Када Фејсбук има смисла

„Мозак разуме само један језик – оно што дете ради. Дете му свјом делатношћу саопштава шта да развије.“ Ово је једна од мудрих мисли Уроша Петровића, а следи још.

Практични савети

Балканс прес: 20 великих мисли Уроша Петровића које ће родитељима и васпитачима отворити очи… (приступљено 27.12.2022)

Наука

Да ово није само мудра мисао, већ да има нечег и у науци, сведочи следећи чланак. Он говори о томе како се сива маса мозга тинејџера мења, али има ту још занимљивих ствари.

Scientific American: Teens These Days, Always Changing Their Gray Matter (3.2.2015)

Само размишљање о вашим свакодневним интеракцијама са пријатељима или рођацима вероватно вам даје десетине примера када је било важно протумачити или предвидети осећања и понашања других људи. Временом су се делови нашег мозга развили посебно за те задатке, али очигледно нису развијеи једнако за све друштвене интеракције створени једнако.

Истраживачи који проучавају мозак људи када покушавају да предвиде мисли и осећања других, увидели су разлику у можданој активности у зависности од тога да ли та особа покушава да разуме пријатеља у односу на странца. Чак и на нивоу крви која тече кроз ваш мозак, третирате људе које добро познајете другачије од оних које не познајете.

Истраживачи су навели учеснике групе да сниме кратке видео записе о себи. Учесници су веровали да ће ове видео снимке погледати анонимни рецензенти који би затим одабрали 10-15 придева који описују њихову перцепцију учесника. Следећег дана, учесници су стављени на магнетну резонанцу како би се пратиле мождане активности док су слушали два скупа епитета: оне које су рецензенти одабрали да описују учесника и оне који су одабрани да описују једног од осталих учесника.

У стварности, епитете су унапред одабрали истраживачи, што им је омогућило да измере мождану активност када је учесник чуо да рецензенти мисле о њима високо и да је упореде са активношћу док су чули да рецензенти мисле високо о другом учеснику.

Истраживачи су открили да су учесници чији је мозак дао већу награду за сопствене повратне информације у поређењу са повратним информацијама других, вероватније да ће интензивније користити Фејсбук. С обзиром на то да Фејсбук омогућава личне повратне информације у виду лајкова и коментара, као и могућност праћења успеха и одобравања других, ова корелација изгледа да има смисла.

Корисни материјали

Има и смисла Фејсбук и друге друштвене мреже користити за едукативне материјале и наш колега Славољуб Тоскић је много тога поделио са нама. Овај пут у питању је прича о уху или увету, како желите. 🙂

Са часова

Осим Славољуба, примере добре праксе поделиле су и наше колеге. Данас представљамо сјајне радове из учионица Оливере Коларић (модели органела), Љубице Савић (панои) и Марије Шапоњић (модели протиста).

Толико од мене за ово полугодиште, видимо се после распуста. 

 

 

Најава за четврти републички Актив наставника биологије

Дуго се нисмо састајали, па ево да уприличемо окупљање наставника биологије, додуше у оналјн окружењу.

Важне информације

Оливера Коларић и ја ћемо организовати још један републички Актив наставника биологије и (горућа) тема ће бити предстојеће такмичење. Гост Актива ће бити председник СБД-а др Мирослав Живић. Састанак ће бити онлајн, а Оливера ће послати линк на ФБ групи наставника биологије.

Методика

У разговору ћемо видети и какви ће задаци бити за ђаке који се такмиче, а задатак који је Светлана Конта задала својим ђацима је проблемске природе. Светлана је објаснила како задатак изгледа:

Ученици 8. разреда, Весна и Зоран, су имали сексуалне односе без контрацепције и она је у другом стању (имена изабрана јер нема таквих у генерацији). Ученици су имали задатак да истраже проблеме са којима би се актери срели:
1. здравствене – и у случају задржавања трудноће и у случају прекида трудноће;
2. социјалне – како родитељи и околина гледају на то, да ли могу да наставе школовање ако задрже бебу, да ли су у стању да је васпитавају;
3. финансијске – ако задрже бебу како ће се издржавати;
4. какав је став њихове породице;
Увек нагласим да изостављамо морални и верски аспект.

И ево неких радова ђака:

1, 2, 3, 4, 5, 6, 7

Са часова

Још неке колеге могу да се подиче добрим радом. Ђаци Емине Илић су се бавили развијањем свести о солидарности и помоћи оболелима, а преко промоције акције давања крви. Ђаци Тихане Дретвић су правили моделе ћелија, а ученици Сање Урошевић Парезановић су правили фосиле.

Из штампе

Са уметничких фосила из Сањине учионице прелазимо на праве фосиле у Грчкој.

Невероватно! Ово дрвеће очувано лежи већ 18 милиона година: Код Окамењене шуме на Лезбосу откривено 14 чудесних стабала! (14.11.2020)

Институције и организације

И да еволуцијом и њеним доказима и завршим за данас. У Природњачком музеју у Београду до јуна траје изложба о еволуцији. Све детаље имате на линку овде и ја вас остављам да се информишете, а ми се видимо у понедељак. 

Холограмска настава

Сви знамо да пластичне кесе загађују. Зато се у свету науке и технологије траже бројна решења која ће санирати ову пошаст и изгледало је да је решење у биоразградивим кесама. Међутим, не лези враже…

Из штампе

Вечерње новости: Велика превара са пластичним кесама: Нови пропис не штити животну средину, али зато извлачи паре из вашег џепа (11.1.2020)

Ако већ прописи не штите животну средину, можда ће то учинити макар биљке.

Наука

Национална географија: Ново оружје за очување околине: Откривена биљка која упија метал (14.5.2014)

Надам се да су научници до сада већ употребили ово „оружје“ јер заиста треба употребити сва оружја која имамо како бисмо заштитили природу. Том задатку су се, иначе, посветили и основци и средњошколци.

Са часова

Ево шта су радили основци.

Тимочка.рс: Тим Основне школе „Љуба Нешић” из Зајечара направио едукативни филм о природи (4.6.2019)

Средњошколци, као старији, бавили су се озбиљнијим послом.

РТС: Српски средњошколци осмислили како боље искористити сунчеву енергију (4.1.2020)

Врло су нам средњошколци технолошки напредни, рећи ћете. Међутим, министар Младен Шарчевић најављује технологију која превазилази све оно што смо до сада имали прилике да видимо. Осим можда у филмовима. 🙂

Институције и организације

Најпре једна најава која није технолошки напредна баш толико (јесте, али није баш, баш толико), али нама биолозима је интересантна.

Н1: Шарчевић: Осмаци ће на крају године полагати завршни испит по новом моделу (11.1.2020)

Као и за све остало, обавештени смо путем медија, али то је, чини ми се, сада мањи проблем. Идемо на главну вест која је буквално запалила друштвене мреже, а о Фејсбук групама које су посвећене размени искустава и мишљења наставника не треба ни да говорим.

Н1: Шарчевић најављује холограмске наставнике и роботе у учионицама (10.1.2020)

Било је очекивано да ће оваква изјава изазвати реакције. И претходне одлуке министра нису наилазиле на стопроцентно одобравање…

Н1: Представници школа и синдиката опречно о најављеном запошљавању професора (11.1.2020)

…али сада већ имамо и врло опречне ставове, најблаже речено. Ево једног.

Noizz: Astralne projekcije ministra prosvete Mladena Šarčevića (10.1.2020)

Забава

Изгледа да су три ствари у Срба напросто незаустављиве: прогрес, технологија и хумор. Овим првим двема већ сам се бавио, а остала је још и трећа. Најпре да видимо како су Њузовци обрадили ову вест о холограмима.

Њуз – инфографика: Које ће све иновације Младен Шарчевић увести у школе (10.1.2020)

Ту је и дневник наше колегинице Бобе Недић.

Блог – Клотфркет: Дневник просветног радника, 2030 – Холограми (12.1.2020)

И за крај, једна лепа песма од мене, а из филма „Џем и холограми“. Уживајте. 🙂

 

Директори плесачи

„За разлику од вртића, школа није симулација стварности ни место за игру. Школа је стварност сама.“ Да ли је?

Из штампе

Први текст који сам одабрао за данас (из кога је и цитат спочетка) говори о проблемима који су нам свима добро познати.

Бука: Миљенко Јерговић: Ако наставнике заштитите од родитеља, тада ће се и ученици припитомити (13.6.2019)

И док постоје мишљења да ученике треба доместификовати, у другим деловима света се озбиљно ради на њиховом освешћивању о значају животне средине.

021.рс: Нови закон на Филипинима: Ученици не могу да заврше школу ако не посаде бар 10 стабала (29.5.2019)

Филипини су на добром путу да постану еколошка држава, али сертификована еколошка држава је… Па, прочитајте у следећем тексту. Можда ћете се изненадити да нам је много ближа него што бисмо помислили.

Национална географија: Упознајте најчистију земљу на свету (15.8.2018)

Са часова

А да биологија буде најлепша наука на свету труде се наше сјајне и креативне колеге. Овог пута представљам вам радове ђака колегинице Јасне Бранковић. Они су се бавили креативном рециклажом на секцији ОШ „Стеван Сремац“ из Добановаца.

Још једну интересантну ствар направили су осмаци Владиславе Солаковић. Овај рад најбоље дочарава филмић који можете погледати на следећем линку.

Наставници биологије – Фејсбук видео: Владислава Солаковић (25.11.2019)

Занимљивости

Када смо већ код занимљивих видеа са Фејсбука, погледајте директора једне школе у Азији који плеше са својим ђацима.

Фејсбук видео – Више од живота: Директор који плеше (приступљено 27.11.2019)

Предстојећи догађаји

И док директори плешу, птице цвркућу. Овог пута у Зрењанину.

Свечано отварање изложбе „Птице и њихове породице“ одржаће се у Салону НМЗ у четвртак, 28. новембра 2019. у 19 часова. Аутор изложбе је Наташа Кнежевић, виши кустос – биолог у Народном музеју Зрењанин. Изложба ће бити отворена до 14. фебруара 2020. Улаз је слободан, а детаље имате на линку:

Фејсбук догађај: Отварање изложбе „Птице и њихове породице“ (28.11.2019)

И да најавим, такође за сутра, још један догађај, овај пут за Београђане.

Фејсбук догађај: Презентација апликације „Београд кроз природу и време – BeoGuide“ (за 28.11.2019)

Сигуран сам да вреди видети, а ускоро се гледамо и ми у новом чланку.

Биљке, али интелигентне

Најчешће питање ових дана је јесу ли изашле ранг листе пласираних ђака за наредни, окружни ниво такмичења. У данашњем издању бавићемо се тиме, али и другим темама.

Важне информације

Што се ранг листа тиче, из СБД-а сам добио информацију да су прослеђене свим школама које су биле организатори општинских такмичења. Ако их нисте добили, сада знате коме треба да се обратите. Београђани могу да их виде на Фејсбук страни Актива наставника биологије Београда:

Фејсбук страна: Актив биолога Београда (приступљено 23.3.2019)

Још једну вест можете пронаћи на овој страни и ја вам је преносим у целости:

Како је за 14 април планиран београдски маратон, предлог је да се Окружно/градско такмичење одржи на три пункта у граду. Молим колегинице/колеге да ми се јаве ако су школе у којима раде спремне да прихвате организацију такмичења. Такође, како је истога дана заказано Градско такмичење из географије, сатница такмичења из биологије ће се највероватније померити за 13 часова. О томе ћемо бити обавештени преко организатора такмичења СБД-а.

Ову вест потписује Марина Дрндарски, председница нашег Актива. Имам још једну вест која се тиче наше председнице, али пре тога, вест за средњошколске колеге из Београда, такође гледе такмичења. Вест преносим у целости (са овог линка), што значи да ниједно слово или зарез нисам изменио у односу на оригинални текст.

У случају да се неко од ученика за кога школе имају доказ (школска ранг листа) да испуњава услове предвиђене Правилником за учествовање на градском такмичењу у недељу, 24.03.2019., а да се не налази на листи учесника објављеној на интернет страни 7 београдске гимназије, може се јавити у 10 часова у дану такмичења Комисији у 7 београдској гимназији која ће на лицу места одлучити о сваком појединачном случај, и одобрити учешће на такмичењу

Координатор Такмичења за средње школе

Проф. др Синиша Ђурашевић

А сада се, као што сам обећао, враћам Марини.

Са часова

Марини ђаци забележили су један сјајан успех и то на светском нивоу, преносе медији.

Београд уживо.рс: Велики успех наших основаца на светском нивоу (19.3.2019)

На светском нивоу је обележен и Дан шума 21.3.2019, али и у многим нашим школама. Ђаци наставнице Марије Васиљевић направили су рециклиране и укусно дизајниране обележиваче за књиге.

Институције и организације

Сви учимо ђаке да је рециклажа начин да сачувамо дрвеће. А морамо да га чувамо и зато што је интелигентно. Како сад па то, запитаћете се. Одговор нам даје Јелена Анђелковић из Регионалног центра у Нишу.

У циљу приближавања и бољег упознавања света биљака, њихових чула, начина на који живе и реагују на окружење, у организацији Центра за промоцију науке Београд и Регионалног центра Ниш, организујемо изложбу и научнопопуларна предавања за наставнике и радионице за ученике.

Централни део манифестације чини интерактивна изложба која повлачи паралелу између наших чула и сличних процеса код биљака и отворена је од 25.03. до 2.04.2019. у Научном клубу РЦ Ниш.

Остало ми је још да вам проследим позивницу…

Позивница на манифестацију „Интелигенција биљака“ (од 25.3.2019. до 2.4.2019)

…и да вас замолим да ако будете посетили овај леп догађај, пренесете своје утиске.

Наука

И за крај, баш у вези са темом ове манифестације, текст који говори о томе да биљке знају када ће бити поједене и тада шаљу сигнале упозорења другим биљкама.

Disclose.tv: Plants actually know when they are eaten and send distress signals (14.9.2018)

Биолошки блог ће наставити да шаље добре сигнале свим биолозима. Видимо се идуће недеље. 🙂

Рози голубови

Ево како изгледа када се мајушни робот искористи да се представи систем органа за циркулацију.

Facebook video – Teaching Ideas · Pomysły na Lekcję · Anna Bigos: Ozobot teaches blood circulation and digestive tract (приступљено 16.12.2018)

Нама су овакви роботи још увек научна фантастика, али има и других савремених начина да се ђацима прикаже систем за циркулацију. Желео бих да вас упутум на један сајт који приказује шеме органа за циркулацију свих група хордата, али на заиста сјајан начин. Није потребно да знате енглески језик, довољно је да видите саме шеме и биће вам све јасно, а верујем и вашим ђацима. Са леве стране имате дугмиће на које кликћете да бисте видели како све то циркулише код представника разних група.

Howard Hughes Medical Institute: The Vertebrate Circulatorium (приступљено 15.12.2018)

Увек занимљива група хордата су птице. Оне могу бити добар пример за деловање антропогеног фактора. Рецимо, чак и оне врсте које нису уобичајене у градовима лако се навикавају на човека, па чак мењају и своје (прехрамбене) навике. У Аустралији није необично да видите папагаје живих боја, чак и у градским срединама. Увек има добрих људи који им остављају храну – зрневље, на пример, што је њихова најчешћа храна. Међутим, примећено је да папиге без проблема једу и месо остављено за друге птице и животиње, што није невиђено, али јесте чудно да то буде у толикој мери. Ипак, изгледа да овим живописним птицама то не нарушава здравље.

IFL Science: Vegetarian Birds Turn Carnivorous (26.3.2015)

Вратићемо се на птице, него када говорим о необичним прехрамбеним навикама, ево како изгледа када маца покуша да поједе хоботоницу.

Враћамо се птицама, овог пута значајно ближим нама.

Курир: Упозорење које је забринуло Србију: Ако видите голуба са розе перјем, не прилазите! Опасно је, чак и смртоносно! (13.12.2018)

Наравно, што се таблоида тиче, сви смо увек у смртној опасности и вазда нам нека апокалипса предстоји. Међутим, ситуација јесте проблематична. Мало сам истраживао и фурадан или карбофуран је инсектицид који врло ефикасно уништава биљне ваши. Све се више користи у САД, али не и у Канади и Европској унији. Биљке га усвајају преко корена и то значи да га имају сви биљни делови, укључујући и плодове. Сви већ знамо да се на нашим пољопривредним добрима без контроле баца свашта по култивисаним биљкама и сва је прилика да ту има много више отрова него што је добро и по птице и по нас саме. Изгледа да је карбофуран моћан нервни отров.

Дакле, карбофуран уништава нервни систем, али га часови биологије свакако унапређују. Ђаци на часовима вазда нешто праве, па тако и уче. Као, на пример, на часовима Аните Сарке Пауновић.

Још један пример доброг рада који добро дође свима: колега Никола Арсић је направио још једну презентацију. Остављам вас да листате.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Посетили смо један интерактивни сајт;
2. мало смо се бавили птицама и њиховим проблемима;
3. гледали смо гладно маче у акцији;
4. дивили смо се радовима ђака;
5. придодали смо још једну сјајну презентацију нашој библиотеци презентација.

Величине у микро-свету

За почетак сам одабрао два видео снимка са Фејсбука. Један приказује креативно решење за рупе у асфалту, а други разне величине у микросвету.

Facebook video – Chikitolindo Rodriguez: Come on Erie! I’ll be the first to start!! Let’s adopt a pothole challenge & George I Gisca: Sizes of Microorganisms (приступљено 1.8.2018)

Гљиве могу бити разних величина и то од микроскопских до веома макроскопских. О томе и свему другом што о гљивама основци треба да знају, у презентацији ауторке Марије Ступар.

Гљивица која изазива проблеме људима је Candida albicans. То је коменсални организам који нормално живи безопасно на кожи или у цревима. Међутим, овај квасац може расти на неконтролисан начин – посебно код имунокомпромитованих појединаца – изазивајући гљивичне инфекције у распону од благе до смртоносне. Ова гљивица је снажан непријатељ јер су многи сојеви отпорни на антимикотичне лекове. Да би развили нове антифунгалне агенсе, истраживачи треба више да сазнају о њеној основној биологији. Једна тактика за идентификацију нових лекова за сузбијање код таквих патогена је метода елиминације гена организма како би се дошло до оних који су од суштинског значаја и стога одговарајући да на њих делују лекови. Геном C. albicans-а је посебно тешко разбити јер има две копије сваког гена, а постојеће методе за утврђивање генома нису биле ефикасне у истовременом избијању обе копије.

Зато су научници са Вајтхед института (у склопу Кембриџа) у једном експерименту ефикасно мутирали обе копије неколико различитих гена, укључујући и чланове фамилије гена значајних за отпорност на антибиотике, као и есенцијални ген. Све ово уз помоћ модификоване CRISPR технике (о којој сам већ писао) и она би даље требало да омогући да се нациља (да тако кажем) више од 98% генома Ц. албицанс. То значи да би требао бити у стању да одреди који од гена C. albicans (има их око 6000) су битни да на њих лекови могу ефикасно да утичу.

Phys.org: CRISPR-Cas editing of C. albicans holds promise for overcoming deadly fungal infections (3.4.2015)

Тако раде научници, а ево тек делића атмосфере како раде ђаци за Дан науке у ОШ и СШ „Петро Кузмјак“. Некада и пар слика говори више од речи, а слике је поделила наставница Тереза Катона.

Овакви дани у школи су ретки, али су нешто што ће ђаци сигурно памтити. А какве ће наставнике памтити? Оне који су добри, ваљда. А какви су наставници добри? Према тексту који сам изабрао за крај, то су они који имају пет квалитета. Прва два су флексибилност и креативност, а остале пронађите сами. 🙂

Busyteacher.org: Top Teacher Types – 5 Qualities Every Great ESL Teacher Should Have (приступљено 1.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Одгледали смо занимљиве видео-снимке на Фејсбуку;
2. обогатили смо своју колекцију ПП презентација још једном сјајном;
3. сазнали смо како научници траже лекове за гљивичне болести;
4. промовисали смо примере доброг рада;
5. схватили смо које квалитете поседујемо. 🙂

Уметничка башта

Запослени у Ботаничкој башти „Јевремовац“ биће вредни и ово лето. На њиховој Фејсбук страници можете прочитати следећу објаву:

Драги љубитељи природе и уметности,

Имамо предивне вести 🎉

Захваљујући Министарству културе и информисања Републике Србије, у Ботаничкој башти „Јевремовац“ , ове сезоне ће се одржати низ занимљивих радионица за децу основношколског узраста .
Реч је о пројекту „Ботаничар = уметник“. Идеја је да деца, током радионице, обиђу башту, упознају свет биљака, направе свој хербарски лист и као ботаничари у прошлости, детаљно нацртају и обоје биљку.
Верујемо да ће деци бити занимљиво да проведу дан као ботаничари и уметници. 🌳🎨🖼️🖌️🌳

🌿🌿🌿 Радионице су бесплатне.🌿🌿🌿

Број деце по радионици је ограничен на 15.
Без панике, радионице ће се одржавати и током септембра и октобра, сваког викенда. 😊
Први сет радионица ће се одржати овог викенда (30.06 – 1.7.2018.).

Термини:

30.06. (11 – 14 часова) Радионица је намењена ученицима нижих разреда основне школе (I – IV)
01. 07. (10 – 13 часова) Радионица је намењена ученицима нижих разреда основне школе (I – IV)
01. 07. (15 – 18 часова) Радионица је намењена ученицима виших разреда основне школе (V – VII)

Молимо заинтересоване родитеље да попуне формулар на линку : https://goo.gl/t2zLeU
(НАПОМЕНА: Упишите у поље за датум одржавања радионице један од три термина, у складу са узрастом детета)

Обавестићемо Вас путем друштвених мрежа чим се капацитети попуне али, као што смо нагласили, без панике, биће још радионица и дешавања у башти и прилика да се дружимо и упознајемо свет биљака. 😊🌿

НАПОМЕНА: Ове радионице нису намењене за групне посете

Уколико имате било каква питања, слободно нам пишите на адресу: botanicarumetnik@gmail.com

Када смо већ код објава на Фејсбуку, једну лепу има и Покрет Горана из Сомбора, која је слична претходној. У оквиру пројекта „Пронађи свој хоби“ остварена је сарадња са ученичком задругом „Липа“ из ОШ „Бранко Радичевић“ Стапар кроз креативне радионице израде сувенира од дрвета. Учениици су вешто користили алате за гравирање и пирографију уз помоћ своје наставнице Јелке Филиповић. Прави уметници! Погледајте неке изабране радове.

Јасно је да многи ђаци имају уметничку црту, али чак ни ја нисам знао да је имају и – бубамаре! Погледајте.

Јадне бубамаре иначе нападају посебне осе које им преносе вирусе који могу да их „зомбификују“ и претворе у бебиситере осињих потомака. Међутим, шкампи имају паразите који им раде још горе ствари; терају их да буду канибалисти. У питању је гљивица Pleistophora mulleri која се, највероватније, преноси тако што је животиња поједе. Међутим, то много не изгледа смислено; зашто би већ инфицирана животиња наново уносила гљивичног паразита? Изгледа да болест изазвана инфекцијом смањује способност шкампа да хвата плен, па му је много једноставније да налови сопствено потомство.

IFL Science: Parasite Causes Cannibalism In Shrimp (приступљено 28.6.2018)

Изгледа као канибализам, али није. Ова жаба рађа младунца из уста. 🙂

У овом тексту се каже да је канибализам, иако нама не много привлачна појава, уочен код преко 3.000 врста. Када црв једе црва то не мора да буде канибализам (јер иако су сродна, нису иста врста), али може да изгледа и те како нестварно. Погледајте снимак на врху следећег сајта.

BBC Earth: Monster leech swallows giant worm (14.10.2014)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо радионицу у Ботаничкој башти;
2. промовисали смо пример доброг рада;
3. сазнали смо нешто ново о бубамарама;
4. такође смо сазнали нешто ново о паразитима и канибализму;
5. гледали смо борбу два црва.

Општинско такмичење из биологије 2018.

Прво и прво да објавим тестове са овогодишњег општинског такмичења. Сви (од петог до осмог) се налазе у јединственом пдф документу.

Тестови из биологије од 5. до 8. разреда са решењима

Тестове сам преузео са следећег линка:

Биолошки факултет у Београду: Задаци са решењима са општинског такмичења из биологије за основне школе (17.3.2018)

Као и сваке године можете коментарисати на овом блогу и као и сваке године објављиваћу коментаре који су аргументовани и не садрже увреде и ружне речи. То посебно није примерено нама старијима, као ни инстутуцијама које представљамо. Јасно је да што је виша институција и одговорност би требало да буде већа. Верујем да смо се разумели. 🙂

Остаје ми још што се овог такмичења тиче да честитам свим учесницима на показаном не малом труду, наравно награђенима и њиховим менторима. Ја заиста верујем да успех не пада са неба и да захтева много труда и енергије и ђака и наставника.

У ОШ „Аксентије Максимовић“ у Долову су се баш потрудили за такмичење и као домаћини направили су беџеве за све колеге које су гостовале у школи. Колегиница Верица Стошић нам је испричала да су беџеве правили ђаци на часовима техничког и ликовног. Беџеви (слика доле) су са мотивима из биологије и сада су лепа успомена за сваког колегу. Заиста фантастична идеја и свака част.

Наравно, предстоји нам окружно, па се ваља припремати и за то. На следећем сајту можете наћи тестове за школско такмичење, који су тешки готово као моји, а згодно дођу за вежбу ако их већ нисте користили.

Биологија КП: Тестови са школског такмичења 2018. (16.3.2018)

И то што се тиче овог сајта није све. Постоји и Фејсбук група коју су аутори овог сајта покренули и која је намењена информацијама о такмичењу.

Фејсбук група: Такмичења из биологије (приступљено 19.3.2018)

И док смо на Фејсбуку, не би требало да пропустимо и један позив на трибину.

Фејсбук догађај – Центар за развој идеја: Трибина – Тренутно стање акватичних екосистема широм планете (за 22.3.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Још једном смо бацили поглед на овогодишње тестове;
2. честитали смо свим ђацима и њиховим менторима који су учествовали на такмичењу;
3. видели смо пример одличне праксе;
4. вежбали смо за окружно такмичење;
5. најавили смо трибину.

Леопард у облацима

Жељко Станимировић нам је поручио:

„Када будете ишли да посетите Музеј савремене уметности, знајте да се налази у оквиру eBird хотспота „Ушће Парк – central open parkland, Нови Београд“. Своје спискове птица посматраних у шетњи кроз парк слободно унесите у eBird (можете и у реалном времену преко eBird апликације). Као што видите на линку, са ове локације недостају фотографије већег броја врста па је свака добродошла.
Овај хотспот се односи на парк, а птице забележене на рекама унесите у посебне хотспотове.“

Настављамо са птицама.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Завршен први Извештај о страдању птица (приступљено 21.10.2017)

Не страдају само птице. Тајвански облачасти леопард је нестао са подручја Тајвана негде у току осамдесетих година прошлог века, због тога што су га ловили како би се домогли његовог крзна и уништавања (шумског станишта). Још пре три године стручњаци су закључили да је еколошка свест Тајванђана значајно унапређена и да су се стекли услови да се овај леопард реинтродукује. Но, како реинтродуковани врсту која је изумрла? Решење није тако компликовано; облачасти тајвански леопард (lat. Neofelis nebulosa brachyura) је подврста облачастог леопарда (лат. Neofelis nebulosa) који ће бити достојна замена. Да ли су у међувремену извршили ову реинтродукцију, те обогатили Тајван за нову/стару врсту, не знам.

Scientific American: Could Extinct Clouded Leopards Be Reintroduced in Taiwan? (19.12.2014)

Ово је био пример реинтродукције изумрле (под)врсте. Да ли је то заиста реинтродукција, како је ми већ дефинишемо, тешко је рећи. Сигурно би била када би успели да реинкарнирају тог леопарда. Верујете ли ви у реинкарнацију? Веровали или не, тек можете се забавити тако што ће вам Фејсбук рећи ко вам је био породица у прошлом животу.

Nametests.com: Who was your family in a past life? (приступљено 21.10.2017)

А ко су најбољи едукатори у овом животу, пардон овој години?

Удружење Живојин Мишић: Најбољи едукатори Србије 2017 (приступљено 21.10.2017)

Свим награђенима честитам и надам се да ће се следеће године ту наћи и неки биолог. Додуше, ове године дијапазон струка је значајно усмерен. Ту су наставници енглеског језика, информатике и технике, музичке културе и учитељи. Изгледа да су то струке које боље раде него све остале. Да бисмо макар мало били квалитетни као награђени наставници енглеског логично је да најпре научимо тај језик. 🙂 Пронашао сам тест који можете радити онлајн и добити сертификат, мада само за А1 ниво бесплатно. За остало се плаћа.

Tracktest.eu: English proficiency test online (приступљено 21.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Прелистали смо извештај о страдању птица;
2. сазнали смо како се реинтродукује изумрла врста;
3. забавили се уз Фејсбук апликацију;
4. честитали најбољима међу нама;
5. урадили тест из енглеског језика.