Човек је човеку мунгос

Морам да признам да заиста нисам упознат са свим врстама јелена на свету. Тако да ме је један недавно баш изненадио. 🙂

Занимљивости

Мунтјак је род малих јелена који се срећу на југу и југоистоку азије. Иако једна од ових врста (Muntiacus muntjak) има најмањи могући број хромозома забележен за једног сисара (шест), друга (Muntiacus reevesi), врло зачуђујуће њој сродна, има исти број као и ми – 46. Но, ни по чему нам није налик, а богами се разликује и од других јелена. Мунтјаци поседују различите мирисне жлезде које имају кључне функције у комуникацији и територијалном обележавању. Они користе своје жлезде на лицу првенствено да обележавају тло, а повремено и друге појединце. Жлезде се отварају током дефекације и мокрења, као и понекад током друштвених интеракција. Док се предње жлезде обично отварају нехотично као резултат контракција мишића лица, преорбиталне жлезде у близини очију могу се добровољно отворити много шире, па чак и окренути како би се потиснуло ткиво жлезде испод. Чак су и младунци способни да потпуно изврну своје преорбиталне жлезде. И то изгледа врло необично, што можете да видите у овом кратком филмићу.

Наука

Овај јелен изгледа слатко, али изглед у природи и те како може да завара.

Узмимо пример мунгоса или тачније две врсте мунгоса: тракастог (Mungos mungo) и патуљастог мунгоса (Хелогале парвула) – обе врсте живе широм Африке у друштвеним породичним групама. Обично једу мале инсекте, гуштере, па чак и змије. Патуљасти мунгоси су заправо најмањи предатори у Африци. Тракасти мунгоси су дугачки око 30-45 центиметара, могу изгледати слатки и пахуљасти, али њихова спољашњост вара и крије невероватно насилну природу и начин живота.

„Њихово цело друштво је изграђено око ратних хушкања“, рекао је за Мајкл Кент са Универзитета Ексетер у Великој Британији, који се посветио проучавању ових малих зверки.

Познато је да ови мунгоси исељавају чланове породице, чине чедоморство и не беже од  канибализма – и све то унутар сопствених група. Истраживања су показала да се групе мунгоса упуштају у ратове са супарничким породицама чак четири пута месечно!

IFL Science: Nobody Does Warfare Quite Like A Mongoose (16.11.2023)

Са часова

Не баш мунгосима, већ медведићима, мада не ни медведићима, већ више генетиком, бавили су се ђаци Драгане Ђурагин Сабо. Ученици Наташе Ранђеловић представили су сјајне научне радове у својим свескама, а ученици њене имењакиње Наташе Соскић направили су модел који приказује митозу.

Црна хроника

Ето дођосмо до краја данашњег чланка и сада знамо како крај чланка изгледа. Оно што не знамо је како ће изгледати крај света. Ако вас занима, уживајте у читању. 🙂

Quantum of Science: Kakav će biti kraj svijeta? (18. јул 2016)

Патуљци из прошлости

Да ли сте знали да женке хоботница бацају шкољке на мужјаке који их нервирају?

Наука

Још мало занимљивости из животињског царства, али овај пут из давне прошлости. Ми знамо да колоусте данас могу да достигну дужину од једног метра, али у прошлости оне су биле значајно мање (што је зачуђујуће, јер смо напросто навикли да је у прошлости све било веће).

За разлику од колоуста, стоноге су биле веће. Ова је из периода карбона.

Најстарије нађене колоусте датирају од пре неких 360 милиона година и научници су се тада уверили: а) да су биле дуге тек неколико центиметара и б) да су се данашње врло мало промениле у односу на претке (што бисмо поетично назвали „живи фосили“). Врста Yanliaomyzon occisor пронађена је на северној територији данашње Кине. Њена старост се процењује на 160 милиона година и са својом дужином од 64 центиметара била је џин за своје претке (више од десет пута дужа од њих).

Science Alert: Absolutely Massive Species of Jurassic Lamprey Unearthed (1.11.2023)

Када говоримо о историји живог света не би требало да прескочимо следећи чланак.

Национална географија: Дрвету живота додат нови ред организама – откривен заједнички предак свих животиња, биљака и гљива (30.6.2023)

Корисни материјали

Враћамо се у данашњи свет животиња и представљам вам сјајан сајт за учење о зоналности мора. Све што треба да радите је да скролујете.

Neal.fun: The Deep Sea (приступљено 9.11.2023)

Са часова

Морским екосистемом, али и другим екосистемима, бавили су се ученици Андријане Марковић Јанковић, ћелијама ученици Тихане Дретвић, а леп рад у свескама потиче са часова Наташе Ранђеловић.

Забава

Заиста смо вредни ми биолози. А да ли смо и паметни? На то питање ће нам одговорити познати психолог (мени није познат, али текст тврди да свима другима јесте).

Стил: Ако радите ових 5 ствари, интелигентнији сте него што мислите: Познати психолог открива због чега је то тако (11.7.2023)

Ја нисам познат као психолог из текста, али и ја имам савет. Од пет ствари које радите урадите макар једну која вас радује. До следећег виђења.

Мртве жабе и живи црви

Да ли сте знали да женке жаба користе разне тактике како би избегле непожељне припаднике своје врсте као партнере?

Занимљивости

Н1: Женке жаба се праве да су мртве да се реше мужјака који им се не свиђа (13.10.2023)

Наука

За разлику од женки жаба, нематоде врсте Panagrolaimus kolymaensis заиста су биле мртве целих 46.000 година и замрзнуте у руском пермафросту, али су их научници оживели. Нематоде, које се називају и ваљкасти црви, једни су од свега неколико организама способних да преживе у тако екстремним окружењима током дужег временског периода. Да би то урадили, улазе у стање налик лимбоу звано „криптобиоза“, у којем се сви мерљиви метаболички процеси гасе док се услови животне средине не побољшају. У 2018. години, нематоде су васкрсле након сумњивих 42.000 година криптобиозе.

Истраживачи су култивисали црве више од 100 генерација и упоредили њихов геном са једним од њихових постојећих рођака Caenorhabditis elegans, идентификујући уобичајене гене укључене у криптобиозу.

Надају се да би то могло да доведе до бољег разумевања механизама који подупиру ово мистериозно стање, што би на крају могло довести до нових метода за дуготрајно складиштење ћелија и ткива. Такође су радознали да ли постоји горња граница колико дуго нематоде могу остати у криптобиотичком стању.

IFL Science: Ancient Worms Revived After 46,000 Years Frozen In Siberian Permafrost (28.10.2023)

Корисни материјали

И док научници раде своје послове разоткривања тајни природе, ми наставници смо такође вредни. Славољуб Тоскић са својим ђацима нам је припремио нови видео, а колеге са својим ђацима нове сјајне радове.

Са часова

Ученици Светлане Конте радили су на деоби ћелије, а ученици Драгане Дулановић Суботић израђивали су моделе ДНК. Лепи примери свезака и научног ботаничког рада потиче са часова Наташе Ранђеловић.

Овим лепим радовима и завршавам за данас, а гледамо се ускоро.

Зелени реп

Сећате се година када смо имали најезду смрдибуба? Французи се ових дана суочавају са много незгоднијим чланом реда лиричара.

Из штампе

Кућне стенице су се населиле у париском метроу и тамошљи живаљ, али и туристи, у неком наредном периоду неће устајати старијим особама јер – неће ни сами седети. 

Би-Би-Си вести: Француска: Стенице пронађене и у школи, влада организује састанак услед панике због инсеката (7.10.2023)

Са часова

У нашим школама стеница нема, богу хвала, али увек има доброг рада. На часовима Љубице Савић ученици моделују ћелије, а код колегинице Андријане Марковић Јанковић моделују читаве екосистеме. Ђаци Љиљане Абу Самре бавили су се здравом исхраном и ту сврху користили ИКТ.

Корисни материјали

Ђаци Славољуба Тоскића бавили су се једноћелијским организмима и тако је настала презентација искористљива за наставу.

Конкурси и смотре

Са Француском смо почели, овом земљом и завршавамо, али овога пута лепшим вестима. И настављамо добрим радом на часу: а код наставнице Босиљке Димитријевић се чак и репује. Тако је настала нумера – оригинално ауторско дело ученика Основне школе „Васа Живковић” из Панчева – која им је донела прво место на такмичењу „Зелене школе”. То такмичење, у оквиру пројекта „Екоопштина” организују Амбасада Француске и Француски институт у Србији. Све честитке деци и нашој колегиници Босиљки.

Ову сјајну нумеру можете послушати на линку:

Здраво Панчево: Фејсбук видео (7.10.2023)

Школа у којој нам је добро

Верујем да ће многе наставнике занимати конференција организације „Научи ме“.

Стручно усавршавање

Пријаве за учешће на онлине конференцији #ЗаБољеОбразовање2023 су отворене. Учешће на конференцији је бесплатно, међутим, платформа дозвољава истовремено присуство ограниченом броју људи, тако да немојте чекати – пријавите се и осигурајте да баш ви будете део конференције.

Попуните пријаву за учешће на конференцији путем линка (наранџасто дугменце, не можете га промашити).

Наука

Биолошки блог не нуди стручно усавршавање, али с времена на време увек понуди понешто што може да се научи. Рецимо, чланак који сам изабрао за данас нам разјашњава мистерију зашто орке убијају плискавице, иако се не хране њима.

Да би боље разумели ово необично понашање, међународни тим истраживача је испитао више од 60 година забележених интеракција између орки и морских плискавица у Салишком мору у провинцији Британска Колумбија и америчкој држави Вашингтон. Ови напади су примећени већ дуже време, али изгледа да је понашање све чешће и да се шири међу популацијом орка.

Тамошње орке се хране лососима и плискавице им нису храна. Према овим истраживачима, орка можда напада плискавицу као облик друштвене игре. Као и код других интелигентних створења, игра је важно понашање које повезује. Могуће је да ове велике животиње нападају мање сисаре као начин да ојачају друштвену кохезију. Слично, понашање би могло представљати ловачку праксу, при чему орке усавршавају свој тимски рад и вештине координације за лов на лососа. У овој ситуацији, плискавице би могле да послуже као „покретне мете“ за вежбање предаторских техника. Нажалост, код ових врста није лако направити разлику између игре и лова.

IFL Science: Why Do Killer Whales Attack And Kill Porpoises Without Eating Them? (29.9.2023)

Из штампе

Ми свакако правимо разлику између наставника и полицајца, али изгледа да постоји и сличност коју је уочила министарка просвете. Наиме, и једна и друга професија утичу едукативно на децу, тврди она.

РТВ: Ђукић Дејановић за РТВ: Улога школских полицајаца првенствено едукативног карактера (27.9.2023)

Са часова

Полицију препуштамо министарству, а ја бих се, као и увек, бавио добрим наставничким радом. Моделима ћелија бавили су се ученици Сање Урошевић Парезановић, а ученици Тамаре Микић бавили су се конкретно нервном ћелијом. Ђаци Силвије Јовичић су се посветили теми нивои организације живог света. 

И овим лепим радовима и завршавам за ову недељу. 

Доба открића

У скорије време научници су открили много тога.

Наука

Ако сте љубитељ фантастике и гледали сте „Господаре прстенова“, биће вам занимљиво да су научници читаву новооткривену групу лептира назвали по главном зликовцу Саурону. Тим међународних истраживача открило је чак девет група лептира и једна од њих има крила на којима као да је насликан симбол овог чаробњака. Изразити спојени наранџасти прстенови окружују црно-беле пеге на задњим крилима овог рода – Saurona. Како ови лептири изгледају видећете на следећем линку:

CNN: A new group of butterflies has been named after the ‘Lord of the Rings’ villain (12.5.2023)

Научници су пронашли још неке животиње, али овог пута у питању је група која је вредно сведочанство историје живог света. Давно, давно у геолошком времену, пре неких 600 милиона или 700 милиона година, прве животиње су еволуирале на Земљи. Њихови најближи рођаци који и данас живе су сунђери, жарњаци и реброноше. Али тачно ко је од њих најближи сродник првих животиња, остало је једно од најспорнијих питања у еволуционој биологији. Са неколико фосила ових раних, меканих животиња, њихова историја је нужно била мутна и било је изазовно реконструисати оно што се догодило.

Научници су то урадили тако што су упоређивали хромозоме ових животиња, али и једноћелијских протиста. И победник је – реброноша!

У часопису „Природа“ пише да је тим је преузео нови, креативан приступ анализи генома ових раних животиња. Током стотина милиона година, секвенце гена су толико мутирале да је сваки сигнал о сродству различитих линија „испран“. „Дакле, потребно вам је нешто што еволуира веома споро што можете пратити“, закључио је Ден Роксар, еволуциони геномичар са Берклија, који је надгледао студију. Уместо да се посматрају промене у нуклеотидима (промене у ДНК од једног слова), метода — коју је развио Роксар, заједно са колегама са Универзитета у Бечу — фокусира се на карактеристике већег обима у геномима: групе гена на хромозомима.

Ова техника се заснива на једноставној идеји: током еволуционог времена, редослед гена на хромозому се мења преко мутација – на пример, преко инверзија које мењају редослед гена унутар хромозома. Иако се њихов редослед може променити, гени на хромозому формирају неку врсту повезане групе и обично се не мешају са генима на другим хромозомима. Али у ретким приликама, хромозоми се могу сломити и спојити, што доводи до мешања тих група веза. Ови догађаји су довољно ретки да их је могуће пратити све до порекла првих животиња.

Scientific American: The Closest Living Relative of the First Animal Has Finally Been Found (17.5.2023)

Све то теоретски делује лагано, али верујем да су се научници доста намучили посебно када раде са тим „микро-стварчицама“. И када смо у микро-свету још једно откриће.

Quantum of Science: Otkrivena nova organela. Provjerite za šta je važna (7.5.2023)

Са часова

Нису се органелама бавили само научници, већ и ђаци колегинице Оливере Коларић. Ученици Наташе Соскић су се бавили дезоксирибонуклеинском киселином, а ученици Бранке Кремић варијабилношћу на примеру лала.

Корисни материјали

Ученици Славољуба Тоскића бавили су се калоријама и имамо још један занимљив филмић за час са петацима.

Забава

И да јелом и пићем завршимо. Истраживачи су пронашли боцу пива која је чамила на дну океана у потопљеном броду целих 170 година. Знамо да је вино све боље што је старије, али да ли то исто важи и за пиво? Заправо, нашао се неко ко је и окусио и омирисао и закључак је да има укус на козу, а мирише на трули купус. 🙂

IFL Science: 170-Year-Old Shipwreck Beer Tastes Like Goat And Smells Of Rotting Cabbage (9.3.2015)

Ја вам желим пријатније освежење и леп викенд који ће ускоро.

 

Информације за такмичење за средњошколце

Прошли пут смо имали информације за медицинске школе у Београду, а овога пута др Мирослав Живић, председник СБД-а, послао нам је информације за све средњошколце.

Важне информације

Окружно такмичење из биологије за средње школe биће реализовано у сарадњи школа домаћина окружног такмичења и Природно-математичког факултета у Крагујевцу. Према Календару такмичења ПМФ у Крагујевцу је задужен и за реализацију републичког такмичења. Све информације ће бити доступне на адреси https://www.pmf.kg.ac.rs/

Контакт мејл адреса је takmicenje@pmf.kg.ac.rs

Пројекти

Осим такмичењима и ми и ђаци можемо да се бавимо и лепим пројектима. На један такав позива нас Друштво за заштиту птица, али овог пута птице нису у питању.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Да, бре – прикључи се попису даброва! (2.3.2023)

Наука

Немам баш неких интересантних чланака о дабровима, али имам о птицама, а заправо чак ни о њима. 🙂 Ако вама није познат цртаћ „Пингвини са Мадагаскара“, вашим ђацима вероватно јесте. Чланак се бави тиме у чему је цртаћ погрешио када су се пингвини сукобили са хоботницом, а у чему је погрешио. 

Scientific American: 7 Surprising Things Penguins of Madagascar Gets Right About Octopuses—And 4 It Gets Wrong (18.12.2014)

Хоботница која се у филму зове Дејв се често маскира у другу животињу. У стварном свету, октопод имитатор (Thaumoctopus mimicus) савија своје тело и чак плива као мање укусне биљке и животиње. И многе друге врсте користе разрађену камуфлажу боје и текстуре да би се сакриле од предатора – и плена. Филм, наравно, ово доводи до екстрема и има хоботницу Дејва која се представља као људски научник по имену др Октавијус Брејн.

Са друге стране, филм има и грешке. Ниједан страшни зликовац не би био потпун без његове војске поданика. А хоботница Дејв има своју легију лојалних главоножаца који испуњавају његове налоге. Али хоботнице нису баш способне за сарадњу. Оне су способније за канибализам. Неки сајтови називају војнике главоношце из овог филма „лигње“ (у питању је енглеска игра речима – squid су лигње, а squad је одред, прим.метод). По правилу, лигње су много социјално толерантније од врста хоботница. Али то не значи да они граде борбене снаге.

Свакако занимљив текст, а и занимљива идеја за наставу: да у цртаћима тражимо тачне и погрешне представе о животињама.

Са часова

Цртаћ је понегде био у праву, негде је грешио, али у раду наших колегиница нема грешке. Данас вам представљам моделе делова ћелије (ђаци Оливере Коларић), сјајно дизајниране записе лекција у свескама (ђаци Душице Александров) и фото-хербаријум и ботанички рад (ђаци Љубице Савић).

Уживајте, а ми се видимо следеће недеље. 

Дорада савршеног

У кинеској провинцији овце из тора тринаест су се врло чудно понашале и кретале укруг. Овај чудни догађај је вероватно покренуо још најмање пет теорија завера, али је објашњење крајње приземно.

Занимљивости

Ево зашто су највероватније овце показале овакво чудно понашање:

24 седам: Да ли је решена мистерија? Стручњаци откривају због чега су овце шетале 12 дана укруг (23.11.2022)

Са домаћих животиња прелазимо на кућне љубимце. Да ли сте знали да мачка када вам унесе своје лице у ваше заправо не тражи пољубац, нити има намеру да вас љуби? Ваше лице је сјајно место за њушкање јер она жели да запамти ваш мирис који је за њу главни начин распознавања. Још неке мачје рутине можете наћи у следећем чланку.

Funcatz.com: Cat Behaviors That Are Paw-sitively Perplexing & Curiously Odd (5.10.2021)

Институције и орагнизације

Многе лепе текстове, слике и фотке маца и куца можете наћи на друштвеним мрежама, али колико нас такви садржаји разнеже, толико нас други узнемире. Најактуелнији су они о насиљу у школама, које можда није кулминирало, али јесте кап која је прелила чашу. Наставници излазе на улице јер немају другачији начин да зауставе насиље – спречавају их бесмислене процедуре, много узлаудних састанака и нејасна правила. Министар је најпре тврдио да је систем савршен, али изгледа да и савршенству треба дорада.

Политика: Нове мере против насиља у школама до 20. децембра (29.11.2022)

Са часова

Видећемо шта ће се у тако кратком року променити, али се некој промени надамо. Оно што се свакако не мења је добар рад наставника биологије у школама. Наташа Грујичић Исаков је на креативан начин са својим ђацима обрађивала генетику и модели настали на њеним часовима су безмало сјајни. Ускоро ћемо са петацима радити живот на копну и води и видећете решења са часова Жељке Симић. Модел плућа настао је на часу Марте Мајорски.

Корисни материјали

И да завршимо добрим радом и нашом звездом Славољубом Тоскићем. Његова ученица направила је врло оригиналан модел срца, који може послужити за вршњачко учење. Остављам вас да у миру погледате видео прилог.

За наше птице

Жељко Станимировић нас подсећа да, ако смо са ђацима правили кућице и хранилице за птице, сада је право време да их поставимо. Временске прилике одговарају, а и птицама ће бити потребно неко време да се привикну на наш ручни рад и да долазе.

Корисни материјали

Ако још нисте направили хранилице за птице, ту ускаче у помоћ колега Славољуб Тоскић, односно његови вредни и паметни ђаци.

Са часова

Ђави су нам вредни и паметни, а наставници биологије задају креативне задатке и та комбинација је одлична. Лепи цртежи и колажи су нам пристигли са часова Оливере Коларић, модел ћелије је настао на часу Радета Перуничића, а пано о расту и развићу правили су ђаци Леле Недељковић.

Предстојећи догађаји

Након ових слика, да најавим и покретне слике, како их већ зову, а у којима можемо да уживамо онлајн и бесплатно. Време бирамо сами, а све имамо на сајту:

Green Fest: Školski program

Занимљивости

Кад смо код филмова, ја имам два за вас за крај данашњег чланка. Једна је наша емисија о гљивама и водитељи су деца, а друга је на енглеском језику и води је наш колега биолог који је дозволио да га мрави уједају. Он је то урадио зарад истраживања, али је свеједно чудно. 🙂 

 

Прво обавештење за Трећи конгрес биолога Србије

Пристигла је информација од председника СБД-а др Мирослава Живића, али овај пут не о такмичењу.

Предстојећи догађаји

Прво обавештење за Трећи конгрес биолога Србије на српском језику можете преузети овде, а на енглеском језику овде. За додатне информације погледајте део сајта СБД посвећен Конгресу.

Биолошки блог ће пропратити ову конференцију, тако да очекујте вести у вези са њом, а оно што посебно занима нас наставнике, осим стручних тема из свих области је и округли сто који носи назив: „Настава биологије у Србији – Шта нам је донела трећа реформа планова и програма?“ 

Методика

На ову тему којом ће се округли сто бавити желео бих да вам прикажем један интересантан текст.

Одисеја: Реформа образовања, некад и сад (30.1.2020)

Из штампе

То је био текст о реформи некад и сад, а некада су Фрушком гором одили бизони. Сада, па, поново оде. 🙂

Бизони поново шетају Фрушком гором након двеста година (31.3.2022)

Наука

Следећи чланак бави се једним другим сисаром који такође настањује и наше крајеве – слепим мишом. Чланак даје пет разлога зашто су слепи мишеви застрашујући, али и један (али вредан) зашто нису.

IFL Science: Five Reasons Bats Really Are Scary, and One Why They Aren’t (31.10.2014)

Са часова

Небројено је разлога зашто су наставници биологије сјајни, али ћу вам ја данас дати свега три. Први је због онога што се дешава на часовима Весне Милојковић која се бавила темом добробит животиња. Други разлог су креативни цегери настали на часовима Данијеле Савић, а трећи кућице за птице које су дело ђака Јоване Думић.

Уживајте у креативним радовима, а ми се читамо и даље.