ћелије. На латинском је зову Valonia ventricosa, а на енглеском говорном подручју и мехурић алга и морнарево око. Слика ће вам најбоље објаснити разлог за овакво име. 🙂

Ова алга није нова врста, али лепо илуструје да и о старим врстама можемо да научимо штошта новог. Оно што нас још новога очекује је нови закон.

Н1: Триван: Србија ће се мењати уз Закон о климатским променама (23.5.2018)

И доста са новинама данас, а читамо се следеће недеље где ћу опет представити неке нове и старе вести. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Вабили смо ласте да нам дођу у домаћинство;
  2. дивили смо се радовима ђака;
  3. разгледали смо дивне фотографије;
  4. открили смо нове врсте;
  5. поздравили смо усвајање новог закона.

Reduce-Reuse-RecycleПре него што сам отишао јуче са конференције, одслушао сам још једно предавање. У питању су биле технике за ефикасније учење, о којима је говорила Јехона Ђурђеаља са Косова. Јехона ради за организацију Тока која има за циљ едукацију младих. Ово је било изузетно надахнуто предавање, а поменула је и једну активност која се ради у дворишту и замишљена је као „игра без граница“. Ђаци добијају цедуље са називима разних материјала и треба да дотрче до кутија са називима: редукуј, наново искористи и рециклирај. Сваки папирић треба да сместе у одговарајућу кутију. Ова активност се младима допада јер је енергична и такмичарског карактера. Публика није имала баш такве активности, али некакве активности је имала, тако да ово предавање није било обично.

Обична или не, тек то је била и моја последња активност на овогодишњој конференцији. Моје мишљење о конференцији читаћете за који дан на Бигзовом школском порталу, а овог пута завршну реч ће дати Снежана Марковић. Пошто сам нешто трапаво урадио, интервју је „пресечен“ на два дела, али видећете да није страшно. Апропо тога Снежа ми је рекла да побољшам своје информатичке компетенције, што сигурно није лош савет. Уосталом, редовним доласком на „Нове конференције“ из године у годину већ увелико радим на томе. 🙂

9:20

Ево га и други дан. Предавања су већ почела, а ја полагано хватам залет уз јутарњу кафицу. Још увек је празњикаво, али људи почињу да долазе.

20180609_091729

10:35

Свратио сам до сале Инсерт да чујем искуства гошћи из Словеније. Др Магдалена Шверц и Маја Вичич Крабоња представиле су пројекат на коме раде и њихова ведрина и ентузијазам су ме подстакле да их замолим за интервју.

10:45

Ево га и обећани интервју.

Причао сам и са директором тамошње школе Робертом Гајшеком и упитао га како мотивише наставнике да раде на пројекту, што је ипак додатни рад. Рекао ми је да је то мањи проблем јер у школи праве атмосферу тимског рада, а да су технички проблеми већи (када закаже опрема). Ипак вреди јер ђак који је радио на неком пројекту много више ће знати од онога који је само слушао о пројекту. Нису исте ствари ако слушате о нечему и ако радите на нечему, закључио је Роберт.

11:25

Срео сам Ирину Дамњановић и морао сам да искористим прилику да је питам и у вези са предавањем које је одржала овде на конференцији, али и о новом програму из биологије.

12:00

На блогерском ћошету је врло живахно и вазда се нешто ћућори.

Но, у паузама ћаскања посећујемо и предавања и ево управо сам пристигао из сале Мајкрософт где се прича о популаризацији библиотека. У једној од њих у свету (нисам чуо где конкретно) библиотекар је робот, врло омиљен међу млађима. Ето начина да им се приближи књига.

20180609_114708

13:05

На штандовима има гужве као и у салама. Конкретно, на штанду Бигза је предавање које је изазвало лепо интересовање.

20180609_121423

За блогере иначе нема паузе, па када сам изашао напоље искористио сам прилику да разговарам са гостом из Хрватске Хрвојем Месићем. Он је био и предавач и његово предавање је било у вези са новим технологијама, али другачије у односу на све остале. Наиме, он се (као физичар) бави колико је зрачење из свих тих компјутера и мобилних телефона и да ли је оно опасно за нас. Сви пропагирају ИКТ у настави, али је питање да ли је то опасно за децу и за наставнике који су све време изложени и да ли је потребно можда чак и прогласити наставничку професију за ризичну и у складу са тим је и платити. У Хрватској су овај проблем толико озбиљно схватили да су уложили значајна средства у истраживање (помињу се ту неки милиони). И то све у оквиру Карнет пројекта.

20180609_123415

Хрвоје Месић је први слева, а у друштву је колега физичара.

И да вам откријем тајну – на моје питање да ли имамо „мини Чернобиљ“ у учионицама, одговорио је да немамо. Дакле, зрачење од све те опреме није опасно.

15:20

На једном од штандова (видећете на слици која је фирма) затекао сам и нешто корисно за час биологије. Ово бисмо могли назвати старим добрим моделом на новим технологијама.

20180609_131304

У сали Мајкрософт Филип Беџ (ваљда сам добро транскрибовао презиме) говори о развијању СТЕМ курикулума у основној школи. То занима и нас биологе пошто се у поменутом акрониму крије и енглеска реч за (природну) науку, па тако и биологију. Колико сам успео да пропратим, ово развијање креће од дечјих цртежа. Чак је и светским научницима јасно да на млађем узрасту дијаграми не постижу циљеве којима су се надали, па су се оријентисали на више „уметничкије“ цртеже.

20180609_150714

9:40

Пристигао сам и сместио се у наш блогерски кутак. Није више на оном месту као претходних година и сада смо истуренији. Тако да ћете нас лако видети и добродошли сте да чаврљамо.

20180608_094701

Одмах имамо и друштво у ћошку блогерскоме!

11:00

Пре него што пређем да извештавам, морам да вам представим колегинице блогерке Југу и Јецу. Кликом на њихова имена ући ћете на њихове блогове и тамо добити још неке лепе информације о конференцији. У блогерски кутак је свратила и Снежана Марковић, па су Јеца и она мало позирале да нам представе одевну колекцију за предстојећу сезону пролеће/лето 2019.

11:50

У сали Мајкрософт наступа Ричард Гервер, који је директор једне тамошње школе. Причао је како је његова школа била веома лоше котирана и да је лако добио посао директора јер је једини за ту позицију и био заинтересован. Нико није желео у брод који тоне, да тако кажем. Школа сада ради добро (била је у 2% најлошијих, а сада је у 2% најбољих), а тиме је Ричард заслужио право да држи предавање (врло живописно, са све глумачким моментима) и каже да су технологије одиграле значајну улогу. Поменуо је и да је имао идеју да од школе направи Дизниленд и изгледа да је у томе успео. 🙂

20180608_111738

13:05

У хали Мајкрософт је сада у току прича о свему ономе што смо научили из ПИСА тестова. Предаје Алфонсо Ехазара (ваљда сам правилно транскрибовао име), а да вам не бих препричавао графици вам говоре више од речи.

13:35

Био сам на штанду Мајкрософта и тамо се одржава сјајна радионица у којој присутни ђаци радо учествују, а видех да је занимљиво и наставницима. Кроз суперпознату игру Мајнкрафт ђаци уче разне предмете. Има и биологије, али хемија је (морам признати) урађена скроз интерактивно и интересантно. Дакле, ред јурцања лавиринтима и потраге за дијамантима, као у свакој игрици, а ред учења о белим радама.

20180608_112509

14:45

Пре сат времена у сали Мајкрософт представила се школа из Финске са тзв. собама за бег у образовању. Помислио сам да су то собе где може да се збрише када нас обавезе савладају или да се попије кафа уз чаврљање, али ипак није то. 🙂

20180608_135608

У сали Алт су наступиле колеге из моје школе Тања Парезановић и Ненад Стаменовић и причали су о употреби ВР наочала у учионици. Јесам субјективан, али ми се предавање баш, баш допало. 🙂 Иначе, у поверењу, док ово пишем уједно и позирам за ТВ (док други дају интервјуе тамо у првом плану). 😀 Догађај је медијски пропраћен и моћи ћете о њему да чујете у оквиру научног програма РТС-а.

16:05

Разговарао сам са Тањом Аднађевић са штанда Центра за промоцију науке. Тамо имају 3Де штампач и пробао сам (додуше не баш успешно) да нацртам тродимензионалног коња. Ову активност, лего-робота и још много тога овај центар нуди ђацима и уколико се пријавите за посету онлајн, можете тамо да направите читав час или ваннаставну активност са све пројектном наставом (што је императив реформе школства која се тренутно дешава). Само цртање је бескрајно занимљиво и верујем да ће бити пун погодак и мотивисаће ђаке за рад, а осим знања стећи ће и значајне моторичке вештине. Углавном, добродошли смо у Центру.

tumblr_mti5glEzeO1sh9h80o5_250Као што већ знате, завршено је републичко такмичење из биологије. На друштвеним мрежама и уживо што сам чуо, колеге су похвалиле оба теста као врло лепа и што је битније, са логичким задацима где се инсистирало на разумевању и примени знања. У поређењу са градским такмичењем, сматрају колеге, ово је значајно квалитетније.

Ђаци су нам сви били препаметни и без обзира да ли су освојили награду или нису, сам долазак на републичко је већ огроман успех. tumblr_mm4oyceeJ21s2xab7o1_400Честитам свим ђацима и њиховим наставницима.

Ево их и тестови:

Тестови за седми и осми разред са кључевима

Тестови су преузети са сајта на коме ћете видети и коначне ранг листе.

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Републичко такмичење из биологије за основне школе, 2018. – Коначна ранг листа (27.05.2018)

Организатори су и овај пут припремили леп програм за ђаке који су дошли, па су, заједно са наставницима, могли да бирају између четири дестинације. Ја сам се одлучио за Музеј науке и технике где је била поставка „Од ћелије до домена“. Поставка је мала, али заиста импресивна. Модели који су тамо су фасцинантни, а информације које ћете тамо чути су скроз занимљиве. Разговарао сам са Наташом Ђорђевић, студенткињом са факултета која сјајно објашњава разлику између прокариотске и еукариотске ћелије. Давно нисам видео бољу илустрацију која прати ту причу, а ту су и сјајни џиновски модели ћелија. Мало сам и фоткао, али нисам све јер вам желим да одете са ђацима и уверите се и сами колико је добро.

Када поменух импресивне моделе и рад студената, имам још један сјајан, мимо изложбе, али пре тога док још нисмо изашли из еволуције, да завршимо са читањем књиге др Алексеја Тарасјева:

И обећани модел за крај дело је Дијане Крстески.

Дијана Крстески

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас…

  1. Погледали смо (још једном) тестове са републичког такмичења;
  2. честитали смо свим учесницима;
  3. посетили смо изложбу „Од ћелије до домена“, а ако нисмо, морамо јер штета је пропустити;
  4. завршили смо са читањем књиге „Биологија и креационизам“;
  5. дивили смо се моделу анатомије морског јежа.

Три боје: Браон

Почео бих једним питањем о којем сигурно нисте размишљали. Да ли знате зашто су фекалије браон боје? 🙂 swirls_with_disco_lights_by_andrea1981g-d69p9zi (Small)Одговор сам нашао на следећем сајту на коме можете да играте (и ваши ђаци, наравно) едукативну игру која има везе са трансфузијом крви.

Nobelprize.org: The blood typing game (приступљено 22.5.2018)

Ах, да, одговор. Два милиона црвених крвних ћелија умире сваке секунде у нашем телу. Нешто хемоглобина у црвеним крвним ћелијама се не искористи у производњи нових таквих ћелија, већ се претвара у пигмент који измету даје браон боју.

Занимљиво, али нећемо о томе, већ баш о црвеним крвним ћелијама. Не, нећемо ни о њима, већ о белим крвним ћелијама и њиховој способности да бране наше тело од болести. Све то имате у презентацији Драгане Косовац.

Наше тело се фино брани од болести, али некада то није довољно, па морамо да узимамо подршку у виду лекова. О лековима нас очекује једно лепо предавање на Биолошком факултету. Најављено је за чланове БИД-а, али верујем да неће имати ништа против да се ту умува и покоји наставник, али и ђак колега из средњих школа.tumblr_mjv8cnmgQH1rs8w78o1_500 (Small)

Фејсбук догађај: Предавање: „Од змијског отрова до лека“ (за 24.5.2018)

Предавања нису једини начин да сазнамо нешто ново. Има нешто и у читању. 🙂 За ту прилику, настављамо са објављивањем сјајне књиге др Алексеја Тарасјева:

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Играли смо едукативну игрицу;
  2. сазнали смо одговор на вишегодишње питање које нас је мучило;
  3. обогатили смо своју библиотеку презентација једном новом;
  4. најавили смо лепо предавање;
  5. наставили смо са читањем књиге о еволуцији.

Облак ознака