Сајт за наставнике биологије

Време за припремање

На почетку данашњег чланка најпре једна информација за средњошколске колеге и њихове ђаке, а онда следе садржаји за све биологе и оне који се биолозима осећају. 🙂

bio04 važne informacijeВажне информације

Ове школске године припремна настава за пријемни испит из биологије почиње овог новембра, а не као до сада од фебруара наредне године. Више информација о овоме пронаћи ћете на линку Биолошког факултета Универзитета у Београду. Верујем да заинтересованих има, а ја им желим много среће на пријемном испиту и успешан упис на факултет.

bio04 projektiПројекти

Nauku primeni 3Наставници биологије су већ успешни и неки од нас учествују у разним занимљивим пројектима. Оливера Коларић је са својим Удружењем биолога Крушевца покренула чак два пројекта и можете их видети у документу који следи.

Опис пројеката

Неуморна Ена Хорват стално ради на Физи Бизи Фесту и на том фестивалу се дешавају веома лепе ствари. Неке од њих су и предавања, а ово је о глобалном загревању. Предавач је др Оља Маричић са Педагошког факултета у Сомбору.

bio04 sa časovaСа часова

Предавања одржавају и ђаци нашег колеге Славољуба Тоскића. Следи озбиљно предавање о озбиљном вирусу.

Следи још једно предавање о микросвету и једноћелијским организмима.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Ја се нисам бавио једноћелијским организмима, али ћелијама јесам, а уједно и припремном наставом за осмаке. За крај следи линк ка онлајн огласној табли где ћете пронаћи разне корисне материјале на тему цитологије.

Лино: Све о ћелији

Дакле, почели смо припремном за средњошколце, завршили припремном за основце и мислим да смо се за ову недељу довољно припремили.

Наука кроз приче

Да ли знате шта је грађанска наука? Ако знате, време је да учествујете у њој, а ако не знате, време је да сазнате и учествујете у њој. 🙂

bio04 naukaНаука

Мирко Ђорђевић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ нам је и прошле године представио пројекат и то се показало као успешна промоција. Најбоље узорке и највећи број њих добијали су управо од наставника биологије и њихових ученика из места у унутрашњости. Примера ради, проф. биологије Тамара Ђурић из Пожаревца је са ученицима послала жишке са више од 30 локалитета из источне Србије, док је проф. биологије Марија Атанасковић из Шапца прикупила са ученицима жишке са скоро 20 локација из западне Србије, што можете испратити на линку: http://www.opasuljise.rs/en/map/

Ове године настављају са пројектом уз подршку ЦПН-а и поново нам пишу са молбом наставницима да се укључе са ученицима у њихов пројекат. Посебно су им интересантни наставници из Војводине, пошто из тих крајева имају најмањи број узорака. Наставници могу сазнати и мејл и контакт телефон за додатне информације на ФБ групи за наставнике биологије.

Неке детаље о пројекту можете прочитати и у тексту „Наука кроз приче“.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Једна кратка прича и уједно смешна, стиже нам из једног музеја у Вашингтону. Погледајте.

У нашем природњачком музеју нема оваквих непријатних изненађења, напротив. Бирају се врло лепе теме и корисне за наше ђаке. Преносим део објаве са ФБ природњачког музеја.

На лак и забаван начин сазнајте како се поједине врсте на врло необичан и јединствен начин прилагођавају условима живота. Тајне о деветопојасном оклопнику, корморану, и рамонди откриће Вам наша колегиница Драгана Вучићевић, кустос.

Дакле, предвиђена је радионица сутра, 30. септембра 2021. у 12 часова у згради Природњачког музеја, Његошева 51. Пријавите се телефоном: 011 3442 265 или мејлом: draganav@nhmbeo.rs

Још један догађај, овај пут за ђаке из Сомбора:

Пошто је наша колегиница Ена Хорват баш вредна, ево још мало догађања у наредном периоду.

Занимљивости

У Сомбору фестивал, а у Европи је Амазон. Како сад то, одговара следећи текст.

Блиц: „Европски Амазон“ Екосистем Мура-Драва-Дунав постаје највеће заштићено речно подручје у Европи (12.9.2021)

Са часова

Екосистемима су се бавили и ђаци Наташе Ранђеловић и правили сјајне моделе. Ђаци њене имењакиње Наташе Јановић правили су моделе од природних материјала, а моделима микросвета бавили су се ђаци Оливере Коларић. Уживајте у овим сјајним радовима, а ми се видимо следеће недеље.

Иако је распуст, активности неће мањкати ни у наредном периоду.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

У суботу 10. јула, сада већ традиционално, одржаће се манифестација Дан науке у Ботаничкој башти у периоду од 10 до 18 (уз поштовање свих пандемијских мера). Овај Дан науке организује Центар за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета Универзитета у Београду. Према мојим сазнањима, можемо посетити догађај, баш као и сваке године.

CherryBombPVZAТакође, можемо посетити изложбу „Старо и нестало воће Србије“ у Природњачком музеју, а која је отворена данас. Више о томе:

Naissus.info: Izložba „Staro i nestalo voće Srbije” u Galeriji Sinagoga (до 31.7.2021)

bio04 naukaНаука

Када већ помињемо нестале, следећи чланак се бави давно несталим организмима који су чинили фауну периода едијакаре. Постојали су пре негде између 635 и 541 милиона година и нису били налик ичему живом данас. Рецимо, неки од њих су били дуги два метра, а изгледа да су се хранили тако што су хранљиве супстанце из океана упијали целим телом. Ниједна данашња врста животиња то не би могла да изведе, тврде научници.

Рhys.org: Reconstructions show how some of the earliest animals lived—and died (11.8.2014)

Да се у историји живота вратимо у неко нама ближе, али тако далеко време, када су живели наши преци; професорка др Биљана Стојковић уприличила је сјајно предавање на ту тему.

bio04 sa časovaСа часова

Ово је био први видео за данас, а други видео нам стиже из ОШ „22. август“ из Буковца од колегинице Данице Пушковић. Видео можете погледати кликом овде.

У галерији која следи можете погледати још неке лепе ученичке радове са часова наших колега. Овога пута су све сами модели у питању: ђаци Љубице Савић правили су облике од здраве хране, воћа пре свега (у складу са најављеном изложбом), ученици Марије Шапоњић правили су моделе митозе, а ученици Наташе Ранђеловић екосистема.

bio04 metodikaМетодика

Наши ђаци праве моделе од разних материјала, па зашто не и од лего коцки? Чланак који сам одабрао за крај говори управо о томе и колико ова играчка може да буде едукативна.

The Irish times: Brick by brick: the Lego approach to learning (26.4.2016)

Свачије ћелије

На почетку бих вас упутио на једну занимљиву радионицу која нуди знања из цитологије за сваког, али пре свих за наше ђаке.

Предстојећи догађаји

Наставници биологије из околине Београда треба да погледају следећи линк и ту ће наћи информације коме да се јаве за поменуту радионицу:

Фејсбук страна: Ћелија за сваког, сапуница против корона вируса (приступљено 11.5.2021)

И ту дешавањима није крај. У оквиру манифестације „Музеји за 10“ Природњачки музеј у Београду припрема заиста много тога.

Дакле, Београђани и сви они који се у главном граду буду задесили у датим терминима имаће прилике да виде лепе изложбе, а Београђани који су били вредни у претходном периоду су наставници биологије са Звездаре.

Реч наставника

Наставници са ове општине су направили састанак општинског Актива и следи записник.

Записник са састанка Актива на Звездари (9.4.2021)

Са часова

Да не испадне да су само Звездарци били вредни, ево неких лепих радова са часова наших колегиница. На часу Весне Миленовић ђаци су се бавили заштитом животне средине, а на часу Наташе Јановић правили су моделе ћелија. На часовима Оливере Коларић такође су правили су моделе, али срца и ДНК.

Корисни материјали

Сада мало и радова наставника, тј. мене. Направио сам школски програм за 8. разред, па ће можда колегама бити од користи.

Ако ову обавезу нисте завршили, остављам вас у (срећном) раду.

Некако ми изгледа да су црна времена дошла када је потребно људе убеђивати да је развој медицине заправо бенефит. Управо то су радили професори и студенти са Биолошког факултета и направили видео у којем промовишу значај вакцине у овим пандемисјким временима.

Институције и организације

Оно што следи је порука са Биолошког факултета у Београду.

Наука

Медицина не напредује само што се вакцина тиче, наравно. И у другим сферама ове широке људске делатности увек се проналазе нове ствари. Рецимо, научници сада верују да се бројни генетски поремећаји, од полицистичне болести бубрега до неких облика дегенерације мрежњаче, потичу од цилија – чекињастих, трепљастих структура које красе површине ћелија.

У научном чланку објављеном у часопису BioScience од 1. децембра, Џорџ (George B. Witman), цитолог са Медицинске школе Универзитета у Масачусетсу, истакао је све већи број доказа да абнормалне или одсутне цилије могу проузроковати широк спектар људских поремећаја, названих „цилиопатије“ (логично).

„Болести бубрега и слепило, скраћене кости или екстремитети, гојазност – испоставило се да су све те ствари настале због оштећења цилија“, тврди он. Стручњаци додају да откриће заједничке нити између ових различитих поремећаја на крају може помоћи истраживачима да развију генске терапије за борбу против тих стања.

На први поглед, трепље делују релативно безазлено. Док ударају напред-назад ван ћелије, координисаним радом регулишу проток течности у близини. Али скоро све људске ћелије такође имају један примарни или непокретни цилијум који функционише више попут молекуларне антене. Примарни цилијум је интерно динамична структура, препуна протеина који откривају и преносе важне поруке својој ћелији о локалном окружењу. „Сигнална машина концентрисана је у трепљама“, каже Џорџ.

Ефикасна ћелијска комуникација је посебно важна за ембрион у развоју. Ако неисправне молекуларне антене одсеку или искриве сигнал у овим раним фазама, настала погрешна комуникација може пореметити стварање органа. Из тог разлога, „када имате недостатке на тим трепљама, имате пуно урођених болести“, такође каже Џорџ.

Најчешћа цилиопатија је полицистична болест бубрега, која погађа око 12,5 милиона људи широм света, што заиста није мало. Више о свему овоме у чланку:

Scientific American: Why Scientists Are Blaming Cilia for Human Disease (10.12.2014)

Корисни материјали

Када смо већ у области медицине и здравља, ево и једног корисног рада нашег колеге Славољуба Тоскића.

Још један користан видео ђака истог наставника, а у вези са тим како правити хранилицу за птице.

Са часова

Управо ову активност имали су ђаци Емине Илић и правили кућице за птице. Ученици Љубице Савић правили су разне скулптуре од здраве хране, а моделе система органа Јелене Симић. Уживајте у дивним радовима.

Дана 31.03.2021. године у 19 часова одржан је онлајн састанак председника актива, стручних удружења биолога Србије на платформи Гугл мит у организацији Удружења биолога Крушевац. Водитељи састанка били су Оливера Коларић, Дејан Бошковић, техничка подршка Марина Лазаревић, а домаћин састанка Удружење биолога Крушевац. Састанку је присуствовало 27 наставника.  Тема састанка је  одлука о конкретном предлогу будућих такмичења која ће бити представљена Комитету за образовање Српског биолошког друштва.

Дневни ред састанка:

  1. Пропозиције и дипломе такмичења из биологије
  2. Разреди учесници такмичења
  3. Начин реализације и модел такмичења
  4. Наставни материјал за такмичења
  5. Разно

Ток састанка:

1. Састанак је отворила Оливера Коларић, представила дневни ред и увела учеснике састанка у тему састанка. Дејан Бошковић је поздравио учеснике састанка и представио модел гласања за сваку тачку дневног реда. Председница актива наставника биологије из Пирота, Виолета Петровић Поповић, представила је предлог пропозиција такмичења актива наставника из Пирота са којим је покренута дискусија. Након дискусије искристалисала су се три предлога и наставници су се појединачно изјашњавали за сваки од њих.

  1. Дипломе треба делити према освојеним бодовима (гласало је за 17 наставника).
  2. Дипломе треба делити према пондерисаним, коригованим бодовима (такође 17 гласова за).
  3. Дипломе треба делити према процентима успешности ђака (један глас је био за).

Једна колегиница је била уздржана, а закључак је да се прва два предлога представе СБД-у.

2. Следећа тачка дневног реда обухватила је разреде који ће учествовати у такмичењу. Након кратке дискусије са аргументима наставници су у великој већини гласали за предлог да сви разреди учествују у такмичењу због популаризације биологије и развијања такмичарског духа код ученика од петог разреда. Наиме:

  • 24 наставника је било за то да се такмиче сви разреди;
  • две колегинице су биле против да се такмиче 5. и 6. разред;
  • две колегинице су биле против да се такмичи осми;
  • једна колегиница је била уздржана.

3. Председници актива су изнели своје ставове за начин реализације и модел такмичења. Јелена Маркварт, предесдница актива Палилуле изнела је предлог за реализацију такмичења на основу пројектних активности и наставних области, а дала је и предлог да за сваки разред буде одређена област, тако да петаци раде најлакшу (Човек и здравље), а градацијски кроз разреде осмаци најкомпликованију. Мирела Обрадовић је изнела став о класичном стандардном тесту и новом наставном програму који ће бити заступљен следеће године код свих разреда предметне наставе. На основу датих предлога наставници су се појединачно изјашњавали

Најпре су се изјашњавали да ли да на такмичењу буде заступљено цело градиво или одређена област и овај други предлог је изгласан са 15 гласова за.

Потом се гласало о томе како да изгледа такмичење и резултати гласања су следећи:

  1. стандардни тест – 25 гласова;
  2. практични рад – 3 гласа;
  3. пројектни задаци – 5 гласова

Наставници су могли да дају свој глас и за тест и за практични рад или пројектни задатак јер такмичење може бити и комбинација ових техника. Закључак је да је највише гласова имао тест са могућношћу да се у наредним годинама укључи и модел пројектне/практичне наставе у седмом и осмом разреду на основу новог програма биологије.

4. У оквиру четврте тачке дневног реда „наставни материјал за такмичење“, Дејан Бошковић је скренуо пажњу на обимност посла и потребан ентузијазам за креирање појмовника/скрипте за сваки разред. Након краће дискусије о наставном плану и програму биологије у основним школама и различитости података у уџбеницима различитих издавача, наставници су гласали и једногласно је усвојено да се изради појмовник/скрипта за будућа такмичења, а наставници аутори скрипте/појмовника ће добити одговарајући број поена/бодова за стручно усавршавање унутар установе. Дискутовано је и о начину пласирања материјала тако да се већина учесника сложила да тај материјал буде постављен онлајн (Биоблог, али и други извори) и доступан наставницима за припрему ученика за такмичења. Договорено је да Оливера Коларић упути позив наставницима који желе да учествују у креирању материјала путем групе биолога на друштвеној мрежи ФБ, али и председници актива пошаљу имена наставника који су заинтересовани за рад. Један од закључака је и да је потребно осмислити форму (табелу) која ће се попуњавати.

5. Под тачком разно договорен је следећи онлајн састанак који ће бити одржан половином априла.

Записник саставила: Оливера Коларић, а допунио Дејан Бошковић

Ми још увек смо на онлајн настави, иако се размишљало да следеће недеље ипак кренемо у школу. Ту смо где смо и верујем да сви имамо исте муке. Зато сам за данас припремио неке корисне материјале, али најпре да видимо шта јесте, а шта није онлајн настава.

bio04 metodikaМетодика

Дакле, да видимо шта каже Зоки из Образовно-креативног центра:

ОКЦ: Шта јесте, а шта није онлајн настава? (приступљено 29.3.2021)

bio04 tehnička podrškaТехничка подршка

Иако Зоки каже да онлајн настава није постављање пдф докумената, можда ће следећи видео ипак некоме значити.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Иначе, Зоки кога помињем је Зоран Милојевић из Бора и његов Образовно-креативни центар ради много лепе онлајн семинаре. На једном од њих (Пројектна настава у зеленим темама) сам научио да правим овакве сличице (ако превлачите мишем видећете називе делова ока, а кликом на сваки од њих добијате информацију више, али и слику, филмић или задатке).

Још један житељ Бора Славољуб Тоскић, уједно и наш колега, припремио је оглед за ваше ђаке и они лако могу да га ураде у кућевним условима.

bio04 sa časovaСа часова

Надам се да ће вам ови материјали бити инспиративни, баш као и часови наших колегиница на којим су настали сјајни радови. На часу Оливере Коларић ђаци су моделовали ћелију, а код Љубице Савић направили су људски скелет на интересантан, креативни начин. Код Наташе Јановић правили су украсе од плодова шуме, да их тако назовем.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Заиста ђаци лепо раде у школи, али како ће радити на факултету – као и до сада или у новом простору, неизвесно је. О томе читајте у тексту који сам оставио за крај.

Нова.рс: Је ли Биолошки факултет остао без зграде због Рио Тинта (22.3.2021)

Дана 18.03.2021.године у 19 часова одржан је трећи онлајн састанак Стручног актива наставника биологије Србије на платформи Гугл мит у организацији Удружења биолога Крушевац. Водитељи састанка били су UntitledОливера Коларић, председник Удружења и Стручног актива наставника биологије Крушевца и Дејан Бошковић, председник Стручног актива наставника биологије Београда. Техничка подршка је била Марина Лазаревић, а домаћин састанка Удружење биолога Крушевац. Гост састанка је била Светлана Алексић, дипломирани психолог и председница Друштва психолога и педагога Расинског округа. Састанку је присуствовало 74 наставника.

Дневни ред састанка:

  1. Наставни материјал и будућа такмичења из биологије
  2. Стручно предавање „ Хибридни модели наставе и учења – изазови и прилике“, Светлана Алексић
  3. Разно

162504991_262692912009604_7649336592658502839_n

Ток састанка:

1. Састанак је отворила Оливера Коларић, представила дневни ред и госта састанка. На првој тачки дневног реда Оливера Коларић се захвалила наставницима на предлоге будућих такмичења и представила предлоге колега уз укључивање колега у дискусију. Заједничко за све предлоге је:

  • да се врате старе пропозиције такмичења које су биле пре новог правилника
  • да се направи појмовник/скрипта за припрему такмичења ученика

Све приспеле предлоге можете да видите на овом линку. Такође, можете погледати и један осврт на такмичења у средњим школамa који је дошао из Ужица.

2. У другој тачки дневног реда Светлана Алексић је одржала предавање „Хибридни модели наставе и учења-изазови и прилике“ у коме је представила начин организовања онлине наставе према смерницама ЗВКОВ.

3. Под тачком разно договорен је следећи састанак крајем априла . У међувремену председници актива и стручних удружења наставника биолога послаће своје податке на мејл bioblog2021@gmail.com поводом организовања састанка са Комитетом за образовање и председником СБД, који ћемо иницирати. Идеја је да на састанку буду представљени предлози Стручног актива биолога Србије за будућа такмичења.

Александра Лукић, председница Стручног актива наставника биологије Земуна, предложила је конкретнију сарадњу са Биолошким факултетом у Београду. Наиме, чланови стручних актива могу постати и чланови актива Центра за образовну технологију, методичко усавршавање и каријерно вођење наставника биологије, а тиме и Друштва предметних дидактичара Србије којим председава др Јелена Станисављевић, професорка методике наставе на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Први задатак овог Друштва је формирање актива наставника биологије, али су у плану и неки стручни скупови. Делатност овог Центра је примена иновативних дидактичких модела и технологија, полагање испита за лиценцу и стицање педагошких звања.

Записник саставили: Оливера Коларић и Дејан Бошковић

О епидемији корона вирусом речено је много тога, али нису све приче испричане.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Фондација „Петља“ у сарадњи са Уницефом указала ми је част да будем модератор на панел дискусији о којој ће се говорити о будућности образовања у условима који нам тренутно задају много бриге и мука. Догађај ће се згодити у уторак 16. марта у 19:00, а припреме су већ у току како би све било одлично. Саговорници су ми ауторитети у својим областима: психолог – ванредни професор са Учитељског факултета у Београду, вирусолог – доцент са Медицинског факултета у Београду и епидемиолог и човек који се својевремено борио са застрашујућом вариолом вером. У панел дискусији учествује и публика, а надам се да ћете посетити овај догађај. Пријављивање имате на линку који следи и врло је једноставно.

ФБ догађај: Знањем против епидемије — панел о образовању као кључу за превенцију епидемије (за 16.2.2021)

Следећи догађај ће се згодити два дана након тога и то је трећи по реду скуп наставника биологије из целе Србије. Преносим позив Оливере Коларић:

Драге колеге,
160433785_1464702143860991_1236815999979258589_nПозивам вас на трећи онлајн састанак Актива биолога Србије у четвртак 18. марта са почетком у 19 часова путем платформе Гугл мит.
Дневни ред :
1. Наставни материјал и реализација будућих такмичења из биологије
2. Стручно предавање „Хибридни модел наставе и учења – изазов и прилика“, Светлана Алексић
3. Разно
Позвала бих вас да ако нисте стигли да пошаљете мејл са предлогом о будућим такмичењима, то урадите до понедељка увече на мејл:
bioblog2021@gmail.com
Линк за састанак биће доступан дан раније (на наставничкој ФБ групи).
Водитељи састанка су Оливера Коларић и Дејан Бошковић, а домаћин састанка је Удружење биолога Крушевац.
Добродошли 🍀🐞!

bio04 naukaНаука

Тиме догађањима није крај. Пошто прелазимо на онлајн наставу, ни онлајн стручни скупови нам нису потешкоћа, али верујем да ће се јавити потреба и за активностима ван куће. Зато вам преносим писмо Маје Лазаревић са Биолошког факултета у Београду.

Шаљем вам линк једног интересантног ситизен сајанс пројекта који води симпатични женски тим из Естоније.

Наиме, моја колегиница Tsipe Aavik је прво на нивоу Естоније пратила фреквенцију јављања два морфолошка облика јагорчевине Primula verris на нивоу Естоније. Сада ту причу шире на целу Европу. Пошто је врло лако разликовати та два облика, у пројекту могу да учествују све особе добре воље, од деце из вртића и школа, преко научника, до пензионера.

flowers2Сва упутства и објашњења о разликовању ова два облика, као и о томе како разликовати ову врсту јагорчевине од других сличних врста, можете наћи на линку:

https://nurmenukk.ee/about-cowslip

Како јагорчевина управо цвета, било би лепо, ако вам се укаже прилика, да учествујете слањем података из Србије и да проследите овај линк свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

Хвала свима који су вољни да учествују!

bio04 aktivizamАктивизам

Ситизен сајанс (грађанска наука) је нови вид науке где сви можемо да помогнемо научницима, а не треба занемарити ни помоћ коју можемо да пружимо природи у Србији. Отуда и следеће две петиције.

Петиције „Крени-промени“: СТОП руднику литијума! Рио Тинто – Марш са Дрине!

Петиције „Крени-промени“: Референдум за Макиш и Кошутњак

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Надам се да ће се сачувати природна добра која имамо, а ми наставници имамо и додатни задатак да промовишемо заштиту животне средине међу својим ђацима. Рецимо, када се угрожавају поједине врсте, угрожавају се и све остале због ланаца исхране и зато је и важно обрадити ту тему. Ђаци Славољуба Тоскића су то урадили кроз интересантан стрип. Стрип је уједно и метода коју препоручује овај сјајан наставник.

bio04 sa časovaСа часова

Још мало дечјих радова: на часу Иване Бране ђаци су се бавили моделима ћелије, а Ане Давидовић и Биљане Ускоковић Брковић обележавали су делове цвета на врло оригиналан начин.

Остављам вас да листате презентацију ђака Гордане Владић коју сам одабрао за крај.

Болест зависности

NewYearsBugs3Овај кратки састанак је водила председница Стручног актива наставника биологије Марина Дрндарски. Она је поздравила присутне и известила их да је главна тема и разлог сазивања овог састанка избор новог председника Актива, пошто према Пословнику градског Актива њој је истекао мандат још у новембру прошле године. Уједно је дала и предлог да нови председник буде Дејан Бошковић. Присутни представници општина (Младеновац, Стари град, Земун, Нови Београд, Палилула, Звездара и Лазаревац) су овај предлог прихватили, а Дејан, као представник Раковице, био је уздржан. За потпредседника једногласно је изабрана Јелена Маркварт, представник Палилуле.

Ради боље сарадње и комуникације Дејан је предложио да му представници општинских Актива (идеално двоје њих, али макар један) пошаљу своју контакте како би направио Вајбер групу. На тај начин информације ће моћи брже да се прослеђују. Присутни су овај предлог прихватили и до момента писања овог записника већ половина општина се одазвала овом позиву.

На састанку се разговарало о припремној настави и већина присутних се изјаснила да увелико раде часове припремне наставе. Динамика је свуда иста – по један час недељно, али се у школама разликује начин реализације; негде је уживо, а негде онлајн.

Представница Новог Београда Анета Томић је препоручила колегама онлајн семинаре Образовно-креативног центра из Бора, као сврсисходне и занимљиве, а дала нам је и линк како да се више информишемо (и пријавимо) на те семинаре:

ОКЦ семинари

Чланови Актива су се договорили да пруже подршку Природњачком музеју тако што ће се више укључити у активности ове установе (посета изложбама са ђацима и слично) и тако показати колико је она важна за наставнике и наставу биологије.

На крају састанка Марина је поздравила све присутне, а свечана примопредаја печата Стручног актива одвијаће се према свим прописаним епидемиолошким мерама.

Облак ознака