Окружно такмичење из биологије 2024.

Прошло је и окружно такмичење из биологије и ред је да се честита свим учесницима – ученицима и њиховим наставницима. Такође, ред налаже да објавимо тестове.

Корисни материјали

• Тест и кључ за 5. разред
• Тест и кључ за 6. разред
• Тест за 7. разред + кључ
• Тест за 8. разред + кључ

Реч наставника

Према речима и писањима наставника тестови нису били тешки, посебно за старија два разреда. Једна наставница, која је прегледала седми разред, прокоментарисала је да је најкомпликованије на тесту било применити бодовање. Понеки задатак је изазвао полемике, а највише од свих задаци број 8 и 11 у петом разреду. У осмом је требало означити да је венерина мухоловка миксотроф, а у једанаестом одговорити на питање како се назива прва фаза развића биљке након клијања. Међутим, већ дуже време имамо полемику међу биолозима какав је тип исхране инсективорних биљака и чини ми се да не постоји опште слагање. Некако не изгледа у реду да се то питање постави једанаестогодишњацима, па су то разумели и аутори теста и послали допуну кључа, те је признаван и аутотроф. У једанаестом је признат као одговор и млада биљка јер то јесте тачан одговор. 

Поједине колеге су дале примедбу и на лошу формулацију питања у шестом разреду. У задатку број осам тражио се орган преко кога се врши размена гасова и код жабе се очекивало да се упише и кожа и плућа. Под условом да прихватимо да је кожа орган, а не систем органа, овде заиста не можемо замерити ученицима да не читају питања јер су махом давали један одговор и губили један бод. 

Са часова

На часовима Љиљане Глођовић-Пантић ученици су правили и моделе органа за дисање и друге органе, код Наташе Ранђеловић радили су експерименте, а код Леле Недељковић прелепе паное о пчелама и заштићеним животињама.

Корелација

Још један пример добре праксе је оно што се дешава у школи Андријане Марковић-Јанковић. Колеге у тој школи применили су искустава које су стекли током студијских путовања (тзв. мобилности) у току Еразмус пројекта. Формирали су научну секцију „У корак са науком“ која има за циљ практичну примену знања ученика старијих разреда из природних наука. Ова настава се реализује сарадничком наставом наставника различитих предмета.
Током марта реализовани су часови у вези са енергетском ефикасности, одрживим развојем и сличним значајним темама. 

Заштићено: Школско такмичење 2024

Овај садржај је заштићен лозинком. Да бисте га видели, молимо вас да унесете своју лозинку испод:

Лозинка:

Бактеријска меморија

Из године у годину слушамо како наши ђаци постижу слабе резултате на међународном ПИСА тестирању. Какво је тестирање у питању, открива нам први сајт који сам припремио за данас.

Методика

Учитељ 21. вијека: Пробајте урадити ПИСА тест (приступљено 26.11.2023)

Ово је колега поставио вероватно неке материјале за вежбање, али свакако дају неки увид. Оно што је карактеристика овог теста је да уопште не потенцира меморисање чињеница, већ даје предност вишим когнитивним нивоима, попут анализе, синтезе и евалуације. 

Наука

Упркос трендовима у ПИСА тестирању, бактерије меморишу, кажу научници. Конкретније, „бактерије немају мозак, али могу да прикупљају информације из свог окружења, а ако су се често сусреле са тим окружењем, могу да похране те информације и брзо им приступе касније у своју корист“, рекао је водећи аутор овог истраживања Соувик Батачарија из Индије. Он и његови сарадници су проучавали ешерихију као модел организам, откривши да она користи нивое гвожђа да би „запамтила“ одређена понашања, која се затим могу активирати као одговор на исте стимулусе.

Бактерије имају различите нивое гвожђа, што је веома важно за њихов ћелијски метаболизам. Они са нижим нивоима поменутог елемента, открили су истраживачи, били су успешнији ројеви – то значи да су били бољи у окупљању на једној површини и кретању као једна маса. Они са више гвожђа у ћелијама, у међувремену, имали су тенденцију да остану на месту, формирајући биофилмове.

Чини се да су, једном изложене почетном догађају ројења, бактерије са ниским нивоом гвожђа у ћелијама могле да се роје још боље него раније, као да су се сетиле како. Ова сећања заснована на гвожђу опстајала су четири генерације, али су се природно изгубила до седме. Међутим, вештачко манипулисање нивоима гвожђа омогућило им је да се сећају много дуже, открили су истраживачи.

Они спекулишу да су ова микробна сећања можда еволуирала тако да када је ниво гвожђа низак, покреће се ројење, омогућавајући бактеријама да траже гвожђе у свом окружењу. С друге стране, када је ниво гвожђа висок, оне могу да остану на једном месту.

IFL Science: Bacteria Have “Memories” They Can Pass On To Future Generations (23.11.2023)

Корисни материјали

И даље смо у микро-свету, а реч препуштам колеги Славољубу Тоскићу и његовим ученицима.

Са часова

Микро светом су се бавили ученици Марте Мајорски и моделовали ћелију, а лишћем су се бавили ђаци Оливере Коларић и израдили дивне мозаике. Базен са компостирање и опланећивање стигло је са часова Јоване Думић.

Уживајте у филмићу и сличицама, а попут бактерија немојте заборавити да се ускоро опет видимо на истом месту. 

Час под маскама

Наш неуморни колега Славољуб Тоскић прави изузетно маштовите часове и свакако нас инспирише да и ми применимо неке интересантне и деци пријемчиве методе подучавања.

Корисни материјали

Славољубова учионица изгледа као карневал. Ту су неизоставни балони…

…али и маскембал. 

У таквој атмосфери сигурно се боље учи. И друге наше колеге праве врло лепе и креативне часове и увек ми је задовољство да представим рад наставника и ученика.

Са часова

На часовима Маријане Милутин ученици су правили моделе мишића, а моделима (само овог пута ћелије) бавили су се ученици Маше Ане Којановић. Ученици Наташе Јовановић радили су експерименте са цветовима.

Наука

Наташа је и мене инспирисала да вам представим један занимљив текст о биљном свету, не баш о цветници, већ о аустралијском четинару чији је латински назив Wollemia nobilis. Волемија је критично угрожена врста и то је интересантно с обзиром на чињеницу да има врло гломазан геном – у 26 хромозома је садржано 12,2 милијарде базних парова (ми их имамо „свега“ 3,4 милијарде) – али врло сиромашан генетички диверзитет. То је проблем са којим се ова врста „бори“, али није и једини. Све о њеним проблемима наћи ћете у следећем тексту:

IFL Science: „Living Fossil“ Wollemi Pine Is Ancient, Inbred, And In A Lot Of Trouble (19.9.2023)

Из штампе

Потпуно ћу вас разумети ако не желите да читате о проблемима неког тамо четинара, јер сви смо свесни да ми наставници имамо сада већ гомилу својих проблема накупљених током много година. Један од њих показао се прошле недеље која је, према упутствима Министарства, протекла у знаку иницијалних тестова.

Детињарије: Наставници о лошим резултатима на иницијалним тестовима: „Некада су служили да утврдимо знања, а данас незнање“ (20.9.2023)

Ми се на све могуће начине боримо (што се види и из рада колега) да знање ипак победи, али је очигледно да водимо тешку битку. До следећег предаха, видимо се.

 

Последњи чланак у школској 2022/2023.

Вест која нас је дочекала данас је да се школска 2022/2023. завршава брже него што смо очекивали.

Из штампе

Мондо: Влада Србије донела одлуку! Ово је датум краја школске године у Србији, „Рибникар“ добија меморијални центар (1.6.2023)

Када је већ тако, онда је и ово последњи чланак Биолошког блога за ову годину, али нећемо завршити пре него што објавимо тестове са овогодишњег републичког такмичења.

Корисни материјали

• Тест за осми + кључ
• Тест за седми + кључ 
• Тест I разред
• Тест II разред
• Тест III разред
• Тест IV разред

Конкурси и смотре

И ове године имамо успешне такмичаре, али и успешне наставнике менторе. Но, велику пажњу морамо посветити и оним колегама који праве успешне, лепе часове. Најуспешније наћи ћете на овом списку:

Гугл документи: Центар за образовну технологију, методичко усавршавање и каријерно вођење наставника биологије – Резултати конкурса „Најбоља методичка иновација у настави биологије“ (21.5.2023)

Са часова

Биолошки блог нема такмичарски карактер, али радо објављује лепе радове колега и њихових ђака. Ђаци Весне Миленовић бавили су се варијабилношћу и то на примеру најлепшег инсекта на свету, а ученици Андријане Марковић Јанковић правили су моделе биома. Од Александре Арсенијевић нам стиже нешто сасвим другачије: радови на домаћинству. Пошто и биолози предају овај предмет, ево примера како то може лепо да изгледа.

Реч наставника

Остало ми је за крај да честитам успешним ђацима и наставницима и да пожелим што мање стресан крај ове врло несрећне школске године. Верујем да ће наредна бити боља, а ми се тада и видимо. 

Републичко такмичење из биологије

Прошло је и републичко такмичење из биологије и као што ред налаже најпре објављујем тестове које су ми послали организатори.

Корисни материјали

• Тест за седми + кључ
• Тест за осми +кључ

Реч наставника

По мом мишљењу тестови су на овом нивоу такмичења били значајно бољи у односу на претходне. Било је задатака око којих треба и да се замисли и да се знање примени. Задаци су били чисти и није било недоумица. Пошто сам био прегледач морам да кажем да се водило рачуна о регуларности и да су се тестови пажљиво прегледали. Шта рећи осим да сам дванаест тестова прегледао готово три сата, баш као и сви остали у сали.

Организација на факултету је била добра, тим пре што је током другог дана (када сам ја био) било преко 400 такмичара. То је требало организовати, а успешно је и организована и посета Ботаничкој башти иако је време било варљиво.Ваше утиске свакако можете оставити у коментару овог чланка.

Користим ову прилику да се захвалим организаторима, а и да честитам свим учесницима јер доћи до републичког такмичења велики је успех.

Из штампе

Иако смо завршили велики посао, ово тестирање није последње. Предстоји нам завршни тест који ће, изгледа, само још ове године бити у овом облику.

Данас: Мења се комбиновани тест на малој матури? (2.6.2022)

Још један новински наслов који ми је привукао пажњу:

РТС: Смањује се број студената у Србији – који су разлози за то (2.6.2022)

Са часова

Из новог текста издвајам: „Ново време доноси и нове тенденције. Све је веће интересовање за ИТ, док незаинтересованост за наставничку професију постаје константа.“ Изгледа да ће наставници постати ретка професија, а добри наставници још ређа. Ипак, у настави биологије их још има.

Ђаци Јелене Симић правили су моделе ћелија, а ђак њене презимењакиње Жељке Симић фото-хербаријум. Еколошки панои дело су ђака Маријане Пауновић.

Живот у кристалу

Иако су школе добиле инфо о сатници, ево да ту информацију имате и овде.

Важне информације

Можете преузети сатницу активности овде:

Сатница за седми разред (28.05.2022)

Сатница за осми разред (29.05.2022)

Такође, из СБД-а је упућен позив наставницима да помогну да се та два дана лепо реализују, па да се укључимо у дежурство и прегледање.

Методика

Кад смо већ код тестова који нам предстоје, чини се да је још увек велика непознаница ИОП, али и други прилагођени програми и индивидуализација. Обично наставници кажу да је индивидуализација потребна, али да она пада у воду када на ред дођу национална тестирања. Тестови су исти за све и захтевају она знања која стиче већина ученика, а садржи их програм који није прилагођен појединцу, већ целој генерацији. Како научити ђака прилагођено – оно што он може, али опет да га не ускратимо у односу на другу децу? Са овом дилемом сусрећу се и иностране колеге и следећи текст се бави тиме.

Edutopia: Myth-Busting Differentiated Instruction: 3 Myths and 3 Truths (8.7.2014)

У тексту се каже да све у образовању мора проћи кроз филтер тестирања како би школе могле да пријаве резултате широј заједници о томе колико добро ученици тестирају. Ако ови тестови процењују овладавање државним и заједничким стандардима, онда су ученицима потребна висококвалитетна искуства учења која развијају њихово разумевање и примену ових компетенција учења. Када покривање садржаја постане фокус, сви губе. Да би научили, ученицима су потребне аналитичке и емпатичне вештине наставника. Само зато што је садржај покривен не значи да су ученици научили. Диференцирана настава ангажује ученике на успешним путевима за савладавање циљева учења.

Са часова

Наставници биологије постижу изузетне циљеве и потврде тога видимо сваке недеље у Биолошком блогу.

Погледајте само како су направили фосиле ученици Данијеле Савић, заиста фасцинантно. Такви су и модели бичара и трепљара ученика Марије Шапоњић, а прелепе су и слике од гранчица и шишарки које су користили ђаци Наташе Јановић.

Наука

Попут наставе, ни наука нема граница. Научници су недавно објавили запањујуће откриће древних ћелија прокариота и алги – које би потенцијално још увек могле да буду живе – унутар кристала камене соли старог 830 милиона година. Након толико времена истраживачи планирају да разбију кристал у нади да ће открити да ли је овај древни живот заиста још жив. Првобитно објављено у часопису „Геологија“ раније овог месеца, научни тим је користио избор техника снимања како би открио добро очуване органске чврсте супстанце закључане у течним инклузијама уграђеним у комад камене соли, такође познат као халит. Они тврде да ови објекти необично личе на ћелије прокариота и алги.

Кристализована камена со није способна да сама одржи древни живот, тако да потенцијални микроорганизми нису једноставно закључани унутар кристала, као мрав заробљен у ћилибару. Како се кристали камене соли формирају испаравањем слане морске воде, они могу заробити мале количине воде и микроскопских организама у примарним течним инклузијама. Видео снимак овог невероватног кристала можете видети у чланку. Обратите пажњу на то како се мехур може видети унутар кристала док га истраживач нежно помера – у овој малој шупљини испуњеној течношћу пронашли су потенцијалне наговештаје живота.

IFL Science: Scientists Want To Open 830-Million-Year-Old Crystal With Potential Life Inside (26.5.2022)

Право питање је да ли треба да га разбију? Мислите о томе, а ми се ускоро видимо наново.

 

Општинско такмичење из биологије

Као што ред налаже, најпре објављујемо тестове и решења овогодишњег такмичења. Кључеви за седми су поправљени и то ћете видети јер је исправка маркирана црвеним.

Корисни материјали

Тест за пети + кључ

Тест за шести + кључ

Тест за седми + кључ

Тести за осми + кључ

Реч наставника

Ред је да наставници кажу свој суд о овогодишњем општинском такмичењу. Неки општи утисак и консензус је да је систем бодовања непотребно компликован, као и процедура како се све то шаље, а додатну конфузију су унели појединачни дописи који су се слали школама са врло разноврсним тумачењима. Можда некада неки систем изгледа добро у теорији, али пракса често покаже другачије.

Што се тестова тиче, углавном су оцене да су оптималне тежине, осим шестог. Неки претходни договор је подразумевао да је било који уџбеник довољан за успешно решавање теста, али то ипак није било тако. Налози задатака нису били увек јасни, наводе колеге. Исте колеге су похвалиле број задатака јер је прилагођен дужини трајања теста. Но, ево детаљније.

Тест за пети, кажу и наставници и ученици, био је прилично лаган, мада многи наводе питање са урином (број 10) као превише. Као спорно виђено је питање број 6. јер се правилна исхрана (према плану ЗУОВ-а за све наставнике) ради тек на крају године, а хемија се одвајкада ради тек од седмог разреда (помињу се протеини). Изгледа да је било још питања која „не гађају“ пети разред, а највише је дискутовано питање број 15, где је требало пловне кожице и плућа сврстати у адаптације заједничке за копнену и водену средину што је, најблаже речено, спорно.

Тесту за шести је недостајало сортирање питања према типу, а и овај тест је проглашен убедљиво најтежим. Изгледа да се са хромозомима (питање број 3) мало пожурило, а и очигледна је грешка у кључу јер паук крсташ (табела број 10) ипак има главу. Поједини наставници протестовали су против мишића у веновом дијаграму (број 7) јер их у појединим уџбеницима нема, а слично је и са крвотоком (питање број 2). Питање број 6. је помало нејасно јер није јасна ни веза у конкретном примеру између датих врста предатора, њиховог станишта и њихове сличности. Бодовање у овом тесту није јасно, посебно што се питања ређања најчешће бодују са све или ништа, а не свако поље понаособ. Негде кључ није био довољно прецизан и није предвиђао ситуације када ученик упише све плусеве у табели (питање број 10) или када од три могућа одговора одабере три тачна и заокружи још један нетачан, на пример (питање број 11).  

Тесту за седми је највише замерено бодовање и некако је изгледало као да су нека питања убачена да би се добио збир од 100 бодова, па је тако исфорсирано питање број 10 где је задатак био да ученици упишу скраћеницу ДНК и то питање је носило (добрих) 4 бода. Шакоперке су ураниле у овом тесту јер би их требало радити у „Пореклу и разноврсности“, а можда тек у осмом разреду (када се уче геолошки периоди). Неким наставницима је највећи проблем било питање број 5 где је требало поређати систематске категорије. Само питање нема грешку, али нема ни никакво оправдање. Захтев је да се науче стручни називи без смисла и без могућности примене, тим пре што су на Дрвету живота за основну школу ипак најважније категорије домени и царства.

Тест за осми је овај пут прошао без замерки и наставници и ученици су га проценили као сасвим прилагођен. Једина примедба је на бодовање и то идентична као за седми.

Грешака је било и мора их бити јер сваки рад собом носи грешке. Важно је да их исправимо и некако се надам да то неће бити проблем на будућим такмичењима. Можда је највећа замерка она коју је дала једна колегиница и која, рекао бих, погађа суштину. Цитирам: „По новом програму је важно да ученици анализирају, закључују, предвиде… нигде нема таквих питања. То је такмичарски, као раније што је било графика и слично, сада ми је више репродукција, ништа креативно…“

Са часова

На часовима биолога и те како креативног има. Има и у министарству, али о том потом. 🙂 Прво креације у школским клупама.

Креативним протеинима (што би рекао тест за пети) бавили су се ђаци Љубице Савић. Воденим екосистемима, као и адаптацијама за ту средину (не и плућима, бојим се) бавили су се ученици Биљане Ускоковић, а креативни панои и свеске потичу из учионице Наташе Ранђеловић.

Институције и организације

А сада креативност у Министарству просвете. Нико не воли посету инспекције, али ће се то изгледа променити. Наиме, инспекторке и инспектори ће нам бити лепо обучени, да не кажем униформисани, те ће изгледати, према речима Драгомана Пауновића из Мреже инспектора Србије „као посада Боинга“. Дакле, када нам следећи пут дође инспекција, осећај ће бити као да смо у авиону. 

Зелена учионица: Просветни инспектори од сад ће носити униформе (11.4.2022)

Ја вам желим и сада да се тако осећате, само да не буде лет изнад кукавичјег гнезда. 🙂 Видимо се следеће недеље.

Извештај са трећег састанка Стручног актива наставника биологије Србије

Дана 18.03.2021.године у 19 часова одржан је трећи онлајн састанак Стручног актива наставника биологије Србије на платформи Гугл мит у организацији Удружења биолога Крушевац. Водитељи састанка били су Оливера Коларић, председник Удружења и Стручног актива наставника биологије Крушевца и Дејан Бошковић, председник Стручног актива наставника биологије Београда. Техничка подршка је била Марина Лазаревић, а домаћин састанка Удружење биолога Крушевац. Гост састанка је била Светлана Алексић, дипломирани психолог и председница Друштва психолога и педагога Расинског округа. Састанку је присуствовало 74 наставника.

Дневни ред састанка:

1. Наставни материјал и будућа такмичења из биологије
2. Стручно предавање „ Хибридни модели наставе и учења – изазови и прилике“, Светлана Алексић
3. Разно

Ток састанка:

1. Састанак је отворила Оливера Коларић, представила дневни ред и госта састанка. На првој тачки дневног реда Оливера Коларић се захвалила наставницима на предлоге будућих такмичења и представила предлоге колега уз укључивање колега у дискусију. Заједничко за све предлоге је:

• да се врате старе пропозиције такмичења које су биле пре новог правилника
• да се направи појмовник/скрипта за припрему такмичења ученика

Све приспеле предлоге можете да видите на овом линку. Такође, можете погледати и један осврт на такмичења у средњим школамa који је дошао из Ужица.

2. У другој тачки дневног реда Светлана Алексић је одржала предавање „Хибридни модели наставе и учења-изазови и прилике“ у коме је представила начин организовања онлине наставе према смерницама ЗВКОВ.

3. Под тачком разно договорен је следећи састанак крајем априла . У међувремену председници актива и стручних удружења наставника биолога послаће своје податке на мејл bioblog2021@gmail.com поводом организовања састанка са Комитетом за образовање и председником СБД, који ћемо иницирати. Идеја је да на састанку буду представљени предлози Стручног актива биолога Србије за будућа такмичења.

Александра Лукић, председница Стручног актива наставника биологије Земуна, предложила је конкретнију сарадњу са Биолошким факултетом у Београду. Наиме, чланови стручних актива могу постати и чланови актива Центра за образовну технологију, методичко усавршавање и каријерно вођење наставника биологије, а тиме и Друштва предметних дидактичара Србије којим председава др Јелена Станисављевић, професорка методике наставе на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Први задатак овог Друштва је формирање актива наставника биологије, али су у плану и неки стручни скупови. Делатност овог Центра је примена иновативних дидактичких модела и технологија, полагање испита за лиценцу и стицање педагошких звања.

Записник саставили: Оливера Коларић и Дејан Бошковић

Може, ако баш мора

Мала матура је прошла, а са њом и комбиновани тест. Утисци су разнолики, али колико сам успео да пропратим углавном ђаци кажу да задаци са овог теста (па тако и из биологије) нису били тешки.

Из штампе

Вечерње новости: Завршено полагање мале матуре: Комбиновани тест био лак, тврде ђаци (19.6.2020)

Мала матура није баш прошла без проблема, иако је уложено много труда да се све то уради. Уосталом, сам политички врх био је укључен.

Политика: Премијерка се лично укључила у пројекат мале матуре (14.6.2020)

Углавном, све је прошло и обично након оваквих ствари (пре свега пандемије) кажемо – било и не поновило се. Да ли?

Нова.рс: Родитељи о наставку онлајн наставе: Само ако баш мора (14.6.2020)

Ево још мало о родитељима.

Политика: Кад родитељи заводе ред у школи (15.6.2020)

Методика

Да бисмо родитеље забавили неким другим стварима и одвукли им пажњу од завођења реда, ево пар текстова са корисним саветима стручњака.

Детињарије: Немојте живети за децу (12.5.2015) & Family.rs: Dr Kevin Leman – 5 konkretnih saveta roditeljima skolaraca (14.6.2020)

Из овог другог текста издвојио сам трећи савет:

Не претерујте са похвалама. Кад дете донесе из школе петицу на контролном, немојте га дизати у звезде, већ реците нешто попут „Ооо, то је баш добро за тебе!“ Тиме му дајете до знања да не учи да би вас учинило срећним, већ да би имало успешан живот.

Са часова

Ја просто морам да хвалим своје колеге и њихове ђаке, без обзира на овај мудри савет, јер раде заиста сјајне ствари.

Ђак Маријане Пауновић направио је друштвену игру која промовише заштиту животне средине, а ђаци Андријане Марковић Јанковић правили су животиње од отпадних материјала како би обележили Међународни дан биодиверзитета. Ту је и живописан пано о рециклажи настао на часовима Барбаре Јовчић.

Следе изузетни цртежи ђака Анђеле Васојевић, песма настала на часу Ирене Николић и модели ДНК које су правили ученици Марте Мајорски.

И представљам вам фото-хербаријум ђака Славице Поповић Бубујук (прва ставка) и презентације које су урадили ученици Славице Гвоздић.

1. Фото-хербаријум
2. Житарице
3. Глобалне последице загађивања животне средине
4. Здрава исхрана
5. Прва помоћ

Прегршт одличних радова ђака наћи ћете на следећем блогу који води колегиница Биљана Ускоковић Брковић.

Биолошке теме: Мапирање и још понешто (27.4.2020)

Корисни материјали

Биљана је уз мапирање додала још понешто, па ћу уз данашње писаније додати и ја још понеке корисне материјале. Ево једне презентације колеге Николе Арсића.

Prilagodjavanje živih bića from Nikola Arsic

Ево и интерактивне слике Маријане Трифуновић Димитријевић.

И за крај, сигурно корисно – календар рада за следећу годину. Додуше, ова још није прошла, али следећа се свакако ближи. Ипак, ближи је наш сусрет следеће недеље и до тада, па покушајте да се одморите.