Сајт за наставнике биологије

У недељу 19. марта је одржано општинско такмичење. Општи утисак је да ово такмичење неће бити упамћено као добро и чак га поједине колеге упоређују са оним познатим од пре седам година које је тада подигло велику прашину. Но, да кренемо редом.

А ред налаже да најпре објавимо тестове и кључеве.

Уз ово иде и допуна кључа за 5. разред:

  • 13. задатак под 1) се признаје свакако јер у самом задатку је пропуштен део са појмовима, а под 2) и под 3) се признају бројеви без обзира на редослед;
  • 16. задатак под 2) носи по 2 бода за назив органа и по 1 бод за сваки број. 

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Преносим мишљења колега.

10393592_596386063810529_2683138094743824737_nПети разред

Очекивања су да тестови за 5. и 6. разред буду растерећенији јер је то узраст где баш треба форсирати популаризацију биологије, али оваквим тестовима се изгледа постигао контраефекат. 

У питању број 16 инсистирало се на људским органима, иако је анатомија и физиологија људског тела програмом предвиђена тек за наредну годину. Питање број 2 није коректно и могли бисмо дискутовати да ли се тачан одговор налази међу понуђеним дистракторима, а дискутабилно је и питање број 7; резултати и дискусија треба да претходе закључку у научном истраживању, а не обрнуто што је дато у кључу. У 12. питању у уводном тексту се каже да птице лете с јесени на југ, али је у одговору требало написати да се то дешава зими. Та одредница „с јесени“ није баш најјаснија који временски период заиста обухвата.

Шести разред

Овај тест је више критикован него тест за пети. У питању број 7 се појављују рибозоми иако их шестаци не уче. Такође, колеге сматрају и да је питање број 2 претеривање јер се помиње дезоксигенисана крв. Задатак број 8 је сигурно садржавао грешку у кључу јер када крошња дрвета заузима облик заставе то није реакција, већ акција: ветар делује на дрво, а не обрнуто. Да је наведен пример да шуме ублажавају налете ветра, тада би то већ био утицај живе на неживу природу. Ако ћемо баш да цепидлачимо у питању број 13 и бројем 2 су такође обележене и лажне ножице (свеједно је да ли имају хранљиве вакуоле или не, цитоплазма се прелива у њих). Примедба је и да је 15. задатак из области наслеђивања и еволуције која није била предвиђена Правилником. 

Седми разред

_ChrysanthemumСедми разред је мање критикован у односу на шести и осми. Задатак број 5 се испоставио проблематичан јер су ђаци обележавали алеле латиничним словом х. Х и х пишу се исто (за разлику од А и а) и тешко је било рећи да ли су ђаци написали два мала или два велика слова, тако да је сваки хомозигот са таквим избором слова био – тачан. Можда је било боље да су аутори задатка понудили симболе. У задатку број 11 ако се загледате у слику обележену бројем 4, веома је тешко одлучити се између гаметофита и спорофита јер су присутна оба. У задатку број 14 се тражило да се наведе број молекула ДНК, што јесте добро питање, али није примерено узрасту. Седми разред није ушао довољно у хемију, а о макромолекулима да не говоримо. 

Осми разред

Тест за осми разред је оставио утисак због начина бодовања. Осмаци су масовно губили бодове на питању број 15 које се бодовало са фантастичних 14 бодова. То би имало смисла да се вредновало свако поље по два бода, али је тачан одговор подразумевао искључиво правилан низ. Још једно чудно бодовање је било за задатак број 7. Питање је вишеструког избора, али је једино носило 6 бодова. Изгледа да су аутори сваку наведену болест бодовали са по два бода, иако је било потребно заокружити слово испред комбинације три болести, а не сваку болест понаособ. 

Колеге сматрају да су микротубуле у питању број 2 ипак претеривање, а да задатак број 4 није коректан. Бицепс и трицепс раде антагонистички, али само ако су у истој руци што у захтеву није дато. Могуће је да се бицепс једне руке и трицепс друге истовремено згрче. Такође, дисање и фотосинтеза нису баш скроз супротни процеси, иако изгледа да јесу. У фотосинтези се троши светлосна енергија, али се при дисању ствара хемијска. Питање број 13 је интересантно. За симптом замућење рожњаче потребно је било написати да је у питању катаракта иако је катарка стање када се замути сочиво. Колеге су пронашле на медицинском сајту да се замућење рожњаче може десити приликом коњуктивиса (додуше, само код неких људи), па би ова болест била једино решење без материјалне грешке.

Највише је коментарисано питање број 16 чија је тема била еволуција човека. Када су колеге уложиле приговор да према правилнику област Наслеђивање и еволуција није била предвиђена за овај ниво такмичења, одговор је био да ова лекција припада Пореклу и разноврсности. То заиста звучи натегнуто, а ни колеге нису убеђене у то. Поједине колеге су поставиле питање зашто у 18. задатку ауксин не би могао да буде тачан одговор. 

Општи утисак

Колеге које су сумирале су изјавиле да су питања била набацана, бодовање баш лоше и мање битна питања носила су велики број бодова, док су значајнија била вреднована мање. Области су биле шире од оних које је предвиђао Правилник за такмичења. Да не буде све црно, неке колеге су похвалиле нека питања која јесу захтевала логичко закључивање и била су на вишим когнитивним нивоима. Ипак, преовладава утисак за све тестове да су били лоши, те не баш у циљу популаризације наше науке. Због свега тога, колеге и ђаци се надају да ће се праг спустити, тим пре што пласираних ђака има значајно мање у односу на претходне године. Да ли ће то бити, одлучиће СБД, а ја вас поздрављам до идуће недеље осим ако не буде неких хитних вести. Свим учесницима – ђацима и њиховим менторима честитам на раду и ангажовању. 

 

Прошли пут смо имали информације за медицинске школе у Београду, а овога пута др Мирослав Живић, председник СБД-а, послао нам је информације за све средњошколце.

bio04 važne informacijeВажне информације

Окружно такмичење из биологије за средње школe биће реализовано у сарадњи школа домаћина окружног такмичења и Природно-математичког факултета у Крагујевцу. Према Календару такмичења ПМФ у Крагујевцу је задужен и за реализацију републичког такмичења. Све информације ће бити доступне на адреси https://www.pmf.kg.ac.rs/

Контакт мејл адреса је takmicenje@pmf.kg.ac.rs

bio04 projektiПројекти

tumblr_n090elccB41s31ttxo1_250Осим такмичењима и ми и ђаци можемо да се бавимо и лепим пројектима. На један такав позива нас Друштво за заштиту птица, али овог пута птице нису у питању.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Да, бре – прикључи се попису даброва! (2.3.2023)

bio04 naukaНаука

Немам баш неких интересантних чланака о дабровима, али имам о птицама, а заправо чак ни о њима. 🙂 Ако вама није познат цртаћ „Пингвини са Мадагаскара“, вашим ђацима вероватно јесте. Чланак се бави тиме у чему је цртаћ погрешио када су се пингвини сукобили са хоботницом, а у чему је погрешио. 

Scientific American: 7 Surprising Things Penguins of Madagascar Gets Right About Octopuses—And 4 It Gets Wrong (18.12.2014)

Хоботница која се у филму зове Дејв се често маскира у другу животињу. У стварном свету, октопод имитатор (Thaumoctopus mimicus) савија своје тело и чак плива као мање укусне биљке и животиње. И многе друге врсте користе разрађену камуфлажу боје и текстуре да би се сакриле од предатора – и плена. Филм, наравно, ово доводи до екстрема и има хоботницу Дејва која се представља као људски научник по имену др Октавијус Брејн.

Са друге стране, филм има и грешке. Ниједан страшни зликовац не би био потпун без његове војске поданика. А хоботница Дејв има своју легију лојалних главоножаца који испуњавају његове налоге. Али хоботнице нису баш способне за сарадњу. Оне су способније за канибализам. Неки сајтови називају војнике главоношце из овог филма „лигње“ (у питању је енглеска игра речима – squid су лигње, а squad је одред, прим.метод). По правилу, лигње су много социјално толерантније од врста хоботница. Али то не значи да они граде борбене снаге.

Свакако занимљив текст, а и занимљива идеја за наставу: да у цртаћима тражимо тачне и погрешне представе о животињама.

bio04 sa časovaСа часова

Цртаћ је понегде био у праву, негде је грешио, али у раду наших колегиница нема грешке. Данас вам представљам моделе делова ћелије (ђаци Оливере Коларић), сјајно дизајниране записе лекција у свескама (ђаци Душице Александров) и фото-хербаријум и ботанички рад (ђаци Љубице Савић).

Уживајте, а ми се видимо следеће недеље. 

На почетку имам информације за средње медицинске школе у београдском округу.

bio04 važne informacijeВажне информације

За гимназије и средње медицинске школе у Београду и београдском округу домаћин овогодишњег окружног такмичења је XIII београдска гимназија. Према пропозицијама СБД-а рок за слање пријава је 1. март 2023. Колеге треба да пошаљу пријаве на мејл школе домаћина: trinaestbggim@orion.rs

bio04 naukaНаука

_1002118619900746_7525254768279215380_nДо окружног, али и до општинског и даље има времена, па можемо на блогу да кафенишемо и о неким лакшим темама. Ипак, не би требало да претерујемо са кафенисањем јер научници кажу да они који воле црну, јаку кафу – склонији су томе да постану психопате.

IFL Science: Study Claims People Who Like Their Coffee Black Are More Likely To Have Psychopathic Tendencies (13.20.2015)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

С обзиром на то да је заладило, можда је ипак боље да се одлучимо за чај са лимуном. Или, ако желимо више витамина Ц (а и он добро дође сада) можда је бољи чај са кришком наранџе? Шта од та два, одговориће нам ђак Славољуба Тоскића.

bio04 sa časovaСа часова

Вредни су Славољубови ђаци, али и ученици наших колегиница. Цветне аранжмане правили су ђаци Наташе Јановић, моделе ћелија Лидије Лончар Павловић, а фосиле Сање Урошевић Парезановић.

За који год напитак се одлучили, уживајте, а ми се видимо ускоро – најпре на блогу, а потом и уживо на такмичењима. 

Овај садржај је заштићен лозинком. Да бисте га видели, молимо вас да унесете своју лозинку испод:

Др Мирослав Живић, председник Српског биолошког друштва, послао нам је обавештење да су правилници за такмичења завршени, усвојени и објављени.

Важне информације

Правилних за такмичење из биологије за основне школе за школску 2022/2023. годину можете преузети овде.
Правилних за такмичење из биологије за средње школе за школску 2022/2023. годину можете преузети овде.

Институције и организације

Осим такмичења, основце очекују и лепе научне радионице. Радионице су бесплатне и осмишљене су да помогну слабије развијеним градовима и општинама, па предност имају школе ван територије Београда. Раде их доктори наука са ИБИСС-а у сарадњи са Центром за промоцију науке. Контакт имате на промотивном паноу, а овде је линк ка инстаграму где су фотографије са прошлих радионица да видите како све то изгледа.

Са часова

Радионице носе назив „Ћелија за сваког“, а ова рубрика се такође бави ћелијама јер су њихове моделе правили ученици колегинице Наташе Соскић. Ђаци Оливере Коларић правили су моделе делова људског тела, а ученици Наташе Грујичић Исаков имали су врло креативне идеје да прикажу циклусе развића појединих животиња. 

Корисни материјали

Наш Колега Славољуб Тоскић и његови ђаци баве се свиме: од ћелије до биосфере. Овај пут су са нама поделили презентацију о грађи ока. Уживајте у предавању (које нам за часове добро дође), па се видимо ускоро.

Кренуло је друго полугодиште, па тако и Биолошки блог са њим. И баш ми је драго што почињем врло лепим темама и примерима рада колега, наставника биологије, који служе на понос читавој струци.

bio04 projektiПројекти

Колегиница Данијела Кричковић је наставник о којем медији извештавају, а због интересантних и награђених еколошких пројеката које успешно ради у својој школи.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Већ смо навикли да нам Славољуб Тоскић несебично пружа практичне материјале за наставу. За оне који се спремају за такмичење и малу матуру из предмета биологије, припремио је збирку за вежбање.

Управо од данас, фондација „Образовање за Србију“ и Министарство просвете Србије званично су именовали Славољуба за националног лидера образовања за Србију. Он ће бити ментор будућим националним еду-лидерима. 

bio04 sa časovaСа часова

На часовима колега такође се дешава један одличан рад. Овог пута видећемо производе вредних ђака Оливере Коларић (модели делова ћелија), Маријане Пауновић (радови о здравој исхрани) и Наташе Грујичић Исаков (ДНК и хромозоми). 

bio04 naukaНаука

IMG-75785c663892b400092fa831d5e9fbef-V (Small)И још један сјајан рад стиже нам из ОШ „Јајинци“. Наша колегиница Гордана Владић известила нас је да је јесенас заочела сарадња са Заводом за заштиту природе Србије. Наиме, школа поседује драгоцену колекцију фосила (о чему је Биолошки блог већ писао) и сада је урађена детерминација тих фосила. То је урадио Срђан Маринчић, кустос – палеонтолог. На следећем линку видећете импресивну колекцију, односно списак, а ја вас поздрављам до следеће недеље.

Списак фосила ОШ „Јајинци“

„Мозак разуме само један језик – оно што дете ради. Дете му свјом делатношћу саопштава шта да развије.“ Ово је једна од мудрих мисли Уроша Петровића, а следи још.

bio04 praktični savetiПрактични савети

Балканс прес: 20 великих мисли Уроша Петровића које ће родитељима и васпитачима отворити очи… (приступљено 27.12.2022)

bio04 naukaНаука

Да ово није само мудра мисао, већ да има нечег и у науци, сведочи следећи чланак. Он говори о томе како се сива маса мозга тинејџера мења, али има ту још занимљивих ствари.

Scientific American: Teens These Days, Always Changing Their Gray Matter (3.2.2015)

_10211229344876582_5497058094131789157_nСамо размишљање о вашим свакодневним интеракцијама са пријатељима или рођацима вероватно вам даје десетине примера када је било важно протумачити или предвидети осећања и понашања других људи. Временом су се делови нашег мозга развили посебно за те задатке, али очигледно нису развијеи једнако за све друштвене интеракције створени једнако.

Истраживачи који проучавају мозак људи када покушавају да предвиде мисли и осећања других, увидели су разлику у можданој активности у зависности од тога да ли та особа покушава да разуме пријатеља у односу на странца. Чак и на нивоу крви која тече кроз ваш мозак, третирате људе које добро познајете другачије од оних које не познајете.

Истраживачи су навели учеснике групе да сниме кратке видео записе о себи. Учесници су веровали да ће ове видео снимке погледати анонимни рецензенти који би затим одабрали 10-15 придева који описују њихову перцепцију учесника. Следећег дана, учесници су стављени на магнетну резонанцу како би се пратиле мождане активности док су слушали два скупа епитета: оне које су рецензенти одабрали да описују учесника и оне који су одабрани да описују једног од осталих учесника.

У стварности, епитете су унапред одабрали истраживачи, што им је омогућило да измере мождану активност када је учесник чуо да рецензенти мисле о њима високо и да је упореде са активношћу док су чули да рецензенти мисле високо о другом учеснику.

Истраживачи су открили да су учесници чији је мозак дао већу награду за сопствене повратне информације у поређењу са повратним информацијама других, вероватније да ће интензивније користити Фејсбук. С обзиром на то да Фејсбук омогућава личне повратне информације у виду лајкова и коментара, као и могућност праћења успеха и одобравања других, ова корелација изгледа да има смисла.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Има и смисла Фејсбук и друге друштвене мреже користити за едукативне материјале и наш колега Славољуб Тоскић је много тога поделио са нама. Овај пут у питању је прича о уху или увету, како желите. 🙂

bio04 sa časovaСа часова

Осим Славољуба, примере добре праксе поделиле су и наше колеге. Данас представљамо сјајне радове из учионица Оливере Коларић (модели органела), Љубице Савић (панои) и Марије Шапоњић (модели протиста).

Толико од мене за ово полугодиште, видимо се после распуста. 

 

 

Увек пишем о неким паметним темама. Хајде једном да пишемо о глупости.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

_n60bmjB9Aw1qdlh1io1_400Глупост може бити толика да се од ње направи наука.

Феномени: Основни закони људске глупости (4.7.2014)

bio04 naukaНаука

Људи су посебно глупи када се гледа њихов однос према животној средини. Угрожавамо све, али ајкуле нам некако одолевају. И одолевале су и у прошлости великим изумирањима. Како су опстале?

Национална географија: Иако су старије од диносауруса, ајкуле су преживеле „4 велика изумирања“: У чему је тајна њиховог опстанка? (26.7.2022)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

На теме које сам начео у претходном чланку (еволуцију и заштиту животне средине), наше колеге имају врло корисне материјале. Славољуб Тоскић је направио нови материјал о еволуцији човека, а Тијана Морић квиз за ђаке.

Ево га и квиз:

Гуглов упитник: Утицај људи на друга жива бића и заштита врста

bio04 sa časovaСа часова

Имамо још вредних и креативних колега. Цегери који су од рециклираних материјала дело су ђака Данијеле Савић. Ученица Снежане Јовановић направила је интерактивни модел мишића руку, а модели ћелија и њихових делова су рад ученика Оливере Коларић. Уживајте у разгледању, а ми се видимо врло брзо.

 

Децембар је почео и улазимо у само финале првог полугодишта. Од закључивања оцена и свођења документеције мало ћемо моћи да радимо било шта. Међутим, наше колеге биолози ипак постижу и да имају креативне часове.

Са часова

Некако нам по плану сада иде раст и развој и ту тему су петаци Наташе Грујичић Исаков обрадили уз примере из света инсеката и водоземаца. Увек актуелни модели ћелија потичу са часа Љиљане Абу Самре, а постер који обележава недавни Дан борбе против сиде дело је ученика Гордане Владић.

Корисни материјали

Наш колега Славољуб Тоскић је такође увек вредан и увек нам је од помоћи. Овога пута дели са нама искуства са тзв. мобилног учења.

Методика

Да ли ће мобилни телефони заменити школске свеске? Ја бих рекао тешко макар за сада, а Гај Клакстон, гостујући професор лондонског Кинг колеџа, рекао би да никако наши ђаци не треба да користе гумице за брисање. Заправо, врло је против њих, а зашто видећете у следећем чланку.

б92 – Живот: Гумице за брисање су ђавољи инструменти? (27.5.2015)

Дакле, уколико у будућности ђаци замене свеске за мобилне телефоне, таблете или већ какве рачунаре, дугме „дилит“ треба избегавати. 🙂 

Оно што не може (и не треба) ни да се обрише, ни да се дилитира су случајеви насиља по школама који у последње време непрекидно пуне новинске чланке. Овим проблемом се треба бавити. Ево како то раде наши суседи.

Можда ће овај филмић послужити некоме за час одељењског старешине, али да за крај ипак не уозбиљим толико ситуацију, а останем у духу теме, припремио сам вам филмић како да дилитирате ваш компјутер.

Забава

То вам је уједно и савет за крај шта да радите када вас вести са интернета нервирају, а ја вас поздрављам и видимо се следеће недеље.

 

 

Дорада савршеног

У кинеској провинцији овце из тора тринаест су се врло чудно понашале и кретале укруг. Овај чудни догађај је вероватно покренуо још најмање пет теорија завера, али је објашњење крајње приземно.

Занимљивости

Ево зашто су највероватније овце показале овакво чудно понашање:

24 седам: Да ли је решена мистерија? Стручњаци откривају због чега су овце шетале 12 дана укруг (23.11.2022)

Са домаћих животиња прелазимо на кућне љубимце. Да ли сте знали да мачка када вам унесе своје лице у ваше заправо не тражи пољубац, нити има намеру да вас љуби? Ваше лице је сјајно место за њушкање јер она жели да запамти ваш мирис који је за њу главни начин распознавања. Још неке мачје рутине можете наћи у следећем чланку.

Funcatz.com: Cat Behaviors That Are Paw-sitively Perplexing & Curiously Odd (5.10.2021)

Институције и орагнизације

Многе лепе текстове, слике и фотке маца и куца можете наћи на друштвеним мрежама, али колико нас такви садржаји разнеже, толико нас други узнемире. Најактуелнији су они о насиљу у школама, које можда није кулминирало, али јесте кап која је прелила чашу. Наставници излазе на улице јер немају другачији начин да зауставе насиље – спречавају их бесмислене процедуре, много узлаудних састанака и нејасна правила. Министар је најпре тврдио да је систем савршен, али изгледа да и савршенству треба дорада.

Политика: Нове мере против насиља у школама до 20. децембра (29.11.2022)

Са часова

Видећемо шта ће се у тако кратком року променити, али се некој промени надамо. Оно што се свакако не мења је добар рад наставника биологије у школама. Наташа Грујичић Исаков је на креативан начин са својим ђацима обрађивала генетику и модели настали на њеним часовима су безмало сјајни. Ускоро ћемо са петацима радити живот на копну и води и видећете решења са часова Жељке Симић. Модел плућа настао је на часу Марте Мајорски.

Корисни материјали

И да завршимо добрим радом и нашом звездом Славољубом Тоскићем. Његова ученица направила је врло оригиналан модел срца, који може послужити за вршњачко учење. Остављам вас да у миру погледате видео прилог.

Облак ознака