Биолошки отказник

Можда сте већ чули да је српски језик богатији за неке нове речи. „Мала библиотека“ из Лондона организује такмичење у смишљању нових речи које би требало да замене туђице које се обилато користе, а за које наводно не постоји адекватан превод.

Забава

Списак најбољих речи следи, а прво место је освојила реч која је пристигла из Суботице. Иако је по одлуци жирија најлепша, она ипак означава тужно психичко стање. Кликом на слику видећете и значења поменуте и других занимљивих речи.

Са часова

Сусрамља никако не треба да буде у редовима наставника биологије јер нису премислили, те никако нису ни одустали од деловања. Заправо су са својим ђацима и те како деловали и направили сјајне, креативне ствари. Јована Батес Крстин и њени ђаци учествовали су на конкурсу организације Орка на тему „Школа пријатељица природе и животиња“. Преко сто ученика седмог разреда је правило кућице и хранилице за птице. Ученици Оливере Коларић правили су моделе ћелија, а ученици Виолете Ранђеловић досетили су се како да на креативан и врло илустративан начин упореде прокариотску и еукариотску ћелију. Све то можете видети у галерији прикачица.

 

Корисни материјали

Када помињем добар рад, често не прескачем колегу Славољуба Тоскића, који нас увек обрадује новом презентацијом коју можемо користити. Дакле, колеге не морамо имати узрење, тј. гледати у себе, када можемо гледати нов леп филмић из радионице „Света биологије“.

Занимљивости

Дакле, вредни су биолози, али морамо бити опрезни како не бисмо постали ласноломни. Психолози упозоравају да жеља за радом може прећи у озбиљну болест зависности! 

Бонитет.ком: Нова болест зависности којој се клањају (24.8.2023)

Дакле, да не буде духоклонућа, само умерено колеге и ако смем да имам опазицу, частите себе једним смућком и лепо проведите вече. До следећег издања биће то један прохујак. 🙂

Риба мутивода и друге приче за почетак

Одавно нам је започела школска година, па је ред да нам почне и Биолошки блог.

Реч наставника

Пре свега да вам пожелим срећну школску годину. Превише скромна жеља би била да буде боља него претходна јер тешко да може лошије од онога свега што је било, па да вам ипак пожелим нешто оптимистично (и можда нереално, али жељи се у зубе не гледа) да нам одистински крене набоље. За бољу наставу биологије Биолошки блог свакако ће помоћи.  

Корисни материјали

Но, како је кренуло, некако не обећава. Имали смо недељу толеранције и ево прилога креативне наставнице Марине Бабић. Питате се зашто тек сада објављујем овај сјајан прилог? Одговор је једноставан: прича о толеранцији не треба да траје недељу дана. Ми биолози увек можемо да причамо о тој и другим битним темама, а биодиверзитет и варијабилност су појмови и појаве које су основне у биологији. Варијабилност је предуслов природне селекције, али и предуслов образовно-васпитног рада какав желимо у учионици.

Наука

Марина је искористила рибе како би дочарала разноликост, а рибе су биле и објекат једног симпатичног истраживања. Пре него што вам кажем каквог, најпре ћу вас подсетити на награду „Иг Нобел“. У питању је награда коју додељује познати Универзитет Харвард за научне радове комичне природе и сумњиве сврховитости, као пародија Нобелове награде. Име је добила као игра речи, од енглеског „ignoble“ (буквални превод: „неплеменит“) и презимена Алфреда Нобела.

Иг Нобел за физику додељен је ове године за рецензирано истраживање у којем се истражује како велике групе риба доприносе мешању вода на месту где обално уздизање доноси хранљиве супстанце близу површине.

Аутори су открили да инћуни и друге рибе повећавају турбуленције на овим локацијама 10-100 пута када се окупљају на својим годишњим активностима мрешћења. Ово има значајан и раније занемарен утицај на топлотну равнотежу океана. „Наши резултати показују да биолошки вођена турбуленција може бити веома ефикасан агенс за мешање и захтевају преиспитивање његових утицаја на продуктивне регионе горњег океана“, известили су аутори.

IFL Science: Horny Anchovies And Electrified Chopsticks Among This Year’s Ig Nobel Prizes (15.9.2023)

Укратко речено, рибе муте воду и то не смемо занемарити. 🙂

Са часова

Оно што никако нећемо занемарити то је добар рад колега. Овај пут представљам радове ученика три дивне колегинице: Андријане Марковић Јанковић (модели екосистема), Драгане Дулановић Суботић (модели ДНК) и Жељке Симић (ћелије од пластелина). 

Сјајан рад, нема шта, а обећавам да ће га бити још. До следеће недеље.

Природна интелигенција

Дан интелигенције је био 1. октобра, али се активности у школама одржавају целог месеца. У њих су се, логично, укључили и наставници биологије.

Важни датуми

Колегиница Маријана Пауновић је написала:

„Ученици одељења 6-1 ОШ “ Други шумадијски одред” из Марковца, су учествовали у међународном пројекту Дан интелигенције 2022. у организацији Менсе Србије. Циљ пројекта је да се кроз различите активности стимулише интелектуални развој деце. Тема нашег пројекта је била Игра меморије, где су ученици сакупили парове истих листова биљака из школског дворишта и залепили их на картончиће. Након тога, организовано је такмичење, где су ученици проналазили парове истих листова и описивали њихове карактеристике (оно што је научено на часовима биологије). Победник је био ученик који је сакупио највише парова и успешно описао листове. Пројекат је трајао недељу дана – од 18.-25.10.2022. и ученици су уживали док су правили игрицу, а и током такмичења. Такмичењу су се придружили и млађи основци, па су и они научили нешто ново о грађи листа.“

Корисни материјали

Било је још лепих догађања у школама, али пре него што пређем на примере одличне праксе, да се надовежем на интелигенцију из угла биолога. Заправо, то ће ипак урадити наш сјајни колега Славољуб Тоскић, и то наравно о нервном систему.

Са часова

И као што сам обећао, следе два примера занимљивих активности. Маша Ана Којановић је написала:

„У школи смо привели крају и четворонедељни пројекат посматрања развоја различитих врста биљака у истим условима. Сада ћемо их искористити за експерименте у вежбама: дисање, фотосинтеза и транспорт воде и супстанци. Мерили смо на биљкама дужину корена, висину биљке, број листова и све што смо могли.“

Гордана Владић ми је писала:

„Најпре, моји ученици су радили  модел и пано МИТОЗЕ и МЕЈОЗЕ. Ученици 6. разреда су вегетативно размножили чуваркуће. Садили су их у саксије које су сами правили од пластичних чаша, мрежица за воће, каменчића и посебне смесе за бетон. Ученици моје колегинице Радојке Драговић направили су дивне моделе ћелија.“

Из штампе

На часовима биологије свашта се ради – и експерименти и моделовање, а проверава се и интелигенција. Оно што се више неће радити је родни идентитет. Шта ће се радити наместо тога, открива текст који сам одабрао за крај.

Данас: Издавачи изменили уџбенике: Шта ће на крају писати о полу и роду у биологији за осми разред? (28.10.2022)

Учешће наставника на конгресу биолога

Пошто је било заинтересованих колега за учешће на конгресу, појашњење како можемо учествовати и шта да очекујемо добили смо од СБД-а.

Стручно усавршавање

Професорима биологије основних и средњих школа

Позив за учешће на Трећем конгресу биолога Србије

Поштоване колеге, професори биологије у основним и средњим школама,

позивамо вас да учествујете у раду Трећег конгреса биолога Србије, који ће се одржати од 21. до 25. септембрa 2022. године, у хотелу „Палисад“,  на Златибору. Главни организатор скупа је Српско биолошко друштво.

Свечано отварање конгреса ће бити у уторак 21. 09. 2022. године у 17:00 часова, а затварање у недељу, 30.06. у 13:00 часова.

Детаљне информације о Конгресу налаза се у првом саопштењу (у прилогу) и на сајту СБД  http://www.serbiosoc.org.rs/.

На Конгрес се можете пријавити попуњавањем обрасца за пријаву до 01. 07. 2022. године (у прилогу).

Рок за слање апстраката је 01. 07. 2022. године. Апстракт треба припремити према датом примеру за припрему апстракта.

Службени језик другог конгреса биолога Србије је Српски језик.

Рад конгреса одвијаће се у оквиру великог броја секција које ће покрити све биолошке дисциплине.

Уколико сте посебно заинтересовани за рад Секције Методика наставе биологије, обавештавамо вас да ће се њен рад одвијати кроз две преподневне сесије, у суботу, 24.9.2022. године и у недељу 25.9.2022. године, у трајању од 10:30 до 13:00 часова.

Рад сваке сесије састојаће се из три дела:

1. Два секцијскa предавањa у трајању од по 25 минута.
2. Излагања приспелих научних и стручних радова из области Методике наставе биологије. После завршетка свих излагања ће уследити дискусија.
3. Презентације примера добре методичке праксе под насловом ,,КРЕАТИВНА НАСТАВА БИОЛОГИЈЕ У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА“. У овом делу би се одвијала презентација иновативних дидактичких модела који су примењени у настави биологије у основним и средњим школама. Наставници биологије који су применили ове моделе у свом раду, поделиће са осталим учесницима конгреса своја искуства увези са тим. После завршетка свих излагања ће уследити дискусија.

Да би сте учествовали у раду Конгреса неопходно је да се благовремено пријавите према предвиђеним датумима и пошаљете своје радове/креативне наставне (дидактичке) материјале из своје непосредне праксе, које ћете презентовати на конгресу, на мејл  kongres@serbiosoc.org.rs

Професори биологије који су чланови Српског биолошког друштва не плаћају котизацију за учешће на конгресу.

Трошкови превоза до места конгреса ће бити покривени од стране организатора.

Професори биологије који буду присуствовали Трећем конгресу биолога Србије добиће одговарајући сертификат оверен печатом Српског биолошког друштва и потписан од стране председника Друштва.

За додатне информације у вези писања научних и стручних радова и припрема за презентацију иновативних дидактичких материјала, можете се обратити проф. др Јелени Станисављевић на мејл: jelena.stanisavljevic@bio.bg.ac.rs или проф. Др Вери Жупанец на мејл: vera.zupanec@dbe.uns.ac.rs.

С поштовањем,

Организациони одбор Трећег конгреса биолога Србије

Са часова

Да наставници биологије имају шта да прикажу на конференцији, показује рад у учионици. Ђаци Јелене Терзин правили су моделе ћелија, а Марте Мајорски слично, али различито – моделе деоба ћелија. Лепо постери у комбинацији са хербарским материјалом настали су на часовима Оливере Коларић.

Из штампе

На часовима биологије креативности не мањка, а на часовима математике, физике и хемије, како је кренуло, мањкаће наставника.

Данас: Зашто у Србији недостаје професора математике, физике, хемије…? (6.6.2022)

Корелација

Тешко да биолози могу да буду замена за наставнике математике, али математика и биологија се слажу и то можете видети у чланку који сам изабрао за крај.

Национална географија: Научници открили ново геометријско тело које крије тајну живота (31.7.2018)

Октоподи преузимају кормило

Да имам редакцију (као што је немам) написао бих да ми је пристигло писмо у моју редакцију, али овако је довољно рећи да ми је пристигло писмо.

Са часова

Већ дуже време (годину дана!) намеравам да пошаљем ову презентацију као једну од интересантнијих где је биологија била део пројектне наставе, па је ево сада дошла на ред. Надам се да ће многима бити занимљива, јер је „уплитање“ мојих малих биолога и моје маленкости у обележавање Вукових дана у школи. Могуће је да у неко догледно време проследим још нешто.
Теби хвала што омогућаваш да биолози широм Србије поделе своје идеје. Ако неку нисам искористила у изворном облику, бар ме је подстакла на размишљање и стварање нечег новог.
Пуно поздрава из Ниша,
Милена Цветковић

Ево је и презентација:

И што Милена рече, заиста на овом блогу могу да се нађу сјајне идеје и исти такви ђачки радови. Овог пута представљам радове ђака колегиница Сање Урошевић Парезановић (прве две слике горе) и Тамаре Микић (слика доле).

Ћелијама су се бавили и ђаци Биљане Ускоковић и Ане Вуловић. Све ћете пронаћи на сјајном Биљином блогу.

Блог – Биолошке теме: Креативна настава (11.10.2019)

Корисни материјали

Биљану морам још једном да поменем. Наиме, послала је критеријуме за оцењивање који су фантастично направљени у форми паноа. И те како верујем да је ово искористљиво за наше учионице и за наш рад.

Ако вам је једноставније, све ово можете преузети са овог линка.

Предстојећи догађаји

О оцењивању, али и другим актуелним темама имаћу предавање у среду. Уколико сте заинтересовани, можете се пријавити овде:

Институт за модерно образовање: Бесплатно предавање „Како се посветити сваком ученику у одељењу кад их има 25?” (за 30.10.2019)

Дешавања ће иначе бити већ од сутра.

Једна изложба је већ отворена, али је можете посетити до краја новембра.

Завичајни музеј Хомоља: Суживот са великим зверима (отворено 24.10.2019)

Наука

Великих звери у Србији има, али мајмуна свакако нема. Ипак, изгледа да их је некада овде било.

Круг портал: Краљевчанин у тиму иза ког је велико откриће (за 22.10.2019)

Дакле, некада је било мајмуна, данас их нема, а у будућности можда не буде ни великих звери, а ни људи, већ – октопода.

Национална географија: Збогом еволуцијо, октоподи преузимају кормило (2.7.2019)

Биолошки блог још увек не преузима нико, тако да ћу вас наново ја сачекати и идуће недеље на овом месту. Видимо се.

Човек – рођен да буде дивљи и увежбан

Данас ће нам главна тема бити спорт и физичко васпитање у школи. Није баш да нам није битно јер сетите се да здравствени аспект повезује наша два предмета. Но, почињемо најпре еколошким темама.

Из штампе

Навикли смо већ да нас таблоиди засипају апокалиптичним вестима и, према њиховом писанију судећи, увек смо негде на ивици истребљења и као људи и као нација. Ипак, неке од тих вести могу се узети за озбиљно, посебно ако се ради о угрожавању животне средине.

Курир: Сви објављују фотографије од пре 10 година, али ове ће вас шокирати: Језиви призори над којима сви морамо да се замислимо (20.1.2019)

Занимљивости

Заиста, за само десет година направили смо огромну разлику због свог немара и егоцентризма. Некада животиње имају више осећаја од нас, а то показује и следећи снимак.

NS TV – Facebook video: O vídeo que fez o mundo chorar! (пре око годину дана)

Ипак, наде има да и људи могу да имају обзира. Добрим примером су се истакли спортисти, тачније фудбалери.

Видеотека – Фејсбук видео: Видео који ће вам променити живот: Није тешко бити човек! (пре око три године)

Корелација

Верујем да вам се овај спортски снимак допао, а ако вам се спорт не допада, треба да кривите своје наставнике физичког (што је и разумљиво јер ваљда смо сви сада ваљда апсолвирали да су наставници искључиво криви за све лоше у друштву).

Знанствени нет: „Трауме од тјелесног криве су што људи не вјежбају“ (5.9.2018)

И штета је да не вежбемо јер наука каже да за разлику од нама сродних мајмуна, људи су заиста еволуирали тако да су нам телесне вежбе неопходне.

Scientific American: Humans Evolved to Exercise (јануар 2019)

Ако вас је овај текст убедио, знате шта вам је чинити, а ми се видимо за који дан са, надам се, значајним информацијама.

Е, е-сертификати

На сајту Завода за унапређење образовања и васпитања од недавно можете да преузмете сертификат који сте зарадили на обуци, ако је одржана у периоду од 21. априла до 26. јуна.

ЗУОВ: Уверење о савладаној Обуци наставника за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења (22.10.2018)

Дакле, савладали смо како да реализујемо наставу, а данас ћемо се бавити питањем – када. Ја, лично, не верујем да се квалитетан рад може остварити на претчасу, но некада других термина нема. Да ли сам добро написао – претчас? Или је, ипак, пречас или предчас? Ако га већ радимо, хајде да га изговарамо како треба. 🙂

Блог – Како Јеца каже: Претчас (16.11.2018)

А где најправилније изговарају речи иначе? БКТВ тврди да то није у Београду.

БКТВ: Не, није Београд: Ево у ком граду у земљи се говори најправилнијим српским језиком (18.3.2016)

Ја тврдим да је овај текст потпуни промашај. Требало би да најисправније говори она особа која познаје правопис. Другим речима, како причамо и пишемо зависи од образовања, а не од родног града.

Наравно, увек су ту акценти и полемика око тога који су најближи тзв. књижевном говору. Следећи текст бави се управо тиме.

VICE: Zašto su nam svi akcenti osim beogradskog smešni (15.1.2016)

Занимљиво у овом тексту је да је узет пример једног биолошког појма; шишарке, као илустрације речи на којој се вежбају акценти. Ја нећу о шишаркама, ни о другим биљним органима, већ одмах прелазим на највиши ниво биолошке организације и еколошке нивое. За ту прилику преносим вам презентацију Николе Арсића.

И када смо код радова колега, да завршимо једним сјајним. Ђаци колегинице Сабрине Кураице су правили ћелију од врло маштовитих и изгледа укусних материјала.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Преузели смо сертификат за обуку;
2. применили смо нека правописна правила;
3. акцентовали смо реч „шишарка“;
4. додали смо још једну фантастичну презентацију нашој збирци презентација;
5. дивили смо се радовима ђака.

Хотели за инсекте и солитери за врапце

Почео бих примером добре праксе из учионице. Колегиница Тереза Катона у својој школи направила је спој биологије и ликовне културе, па су лепи хербаријуми постали још лепши.

Примера доброг рада има и у науци.

Noizz.rs: Bojanovo revolucionarno otkriće moglo bi da promeni svet (23.5.2018)

У Новом Саду, према писанију Урбансити радија, неће да мењају свет, али један његов део хоће. У питању су градски паркови.

Urbancityradio: Gradski park dobiće sistem za rasterivanje ptica i sitnih životinja (25.6.2018)

Вест је веома штура и не пружа кључне информације, тако да не знам колико је веродостојна. Уз то, само је овај магазин и дојавио. Но, гледајући коментаре, јавност је свакако није прихватила са одушевљењем.

Ова два гуштера сам ја фотографисао у школском дворишту и иако су ситне животиње нисам их растерао, већ их оставио да се на миру сунчају.

И док једни намеравају да растерују врапце, други им омогућавају да добију дом. Следећи видео гледамо према препоруци Жељка Станимировића.

Фејсбук видео – Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Врапци у Београду (приступљено 7.7.2018)

У овом филмићу сазнали смо да су врапци значајни јер тамане комарце и корове. Желео сам да вам покажем још једног летећег створа, овог пута из Индије. Он има толико добру мимикрију да не мрда својим крилима, не бисмо успели да га разликујемо од сувог лишћа.

Следећи лептирић уопште није овако сладак. Наиме, у питању је ноћни лептир који се храни – крвљу, чак и људском. Пронађен је у скорије време и то само у појединим популацијама врсте која се иначе храни воћем. Насељава јужну и централну Европу. Када своју дугачку сурлицу забоде испод коже, у стању је да пије крв чак и двадесет минута!

За разлику од комараца, у овом случају крвљу се хране искључиво мужјаци и то да би могли да се размножавају. Макар је то разлог који научници претпостављају. Можете погледати и видео за детаљнију причу.

И инсектима, иако крв умеју да нам попију, баш као и врапцима, неки наставници и ђаци праве кућице. У ствари, хотеле, да будемо прецизнији.

Блог – Зрењанинска група НПН: Хотели за инсекте – практичан рад (19.6.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Промовисали смо примере доброг рада у настави и науци;
2. сазнали смо који су наводни планови са парковима Новог Сада;
3. одгледали смо видео о врапцима и о једном чудесном лептиру;
4. пронашли смо крвопије међу лептирима;
5. добили смо идеју за практичан рад.

Још мало о конгресу и још неким стварима

Пристигао је још један мејл др Мирослава Живића у име Организационог одбора конгреса.

Драге колеге,

Крајњи рок за пријаву на Други конгрес биолога Србије је продужен до 15.04.2018. Позивамо све заинтересоване да узму учешће у раду Скупа. Сви потребни обрасци и информације се налазе на интернет страници Српског биолошког друштва:

Српско биолошко друштво: Други конгрес биолога Србије (до 15.4.2018)

Попуњен образац за пријаву треба послати на е-маил адресу: kongres@serbiosoc.org.rs.

С поштовањем,
Организациони одбор

Подсећам вас да на конгресу можете представити и неки пример добре праксе из учионице, а наставници биологије таквих примера заиста имају. Данас вам представљам рад колегинице Снежане Јовановић. У њеној школи одржан је угледни час из биологије и веронауке. Идеја је била да покушају да помире наизглед непремостиве разлике о развоју живота на Земљи, према еволуционој теорији и библијском шестодневу. Посебну пажњу посветили су јајету и са биолошког аспекта, али су ђаци упознати и са његовом симболиком у Васкрсу.

Овај лепи цртеж је ручни рад и дело вероучитеља, а задатак за ђаке је био да обележе све оне врсте чија јаја имају амнион. Сјајна идеја и маштовита реализација, што се види по сликама. Верујем да оваквих радова има још и да би на том конгресу могло да се чује много тога лепог уколико се више колега пријави.

Но, конгрес није једино догађање на које се можете пријавити. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије позива да се пријавимо за обуку за распознавање птица према програму Норд Универзитета из Норвешке, 5. по реду коју организују у Србији. Обука је бесплатна, организована је у Новом Саду и Београду, а траје у периоду април-јул. За више информација пишите на raspoznavanjeptica@yahoo.com, а рок за пријављивање је 5.4.2018. Сви су добродошли.

За 5. мај предвиђен је велики птичји догађај и за њега, тврди се на следећем сајту, није потребно ни да будете експерт за птице. Дакле, сви могу да учествују у том догађају, а детаље ћете наћи на страни:

eBird.org: Global Big Day—5 May 2018: get excited! (1.3.2018)

Но, доста о птицама: а сад мало она. 🙂 У ствари, сада мало они – људи. Иако смо веровали да макар имамо сва сазнања о себи, ако не већ о другим врстама, то изгледа није баш тако. За крај вест која је постала права сензација.

РТС: Откривен нови орган у људском телу? (28.3.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Проследили смо позив на конгрес;
2. промовисали смо пример добре праксе;
3. позвали смо на обуку из распознавања птица;
4. такође смо упутили позив да се укључимо у велики дан за птице широм света;
5. открили смо нови орган.

Општинско такмичење из биологије 2018.

Прво и прво да објавим тестове са овогодишњег општинског такмичења. Сви (од петог до осмог) се налазе у јединственом пдф документу.

Тестови из биологије од 5. до 8. разреда са решењима

Тестове сам преузео са следећег линка:

Биолошки факултет у Београду: Задаци са решењима са општинског такмичења из биологије за основне школе (17.3.2018)

Као и сваке године можете коментарисати на овом блогу и као и сваке године објављиваћу коментаре који су аргументовани и не садрже увреде и ружне речи. То посебно није примерено нама старијима, као ни инстутуцијама које представљамо. Јасно је да што је виша институција и одговорност би требало да буде већа. Верујем да смо се разумели. 🙂

Остаје ми још што се овог такмичења тиче да честитам свим учесницима на показаном не малом труду, наравно награђенима и њиховим менторима. Ја заиста верујем да успех не пада са неба и да захтева много труда и енергије и ђака и наставника.

У ОШ „Аксентије Максимовић“ у Долову су се баш потрудили за такмичење и као домаћини направили су беџеве за све колеге које су гостовале у школи. Колегиница Верица Стошић нам је испричала да су беџеве правили ђаци на часовима техничког и ликовног. Беџеви (слика доле) су са мотивима из биологије и сада су лепа успомена за сваког колегу. Заиста фантастична идеја и свака част.

Наравно, предстоји нам окружно, па се ваља припремати и за то. На следећем сајту можете наћи тестове за школско такмичење, који су тешки готово као моји, а згодно дођу за вежбу ако их већ нисте користили.

Биологија КП: Тестови са школског такмичења 2018. (16.3.2018)

И то што се тиче овог сајта није све. Постоји и Фејсбук група коју су аутори овог сајта покренули и која је намењена информацијама о такмичењу.

Фејсбук група: Такмичења из биологије (приступљено 19.3.2018)

И док смо на Фејсбуку, не би требало да пропустимо и један позив на трибину.

Фејсбук догађај – Центар за развој идеја: Трибина – Тренутно стање акватичних екосистема широм планете (за 22.3.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Још једном смо бацили поглед на овогодишње тестове;
2. честитали смо свим ђацима и њиховим менторима који су учествовали на такмичењу;
3. видели смо пример одличне праксе;
4. вежбали смо за окружно такмичење;
5. најавили смо трибину.