Последњи чланак у школској 2022/2023.

Вест која нас је дочекала данас је да се школска 2022/2023. завршава брже него што смо очекивали.

Из штампе

Мондо: Влада Србије донела одлуку! Ово је датум краја школске године у Србији, „Рибникар“ добија меморијални центар (1.6.2023)

Када је већ тако, онда је и ово последњи чланак Биолошког блога за ову годину, али нећемо завршити пре него што објавимо тестове са овогодишњег републичког такмичења.

Корисни материјали

• Тест за осми + кључ
• Тест за седми + кључ 

Конкурси и смотре

И ове године имамо успешне такмичаре, али и успешне наставнике менторе. Но, велику пажњу морамо посветити и оним колегама који праве успешне, лепе часове. Најуспешније наћи ћете на овом списку:

Гугл документи: Центар за образовну технологију, методичко усавршавање и каријерно вођење наставника биологије – Резултати конкурса „Најбоља методичка иновација у настави биологије“ (21.5.2023)

Са часова

Биолошки блог нема такмичарски карактер, али радо објављује лепе радове колега и њихових ђака. Ђаци Весне Миленовић бавили су се варијабилношћу и то на примеру најлепшег инсекта на свету, а ученици Андријане Марковић Јанковић правили су моделе биома. Од Александре Арсенијевић нам стиже нешто сасвим другачије: радови на домаћинству. Пошто и биолози предају овај предмет, ево примера како то може лепо да изгледа.

Реч наставника

Остало ми је за крај да честитам успешним ђацима и наставницима и да пожелим што мање стресан крај ове врло несрећне школске године. Верујем да ће наредна бити боља, а ми се тада и видимо. 

Доба открића

У скорије време научници су открили много тога.

Наука

Ако сте љубитељ фантастике и гледали сте „Господаре прстенова“, биће вам занимљиво да су научници читаву новооткривену групу лептира назвали по главном зликовцу Саурону. Тим међународних истраживача открило је чак девет група лептира и једна од њих има крила на којима као да је насликан симбол овог чаробњака. Изразити спојени наранџасти прстенови окружују црно-беле пеге на задњим крилима овог рода – Saurona. Како ови лептири изгледају видећете на следећем линку:

CNN: A new group of butterflies has been named after the ‘Lord of the Rings’ villain (12.5.2023)

Научници су пронашли још неке животиње, али овог пута у питању је група која је вредно сведочанство историје живог света. Давно, давно у геолошком времену, пре неких 600 милиона или 700 милиона година, прве животиње су еволуирале на Земљи. Њихови најближи рођаци који и данас живе су сунђери, жарњаци и реброноше. Али тачно ко је од њих најближи сродник првих животиња, остало је једно од најспорнијих питања у еволуционој биологији. Са неколико фосила ових раних, меканих животиња, њихова историја је нужно била мутна и било је изазовно реконструисати оно што се догодило.

Научници су то урадили тако што су упоређивали хромозоме ових животиња, али и једноћелијских протиста. И победник је – реброноша!

У часопису „Природа“ пише да је тим је преузео нови, креативан приступ анализи генома ових раних животиња. Током стотина милиона година, секвенце гена су толико мутирале да је сваки сигнал о сродству различитих линија „испран“. „Дакле, потребно вам је нешто што еволуира веома споро што можете пратити“, закључио је Ден Роксар, еволуциони геномичар са Берклија, који је надгледао студију. Уместо да се посматрају промене у нуклеотидима (промене у ДНК од једног слова), метода — коју је развио Роксар, заједно са колегама са Универзитета у Бечу — фокусира се на карактеристике већег обима у геномима: групе гена на хромозомима.

Ова техника се заснива на једноставној идеји: током еволуционог времена, редослед гена на хромозому се мења преко мутација – на пример, преко инверзија које мењају редослед гена унутар хромозома. Иако се њихов редослед може променити, гени на хромозому формирају неку врсту повезане групе и обично се не мешају са генима на другим хромозомима. Али у ретким приликама, хромозоми се могу сломити и спојити, што доводи до мешања тих група веза. Ови догађаји су довољно ретки да их је могуће пратити све до порекла првих животиња.

Scientific American: The Closest Living Relative of the First Animal Has Finally Been Found (17.5.2023)

Све то теоретски делује лагано, али верујем да су се научници доста намучили посебно када раде са тим „микро-стварчицама“. И када смо у микро-свету још једно откриће.

Quantum of Science: Otkrivena nova organela. Provjerite za šta je važna (7.5.2023)

Са часова

Нису се органелама бавили само научници, већ и ђаци колегинице Оливере Коларић. Ученици Наташе Соскић су се бавили дезоксирибонуклеинском киселином, а ученици Бранке Кремић варијабилношћу на примеру лала.

Корисни материјали

Ученици Славољуба Тоскића бавили су се калоријама и имамо још један занимљив филмић за час са петацима.

Забава

И да јелом и пићем завршимо. Истраживачи су пронашли боцу пива која је чамила на дну океана у потопљеном броду целих 170 година. Знамо да је вино све боље што је старије, али да ли то исто важи и за пиво? Заправо, нашао се неко ко је и окусио и омирисао и закључак је да има укус на козу, а мирише на трули купус. 🙂

IFL Science: 170-Year-Old Shipwreck Beer Tastes Like Goat And Smells Of Rotting Cabbage (9.3.2015)

Ја вам желим пријатније освежење и леп викенд који ће ускоро.

 

Јато на Полету

Овогодишње такмичење из биологије приближава се финишу. Објављујем и коначне листе пристигле из СБД.

Важне информације

Коначне листе за петаке и шестаке су дефинитивно коначне јер се њихово такмичење за ову годину завршило. Честитам на успесима, а очекујем да ће идуће године ови ђаци бити још бољи.

• Коначна ранг листа петака_2023
• Коначна ранг листа шестака_2023

Седмаке и осмаке чека финале и желим им много успеха.

• Коначна ранг листа седмака_2023
• Коначна ранг листа осмака_2023

Техничка подршка

Право да вам кажем, нисам се бавио анализом резултата на окружном, али има ко јесте. На следећем блогу наћи ћете занимљиве анализе успеха ђака свих предмета.

Биологија КП: Прелиминарни резултати окружног такмичења из биологије за основне школе 2023 (27.4.2023)

Са часова

И док се млади аутор блога Драган Јовчев бавио статистиком, ђаци на часовима наших колега бавили су се креативним радом. Правили су моделе органела (Оливера Коларић), а бавили су се пасуљологијом (Тамара Микић) и биомима (Андријана Марковић Јанковић). 

Предстојећи догађаји

Ако се пита Жељко Станимировић (а пита се), ми можемо да се бавимо и птицама. Прилика да нам оне буду тема дана ће се указати врло ускоро.

Да би се присуствовало садржајним радионицама и лепим шетњама потребно је постати члан овог Друштва. Како се то чланство стиче, најбоље је да погледате на сајту. 

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Дођите на „Полет” у Овчарско-кабларској клисури (за 13.5.2023)

Ако сте већ члан, лепо се проведите. 🙂

Окружно такмичење из биологије 2023.

У недељу 23.4.2023. је било окружно такмичење из биологије.

Тестове и решења са овог такмичења можете преузети на следећим линковима:

• Тест за 5. + кључ 
• Tест за 6. + кључ
• Тест за 7. + кључ
• Тест за 8. + кључ

Према ономе што сам чуо од колега, тестови су овога пута били сасвим добри, оптималне тежине. Ми често критикујемо тестове и то је у реду, али ево и да похвалимо добар посао. 

Такође бих ја похвалио ђаке и њихове менторе што су учествовали јер само учешће на овом нивоу такмичења је успех. Честитам и свим освајачима дипломе, посебно малима, петацима и шестацима јер се за њих овогодишње такмичење завршава.

• Прелиминарна листа за 5. разред: окружно такмичење из биологије
• Прелиминарна листа за 6. разред: окружно такмичење из биологије

Седмаке и осмаке очекује још један ниво такмичења – републички и за почетак треба проверити прелиминарне листе:

• Прелиминарна листа за 7. разред: окружно такмичење из биологије
• Прелиминарна листа за 8. разред: окружно такмичење из биологије

Још једном честитке свима и пуно успеха желим на републичком такмичењу.

Лековито биље и човек змај

Градско такмичење је на прагу, ево већ у недељу и некако смо успели (или нисмо успели) да сазнамо где идемо, односно које су нам школе домаћини. Но, као да нам такмичења није довољно, имам једно баш лепо за вас.

Конкурси и смотре

Што кажу, слика говори хиљаду речи, а слика са речима говори милион. Све вам је ту. 

Корисни материјали

Када смо код биља, петаци често праве хербаријуме. Да бисмо им олакшали овај посао, ту су ђаци колеге Славољуба Тоскића.

Са часова

Лепе хербаријуме, али и експерименте са биљкама и паное о заштити животне средине правили су ђаци Силвије Јовичић. Ученици Милијане Муратовић су приказивали циклусе развића, а ученици Жељке Симић су представљали делове људског скелета. 

Наука

Жељкини ђаци бавили су се скелетом човека, а то су прошле године радили и научници. Додуше, врста којом су се бавили није баш наша, али је сродна. Ради се о врсти Homo longi. 

Bigthink.com: Homo longi, the dragon man: Researchers identify our closest relative (29.6.2021)

Још 1933. откривена је мистериозна фосилна лобања у близини града Харбин у провинцији Хејлунгђанг у североисточној Кини. Лобања је била скоро савршено очувана, са четвртастим очним дупљама, дебелим избочинама обрва и великим зубима, али тада нико није могао тачно да објасни коме је припадала. Лобања је много већа од оне коју има Homo sapiens и друге сродне врсте, а сама величина мозга је била слична оној коју имамо ми. Све до данашњих дана место настанка и период настанка је остао неразјашњен.

Сада је тим кинеских, аустралијских и британских истраживача коначно решио загонетку. Лобања представља до сада непознату изумрлу људску врсту. Истраживање, објављено као три студије у часопису „Иновације“, сугерише да је ово наш најближи рођак у људском породичном стаблу.

Назван Homo longi, што се може превести као „Змајева река“, добио је име по провинцији у којој је пронађен. Идентификација лобање, за коју се сматра да потиче од педесетогодишњег мушкарца, делимично је заснована на хемијској анализи седимената заробљених у њој. Научници су га „сместили“ у средњи плеистоцен, пре 125.000 до 800.000 година. 

Предвиђа се да је заједнички предак лонгија и сапиенса живео пре отприлике 950.000 година. Штавише, то сугерише да су обе врсте делиле заједничког претка са неандерталцима пре нешто више од милион година, што значи да смо се можда одвојили од неандерталаца 400.000 раније него што се раније мислило (мислили смо да је то било пре 600.000 година).

До сада су неандерталци сматрани нашим најближим рођацима (према студији, одвојили смо се од Homo heidelbergensis пре неких 1,3 милиона година). Дебате о еволуцији модерних људи и о томе шта је то што нас чини „људима“ стога су се у великој мери ослањале на поређења са неандерталцима. Али ново откриће гура неандерталце један корак даље од нас самих и чини једноставна поређења између ове две врсте много мање важним за разумевање онога што нас на крају чини оним што јесмо. Ипак, треба и рећи да их не „гурају“ сви научници и да ово мишљење ипак није прихваћено у целој научној заједници и колико сам разумео, спорне су методе датирања. 

Иако ће облик породичног стабла представљеног овде вероватно издржати тест времена, још је прерано прихватити ове предвиђене датуме дивергенције као дефинитивне. Уз то, истраживање такође баца важно светло на то како су се људске врсте појавиле и шириле кроз средњи плеистоцен у све области наше планете. Најважније је да су се многе од ових врста можда укрштале.

Оно што свакако можемо закључити је да прича о драматичној људској еволуцији очигледно није потпуно испричана. 

Ни прича о овогодишњем такмичењу није још испричана, а наставља се у недељу. Желим вам свима много успеха. 

Идеје за планету

Све нам је ближе окружно такмичење, али заиста не треба то да нам буде једина активност. Зато имамо неке лепе најаве.

Конкурси и смотре

До 15. маја можемо учествовати на конкурсу за најбољу методичку иновацију у настави биологије. Све детаље можете видети на линку:

Центар за образовну технологију, методичко усавршавање и каријерно вођење наставника биологије: Конкурс за најбољу методичку иновацију у настави биологије (пријаве до 15. маја)

И за ђаке постоји конкурс истог овог Центра. И они и ви се можете информисати на линку:

Центар за образовну технологију, методичко усавршавање и каријерно вођење наставника биологије: Конкурс „волим биологију“ (2023) (пријаве до 15. маја)

Ако се одлучите за ово, желим вам пуно успеха и лепе пројекте.

Важни датуми

До 15. маја имамо времена и да обележимо један значајан датум – Дан планете Земље. Уколико вам мањкају идеје за експерименте, СТЕМ центар вам нуди неке: идеја 1, идеја 2 и идеја 3. 

Са часова

Ипак, верујем да вам идеја неће мањкати јер радови ученика наших колега говоре сасвим довољно о томе. Ученици Данице Пушковић правили су паное о загађењу, а модели ћелија су настали на часовима Јоване Батес Крстин. Иначе, један модел ћелије је правила и Јованина кћерка, што сведочи о томе да ивер не пада далеко. 🙂 Модели ДНК дело су ђака Марије Медаревић.

Корисни материјали

Осим модела, ученици праве и хербаријуме. Ту нам могу помоћи ђаци Славољуба Тоскића и видео који су нам припремили. Уживајте.

 

Припремна и друга настава

Проба завршног је за нама и многи наставници су у обавези да направе анализу.

Техничка подршка

Уколико желите да направите детаљну анализу по задацима, вероватно вас занимају и стандарди по којима су ти задаци рађени. Наћи ћете их на сајту ЗВКОВ-а, а на овом линку. Све што треба да урадите је да потражите спецификацију теста, а линк сам вам приказао на следећој слици (болдован):

Корисни материјали

Након анализе следи и припремна настава која треба да стави фокус на оно што је слаба страна наших ђака (иначе анализа нема смисла). Шта је то ђацима потребно видећете сами, а претпостављам да је неким наставницима потребан план за припремну, па га ја овде делим са вама.

План припремне наставе

Са часова

Не сумњам да ће часови припремне из биологије бити добри, јер наставници биологије све тако и раде. И овог пута мало доброг рада са часова наших колегиница: Душице Александров (живот под водом), Маријане Марковић (фосили) и Наташе Грујичић Исаков (циклуси развића).

Пројекти

И још један пример доброг рада стиже нам из школе колегинице Јелена Рокнић. Тамо су прославили Дан шума. Уживајте у сјајном филмићу снимљеном тим поводом.

Општинско такмичење из биологије 2023.

У недељу 19. марта је одржано општинско такмичење. Општи утисак је да ово такмичење неће бити упамћено као добро и чак га поједине колеге упоређују са оним познатим од пре седам година које је тада подигло велику прашину. Но, да кренемо редом.

А ред налаже да најпре објавимо тестове и кључеве.

• Тест за 5. разред + кључ
• Тест за 6. разред + кључ
• Тест за 7. разред + кључ
• Тест за 8. разред + кључ

Уз ово иде и допуна кључа за 5. разред:

• 13. задатак под 1) се признаје свакако јер у самом задатку је пропуштен део са појмовима, а под 2) и под 3) се признају бројеви без обзира на редослед;
• 16. задатак под 2) носи по 2 бода за назив органа и по 1 бод за сваки број. 

Реч наставника

Преносим мишљења колега.

Пети разред

Очекивања су да тестови за 5. и 6. разред буду растерећенији јер је то узраст где баш треба форсирати популаризацију биологије, али оваквим тестовима се изгледа постигао контраефекат. 

У питању број 16 инсистирало се на људским органима, иако је анатомија и физиологија људског тела програмом предвиђена тек за наредну годину. Питање број 2 није коректно и могли бисмо дискутовати да ли се тачан одговор налази међу понуђеним дистракторима, а дискутабилно је и питање број 7; резултати и дискусија треба да претходе закључку у научном истраживању, а не обрнуто што је дато у кључу. У 12. питању у уводном тексту се каже да птице лете с јесени на југ, али је у одговору требало написати да се то дешава зими. Та одредница „с јесени“ није баш најјаснија који временски период заиста обухвата.

Шести разред

Овај тест је више критикован него тест за пети. У питању број 7 се појављују рибозоми иако их шестаци не уче. Такође, колеге сматрају и да је питање број 2 претеривање јер се помиње дезоксигенисана крв. Задатак број 8 је сигурно садржавао грешку у кључу јер када крошња дрвета заузима облик заставе то није реакција, већ акција: ветар делује на дрво, а не обрнуто. Да је наведен пример да шуме ублажавају налете ветра, тада би то већ био утицај живе на неживу природу. Ако ћемо баш да цепидлачимо у питању број 13 и бројем 2 су такође обележене и лажне ножице (свеједно је да ли имају хранљиве вакуоле или не, цитоплазма се прелива у њих). Примедба је и да је 15. задатак из области наслеђивања и еволуције која није била предвиђена Правилником. 

Седми разред

Седми разред је мање критикован у односу на шести и осми. Задатак број 5 се испоставио проблематичан јер су ђаци обележавали алеле латиничним словом х. Х и х пишу се исто (за разлику од А и а) и тешко је било рећи да ли су ђаци написали два мала или два велика слова, тако да је сваки хомозигот са таквим избором слова био – тачан. Можда је било боље да су аутори задатка понудили симболе. У задатку број 11 ако се загледате у слику обележену бројем 4, веома је тешко одлучити се између гаметофита и спорофита јер су присутна оба. У задатку број 14 се тражило да се наведе број молекула ДНК, што јесте добро питање, али није примерено узрасту. Седми разред није ушао довољно у хемију, а о макромолекулима да не говоримо. 

Осми разред

Тест за осми разред је оставио утисак због начина бодовања. Осмаци су масовно губили бодове на питању број 15 које се бодовало са фантастичних 14 бодова. То би имало смисла да се вредновало свако поље по два бода, али је тачан одговор подразумевао искључиво правилан низ. Још једно чудно бодовање је било за задатак број 7. Питање је вишеструког избора, али је једино носило 6 бодова. Изгледа да су аутори сваку наведену болест бодовали са по два бода, иако је било потребно заокружити слово испред комбинације три болести, а не сваку болест понаособ. 

Колеге сматрају да су микротубуле у питању број 2 ипак претеривање, а да задатак број 4 није коректан. Бицепс и трицепс раде антагонистички, али само ако су у истој руци што у захтеву није дато. Могуће је да се бицепс једне руке и трицепс друге истовремено згрче. Такође, дисање и фотосинтеза нису баш скроз супротни процеси, иако изгледа да јесу. У фотосинтези се троши светлосна енергија, али се при дисању ствара хемијска. Питање број 13 је интересантно. За симптом замућење рожњаче потребно је било написати да је у питању катаракта иако је катарка стање када се замути сочиво. Колеге су пронашле на медицинском сајту да се замућење рожњаче може десити приликом коњуктивиса (додуше, само код неких људи), па би ова болест била једино решење без материјалне грешке.

Највише је коментарисано питање број 16 чија је тема била еволуција човека. Када су колеге уложиле приговор да према правилнику област Наслеђивање и еволуција није била предвиђена за овај ниво такмичења, одговор је био да ова лекција припада Пореклу и разноврсности. То заиста звучи натегнуто, а ни колеге нису убеђене у то. Поједине колеге су поставиле питање зашто у 18. задатку ауксин не би могао да буде тачан одговор. 

Општи утисак

Колеге које су сумирале су изјавиле да су питања била набацана, бодовање баш лоше и мање битна питања носила су велики број бодова, док су значајнија била вреднована мање. Области су биле шире од оних које је предвиђао Правилник за такмичења. Да не буде све црно, неке колеге су похвалиле нека питања која јесу захтевала логичко закључивање и била су на вишим когнитивним нивоима. Ипак, преовладава утисак за све тестове да су били лоши, те не баш у циљу популаризације наше науке. Због свега тога, колеге и ђаци се надају да ће се праг спустити, тим пре што пласираних ђака има значајно мање у односу на претходне године. Да ли ће то бити, одлучиће СБД, а ја вас поздрављам до идуће недеље осим ако не буде неких хитних вести. Свим учесницима – ђацима и њиховим менторима честитам на раду и ангажовању. 

 

Информације за такмичење за средњошколце

Прошли пут смо имали информације за медицинске школе у Београду, а овога пута др Мирослав Живић, председник СБД-а, послао нам је информације за све средњошколце.

Важне информације

Окружно такмичење из биологије за средње школe биће реализовано у сарадњи школа домаћина окружног такмичења и Природно-математичког факултета у Крагујевцу. Према Календару такмичења ПМФ у Крагујевцу је задужен и за реализацију републичког такмичења. Све информације ће бити доступне на адреси https://www.pmf.kg.ac.rs/

Контакт мејл адреса је takmicenje@pmf.kg.ac.rs

Пројекти

Осим такмичењима и ми и ђаци можемо да се бавимо и лепим пројектима. На један такав позива нас Друштво за заштиту птица, али овог пута птице нису у питању.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Да, бре – прикључи се попису даброва! (2.3.2023)

Наука

Немам баш неких интересантних чланака о дабровима, али имам о птицама, а заправо чак ни о њима. 🙂 Ако вама није познат цртаћ „Пингвини са Мадагаскара“, вашим ђацима вероватно јесте. Чланак се бави тиме у чему је цртаћ погрешио када су се пингвини сукобили са хоботницом, а у чему је погрешио. 

Scientific American: 7 Surprising Things Penguins of Madagascar Gets Right About Octopuses—And 4 It Gets Wrong (18.12.2014)

Хоботница која се у филму зове Дејв се често маскира у другу животињу. У стварном свету, октопод имитатор (Thaumoctopus mimicus) савија своје тело и чак плива као мање укусне биљке и животиње. И многе друге врсте користе разрађену камуфлажу боје и текстуре да би се сакриле од предатора – и плена. Филм, наравно, ово доводи до екстрема и има хоботницу Дејва која се представља као људски научник по имену др Октавијус Брејн.

Са друге стране, филм има и грешке. Ниједан страшни зликовац не би био потпун без његове војске поданика. А хоботница Дејв има своју легију лојалних главоножаца који испуњавају његове налоге. Али хоботнице нису баш способне за сарадњу. Оне су способније за канибализам. Неки сајтови називају војнике главоношце из овог филма „лигње“ (у питању је енглеска игра речима – squid су лигње, а squad је одред, прим.метод). По правилу, лигње су много социјално толерантније од врста хоботница. Али то не значи да они граде борбене снаге.

Свакако занимљив текст, а и занимљива идеја за наставу: да у цртаћима тражимо тачне и погрешне представе о животињама.

Са часова

Цртаћ је понегде био у праву, негде је грешио, али у раду наших колегиница нема грешке. Данас вам представљам моделе делова ћелије (ђаци Оливере Коларић), сјајно дизајниране записе лекција у свескама (ђаци Душице Александров) и фото-хербаријум и ботанички рад (ђаци Љубице Савић).

Уживајте, а ми се видимо следеће недеље. 

Информације за медицинске школе

На почетку имам информације за средње медицинске школе у београдском округу.

Важне информације

За гимназије и средње медицинске школе у Београду и београдском округу домаћин овогодишњег окружног такмичења је XIII београдска гимназија. Према пропозицијама СБД-а рок за слање пријава је 1. март 2023. Колеге треба да пошаљу пријаве на мејл школе домаћина: trinaestbggim@orion.rs

Наука

До окружног, али и до општинског и даље има времена, па можемо на блогу да кафенишемо и о неким лакшим темама. Ипак, не би требало да претерујемо са кафенисањем јер научници кажу да они који воле црну, јаку кафу – склонији су томе да постану психопате.

IFL Science: Study Claims People Who Like Their Coffee Black Are More Likely To Have Psychopathic Tendencies (13.20.2015)

Корисни материјали

С обзиром на то да је заладило, можда је ипак боље да се одлучимо за чај са лимуном. Или, ако желимо више витамина Ц (а и он добро дође сада) можда је бољи чај са кришком наранџе? Шта од та два, одговориће нам ђак Славољуба Тоскића.

Са часова

Вредни су Славољубови ђаци, али и ученици наших колегиница. Цветне аранжмане правили су ђаци Наташе Јановић, моделе ћелија Лидије Лончар Павловић, а фосиле Сање Урошевић Парезановић.

За који год напитак се одлучили, уживајте, а ми се видимо ускоро – најпре на блогу, а потом и уживо на такмичењима.